Troškovi proizvodnje

Question 1

Cilj firme

Answer 1

Maksimizacija profita

Question 2

Ukupan prihod

Answer 2

Iznos koji preduzeće stiče od prodaje svog autputa (Q*P)

Question 3

Ukupan trošak

Answer 3

Iznos koji preduzeće plaća za kupovinu inputa (zemlja, rad, sirovine). Predstavlja zbir implicitnih i eksplicitnih oportunitetnih troškova proizvodnje

Question 4

Oportunitetni troškovi

Answer 4

Svi troškovi koje firma podnosi tokom procesa proizvodnje dobara i usluga. Mogu biti implicitni i eksplicitni

Question 5

Eksplicitni i implicitni op troškovi

Answer 5

EKSPLICITNI - troškovi inputa koji zahtevaju direktan odliv novca iz firme

IMPLICTNI - ne zahtevaju direktan odliv (mogli smo da uložimo, ili smo IT a otvorili smo pekaru)

Question 6

Profit

Answer 6

Razlika UP i UT.

Question 7

Računovođa i ekonomista pristup

Answer 7

Ekonomiste se bave načinom na koji preduzeća donose odluke o proizvodnji i cenama, a računovođe prate novac koji ulazi i izlazi iz preduzeća.

Ekonomista računa i implicitne troškove, računovođa ne. Ekonomski profit je zato manji od računovodstvenog.
(EP = UP - (IT+ET))

Question 8

Proizvodna funkcija

Answer 8

Odnos između količine inputa (radnika) koji se koristi u proizvodnji nekog dobra i količine autputa tog dobra

(tabela - broj radnika, autputa, marg proizvod, trošak fabrike, trošak radnika, ukupni trošak)

Pretpostavka: kapaciteti proizvodnje su fiksni i količina proizvodnje se može mmenjati samo u oviru postojećih kapaciteta.. Povećanje može samo uz više radnika. Ova pretpostavka je realna samo u kratkom roku

Question 9

Marginalni proizvod

Answer 9

Povećanje autputa koje nastaje od jedne dodatne jedinice inputa.
-koliko je porasla ukupna proizvodnja dodavanjem konrektnog inputa
-opada sa porastom radika (gužve itd)

Question 10

Opadajući marginalni proizvod

Answer 10

(zakon opadajućih prinosa). Svojstvo po kojem marginalni proizvod nekog inputa opada sa porastom količine inputa.
-sa rastom broja zaposlenih svaki doprinosi sve manje zbog ograničenih kapaciteta, stvara se gužva - svi plaćeni isto, a ne doprinosimo isto

Question 11

Grafik i nagib proizvodne funkcije

Answer 11

NA grafiku vidimo da kada provećamo broj radnika produktivnost raste sve sporije i sporije, a troškovi rastu.

Nagib proizvodne funkcije meri marg. proizvod nekog inputa dok su ostali faktori proizvodnje fiksni - sa opadanjem marg proizvoda kriva fje proizvodnje postaje ravnija

Question 12

Kriva ukupnog troška

Answer 12

(dve strane istog novčića) Odnos proizvedene količine i ukupnog troška (firma donosi odluke).
-rastu troškovi sa porastom količine autputa zbog opadajućih prinosa (Troškovi rastu, količina raste, produktivnost sve sporije i sporije).
-kriva je sve strmija zbog opadajućeg marg proizvoda, što više raste autput

(GRAFIK NE KREĆE OD NULE ZBOG FIKSNIH TROŠKOVA)

Question 13

Rast UP i rast UT

Answer 13

UP - linearni rast, UT eksponencijalni (postoji tačka gde se dotiču)

Question 14

Troškovi, vrste

Answer 14

Pored eksplicitnih i implicitnih, imamo fiskne i varijable čiji zbir daje ukupne triškove.

