Troškovi proizvodnje Flashcards
Cilj firme
Maksimizacija profita
Ukupan prihod
Iznos koji preduzeće stiče od prodaje svog autputa (Q*P)
Ukupan trošak
Iznos koji preduzeće plaća za kupovinu inputa (zemlja, rad, sirovine). Predstavlja zbir implicitnih i eksplicitnih oportunitetnih troškova proizvodnje
Oportunitetni troškovi
Svi troškovi koje firma podnosi tokom procesa proizvodnje dobara i usluga. Mogu biti implicitni i eksplicitni
Eksplicitni i implicitni op troškovi
EKSPLICITNI - troškovi inputa koji zahtevaju direktan odliv novca iz firme
IMPLICTNI - ne zahtevaju direktan odliv (mogli smo da uložimo, ili smo IT a otvorili smo pekaru)
Profit
Razlika UP i UT.
Računovođa i ekonomista pristup
Ekonomiste se bave načinom na koji preduzeća donose odluke o proizvodnji i cenama, a računovođe prate novac koji ulazi i izlazi iz preduzeća.
Ekonomista računa i implicitne troškove, računovođa ne. Ekonomski profit je zato manji od računovodstvenog.
(EP = UP - (IT+ET))
Proizvodna funkcija
Odnos između količine inputa (radnika) koji se koristi u proizvodnji nekog dobra i količine autputa tog dobra
(tabela - broj radnika, autputa, marg proizvod, trošak fabrike, trošak radnika, ukupni trošak)
Pretpostavka: kapaciteti proizvodnje su fiksni i količina proizvodnje se može mmenjati samo u oviru postojećih kapaciteta.. Povećanje može samo uz više radnika. Ova pretpostavka je realna samo u kratkom roku
Marginalni proizvod
Povećanje autputa koje nastaje od jedne dodatne jedinice inputa.
-koliko je porasla ukupna proizvodnja dodavanjem konrektnog inputa
-opada sa porastom radika (gužve itd)
Opadajući marginalni proizvod
(zakon opadajućih prinosa). Svojstvo po kojem marginalni proizvod nekog inputa opada sa porastom količine inputa.
-sa rastom broja zaposlenih svaki doprinosi sve manje zbog ograničenih kapaciteta, stvara se gužva - svi plaćeni isto, a ne doprinosimo isto
Grafik i nagib proizvodne funkcije
NA grafiku vidimo da kada provećamo broj radnika produktivnost raste sve sporije i sporije, a troškovi rastu.
Nagib proizvodne funkcije meri marg. proizvod nekog inputa dok su ostali faktori proizvodnje fiksni - sa opadanjem marg proizvoda kriva fje proizvodnje postaje ravnija
Kriva ukupnog troška
(dve strane istog novčića) Odnos proizvedene količine i ukupnog troška (firma donosi odluke).
-rastu troškovi sa porastom količine autputa zbog opadajućih prinosa (Troškovi rastu, količina raste, produktivnost sve sporije i sporije).
-kriva je sve strmija zbog opadajućeg marg proizvoda, što više raste autput
(GRAFIK NE KREĆE OD NULE ZBOG FIKSNIH TROŠKOVA)
Rast UP i rast UT
UP - linearni rast, UT eksponencijalni (postoji tačka gde se dotiču)
Troškovi, vrste
Pored eksplicitnih i implicitnih, imamo fiskne i varijable čiji zbir daje ukupne triškove.
(prosečni i marginalni)
Fiksni
Ne menjaju se sa proizveddenom količinom autputa
-ne variraju sa promenom obima proizvodnje
-nastaju i kad preduzeće ništa ne proizvodi (zakup)
Varijabilni
Menjaju se u zavisnosti ok količine auputa
-variraju sa promenom obima proizvodnje
(trošak autputa, plate ranika - al npr računovođa je fiksni)
Kako odlučujemo koliko da proizvodimo - 2 pitanja
1) Koliko košta proizvodnja prosečne jedinice
2) koliko košta povećanje proizvodnje za 1 jedinicu
PUT
Trošak proizvodnje tipične jedinice proizvoda- Odnos ukupnog troška i količine autputa.
PUT = UT/Q
PUT = PFT + PVT
-sa rastom proizvodnje pada pa kreće da raste
PFT
Odnos između fiksnih troškova i količine autputa.
-za niske obime ubrzano raste , pa sporije jer se deli na više jedinica
PFT = UFT/Q
PVT
Odnos varijabilnih i količine autputa.
-linearni rast
PVT = VT/Q
Marginalni trošak
Porast ukupnog troška koji nastaje sa dodatnom jedinicom proizvodnje
-porast UT kada raste obim proizvodnje za jednu jedinicu
-stalno rastuća veličina, eksponencijalno, veći od obima proizvodnje, raste brže (MT =dUT/dQ)
-naličje zakona opadajućih prinosa
Krive troškova, oblici
-grafik gde se pokazuje UT kao eksponencijalna funkcija samo
-grafik sa MT, PUT, PVT, PFT
PUT - kombinacija PFT i PVT, u obliku U
PFT - ubrzano pa sporije, deli se na više jedinica
PVT - linearno raste
MT - linearni, brzi rast, seče PUT u minimumu
Tipične troškovne krive
Opadajući marg proizvod ne počinje da se ispoljava domah kada zaposlimo nekoga. Produktinvniji su prvo.
