IS Lukina skripta Flashcards
1.
Koncepti informacionog sistema – nacrtati sliku i objasniti sve delove.
SLIKA
U ulaz spadaju transakcije, očekivanja, upiti i instrukcije.
Obrada uključuje procedure, logičko-matematički model, kriterijume i redosled izvršenja
Baza podataka uključuje logičke fajlove i fizičke fajlove
Upravljanje obuhvata ulazom, dokumentacijom, bazom podataka, obradom i procedurama
U resurse za obradu podataka spadaju ljudski, hardverski, softverski i podaci
Atributi informacije su tačnost, preciznost, merljivost, pouzdanost, pravovremenost, nepristrasnost, poverljivost i kompletnost
Zahtevi za obradom podataka obuhvataju količinu, vreme i složenost
U sistemske zahteve spadaju pouzdanost, cena, fleksibilnost, instalacija, lakoća održavanja i potencijal razvoja
Organizacioni faktori su organizacija kompanije, veličina i struktura
Zahtevi za što manjim troškovima: direktni i indirektni troškovi i koristi
Zahtevi izvodljivosti su ekonomski, pravni, tehnički i dinamika i rokovi.
2.
Osnovni aspekti informacionog sistema. Nabrojati ih i detaljnije objasniti svakog od njih.
Poslovni aspekt – informacioni sistem ima strateški značaj za kompaniju, što znači da vrednost koju informacioni sistem stvara nije isključivo na nivou tekućeg dnevnog poslovanja, već ima presudni značaj u opstanku kompanije i što boljem pozicioniranju kompanije na tržištu, pa se iz ovih razloga značaj informacionog sistema treba posmatrati na strateškom nivou. Informacioni sistem, u okviru kompanije u kojoj postoji može da vrši interakciju sa drugim delovima sistema ili drugim sistemima u okolini, a u cilji postizanja rezultata u odnosu na unapred definisane kriterijume. Ova interakcija se može posmatrati u dva smera, uticaj is na kompaniju i uticaj kompanije nas is.
Uticaj is na kompaniju ogleda se na dva nivoa, operativni i strateški. Strateški nivo podrazumeva poboljšanje infrastrukture i poboljšanje celokupnog poslovanja, dok operativni ciljevi uključuju smanjenje troškova poslovanje i generisanje finansijskog prihoda. Uticaj kompanije na is ogleda se kroz: finansiranje – kada su tokovi finansija u kompaniji stabilni is je usmeren ka ostvarivanju strateških ciljeva, a ako su tokovi poremećeni usmeren je ka ostvarivanju operativnih ciljeva; it osoblje i obuku – u kompaniji je potrebno održavati visok nivo obučenosti osoblja, kao i viok nivo poznavanja novih tehnologija, kao i potreba i zahteva poslovanja; upravljanje i organizacionu podršku – uticaj organizacije može pozitivno uticani na percepciju upotrebne vrednosti is i lakoću njegovog korišćenja, podižući vrednost is; poslovne zahteve – svaki informacioni sistem mora imati opravdanje u pogledu poslovnih zahteva koje ispunjava, uključujući i operativne i strateške.
Aspekt operative – uključuje tehnološku arhitekturu, koja uključuje trenutnu arhitekturu i stanje tehnološkog okruženja, buduće ciljno stanje i migracije koje pomažu u pomeranju, poslovnu arhitekturu, koja se odnosi na model podataka, funkcionalni model, model interakcije i trenutni model sistema i arhitekturu organizacije ili organizacionu arhitekturu koja se odnosi na organizaciju strukture kompanije kao i načine na koje kompanija pretenduje da ostvari svoju viziju.
Arhitekturni aspekt – se odnosi na široku i važnu oblast softverske arhitekture. Arhitekturni aspekt daje odgovor na pitanje celokupne organizacije i globalnog upravljanja. Projektovanje ide i dalje od pitanja koji pj iskoristiti ili koju sp primeniti i uključuje komunikacione protokole, sinhronizaciju, raspored fizičkih elemenata u sistemu, skalabilnost i performanse. U modernom razvoju razlikuju se monolitna arhitektura i arhitektura mikroservisa itd itd.
