IS pitanja sa blanketa +dodatna Flashcards
Osnovni aspekti informacionog sistema. Nabrojati i detaljnije objasniti svaki od njih.
SLIKA
1) Poslovni aspekt: Informacioni sistem ima strateški značaj za poslovanje kompanije, što znači da vrednost koju informacioni sistem stvara u kompaniji nije isključivo na nivou tekućeg dnevnog poslovanja, već je od presudnog značaja za opstanak kompanije kao i očuvanje i unapređenje njenog dugoročnog položaja na tržištu - zato je značaj informacionog sistema za kompaniju potrebno sagledavati na strateškom nivou. Kao podsistem kompanije u kojoj funkcioniše i postoji, informacioni sistem vrši interakciju sa ostalim delovima sistema kao i sa okolinom sistema radi unapređenja rezultata koje sistem postiže u odnosu na neki unapred zadati kriterijum - u tržišnoj ekonomiji to je profit, koji predstavlja materijalizaciju novostvorene vrednosti pomoću mehanizma tržišta. Ova interakcija se može posmatrati u dva smera:
- Uticaji kompanije na informacioni sistem:
a) Poslovni zahtevi: Informacioni sistem mora da ima svoje opravdanje u poslovnim ciljevima koje ispunjava. Ovi zahtevi najčešće obuhvataju kako strateške ciljeve (npr. položaj kompanije na tržištu, prednost u odnosu na konkurenciju…), tako i ciljeve svakodnevnog poslovanja (npr. smanjenje troškova proizvodnje, smanjenje ciklusa nabavke i prodaje…). Svi se ovi zahtevi kasnije ogledaju kroz uticaj samog informacionog sistema na kompaniju.
b) Finansiranje: Ukoliko su finansijski tokovi stabilni, informacioni sistem je više fokusiran na ostvarivanje strateških ciljeva, dok kod poremećenih finansijskih tokova informacioni sistem više pažnje posvećuje operativnim ciljevima (traži se način da se doprinese stabilizaciji finansijskih tokova).
c) Upravljanje i organizaciona podrška: Podrška od strane organizacije u velikoj meri utiče na percepciju upotrebne vrednosti i percepciju lakoće korišćenja informacionih sistema. Viši nivo ove dve percepcije pozitivno utiče na povećanje interesa za njihovo svrsishodno korišćenje.
d) IT osoblje i obuka: Planiranje razvoja informacionog sistema dobija na značaju sa povećanim nivoom aktivnosti sa kojima kompanije pokušavaju da što bolje iskoriste informacione tehnologije u cilju povećanja efikasnosti, restrukturiranja poslovnih procesa, postizanja veće konkurentnosti i bolje pozicije na tržištu. Neophodno je održavanje stepena obučenosti IT osoblja i njihovog visokog stepena razumevanja najnovijih tehnologija i potreba i zahteva poslovanja.
- Uticaji informacionog sistema na kompaniju:
a) Operativni nivo:
- Generisanje finansijskih prihoda
- Smanjenje troškova poslovanja
b) Strateški nivo:
- Izgradnja napredne infrastrukture
- Unapređenje celokupnog poslovanja
2) Aspekt operative: Tehnološka arhitektura prikazuje trenutno tehnološko okruženje, ciljno tehnološko okruženje u budućnosti, kao i plan migracije ka cilju. Poslovna arhitektura obuhvata model podataka (logički pogled na podatke u organizaciji), funkcionalni model (logički pogled na poslovne funkcije i procese u organizaciji), model interakcije (logički pogled na veze između procesa i podataka) i trenutni model sistema (trenutno stanje sistema i popis konkretnih komponenti). Organizaciona arhitektura se odnosi na strukturu koja odlikuje organizacije (nije od interesa) ili na kreiranje uloga, procesa i formalnih odnosa u procesu odgovornosti u nekoj organizaciji - ona definiše način na koji neka organizacija pretenduje da ostvari svoje suštinske vrednosti i viziju.
3) Arhitekturni aspekt: Odnosi se na široku i važnu oblast softverskih arhitektura. Strukturni problemi koje razmatra softverska arhitektura uključuju celokupnu organizaciju, kao i globalnu strukturu upravljanja. Arhitektura takođe uključuje komunikacione protokole, sinhronizaciju, pristup podacima, fizički raspored elemenata sistema, principe kompozicije elemenata sistema, skalabilnost i preformanse sistema, kao i donošenje odluka o izboru pojedinih rešenja.
Informacioni sistemi, njihova podela i komponente.
