Oligopoli i karteli Flashcards
Oligopol
Tržišna struktura u kojoj samo nekoliko prodavaca nudi slične ili identične proizvode. Oblik nesavršene konkurencije (loptice za tenis, nafta…). Češći slučaj od savršene i monopola, koji su ekstremni, retki slučajevi.
Ključna karakteristika oligopola
Tenzija saradnje i sopstvenih interesa. Grupa monopolista u najboljem položaju je kada međusobno sarađuje i ponaša se kao monopolista - proizvede malu količinu autputa i naplaćuje cenu veću od MT. Međutim svaki monopolista brine o sopstvenom profitu.
Duopol
Oligopol od 2 člana, najednostaviji tip - 2 prodanvca vode, odlučuju o Q, MT=0 pretpostavka.
Imamo tabelu tražnje za vodom a Mika i Marta imaju 2 bunara. Cena se smanjuje što je veća Q na tržištu. Na savršenom konkurentnom tržištu cena će biti svedena do nivoa gde su MT=P (0 u ovom slučaju). To je i društveno korisna količina.
Cena određena na monopolskom - određena na nivou koji maksimizira ukupan prihod (profit). P>MT.
Kako duopolista može prihvatiti monopolski ishod
UDRUŽIVANJEM - međusobni dogovor između preduzeća na tržištu o količini koju će proizvoditi i ceni koju će naplaćivati
KARTEL - grupa preduzeća koja zajednički nastupa - moraju se dogovoriti o ukupnom nivou proizvodnje i Q koju će svaki član proizvoditi
Šta sprečava kartele
Iako bi oligopolisti voleli da ih formiraju i ostvaruju monopolske profita, nije uvek moguće zbog antimonopolskih zakona (predmet javne politike) koji zabranjuje eksplicitne dogovore oligopolista.
Takođe svaki član kartela želi veći udeo na tržištu jer veći profiti i može odlučiti da poveća Q zarad UP, posebno ako pretpostavlja da će se drugi član držati dogovora.
Dogovori kartela i lični interes
Dogovaraju se o ukupnom nivou proizvodnje i Q koju proizvodi svaki član. Svako želi veći udeo na tržištu zbog većeg profita. Oligopolista A i B znaju da ako proizvode npr 60, da će imati najveći ukupni profit. Mogu proizvoditi svako 30.
A razmišlja: Ako B prozvede 30, a ja 40, moj profit bi se povećao dok bi se ukupnni profit smanjio jer je Q 70. B razmišlja isto kao i A
Ishod: Q=80, po još manjoj ceni, i manji profit.
Ako duopoliste zasebno slede svoje lične interese kada odlučuju koliko će proizvoditi, proizvode ukupnu Q veću od monopolske, naplaćuju cenu nižu od monoposle, a ostvaruju profit manji od monopolskog.
-povećava se autputa iznad monopolskog nivoa ali ne dostižne konkuretno alokaciju.
Nešova ravnoteža
Situacija u kojoj ekonomski akteri koji međusobno deluju jedan na drugog samostalno biraju najbolju strategiju u skladu sa strategijama koje su izabrali drugi-
Kada se dostigne oligopolisti više nemaju podsticaj da donesu drugačije odluke.
Ovo je zbbog tenzija saranje i ličnog interesa, svako želi veći deo tržišta.
Koju Q proizvode oligopolisti na kraju
Kada preduzeća biraju proizvodnju koja max profit, proizvodi količinu autputa veću od monopola, a manja od nivoa savršene konkurencije. Oligopolska cena manja je od monoposlke, a veća od konkurentne (koja je jednaka MT)
Kako veličina oligopola utiče na tržišni ishod?
Ako su u kartelu morali bi da se dogovore i da se nađe dogovor koga će se držati. Kako se kartel povećava, ovaj ishod postaje manje verovatan
Kako odlučuju ako ne formiraju kartel?
Svako mora samostalno odlučiti o obimu proizvodnje. 2 uticaja:
1) uticaj autputa - pošto je P>MT, prodajom dodatne jedinice po važećoj ceni povećava se profit
2) cenovni uticaj - povećanjem proizvodnje povećava se ukupna prodata Q, što će oboriti cenu vode i smanjiti profit od svakog prodatog galona.
-ako je uticaj autputa jači od cenovnog, povećava se proizvodnja, ako nije smanjuje se. RAvnoteža za pojedinačnog proizvođača se postiže u tački gde se uticaj autputa i cene izjednačavaju. Kako se povećava broj učesnika povećava se i uticaj autputa, a smanjuje cenovni. Kada oligopol postane veoma brojan, nestaje cenovni uticaj.
Kako se povećava broj prodavaca, oligopolsko tržište više liči na konkurentno. Cena se približava MT, a proizvedena Q društveno efikasnom nivou.
Teorija igara i oligopol
Proučava ponašanje ljudi u strateškim situacijama (situacijama u kojoj svaka osoba kada donosi odluke o svojim postupcima mora da uzme u obzir reakciju druih na takav postupak).
Pošto je broj preduzeća na oligopolskom tržištu mali, svako mora da postupa strateški. Svako zna da mu profit zavisi ne samo od q koje ono proizvodi već i od količine koju proizvode druga preduzeća.
Teorija igara nije nužna za razumevanje konkurentnih gde svako preduzeće je tako malo u odnosu na tržište da strateške interkacije sa drugim preduzećima nisu od značaja. Na monopolskom imamo samo jedno preduzeće.
Zatvorenikova dilema
Specifična igra između 2 zatvorenika koja pokazuje zašto je saradnja teško ostvarima čak i kada je obostrano korisna. Pokazuje koliko je teško ostvariti saradnju, čak i kada bi to dovelo ljude u bolji položaj.
Dominantna strategija
Najbolja strategija za igrača bez obzira na strategiju koju su odabrali drugi igrači
Primeri zatvorenikove dileme
Boni i Klajd. Oboje misle da je bolje za njih da priznaju jer mogu dobiti ili 0 ili 8 i izbeći 20 godina. Da nisu priznali (sarađivali) dobili bi po 1 god i bili u boljem položaju. Ovako su dobili po 8 što je iz njihove perspektive loše.
Oligopol kao zatvorenikova dilema - dogovor Irana i Iraka da drže proizvodnju nafte na niskom nivou i visokoj ceni. Irak i Iran razmišljaju da dignu proizvodnju zarad većih profita. Dominantna strategija je veća proizvodnja za obe zemlje, što ostvaruje manji profit
Lični interes oligopolu oteževa postizanje kooperativnog ishoda sa niskom proizvodnjom, visokim cenama i monopolskim profitima.
Zašto ljudi ponekad sarađuju?
Ako igraju igru više puta rešavaju zatvorenikovu dilemu.
Primer bunara i bode.
Preduzeća koja bode računa o budućim profitma radije će sarađivati u ponovljenoj igri nego što će u jednoj jedinoj varati zarad jednostrukog dobitka. U ponovljenoj igri zatvorenikove dileme može se očekivati da 2 igrača postignu koopoerativni ishod
-može se pretiti kaznom - kazna je manji profit za oboje.