3.
Model sistema: definicija i ilustracija na primeru REST-a.
Model sistema definiše koje od svih mogućih karakteristika sistema imaju značaj za interakciju sa okolinom, koja dalje određuje vrednost primljene informacije. Karakteristike koje su od značaja predstavljaju neki podskup svih procesa koji se dešavaju u realnom svetu.
Informatika se bavi prikupljanjem, pamćenjem, obradom i predstavljanjem podataka, odnosno obradom podataka u sistemu koji se posmatra. Iz tog razloga od značaja je predstavljanje sistema koji se posmatra. Model sistema koji se posmatra predstavlja se pomoću tri apstraktne pojave.
1. Objekat – objekat se karakteriše skupom atributa i unapred definisanim ponašanjem, pri čemu ponašanje podrazumeva reakciju objekta na pobude iz okoline
2. Proces – proces predstavlja objekat sa vremenski zavisnim ponašanjem, tj. objekat koji može da inicira akciju
3. Akcija – predstavlja interakciju između dva objekta
Drugim rečima, objekat predstavlja pasivnu kategoriju, dok proces predstavlja aktivnu, odnosno proces može inicirati akciju, dok objekat jednostavno učestvuje u akciji (trpi akciju).
REST (Representational State Transfer) je pristup softverskoj arhitekturi koji je široko rasprostranjen u Web klijent/server sistemima. REST definiše principe za kreiranje web servisa, koji podrazumevaju definisanje resursa, a zatim i stanja resursa, kojima se može pristupiti na osnovu poznate adrese korišćenjem jednostavnog HTTP protokola.
REST sugeriše korišćenje metoda HTTP protokola na način na koji je to određeno definicijom protokola. REST principi se zasnivaju na jednoznačnom preslikavanju između nedeljivih operacija crate, read, update i delete, tzv. CRUD i metoda HTTP protokola i to na sledeći način:
1. za kreiranje resursa koristi se POST metoda
2. za pribavljanje resursa koristi se GET metoda
3. za ažuriranje stanja resursa, odnosno upis koristi se PUT metoda
4. za brisanje resursa koristi se DELETE metoda.
Osnovne koncepte REST pristupa možemo modelirati na sledeći način:
objekat – server
proces – REST klijent
akcija – CRUD akcija.
SLIKA VOCNJAK SA JABUKAMA
4.
Nacrtati i ukratko objasniti sliku koja ilustruje procese počev od realnog sveta pa do odlučivanja i primeniti na primeru regulacije maksimalnog broja vozila na zatvorenom parkingu. Na parking je dozvoljen ulazak putničkim automobilima (zauzimaju 1 mesto), lakim transporterima (zauzimaju 2 mesta) i vozilima sa prikolicom (zauzimaju 3 mesta). Parking raspolaže sa unapred poznatim maksimalnim brojem parking mesta.
SLIKA
Pri radu sa nekim delom realnog sveta za koji želimo da vežemo informcioni sistem, prvo je potrebno odabradi realni sistem koji će biti predmet našeg rada. Nakon toga treba izvršiti modeliranje realnog sistema. Model sistema definiše koje od svih mogućih karakteristika sistema imaju značaj za interakciju sa okolinom, koja dalje određuje vrednost primljene informacije. Karakteristike koje su od značaja čine neki podskup svih procesa koji se dešavaju u realnom svetu. Nakon toga obavlja se proces poznat pod nazivom predstavljanje podataka. Podaci o sistemu su (stacionarni) procesi koji se mogu predstaviti pomoću veličina za koje je moguće definisati jednoznačnu korespondenciju sa skupom nizova simbola, nad definisanom azbukom. Niz simbola, u definisanom kontekstu predstavlja podatak o sistemu. Pravila koja definišu obostranu jednoznačnu korespondenciju između nizova simbola i procesa naziva se kodiranje ili kod. Proces transformacije podataka iz jednog oblika u drugi, pri čemu posmatrač prepoznaje transformisani oblik kao informaciju o sistemu naziva se obrada podataka. Posledica postupka odlučivanja predstavlja informaciju koja određuje kakvu akciju je potrebno preduzeti nad sistemom.
