Višak i efikasnost tržišta

Question 1

Ekonomika blagostanja

Answer 1

Proučava kako alokacija resursa utiče na ekonomsku dobrobit. Ravnoteža na tržištu maksimizira ukupno blagostanje kupaca i prodavaca (način na koji tržišta alociraju ograničene resurse)

Potrošačev višak meri ekon blagostanje sa stanovišta potrošača, a proizvođačev višak sa stanovišta proizvođača

Question 2

Spremnost da se plati

Answer 2

Max iznos koji će pojedini kupac da plati za neko dobro. Prikazuje koliku vrednost taj kupac pridaje nekom dobru ili usluzi (ako je cena veća nećemo kupiti)

Question 3

Potrošačev višak

Answer 3

Iznos koji je kupac spreman da plati za neko dobro, umanjen za iznos koji kupac za njega zaista plaća (subjektivna procena). Kada je cena=spremnost, višak je 0

Question 4

Potrošačev višak, grafikon

Answer 4

Imamo aukciju i 4 potrošača.
Izvodimo tražnju. Potrošačev višak je površina ispod krive tražnje i iznad cene. Kad idemo niz krivu tražnje dobijamo potrošače koji su manje smpreni da plate. Uz krivu-potrošači manje spremni da plate.
Granični potrošač tamo gde je cena=spremnost, ako se malo poveća cena prvi ispada

(tri grafikona)

Question 5

Šta se dešava kada se smanji cena

Answer 5

1) Raste potrošačev višal onih koji su bili na tržištu (u boljem položaju jer manje plaćaju)

2) Granični potrošač se menja (prvobitni sada ima višak)

3) Novi potrošači ulaze na tržište

Question 6

Trošak proizvođača

Answer 6

Vrednost svega čega prodavac treba da se odrekne da bi proizveo neko dobro - smpreni su da prihvate posao ako je cena koju dobiju veća od troška obavljanja posla.

Trošak predstavlja najnižu cenu koju bi proizvođač prihvatio za svoj rad, pa meri i spremnost da proda svoje usluge (svaki želi cenu veću od troškova, a indifirentan je na cena=troškovi, a ako je cena manja ne prodaje)

-iznos koji mu se plaća je tržišna cena

Question 7

Proizvođačev višak

Answer 7

Iznos koji se plaća prodavcu za neko dobro umanjen za prodavčev trošak. Meri korist koju prodavac ima od učešća na tržištu

Question 8

Grafikon proizvođačevog viška

Answer 8

Imamo tabelu ponude i 4 prodavca. Pri bilo kojoj Q cena koja je data krivom ponude je trošak marginalnog prodavca.

Površina ispod cene i iznad krive ponude meri višak (visina - trškovi; razlika cene i troškova je višak)

(3 grafikona)

Question 9

Šta se dešava kada se poveća cena za potrošača

Answer 9

1) U boljem su položaju oni koji su već bili na tržištu (imaju veći višak)

2) menja se marginalni proizvođač

3) ulaze novi proizvođačo kada je veća cena

Question 10

Da li je alokacija koju određuje slobodno tržište poželjna?

Answer 10

PoV i PrV predstavljaju osnovne instrumente za proučavanje blagostanja kupaca i prodavaca na tržištu.

-radimo procenu tržišnih ishoda

Question 11

Ukupan višak

Answer 11

PoV= Vrednost koju pripisuju kupci - iznos koji plaćaju
PrV= Iznos koji dobijaju prodavci - troškovi

Ukupan=PoV+PrV => Vrednost koju pripisuju kupci - troškovi prodavaca

Ukupan višak je ukupna vrednost koju dobrima pripisuju kupci koja se meri njihovom spremnošću da plate umanjena za trošak proizvodnje koji snose prodavci

Question 12

Efikasnost i pravičnost

Answer 12

EFIKASNOST - svojstvo alokacije resursa da maksimizira ukupan višak koji primaju svi pripadnici društva.

Alokacija je neefikasna ako prodavci ne proizvode dobra uz najniži trošak - pomeranjem proizvodnje sa proizvođača sa većim troškovima na proizvođače sa manjim, smanjiće se ukupni trošak i povećati ukupni višak proizvođača.

Alokacija je neefikasna ako dobra ne konzumiraju kupci koji mu pripisuju najveću vrednost - pomeranjem potrošnje sa kupca koji mu pripisuje manju vrednost na kupca koji mu pripisuje veću povećaće se ukupni višak.

PRAVIČNOST - pravedna raspodela blagostanja među pripadnicima društva (neophodna intevencija)

Question 13

Ponuda i tražnja i viškovi, grafikon

Answer 13

Pokazuje višak kada tržište dostigne ravnotežu P i T. U ravnoteži je efikasan proizvođač, ako smanji cenu ispada sa tržišta i potrošač koji je marginalni (spremnost=ceni). PrV je površina iznad cene i ispod krive T. PoV je površina ispod tražnje i iznad cene.

Cena određuje koji kupci i prodavci učestvuju na tržištu - oni koji pripisuju veću vrednost od cene kupuju, manju ne; ako je cena veća od troškova proizvodi se

Question 14

Da li je alokacija korisna i šta još radi efikasnost

Answer 14

Efikasnost maksimizira ukupan višak. 3 zapažanja:

1) Slobodna tržišta alociraju ponudu dobara onim kupcima koji im pripisuju najveću vrednost, koja se meri njihovom spremnošću da plate

2) slobodna tržišta alociraju tražnju za dobrima onim prodavcima koji mogu da ih proizvedu uz najmanji trošak (inače je neefikasna ako se ne proizvodi)

3) Slobodna tržišta proizvode Q koja maksimizira zbir PoV i PrV (nevidljiva ruka)

Question 15

Grafikon 2, P=MT i presek sa tražnjom

Answer 15

Ravnoteža kad su P i Q u preseku. Obim proizvodnje se povećava sve dok je p>MT (vrednost koju pripisuju kupci>MT = veća ponuda)

u ravnotežu MT= cena = spremnost da se plati

Ispod ravnotežne Q vrednost koju dobru pripisuju kupci veća je od troškova prodavaca. A iznad vrednost je manja od MT prodavaca.

Question 16

Tržišni neuspesi

Answer 16

Nesposobnost pojedinih neregulisanih tržišta da efikasnost alociraju resurse usled npr tržišne moći ili eksternaliza

Konkurencija nije uvek savršena. Tržišna moć - kupac ili prodavac (ili grupa) je u stanju da utiče na cene. Tržište je neefikasno jer P i Q drži daleko od ravnoteže.

Eksternalije - neki tržišni ishod deluje na pojedince koji nisu ni kupci ni prodavci na tom tržištu (možemo konzumirati više nego što je društveni poželjno)