Informacioni sistem je formalni entitet (organizaciona jedinica) koji se sastoji iz velikog broja logičkih i fizičkih resursa. Dele se u odnosu na posedovanje ulaza/izlaza na informirane, informirajuće i informacione sisteme, u odnosu na broj ulaza/izlaza na upravljane, upravljačke i neutralne, te u odnosu na način realizacije procesa pripreme i obrade podataka na centralizovane i distribuirane. Komponente informacionog sistema su: podaci, izvori podataka, sredstva za pripremu i obuhvatanje podataka, komunikacioni sistem, sredstva za obradu i memorisanje podataka, kao i sam čovek.
Objasniti ulogu kadrova iz oblasti informacionih sistema u preduzeću.
1) Direktor za informacione tehnologije - zadužen za rezultate rada kompletnog odeljenja za informacione tehnologije, uključujući opremu i ljude.
2) Kadrovi operative - obezbeđivanje efikasnog rada sa informacijama (efikasno korišćenje informacija).
3) Kadrovi razvoja - bavljenje razvojnim projektima, ali ne i tekućim održavanjem i nadgledanjem sistema.
4) Kadrovi održavanja - pružanje potrebne podrške korisnicima sistema.
Šta je to obrada podataka? Nabrojati operacije nad podacima.
Obrada podataka je proces kojim se podaci transformišu iz jednog oblika u drugi, pri čemu ih posmatrač prepoznaje kao informacije o sistemu. Prilikom te transformacije povećava se upotrebna vrednost podataka za pojedinu primenu u nekom trenutku.
Operacije nad podacima mogu biti: prikupljanje, verifikacija, klasifikacija, pretraživanje, sortiranje i uređenje, sumiranje, izračunavanje, čuvanje, izdavanje, reprodukcija i komunikacija i prenos.
Nacrtati i ukratko objasniti sliku koja ilustruje procese počev od realnog sveta pa do odlučivanja.
Model sistema se dobija na osnovu realnog sistema (njegovom analizom i posmatranjem). Zatim se iz modela sistema izdvajaju podaci o sistemu, koji se procesom obrade transformišu u informacije o sistemu. Na osnovu ovih informacija vrši se odlučivanje. Kao posledicu odlučivanja dobijamo povratne informacije o sistemu koje govore šta treba uraditi sa sistemom. Samim tim se i ceo sistem menja, što prikazuje povratni put na slici (isprekidane strelice).
SLIKA
Model sistema: Definicija i ilustracija na primeru REST-a
Posmatrač koji koristi sistem A radi razmene informacija sa sistemom B, a niti direktno niti indirektno nije povezan sa sistemom B, smatra da je sistem A model sistema B.
Objekat
Objekat se definiše kao skup atributa zajedno sa unapred definisanim ponašanjem tj. skupom reakcija koje ima objekat pod dejstvom pobude iz njegove okoline.
Proces
Proces definišemo kao objekat koji ima vremenski zavisno ponašanje, tj. koji može izazivati akciju.
Akcija
Akcija je interakcija između dva objekata
Primer: REST (Representational State Transfer)
Skup principa softverske arhitekture na osnovu kojih se projektuju Web servisi:
Prvo se identifikuju resursi u sistemu. Resursima se omogući pristup na osnovu opštepoznate jedinstvene adrese. Zatim se stanje tih resursa predstavi na način koji omogućava prenos do udaljenih klijenata korišćenjem standardnog HTTP protokola.
Koriste se tzv. CRUD operacije: kreiranje (create), čitanje (read), upis (update) i brisanje (delete)
Mapiranje na HTTP protokol:
* Za kreiranje resursa na serveru koristiti POST metod.
* Za preuzimanje resursa koristiti GET metod.
* Za promenu stanja resursa ili njegov upis koristiti PUT metod.
* Za brisanje resursa koristiti DELETE metod.
Objekat – server;
Proces – REST klijent
Akcije – CRUD akcije.
Model sistema: Definicija i ilustracija na primeru voćnjaka
Primer: Voćnjak
Posmatrajmo sistem voćnjak, u kome čovek traži crvenu jabuku, uzima takvu jabuku, stavlja je u korpu, i to ponavlja sve dok u korpi ima mesta.
U ovom sistemu možemo identifikovati dva objekta i jedan proces:
Objekti: jabuka i korpa
Proces : čovek.
Ponašanje procesa čovek može se opisati nizom sledećih koraka:
1. nađi jabuku
2. ako je jabuka.boja = crvena
* jabuka.pomeri (u korpu)
* u suprotnom nađi sledeću jabuku.