Realni sistem u datom primeru je zatvoreni parking. Od svih karakteristika, od značaja su informacije o maksimalnom broju parking mesta i trenutnom broju zauzetih mesta. Model će sačinjavati dve promenljive numeričkog tipa, koje će predstavljati pomenute vrednosti. U slučaju popunjenosti broja parking mesta, potrebna je informacija koja dolazi iz senzora sa ulaza na parking. Senzor će moći da detektuje tip vozila koje ulazi na parking i prati broj zauzetih mesta na parkingu, i tu informaciju pretvara u električni napon koji se pretvara u niz nula i jedinica. U ovom slučaju kažemo da je urađeno binarno kodiranje broja zauzetih parking mesta. Obradom podataka pretvaramo primljeni signal u broj u dekadnom brojnom sistemu, koji predstavlja broj mesta. Na osnovu maksimalnog broja mesta možemo izračunati broj slobodnih mesta, te kada sledeđe vozilo proba da uđe na parking, shodno tome rampa može biti podignuta ili ne.
5.
Nacrtati sliku i objasniti informacioni model postupka uvođenja podsistema upravljanja u realni sistem
SLIKA
U koracima 1 i 2 vrši se uspostavljanje komunikacionog kanala na fizičkom nivou. Agenti u ovu svrhu mogu koristiti bilo koji od poznatih algoritama. Nakon uspostavljanja komunikacionog kanala, softverski agenti su sposobni da međusobno komuniciraju razmenom poruka. Nakon toga je potrebno postići međusobno razumevanje u pogledu ontologije u domenu znanja o oblasti u kojoj se komunicira. Na kraju koraka 3 agenti poseduju presek znanja o oblasti o kojoj komuniciraju, i tada može početi interakcija o toj oblasti.
6.
Ilustrovati uspostavljanje sistema upravljanja na primeru ugovora između dva procesa
SLIKA
7.
Lanac novo stvorene vrednosti u preduzeću i uloga informacionih sistema
SLIKA
Na datoj slici je prikazana konceptualizacija lanca kreiranja novostvorene vrednosti u kompaniji. Po Majkl Porteru, postoje dve grupe aktivnosti kod kreiranja novostvorene vrednosti, i to primarne aktivnosti – aktivnosti koje su neposredno vezane za proizvod, i aktivnosti podrške koje uključuju administraciju, projektovanje, ljudske resurse i nabavku. Primarne aktivnosti se dalje mogu podeliti na proizvodu orijentisane – one koje su u vezi sa kreiranjem proizvoda i u koje spadaju logistika ulaza (aktivnost zadužena za upravljanje ulaznim resursima), operativa (aktivnost zadužena za transformaciju ulaznih resursa u proizvod) i servis (aktivnost koja podrazumeva održavanje proizvnoda nakon prodaje) i tržištu orijentisane – koje su orijentisane ka plasiranju proizvoda korisnicima i u koje
spadaju logistika izlaza (aktivnost koja se bavi snabdevanjem i distribucijom proizvoda nakon proizvodnje) i marketing i prodaja koja je zadužena za oglašavanje i reklamiranje proizvoda široj javnosti.
8.
