Koučing i pozitivna psihologija Flashcards
bazična pretpostavka pozitivne psihologije?
Ljudska dobrota, sreća i dostignuća, autentični su isto toliko koliko i bolesti, patnje i poremećaji
preteče pozitivne psihologije?
atinski filozofi, humanistička psihologija
predstavnik pozitivne psihologije?
Martin Selidžman
Selidžman - eksperimentalna istraživanja i ostalo?
Selidžmenov rad zasnovan je na eksperimentalnoj psihologiji.
Fenomen „naučene bespomoćnosti“ : istraživanje na laboratorijskim životinjama; rezultati značajno odstupaju od Skinerove teorije učenja.
Kasnije je ideju o naučenoj bespomoćnosti primenio na oblast psihoterapije i izneo stanovište da su učenje i uvežbavanje ključni za rad na sebi i da koncepti sreće i optimizma predstavljaju strategije koje se uče
Izabran za predsednika Američe psihološke asocijacije (APA) 1998. godine.
Govor koji je tada održao pred Američkom psihološkom asocijacijom, smatra se početkom pokreta pozitivne psihologije.
Osnovna ideja : psihologija treba da pomeri fokus sa patocentričnog pristupa na pozitivna ljudska iskustva i prepoznavanje načina kako se ljudska dobrobit može povećati .
Ideja pozitivne psihologije se snažno proširila na oblast obrazovanja, zdravstva, prevencije, poslovne i organizacijske psihologije.
Savremeni proces koučinga se u velikoj meri oslanja na osnovne teorijske postavke i praksu pozitivne psihologije.
ključni koncepti pozitivne psihologije?
- Zdravlje i bolest nisu dva pola istog kontinuuma.
- Zdravlje ne znači odsustvo simptoma.
- Dobrobit i blagostanje su mnogo više od samog odsustva poremećaja ili simptoma.
- „Ljudska priroda teži životu koji će biti bogat i ispunjen pozitivnim iskustvima i odnosima , a ne pukoj redukciji simptoma“
- Snažan fokus na oblast prevencije i podržavajuće okruženje ( poslovno, socijalno).
4 oblasti kojima bi trebalo posvetiti pažnju?
Pozitivna subjektivna iskustva ( sreća, zadovoljstvo, ispunjenost, ljubav, plemenitost..).
Pozitivne individualne crte ( snaga ličnosti, talenti, interesovanja, vrednosti, unutrašnji kapaciteti, kompetencije).
Pozitivni interpersonalni odnosi ( prijateljstva, partnerski i porodični odnosi).
Pozitivne grupe i institucije ( porodica, škola, radno okruženje,institucije za socijalnu zaštitu i zaštitu zdravlja, lokalna zajednica, društvo u celini).
pojam sreće?
Pozitivne emocije ( ljubav, nežnost, toplina, uživanje koje prati intelektualne i kreativne aktivnosti i postignuća).
Angažovanost / apsorbovanost događajima ( osećaj potpune zaokupiranosti i potpunog stapanja sa nečim, preokupiranost odnosno investiranost koja privremeno dovodi do kratkotrajnog gubitka svesti o vremenu i sopstvenom bitisanju mimo aktivnosti kojom smo okupirani).
Osećaj značaja i smisla u životu ( polazi od pretpostavke da ljudska bića imaju prirodnu težnju ka individuaciji odnosno svrhovitosti i smislu u životu. Odnosi se takođe i na osećaj da pripadamo i dajemo doprinos nečemu što nas nadilazi - profesija, referentna grupa, organizacija).
wellbeing teorija
Pored individualnog osećanja sreće i smisla, za osećaj ispunjenosti i zadovoljstva životom potrebni su još i :
- Dobri odnos sa drugima ( bliski odnosi, razmena i osećaj pripadnosti i prihvatanja).
- Osećaj postignuća ( postavljanje i dostizanje važnih ciljeva koje smo u životu definisali; pojačava osećaj kompetentnosti i samopouzdanja; nadilazi osećaj zadovoljstva, jer realizacija ciljeva ponekad zahteva i kontakt sa neprijatnim emocijama i iskustvima).
pojam optimizma?
- neuspeh je samo trenutno osujećenje koje je privremeno i povezano sa konkretnim događajem; osoba ne okrivljuje sebe za neuspeh i kada se suoči sa problemom doživljava ga kao izazov i još snažnije se investira u traganje za rešenjem
- istraživanja pokazala su da optimizam visoko korelira sa zdravljem; dužinom života; bržim vraćanjem na optimalan nivo funkcionisanja nakon neuspeha; kao i sa različitim školskim, poslovnim i sportskim uspesima i rezultatima.
koncept “načene bespomoćnosti”
eksperimentalni model depresije.
Ljudi koji su skloni depresiji vide negativne događaje kao nešto što će trajati dugo ( trajno) i da će uticati na sve što rade ( univerzalnost), kao i da je sve to njihova greška (interni lokus-“ sve je do mene“).
kritike pozitivne psihologije?
Pozitvan fokus i posmatranje sveta kroz „ ružičaste naočare“ su površni i banalni.
Ova kritika proističe iz nedovoljnog poznavanja princip I teorijskih osnova pozitivne psihologije koja se bazira na naučnom pristupu i brojnim empirijskim istraživanjima.
Često se meša sa New Age pokretom.
U pozitvnoj psihologiji uzimaju se u obzir i radi se i na bolnim i teškim emocijama i stanjima, ali je fokus na pokretanju zdravih kapaciteta i korišćenje moći nenegativnog mišljenja.
Drugo polje kritika odnosi se na kulturnu pristrasnost zapadne civilizacije, koja je više nego istočnjačke civilizacije okrenuta ka hedonizmu, individualizmu i naglašavanju lične sreće i blagostanja.
Ova kritika je donekle opravdana, o čemu govore i istraživanja kojima se došlo do toga da Amerikanci anglosaksonskog porekla postižu bolje rezultate u praktikovanju pozitivnih vežbi, nego Amerikanci azijskog porekla
koučing (i terapijske) tehnike pozitivne psihologije?
- nabrajanje tri dobre stvari koje su se desile
- izvođenje aktova zahvalnosti
- uživanje/uživljavanje
- pisanje sopstvene biografije
- opraštanje
nabrajanje 3 dobre stvari koje su se desile?
Vežba ima tri elemneta:
Dolaženje u kontakt sa dobrim emocijama ( zadovoljstvo, zahvalnost)
Decentriranje od negativne pristrasnosti pažnje i pamćenja ( pogotovu ako je neko pod intenzivnim stresom ili depresivnog raspoloženja)
Identifikacija uzroka dobrih događaja
izvođenje aktova zahvalnosti?
Instrukcija za studente:
Setite se nekoga kome ste izrazito zahvalni , ali Vam se čini da mu to nikada niste dovoljno jasno ili adekvatno pokazali i napišite mu pismo.
Vežba ima sledeće ciljeve:
Jačanje pozitivnih emocija
Fokus na pozitivne međuljudske odnose
Fokus pažnje i pamćenja na pozitivne aspekte prošlosti i sadašnjosti
uživanje/uživljavanje?
Najmanje jednom dnevno odvojite vreme da uživate u nečemu što obično obavljate u žurbi (doručak, šetnja do posla..). Kada to uradite, zapišite šta ste osećali, po čemu je ovo isksutvo bilo drugačije od onoga koje ste obavljali u žurbi.