(prosečni i marginalni)

Question 15

Fiksni

Answer 15

Ne menjaju se sa proizveddenom količinom autputa
-ne variraju sa promenom obima proizvodnje
-nastaju i kad preduzeće ništa ne proizvodi (zakup)

Question 16

Varijabilni

Answer 16

Menjaju se u zavisnosti ok količine auputa
-variraju sa promenom obima proizvodnje
(trošak autputa, plate ranika - al npr računovođa je fiksni)

Question 17

Kako odlučujemo koliko da proizvodimo - 2 pitanja

Answer 17

1) Koliko košta proizvodnja prosečne jedinice
2) koliko košta povećanje proizvodnje za 1 jedinicu

Question 18

PUT

Answer 18

Trošak proizvodnje tipične jedinice proizvoda- Odnos ukupnog troška i količine autputa.
PUT = UT/Q
PUT = PFT + PVT
-sa rastom proizvodnje pada pa kreće da raste

Question 19

PFT

Answer 19

Odnos između fiksnih troškova i količine autputa.
-za niske obime ubrzano raste , pa sporije jer se deli na više jedinica
PFT = UFT/Q

Question 20

PVT

Answer 20

Odnos varijabilnih i količine autputa.
-linearni rast
PVT = VT/Q

Question 21

Marginalni trošak

Answer 21

Porast ukupnog troška koji nastaje sa dodatnom jedinicom proizvodnje
-porast UT kada raste obim proizvodnje za jednu jedinicu
-stalno rastuća veličina, eksponencijalno, veći od obima proizvodnje, raste brže (MT =dUT/dQ)
-naličje zakona opadajućih prinosa

Question 22

Krive troškova, oblici

Answer 22

-grafik gde se pokazuje UT kao eksponencijalna funkcija samo
-grafik sa MT, PUT, PVT, PFT
PUT - kombinacija PFT i PVT, u obliku U
PFT - ubrzano pa sporije, deli se na više jedinica
PVT - linearno raste
MT - linearni, brzi rast, seče PUT u minimumu

Question 23

Tipične troškovne krive

Answer 23

Opadajući marg proizvod ne počinje da se ispoljava domah kada zaposlimo nekoga. Produktinvniji su prvo.
-i dalje važe 3 osobine, samo ovde su PFT i MT u obliku U
(kriva UT malo drugačija)

Question 24

Prirodna veza PUT i MT

Answer 24

1) Rastući marg trošak - raste sa proizvedenom količinom autputa, odražava svojstvo opadajućeg marg proizvoda.
-mala proizvodnja: lako možemo upotrebiti resurse, pa je marh proizvod dodatnog radnika veliki, a MT mali

2) PUT je u obliku U - odražava oblik PFT i PVT. Pri niskim nivoima proizvodnje PUT je visok jer je fiskni trošak raspodeljen na samo nekoliko proizvoda. Zatim pada, pa opet raste jer se PVT znatno povećava sa većim autputom.

3) Odnos MT i PUT - u tački preseka je minimalni PUT. Kada je MT<PUT - PUT opada. Kada je veće PUT raste.
(seče PUT u minimumu)
(primer ocena na ispitu - sledeća je MT koja nam može smanjiti prosek)
-MT obično raste sa obimom proizvodnje, ne uvek

Question 25

efikasni nivo proizvodnje

Answer 25

dno krive PUT, troškovi su minimizirani = količina autputa koja minimizira PUT

Question 26

Troškovi preduzeća na kratki i dugi rok

Answer 26

-troškovi mogu da zavise od vremenskog horizonta koji se ispituje - mnoge odluke su fiksne na kratki a promenljive na dugi, pa se troškovne krive razlikuju (u dugom roku možemo prilagoditi kapacitete fabrika, otvoriti nove, prestati da zakupljujemo prostor) PUT na dugi rok ima oblik ravnijeg U, nego na kratki. Sve kratkoročne krive leže na ili iznad dugoročne PUT - zato što ima veću fleksibilnost na duži rok, može da bira krivu). Na kratki rok nema drugog izbora osim da zaposli više radnika koji će raditi u posotjećoj fabrici. Zbot opadajućeg marh proizvoda PUT raste