Sadržaj plana – navesti sve delove i ukratko objasniti svaki od njih
- Plan (faza 1) – svrha plana, proces planiranja, scope
- Pravci poslovnog razvoja na najvišem nivou (faza 1) – informacije o poslovanju, plan razvoja, zahtevi nametnuti od strane okruženja, zahtevi nametnuti od spolja
- Detalji pravca poslovnog razvoja (faza 2) – poslovni zahtevi, poslovni procesi, potrebea za informacijama
- Trenutna situacija informacionog sistema (interno) (faza 3) – troškovi, zaostali poslovi, struktura organizacije, druge lokacije i filijale
- Trenutna situacija informacionog sistema (eksterno) (faza 3) – trenutni trendovi tehnologija i informacionih sistema, poslovni profil konkurencije
- Pravci razvoja IS-a (faza 3) – misija, vizija, strateški ciljevi, strategija, hardverska arhitektura, informaciona arhitektura
- Analiza raskoraka (faza 4)
- Preporuke – prekoruke i ROI (Return On Investment) analiza
- Dodatak – grupe koje učestvuju u procesu planiranja, proces planiranja, zaostali poslovi u is-u, poslovni profil konkurencije, stanje industrije i trendovi u is-u
9.
Nacrtati i objasniti sliku tokova materije i informacija u lancu snabdevanja
SLIKA
Na datoj slici prikazana je linearna kompozicija modela sistema koji učestvuju u SCM. Kompozicija je u potpunosti generička, što znači da se na sličan način mogu predstaviti i druge, ne neophodno linearne strukture. Uloga informacionog sistema u modelu SCM sistema je prirodna i lako razumljiva. Jasno je uočiti značaj informacionog sistema za individualne kompanije. Takođe, jasno je definisana i potreba kako za tokovima materija, tako i za tokovima informacija. Informacioni sistemi u integrisani u celokupni sistem koji uprvalja tokovima informacija.
10.
Definicija lanca snabdevanja
Lanac snabdevanja (Supply Chain): procesi koji čine životni ciklus, a koji se odnose na tokove informacija, materije, finansija i znanja, i čija je svrha zadovoljenje potreba korisnika za proizvodom ili uslugom, i u kojima učestvuje više međusobno povezanih snabdevača.
Lanac snabdevanja je sačinjen od procesa – procesa u opštem smislu (kao što su transport, prodaja, proizvodnja…)
Životni ciklus može da se odnosi ili na tržišni životni ciklus ili na upotrebni životni ciklus proizvoda
Tokovi informacija, materija, finansija i znanja čine tzv. dimenzije lanca snabdevanja. Oni daju sliku o lancu snabdevanja, pri čemu su tokovi informacija i materija najočigledniji, dok je najmanje očigledan tok znanja (odnosi se na inovativnost proizvoda).
Zadovoljenje potreba korisnika za proizvodom ili uslugom je jedan od najvažnijih razloga postojanja lanca snabdevanja. Iz perspektive korisnika, lanac snabdevanja je slučaj kada više različitih kompanija pruža podršku i snabdeva kompaniju od koje korisnik kupuje ili slučaj kada više prodavnica na različitim lokacijama prodaje robu iste kompanije.
11.
Nabrojati ilustrovati i ukratkoopisati nivoe servisa karakteristične za računarstvo u oblaku
SLIKA
Postoje 3 nivoa servisa:
Iaas – (Infrastructure-as-a-service) Infrastruktura kao servis – korisniku se pruža mogućnost pribavljanja bazičnih računarskih resursa (memorija, porcesorsko vreme, komunikacija) na kojima može izvršavati bilo kakav softver uključujući kako aplikacije tako i operativni sistem.
Paas – (Platform-as-a-service) Platforma kao servis – korisniku se pružaju servisi na nivou operativong sistema i drugih komponenti koje čine računarsku platformu
Saas – (Software-as-a-service) Softver kao servis – Pružaju se servisi korišćenja aplikacija za krajnjeg korisnika.
12.
Nabrojati i ukratko opisati moguće načine realizacije računarskog oblaka
organizacije. Može se nalaziti na istoj ili izdvojenoj lokaciji.
2. „Oblak“ zajednice - Infrastrukturu deli nekoliko organizacija radi pružanja podrške specifičnoj zajednici radi ispunjenja zajedničkih zahteva (tajnost, bezbednost, ispunjenje standarda itd). Menadžment infrastrukture mogu da rade same organizacije čelnice ili mogu da angažuju treću stranu.