-i dalje važe 3 osobine, samo ovde su PFT i MT u obliku U
(kriva UT malo drugačija)
Prirodna veza PUT i MT
1) Rastući marg trošak - raste sa proizvedenom količinom autputa, odražava svojstvo opadajućeg marg proizvoda.
-mala proizvodnja: lako možemo upotrebiti resurse, pa je marh proizvod dodatnog radnika veliki, a MT mali
2) PUT je u obliku U - odražava oblik PFT i PVT. Pri niskim nivoima proizvodnje PUT je visok jer je fiskni trošak raspodeljen na samo nekoliko proizvoda. Zatim pada, pa opet raste jer se PVT znatno povećava sa većim autputom.
3) Odnos MT i PUT - u tački preseka je minimalni PUT. Kada je MT<PUT - PUT opada. Kada je veće PUT raste.
(seče PUT u minimumu)
(primer ocena na ispitu - sledeća je MT koja nam može smanjiti prosek)
-MT obično raste sa obimom proizvodnje, ne uvek
efikasni nivo proizvodnje
dno krive PUT, troškovi su minimizirani = količina autputa koja minimizira PUT
Troškovi preduzeća na kratki i dugi rok
-troškovi mogu da zavise od vremenskog horizonta koji se ispituje - mnoge odluke su fiksne na kratki a promenljive na dugi, pa se troškovne krive razlikuju (u dugom roku možemo prilagoditi kapacitete fabrika, otvoriti nove, prestati da zakupljujemo prostor)
PUT na dugi rok ima oblik ravnijeg U, nego na kratki. Sve kratkoročne krive leže na ili iznad dugoročne PUT - zato što ima veću fleksibilnost na duži rok, može da bira krivu). Na kratki rok nema drugog izbora osim da zaposli više radnika koji će raditi u posotjećoj fabrici. Zbot opadajućeg marh proizvoda PUT raste
Ekonomija obima, dezekonomija, konstantni prinosi
Ekonomija obima - svojstvo po kojem PUT na dugi rok opada sa porastom količine autputa (niski nivoi autputa). Preduzeće profitira jer može bolje da iskoristi prednosti specijalizacije. Sa proporc rastom svih faktora dolazi do većeg rasta Q
Dezekonomija - OPADAJUĆI PRINOSI - svojstvo po kojem PUT na dugi rok raste sa porastom količine autputa (visoki nivoi). Koristi od specijalizacije već su izražene, a problemi sa koordinacijom postaju izraženiji. Proprc veći faktori i troškovi manje povećavaju Q,
Konstantni prinosi - svojstvo po kojem PUT ostaje isti sa promenom količine autputa - proporcionalno rastu faktori i proporcionalno raste Q
Faze, grafik i šta pokazuju opadajući prinosi i granični proizvod
Faze (fabrike):
-ograničeni kapaciteti, manje radnika
-srednje
-visok nivo (velika fabrika)
-iskazuju rekaciju proizvodnje na povećanje samo jednog faktora (obično rada) koji je varijabilan u kratkom, dok su ostali faktori fiksni. U dugom roku svi su varijavilni - raspon u kome je moguće izbeći zakon rastućeg marh troška (srednje)
(na grafiku stoji PUT i Q)
Optimizacija troškova - zašto je cilj
Cilj firme je max profit i to uključuje minimiziranje troškova ili maksimizaciju obima proizvodnje.
Podrazumeva se da postoji supstitucija između faktora proizvodnje i da se ista količina proizvodnje može prozvesti bar na 2 različita načina : radnointezivno (malo zemlje i mnogo rada) i radnoštedno. Svaka kombinacija daje max obim na bazi savremenim znanja i dostupnih tehnologija - svaki nivo proizvodnje praćen je različitim troškovima
Funckija proizvodnje preduzeća
Različite kombinacije inputa koji daju isti obim proizvodnje
Izokvanta
Kriva jednake proizvodne - pokazuje različite kombinacije faktora proizvodnje koji daju isti obim (poput krive indiferencije). Na x i y osi su faktori proizvodnje i linija pokazuje obim
Kriva zadatih troškova
Sve kombinacije faktora proizvodnje koje mogu da se plate iz zadatog iznosa ukupnih troškova (zadatog budžeta)
(uzimajući u obzir cene proizvoda)
ravnoteža- izokvante i krive zadatih troškova
Ravnoteža proizvođača se nalazi u tački gde kriva zadatih troškova dodiruje (tangenta je) ali ne seče izokvantu - tangenta izokvanti
-tu preduzeće proizvodi zadatu količinu proizvodnje uz minimalne troškove
-nagibi su jednaki
Nagiv izokvante i krive zadatih troškova
Za krivu jednkog troškova nagib je odnos supstitucije između cene dva faktora (Px/Py). Nagib izokvante je odnos supstitucije 2 faktora proizvodnje koji zavisi od graničnih proizvoda 2 faktora (MPx/MPy).
USLOV OPTIMUMA - Px/Py=MPx/MPy) => MPx/Px=MPy/Py
Pravilo najmanjih troškova
da bi se proizvela zadata količina proizvodnje uz najmanji trošak firma treba da povećava troškove (angažuje dodatne jedinice faktora proizvodnje) sve dok se ne izjednače marg proizvod na potrošenu novčanu jedinicu za svaki angažovati faktor proivzodnje
(uslov optimizacije)
MPx/px=mpy/py=mpz/pz…
-neravnoteža ako se cena pomera, kapital pojeftinjuje, više kapitala; smanjuje se marg proizvod, troškovi se vraćaju u ravnotežu
