Koučing zasnovan na punoj svjesnosti Flashcards
istorijat?
Trening pune svesnosti preuzet je iz programa za smanjenje stresa, zasnovanog na punoj svesnosti.
Ovaj pristup razvio je Kabat – Zin
Najpoznatije delo : „Full Catastrophe Living“ ( Kabat –Zinn, 1990).
Jedna od najznačajnijh terapijskih intervencija u ovoj postavci je da se klijenti „decentriraju“ i da se naše kognicije sagledaju kao mentalni događaji a ne kao predstave realnosti.
puna svjesnost?
Puna svesnost kao alternativa ruminiranju ili potiskivanju „negativnih misli“.
Podrazumeva „ obraćanje pažnje na poseban način : namerno, u sadašnjem trenutku i neprosuđujuće“
ključne odlike pune svjesnosti?
Namerna je, možemo uticati na nju tako što je razvijamo i negujemo- na taj način postajemo svesniji trenutne realnosti i izbora koji su nam dostupni.
Usredsređena je direktno na iskustvo sadašnjeg trenutka.
Neprosuđujuća je: dozvoljava nam da vidimo stvari onakve kakve jesu u realnosti kao i da im dozvolimo da budu kakve jesu.
autopilot?
Pristalice MBCT-a veruju da mi veći deo svog života provedemo u poluautomatskim ili automatskim, nedovoljno osvešćenim ili čak nesvesnim radnjama, emocijama i iskustvima- „autopilot“ stanja koja nas sprečavaju da svesno i istinski proživimo sva ona iskustva kojima smo izloženi i koja nam čula pružaju.
„ Autopilot“ je stanje uma u kojem se fizički i/ili mentalno funkcioniše bez svesnosti o sadašnjem trenutku, odnosno bez svesnosti o „sada i ovde“, te je tako sadašnji trenutak „propušten“ ili manje – više zamagljen
automatizovane reakcije?
Automatizovane reakcije često uključuju ruminativne i izbegavajuće stilove percipiranja realnlsti odnosno obrade informacija, pa na taj način otežavaju ljudima da promene direkciju i na drugačiji način odgovore na frustrirajuća / preteća spoljašnja ili unutrašnja iskustva
metafora “stanja uma”?
sugeriše da naš um može na različite načine da procesuira informacije; odnosno da može da na različite načine ostvaruje interakciju sa svetom
radno stanje - doing mind?
stanje u kome se vrlo često nalazimo, u kome smo „delatni“ i „mislimo o“ budućnosti ili prošlosti; pokušavamo da premostimo jaz između sadašnjeg i zamišljenog/idealnog stanja ( cilja, projekta…).
stanje bivanja - being mind?
fokusirani smo na svoje trenutno iskustvo i doživljaj bez evaluacije u odnosu na prošlost ili budućnost. To je „sada i ovde“ stanje koje uključuje svu punoću doživljaja do kojih dolazi posredstvom svih čula
Ovaj neprosuđujući način prihvatanja sadašnjeg trenutka i našeg iskustva bez pokušaja da bilo šta promenimo, dugoročno nam može pomoći i motivisati nas na promenu ali na manje opterećujući i kompulzivan način.
koučing intervencije i tehnike za razvoj pune svjesnosti?
- Korišćenje pune svesnosti prilikom uzimanja hrane, pri čemu se koriste sva čula :
Držanje
Gledanje
Dodirivanje
Mirisanje
Uzimanje
Degustiranje
Gutanje
Praćenje progutanog dela koji se kreće ka želucu - Korišćenje pune svesnosti prilikom svakodnevnih aktivnosti Instrukcija : odabrati neku svakodnevnu rutinsku aktivnost i usmeriti pažnju na ono što se upravo radi ; ne dozvoliti da se „uključi“ autopilot
- primjena pune svjesnosti prilikom disanja
- Meditativa vežba „ skeniranje tela“ – iskustvo potpuno svesnog prihvatanja sopstvenog tela
- Prihvatanje misli bez evaluacije – „ misli su samo misli“ – metafora voza i predela koji prolaze mimo nas.
mogućnosti primjene?
