Eksternalije

Question 1

Eksternalije

Answer 1

Nenadoknađeni (nekompenzovani) uticaji postupaka neke osobe na dobrobit nekoga sa strane. Dovode do neefikasnosti tržišta, ne uspevaju da maksimiziraju višak.

Ako je efekat na posmatrača nepovoljan - negativne; ako je koristan - pozitivne

Question 2

Kako nastaju eksternalije

Answer 2

Kada se neka osoba bavi aktivnošću koja utiče na dobrobit nekoga sa strane
…a pti tom niti plaća (negativna), niti dobija nadoknadu povodom tog efekta (pozitivna)

Question 3

Negativne eksternalije

Answer 3

Tržište proizvod veću količinu proizvoda nego što je društ poželjno.

1) gasovi iz automobila - urušavaju zdravlje, akcize na benzin, standardne emisije gasova
2) pušenje cigara - zabrana, edukacija, akcize
3) Lajanje pasa - pravila kućnog reda i mira
4) Buka koju stvaraju komšije

Question 4

Pozitivne eksternalije

Answer 4

Dovode do toga da tršite proizvodi manju količinu proizvoda nego što je društveni poželjno.

1) Vakcinacija - sprečava epidemije bolesti i visoke troškove saniranja epidemije - edukacija, obavezno vakcinisanje
2) Restauracija istorijske zgrade - privlači turiste i podiže estetski užitak (sufinansiranje, poreske olakšice, zakoni o zaštiti spomenika)
3) Istraživanja novih tehnologija - od novih saznanja imaju koristi širi slojevi društva (patenti, finansiranja)

-vlada reaguje kako bi zaštitila društveni interes

Question 5

Ekonomika blagostanja i tržište aluminijuma

Answer 5

Količina koja se proizvodi i troši pri tržišnoj ravnoteži, efikasna je u smislu da maksimizira zbog PoV i PrV. U proizvodnji i potrošnji aluminijuma potrošači i proizvođači vode računa samo o svojim interesima, ali ne i interesu društva.

Tržište alocira resurse tako da max ukupna vrednost za potrošače koji kupuju i koriste aluminijum umanjenu za ukupne troškove proizvođača koji proizvodi i prodaje aluminijum.

Ako emituje štetne gasove trošak koji snosi društvo veći je od trška koji snosi proizvođač. Za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma, društ. trošak uključuje individualne troškove proizvođača uvećane za trošak svih onih na koje zagađenje utiče.

Question 6

NEgativne i optimum

Answer 6

Presek krive T i krive društ troška određuje optimalni nivo autputa. Društveno optimalni nivo manji je od ravnoteže Q. Planer ne proizvodi više od tog nivoa jer je društ trošak proizvodnje dodatnog aluminijuma veći od vrednosti koju mu pripisuju potrošači.

U tržišnoj ravnoteži vrednost koju aluminijumu pripisuje marg. potrošač manja je od društvenog troška njegove proizvodnje.

Smanjenjem proizvodnje i potrošnje aluminijuma ispod nivoa tržišne ravnoteže povećava se ukupno tržišno blagostanje

Question 7

Internalizovanje eksternalija

Answer 7

Uključuje promenu podsticaja da bi prodavci i kupci vodili računa o eksternim efektima svojih postupaka i postigli društ. optimalni autput.

Država može internalizovati eksternalije oporezivanjem, čime se kriva P pomera naviše za iznos poreza

Question 8

Pozitivne, višak i grafikon

Answer 8

Društvena vrednost dobra prevazilazi tržišnu vrednost

Prelivanje tehnologije je primer. NAstaje kada neka inovacija ili projekat jednog preduzeća ne koristi samo tom preduzeću, već postaje deo tehn. znanja celog društva (kompjuter). Primer je i obrazovanje - bolja kvalifikaciona struktura društva ima za posledicu uređenu državu od koje koristi imaju svi građani.

Presek krive P i krive društ. vrednosti određuje optimalni nivo autputa. Viši je od ravnoteže Q, tržište proizvodi manje Q od društ. poželjne. Društ vrednost>individualna vrednost

Question 9

Šta se dešava kod pozitivnih a šta kod negativnih (kriva p i t)

Answer 9

Kod negativnih povećavaju se troškovi (kriva P ide ulevo). Kod pozitivnih povećavaju se koristi jer je korist za društvo veća od koristi koju pripisuje pojedinci (kriva T ide udesno)

Question 10

Internalizovanje pozitivnih

Answer 10

Subvencije - primarni metod (obrnuz u odnosu na porez)

Industrijska politika - državna intervencija koja ima za cilj unapređenje industrija sa napretkom tehnologije
-zakon o patentima - daje pravo svojine pronalazaču

Question 11

Privatna rešenja eksternalija

Answer 11

Nije uvek neophodno da država reši problem.