3. ako je korpa.puna = puna_korpa
* korpa.isprazni
* u suprotnom nađi sledeću jabuku
Predstavljanje objekata pomoću atributa:
➢ skup atributa
Od svih atributa koji postoje u sistemu voćnjak iz prethodnog primera {boja, puna} objekat jabuka je definisan jednoznačnim skupom {boja}.
➢ imena atributa
jabuka.boja i korpa.puna su imena atributa.
➢ opseg vrednosti atributa
korpa.puna može uzimati vrednopsti npr. puna_korpa i korpa_nije_puna.
➢ način predstavljanja podataka o atributima
npr. puna_korpa predstavimo sa 1, a korpa_nije_puna sa 0.
q
Informacioni sistem kao podsistem.
SLIKA
Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, čuva, obrađuje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo, tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti, uključujući rukovodstvo, klijente, zaposlene i ostale. Informacioni sistem aktivni je društveni sistem koji se može, ali i ne mora, koristiti informacionom tehnologijom.
Podsistem je deo realnog sistema čiji model odgovara podmodelu modela realnog sistema definisanog nekom relacijom u skupu svih objekata, procesa i akcija.
Upravljački podsistem, dakle, prikuplja informacije iz okoline i iz samog sistema, na osnovu kojih generiše upravljačke direktive i tokove podataka koje dovode do odlučivanja.
Informacioni model postupka uvodjenja podsistema upravljanja u realni sistem.
SLIKA
Koracima 1 i 2 odgovara uspostavljanje veze na fizičkom nivou („pronalaženje“ softverskih agenata). U
koraku 3 softverski agenti moraju uspostaviti međusobno razumevanje u pogledu zajedničke ontologije o
domenu znanja u kome će razmenjivati poruke. Na kraju ove faze, agenti sadrže minimalni zajednički
presek znanja o oblasti o kojoj komuniciraju, i tada su sposobni da započnu komunikaciju (donošenje
odluka).
Ilustratovati uspostavljanje sistema upravljanja na primeru ugovora izmedju dva procesa
SLIKA
Koncepti informacionog sistema – nacrtati sliku koja ilustruje organizaciju koncepata i objasniti zašto se oni tako organizuju.
Konceptualizacija informacionih sistema ima višestruki značaj:
* Omogućava preciznu komunikaciju i kolaboraciju između profesionalaca i domenskih eksperata koji su uključeni u rad na istom projektu.
* Olakšava prenos i sticanje novih znanja iz ove oblasti.
* Omogućava primenu naprednih softverskih tehnologija, koje dalje donose potencijal za smanjenje troškova, povećanje funkcionalnosti itd.
Koncepte možemo podeliti u 2 velike grupe:
- Koncepti vezani za projektovanje (primenjuju pre početka korišćenja IS):
1) Ulaz: transakcije, očekivanja, upiti, instrukcije.
2) Izlaz
3) Obrada: procedure, logičko-matematički modeli, kriterijumi odlučivanja, redosled izvršenja.
4) Upravljanje: ulazom, obradom, bazom podataka, procedurama, izlazom, dokumentacijom, bezbednost i sigurnost.
5) Baza podataka: logički fajlovi, fizički fajlovi.
6) Resursi za obradu podataka: podaci, hardver, softver, ljudi.
- Koncepti vezani za zahteve i potrebe (primenjuju tokom eksploatacije IS):
1) Atributi informacije
2) Zahtevi za obradom podataka: količina, složenost i vreme izračunavanja
3) Sistemski zahtevi: pouzdanost, cena, dinamika instalacije, fleksibilnost, dužina eksploatacije, potencijal rasta, lakoća održavanja.
4) Organizacioni faktori: priroda organizacije, veličina, struktura, stil upravljanja.
5) Zahtevi za što je moguće manjim troškovima: direktni troškovi, indirektni troškovi, direktne koristi, indirektne koristi.
6) Zahtevi izvodljivosti: tehnički, ekonomski, pravni, zahtevi operative, rokovi i dinamika.
Lanac novostvorene vrednosti u preduzeću i uloga informacionih sistema.
Slika šematski prikazuje konceptualizaciju lanca kreiranja novostvorene vrednosti u kompaniji. Prema Michael Porter-u, aktivnosti u procesu stvaranja nove vrednosti se klasifikuju u 2 grupe:
primarne aktivnosti - sve aktivnosti koje se neposredno odnose na proizvode i aktivnosti podrške - aktivnosti koje se odnose na infrastrukturu, tehnologiju, nabavku i ljudske resurse.