3. Javni „oblak“ – Infrastruktura je stavljena na raspolaganje javnosti ili velikom broju kompanija ili industrija, u vlasništvu je jedne organizacije koja prodaje servise korišćenja „oblaka“
4. Hibridni „oblak“ – Infrastruktura je kompozicija dva ili više oblaka (privatni, zajednice ili javni) koji ostaju jedinstveni entiteti, ali su međusobno povezani tehnologijom koja omogućava portabilnost podataka i aplikacija.
13.
Objasniti i ilustrovati ekonomiku računarstva u oblaku
SLIKA
„Oblak“ je povoljniji od hostinga u sledećim slučajevima:
1. Opterećenje servisa varira vremenom – ne može se optimalno odrediti konstantna količina potrebnih resursa jer potrebe nisu konstantne
2. Opterećenje servisa se ne može unapred odrediti – novi servis može imati veliki pik u broju korisnika
3. Paketna obrada – Obrada se obavi za kraće vreme: korišćenje 1000 mašina za 1 sat u „oblaku“ košta koliko i korišćenje 1 mašine 1000 sati.
14.
Struktura konkurentnosti
SLIKA
1. Rivalitet između postojećih konkurenata na tržištu – velika ako postoji jaka konkurencija, mala ako postoji monopol na tržištu
2. Moć za cenjkanje koju imaju kupci – moć kupaca je velika ukoliko postoji veliki izbor, a mala ukoliko postoji mali izbor mesta i načina za kupovinu
3. Moć za cenjkanje koju imaju dobavljači – velika ako je mali broj, a mala ako je veliki broj načina za nabavku
4. Opasnost od zamene proizvoda ili usluga novim proizvodima ili uslugama – opasnost od zamene proizvoda je velika ako postoji veliki broj sličnih proizvoda
5. Prepreke za ulazak na tržište za nove konkurente – Karakteristike proizvoda ili usluge koju korisnici podrazumevaju od date industrije. Npr. prepreka u automobilskoj industriji je inicijalna količina potrebnog kapitala
15.
Kako internet utiče na strukturu konkurentnosti
- Rivalitet između postojećih konkurenata na tržištu
(-) Sličnost između konkurenata se povećava, obzirom da je teže držati u tajnosti razlike u proizvodu
(-) Nadmetanje na tržištu usmereno je na cenu kao najvažniji faktor
(-) Tržište se širi, u geografskom smislu, tj. globalizuje se, pa se povećava veličina konkurencije - Opasnost od zamene proizvoda ili usluge novim proizvodom ili uslugom
(+) Internet povećava efikasnost industrije ili industrijske grane, i proširuje tržište u pogledu broja korisnika
(-) Internet povećava mogućnost substitucije - Moć za cenjkanje koji imaju kupci i distributeri
(+) Internet eliminiše uticajne distributivne kanale, i povećava mogućnost pogađanja u postojećim tradicionalnim kanalima za distribuciju
(-) Preraspoređuje moć pogađanja na stranu krajnjeg korisnika
(-) Smanjuje cenu promene dobavljača - Moć za cenjkanje koju imaju dobavljači
(+-) Internet nabavka teži da poveća pritisak na dobavljače, ali isto tako povećava potencijalni broj mušterija
(-) Omogućava dobavljačima da imaju direktan pristup krajnjim korisnicima, čime se smanjuje potreba za posredničkim kompanijama - Prepreke za ulazak na tržište za nove konkurentne
(+) Smanjuju se prepreke za ulazak na tržište za nove konkurente, obzirom da ne moraju da obezbede prodajnu mrežu i fizičku infrastrukturu
(-) Web aplikacije ne mogu sačuvati tajnost od novih konkurenata
(-) Veliki broj novih konkurenata u velikom broju industrija, a ne samo u pojedinim