1) Etički kodeksi ili društ. sankcije - nije lepo bacati đubre na ulici

2) Dobrotvorne ustanove - zaštita životne sredine

3) Integracija različitih vrsta preduzeća - voće i pčele, pčele pomažu oprašivsnjrm cvetova voća, dok se pčele hrane nektarom. Izbegava se problem premalo voća i premalo pčela

4) Sklapanje ugovora između zainteresovanih strana - može se unapred dogovoriti o broju pčela i stabala i udeo u ostvarenim prihodima

Question 12

Kouzova teorema

Answer 12

-ako privatne strane mogu da pregovaraju o alokaciji resursa bez troškova, onda sami moggu da reše problem eksternalija.

Tržište će samo dostići efikasan ishod

Question 13

Transakcioni troškovi

Answer 13

Troškovi koje strane snose u procesu dogovaranja i sprovođenja dogovora u delo

Question 14

Primer kouzove teoreme

Answer 14

Mika ima psa, Žiki smeta. Pretpostavka da sme da drži psa. Računaju se troškovi i korist. Ako Mika ima veću od Žikinih troškova nedostatka sna, onda je efikasan ishod da ima psa.

Ako je korist 500, Žikin trošak 800, može ponuditi Miki 600. Obe strane će biti u boljem položaju. Ako ima korist 1000, zadržava psa.

Ako postoji zakon o javnom redu: Mika nudi Žiki.

POČETNA POZIIJA ZAVISI OD TOGA KO IMA PRAVO

Question 15

Zašto nekad nisu moguća privatna rešenja?

Answer 15

Jer su transakcioni troškovi suviše visoki. Npr ne pričaju istim jezikom, treba prevodioc ili advokat.

Teže je postići dogovor što ima više zainteresovanih strana.
(kod fabrike koja uništava jezero, koordinacija je nemoguća i potrebna je pomoć države - javne politike)

Question 16

Kako Vlada reaguje na značajne eksternalije?

Answer 16

Na 2 načina:

1) KOMANDNO KONTROLNIM MERAMA (regulacija) - zabranjuju određena ponašanja (ograničavanje nivoa zagađanje na godišnjem nivou) i zahtevaju odđrenea ponašanja (nove čistije tehnologije)
-primeri: sva deca vakcinisana, propisi o novima emisije koje određuje vladina agencija za zaštitu životne sredine

2) TRŽIŠNE MERE (Piguovi porezi, subvencije) i trgovanje dozvolava za zagađanje - Vlada koristi da uskladi priv. podsticaje i društ. efikasnost - internalizovanje eksternalija
-Piguovi porezi - porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksteranlija (Artur, Pigo)

Question 17

Tržišne mere nasuprot regulaciji

Answer 17

AZŽS odluci da smanji količinu zagađenja određene fabrike, i ima 2 mogućnosti - da naredi fabrici da smanji zagađanjenje u određenom obimu (regulacija) ili da nametne Piguov porez po svakoj jedinici zagađanja. Regulacija određuje nivo zagađenja, dok porez vlasnicima fabrike nudi ekon. podsticaj da smanje zagađenost. Što je veći porez to je veće smanjenje zagađenosti, a ako je dovoljno visok zatvoriće se i nivo će biti 0

Piguov porez određuje cenu za pravo na zagađanje. Efikasniji je, jer u slučaju regulacije preduzeća nemaju motiv da smanje zagađenje ispod određene količine, i stimuliše da usvoje čistije tehnologije

Question 18

Dozvole za zagađenje kojima se može trgovati

Answer 18

Dopuštaju dobrovoljni trasnfer prava na zagađenje sa jednog na drugo preduzeće.
Preduzeće koje može da smanji zagađenje uz niske troškove možda će radije prodati dozvolu preduzećz koji može smanjiti samo uz visoke troškove.

Primer: 2 fabrike papira i čelika. imaju pravo na 300 tona. Ako hartija smanji i proda iz perspektive države nivo zagađenja se nije povećao i dozvoljava ovo

Question 19

Sličnosti dozvola i Piguovog poreza

Answer 19

Preduzeća plaćaju svoje zagađenje. Piguovi se plaćaju vlade, dozvola se kupuje od drugih. Internalizuju zagađenje jer ga čine skupim

Question 20

Grafički Piguovom porez

Answer 20

Porez određuje cenu zagađenja. Ponuda zagađanje je savršeno elastična jer preduzeće može da zagađuje koliko želi ukoliko plati unapred određenu cenu po jedinicizagađanje.

U preseku krive T sa zagađenjem i krive poreza = količina zagađenja (cena već data)

Question 21

Grafički dozvole

Answer 21

P savršeno neelastična jer je nivo unapred određen i ne može se menjati. Položaj krive T u preseku sa P određuje cenu.

Dozvole za zagađenje povoljnije kada državi nije poznata tražnja za zagađenjem pa nije u stanju da odredi visinu poreza. Ovako, na akciji može da ponuci dozvole za zagađenje i ta cena će pokazati prikladan nivo Piguovih poreza.

Question 22

DA li se zagađenje može potpuno uništiti?

Answer 22

Potpuno eliminisanje bi unazadilo tehnologije - naprednija društva imaju tehnologije koje manje zagađuju.