Model MBCT je empirijski zasnovan i stoga je prepoznat od strane Nacionalnog instituta za zdravlje i kliničku ekspertizu u Velikoj Britaniji kao „posebno efikasan za osobe koje su imale tri ili više depresivnih epizoda, pošto ovaj postupak može u velikoj meri redukovati verovatnoću budućih relapsa“
Pored psihoterapijske primene, model i tehnike MBCT-a su se pokazale kao izuzetno efikasne u prevenciji stresnih reakcija kao i kod tretmana hroničnog bola
mindfulness na radnom mjestu?
Vrhunsko je dostignuće izbrisati granicu između rada i igre“
Majdfulnes pristup je pronašao veliku primenu i u radnom kontekstu
Umor , iscrljenost i konflikti mogu često biti posledica „ zaglavljenosti „ u starim obrascima i navikama
I kod menadžera i kod zaposlenih puna svesnost može doprineti boljoj produktivnosti, inovativnosti i kreativnosti u radu, razvoju liderskih spsobnosti i timskog rada i većem sveukupnom zadovoljstvu poslom.
prihvatanje greške?
Veoma je važno da budemo otvoreni za nove informacije koje dolaze iz bilo kog konteksta, kako bismo blagovremeno uočili znake upozorenja koje ukazuju na potencijalni problem.
Prvi znaci negativne promene su najčešće mali i suptilni, ali su svojevrsne opomene koje možemo lakše percipirati ako smo u stanju pune svesnosti.
Radni kontekst je pun neočekivanih promena, ukoliko se rigidno držimo starih obrazaca pre nego što prihvatimo novonastalu realnost, gubimo dragoceno vreme ( primeri: redukovani broj radnika, krize u sistemu, otkazivanje dela opreme).
Ako smo otvoreni za novo, „devijacije“ su samo elementi trenutne situacije
promjena konteksta i “nova snaga”?
Eksperimenti koje je osmislila Anita Karsten ( eksperimentalne situacije su u početku ispitanicima bile izuzteno prijatne ali sa upornim ponavljanjem bi postajale neutralne ili neprijatnije; kada bi i promenila direkciju i kontekst, umor bi nestajao i ispitanici su sa lakoćom izvršavali nove zadatke koristeći iste resurse kao i za ovaj repetitivni)
Eksperiment se često ponavljao u različitim kontekstima, rezultat je bio sličan: mentalni stav iscrplejnosti se menja zavisno od promene konteksta
Druga vrsta mentalnog stava koji može dovesti do umora je način kreiranja zadatka; što se više približavamo završnoj fazi, osećamo sve veći umor.
inovacije?
promena konteksta donosi nam novu energiju, podstiče imaginaciju i kreativnost.
Kada se promena konteksta primeni na rešavanje problema, ona se naziva preformulisavanje.
Takođe su dragoceni stvaranje novih kategorija, istražiavnje višestrukih perspektiva i fokusiranje na proces
Veoma je važno da menadžment može pokazati određenu toleranciju na neizvesnost dok neki kreativni proces traje; kada su neki delovi procesa nepoznati, oni se ne mogu automatski obavljati i time se podstiče svesna pažnja.
prevencija sagorijevanja i sindroma izgaranja?
faktori koji mogu dovesti do sagorevanja na poslu: usko definisani zadaci, rigidan kontekst, jednoznačna očekivanja, visok stepen repetitivnosti bez inovacija, nedostatak odgovornosti za proces; delimična uključenost bez sagledavanja šireg konteksta…
Nekoliko faktora doprinose sagorevanju: svakodnevno suočavanje sa izvesnošću, a zahtevi posla dovode do toga da zaposleni gube osećaj kontrole; uz to kruta , rigidna pravila i stav „ oduvek smo ovako radili“
Primer zdravstevnih radnika u jednom domu za stara lica: njihove pretpostavke o lišenim sposonostima štićenika uvodile su ih u sagorevanja a da nisu bili u stanju da provere osnovanost svojih pretpostavki, negativni efekti za obe strane.
Ključni efekti pokazali su se nakon uvida da su problemi rešivi i bez stalnog i krutog oslanjanja na stara pravila.