Primarne aktivnosti se dalje mogu podeliti na:
- Proizvodu orijentisane aktivnosti - one aktivnosti koje organizacija izvršava kako bi svojim proizvodima i servisima pridodala vrednost:
1) Logistika ulaza - aktivnosti koje se odnose na upravljanje ulaznim resursima.
2) Operativa - aktivnosti u procesu transformisanja ulaza u gotove proizvode.
3) Servis - usluge neophodne klijentima nakon što su proizvodi prodati.
- Tržištu orijentisane aktivnosti - one aktivnosti koje organizacija izvršava kako bi svoje proizvode i servise dostavila korisnicima:
1) Logistika izlaza - aktivnosti koje se odnose na upravljanje distribucijom gotovih proizvoda.
2) Marketing i prodaja - aktivnosti koje treba da osiguraju da su proizvodi dopremljeni korisnicima na odgovarajući način.
SLIKA
Atraktivnost industrije i osnovni faktori konkurencije
Atraktivnost neke industrije se ogleda u načinu na koji se ekonomska vrednost generisana proizvodima, uslugama i tehnologijama respoređuje između konkurentskih kompanija sa jedne strane i klijenata, dobavljača, distributera, i sl. sa druge strane.
Atraktivnost industrije je određena sa pet osnovnih faktora konkurencije:
* Rivalitet između postojećih konkurenata na tržištu,
* Prepreke za ulazak na tržište za nove konkurente,
* Opasnost od zamene proizvoda ili usluga novim proizvodima ili uslugama,
* Moć za cenjkanje koju imaju dobavljači,
* Moć za cenjkanje koju imaju kupci.
Struktura konkurentnosti
SLIKA
Prepreke za ulazak na tržište : Karakteristika proizvoda ili usluge koju korisnici podrazumevaju od proizvodjača u nekoj industriji.
Automobilska industrija: veoma velika prepreka je količina potrebnog kapitala.
Moć za cenjkanje koju imaju dobavljači : Moć dobavljača je velika kada postoji mali izbor, i mala kada postoji veliki izbor za nabavku.
Moć za cenjkanje koju imaju kupci i distributeri: Moć kupaca je velika kada postoji veliki izbor, i mala kada postoji mali izbor mesta i načina za kupovinu proizvoda.
Opasnost od zamene proizvoda i usluga novim proizvodima i uslugama: Opasnost je velika kada proizvod lako može biti zamenjen drugim sličnim proizvodom.
Rivalitet : Veliki kada postoji velika konkurencija, i mali kada postoji monopol na tržištu.
Kako internet utiče na strukturu konkurentnosti?
Prepreke za ulazak na tržište:
(-) Smanjuju se prepreke za ulazak na tržište novih konkurenata kao što su potreba za prodajnom mrežom, pristup distributivnim kanalima, potreba za fizičkom infrastrukturom, itd.
(-) Internet aplikacije je teško sačuvati u tajnosti od novih konkurenata
(-) Priliv novih konkurenata je prisutan u mnogim industrijama, ne samo u pojedinim
Moć za cenjkanje koju imaju dobavljači:
(+-) Nabavka preko Interneta teži da poveća pritisak na dobavljače, mada im isto tako može i dati pristup većem broju mušterija
(-) Internet stvara mogućnosti i kanale preko kojih dobavljači mogu direktno pristupiti krajnjim kupcima, te se tako smanjuje prostor i uloga za posredničke kompanije
(-) Nabavka preko interneta teži da svim kompanijama omogući jednak pristup dobavljačima, i teži ka nabavci samo standardnih proizvoda kojima se eliminišu razlike.
Moć za cenjkanje koju imaju kupci i distributeri:
(+) Eliminiše uticajne distributivne kanale a takođe i povećava mogućnost pogađanja u postojećim tradicionalnim kanalima za distribuciju
(-) Preraspodeljuje moć pogađanja prema krajnjem kupcu
(-) Smanjuje cenu promene dobavljača
Opasnost od zamene proizvoda:
(+) Tako što celu industriju (ili industrijsku granu) čini efikasnijom, Internet povećava veličinu tržišta
(-) Novi pristupi povećavaju mogućnost zamene
Rivalitet izmedju postojećih konkurencija:
(-) Smanjuje se razlika između konkurenata zato što je teže zadržati u tajnosti razlike u ponudi
(-) Težište konkurencije (način nadmetanja na tržištu) se usmerava na cenu kao najvažniji faktor
(-) Tržište se širi u geografskom smislu, tj. globalizuje se, pa se tako i broj konkurenata povećava
(-) Smanjuje se odnos promenljivih i fiksnih troškova, što rezultuje u povećanom pritisku za snižavanje cena