Question 27

Ekonomija obima, dezekonomija, konstantni prinosi

Answer 27

Ekonomija obima - svojstvo po kojem PUT na dugi rok opada sa porastom količine autputa (niski nivoi autputa). Preduzeće profitira jer može bolje da iskoristi prednosti specijalizacije. Sa proporc rastom svih faktora dolazi do većeg rasta Q Dezekonomija - OPADAJUĆI PRINOSI - svojstvo po kojem PUT na dugi rok raste sa porastom količine autputa (visoki nivoi). Koristi od specijalizacije već su izražene, a problemi sa koordinacijom postaju izraženiji. Proprc veći faktori i troškovi manje povećavaju Q, Konstantni prinosi - svojstvo po kojem PUT ostaje isti sa promenom količine autputa - proporcionalno rastu faktori i proporcionalno raste Q

Question 28

Faze, grafik i šta pokazuju opadajući prinosi i granični proizvod

Answer 28

Faze (fabrike): -ograničeni kapaciteti, manje radnika -srednje -visok nivo (velika fabrika) -iskazuju rekaciju proizvodnje na povećanje samo jednog faktora (obično rada) koji je varijabilan u kratkom, dok su ostali faktori fiksni. U dugom roku svi su varijavilni - raspon u kome je moguće izbeći zakon rastućeg marh troška (srednje) (na grafiku stoji PUT i Q)

Question 29

Optimizacija troškova - zašto je cilj

Answer 29

Cilj firme je max profit i to uključuje minimiziranje troškova ili maksimizaciju obima proizvodnje. Podrazumeva se da postoji supstitucija između faktora proizvodnje i da se ista količina proizvodnje može prozvesti bar na 2 različita načina : radnointezivno (malo zemlje i mnogo rada) i radnoštedno. Svaka kombinacija daje max obim na bazi savremenim znanja i dostupnih tehnologija - svaki nivo proizvodnje praćen je različitim troškovima

Question 30

Funckija proizvodnje preduzeća

Answer 30

Različite kombinacije inputa koji daju isti obim proizvodnje

Question 31

Izokvanta

Answer 31

Kriva jednake proizvodne - pokazuje različite kombinacije faktora proizvodnje koji daju isti obim (poput krive indiferencije). Na x i y osi su faktori proizvodnje i linija pokazuje obim

Question 32

Kriva zadatih troškova

Answer 32

Sve kombinacije faktora proizvodnje koje mogu da se plate iz zadatog iznosa ukupnih troškova (zadatog budžeta) (uzimajući u obzir cene proizvoda)

Question 33

ravnoteža- izokvante i krive zadatih troškova

Answer 33

Ravnoteža proizvođača se nalazi u tački gde kriva zadatih troškova dodiruje (tangenta je) ali ne seče izokvantu - tangenta izokvanti -tu preduzeće proizvodi zadatu količinu proizvodnje uz minimalne troškove -nagibi su jednaki

Question 34

Nagiv izokvante i krive zadatih troškova

Answer 34

Za krivu jednkog troškova nagib je odnos supstitucije između cene dva faktora (Px/Py). Nagib izokvante je odnos supstitucije 2 faktora proizvodnje koji zavisi od graničnih proizvoda 2 faktora (MPx/MPy). USLOV OPTIMUMA - Px/Py=MPx/MPy) => MPx/Px=MPy/Py

Question 35

Pravilo najmanjih troškova

Answer 35

da bi se proizvela zadata količina proizvodnje uz najmanji trošak firma treba da povećava troškove (angažuje dodatne jedinice faktora proizvodnje) sve dok se ne izjednače marg proizvod na potrošenu novčanu jedinicu za svaki angažovati faktor proivzodnje (uslov optimizacije) MPx/px=mpy/py=mpz/pz... -neravnoteža ako se cena pomera, kapital pojeftinjuje, više kapitala; smanjuje se marg proizvod, troškovi se vraćaju u ravnotežu