Tržište savršene konkurencije Flashcards
Karakteristike konkurentnog tržišta (osnovno)
1) mnogo kupaca i prodavaca
2) iste karakteristike dobara koje nude
3) slobodan ulaz i izlaz sa tržišta (oblikuju dugoročne ishode)
-akcije svakog pojedinačnog kupca i prodavca zanemarljivo utiče na cenu
-price takers
cilj, prihod, 2 pitanja
Cilj: max proft (UP - UT)
Prihod - proizvod prodajne cene i prodate Q (p*q)
-UP proporcionalan količini autputa. Cena ne zavisi od količine autputa, ista je za sve
2 pitanja: koliki prihod se ostvaruje od prosečne jedinice? Koliki dodatni prihod ostvarujemo ako povećamo proizvodnju za 1?
Prosečni i marginalni prihod
PROSEČNI - koliko firma prihoduje od prodaje prosečne jedinice; odnos UP i obima prodatih proizvoda
PP = UPxQ ; UP=PxQ ; PP=P - ZA SVA preduzeća prosečni prihod jednak je ceni dobra
MARGINALNI - promena UP sa povećanjem prodatih proizvoda za jednu jedinicu; Koliko se povećao UP sa prodajom dodatne jedinice proizvoda.
Za konkurentna preduzeća MP=P=PP (linearni rast). Cena je data i povećanjem prodaje za jednu jedinicu povećava UP za iznos tržišne cene po jedinici proizvoda.
Kako preduzeće max profit?
Bira količinu sa najvećim profitom.
MP linearno raste, MT eksponencijalno (ubrzano). Ukupni triškovi uključuju fiksne i varijabilne koji zavise od proizvedene količine
Upoređujemo MT i MP
-svake proizvedene jedinice: sve dok je MP veći od MT povećanje proizvedene q uvećava profit.
MP>MT - provećava se proizvodnja i raste profit
MP<MT - smanjujemo proizvodnju
MP=MT - profit max, nivo autputa koji max profit. Sa rastom rpoizvodnje raste MT eksponencijalno jer opada MP (zakon opadajućih prinosa - veća gužva, manja produktivnost)
Grafik MT i MP i šta se dešava kad se promeni cena
.
Kriva ponude preduzeća savršene konkurencije
Kriva Mt preduzeća određuje količinu dobra koju je preduzeće spremno da ponudi za bilo koju cenu, pa je zato i kriva ponude konkuretnog preduzeća
-cena je horizontalna linija jer preduzeće uzima cenu kao datu; cena autputa je ista bez obzira na Q koju proizvodi
Obustavljanje proizvodnje i izlazak; razlike
Obustavljanje - kratkoročna odluka da se zbog trenutne situacije na tržištu, u određenom vremenskom periodu ništa ne proizvodi
Izlazak - dugoročna odluka da se napusti tržište
Razlika: većina ne može da izbegne fiksne troškome na kratki (mora da plaća - nepovratni SANK troškovi), ali može na dugi rok
SANK troškovi
Nepovratni troškovi koje preduzeće ne može da izbegne na kratki rok, pa ih je zato najbolje ignorisati pri odluci o privremenom zatvaranju - već su napravljeni, ne mogu se nadoknaditi (farmer npr može prodati zemljište kada izlazi, ali će plaćati održavanje ako samo privremeno zatvara)
(suprotan od op troška gde se odričemo nečega ako izaberemo opciju)
Privremeno obustavljanje rada
Ako obustavi, gubi ceo prihod od prodaje, ali štedi na varijabilnim troškovima (mora da plati fiksne). Preduzeće obustavlja proizvodnju ako je prihod koji bi ostvario od proizvodnje manji od njegovih varijabilnih troškova
UP<VT (ukupan prihod manji od varijabilnih troškova)
up/q<vt/q = P<PVT
Preduzeće odlučuje da obustavi ako je cena dobra manja od PVT. Preduzeće upoređuje cenu koju dobija za prosečnu jedinicu sa PVTom koji mora podneti da bi proizvelo tu prosečnu jedinicu. Ako cena ne pokriva PVT, bolje je da privremeno zatvori i može u budućnosti otvoriti ako je P>PVT.
Koju Q proizvodi preduzeće na tržištu savršene konkurencije i kriva ponude na kratki rok
Ako uopšte proizvodi, proizvodi onu Q gde je MT=P. Ali ako je cena pri toj Q manja od PVT, bolje je da obustavi proizvodnju.
Kriva ponude na kratki rok jeste deo krive MT koji leži iznad krive PVT (veličina fiksnog troška nebitna)
Dugoročna odluka preduzeća
Na dugi rok svi faktori su varijabilni. Ako preduzeće izađe sa tržišta gubi ceo prihod od prodaje, ali ostvaruje uštedu na fiksnim i varijabilnim troškovima. Preduzeće izlazi sa tržiššta ako je prihod koji bi ostvarilo od proizvodnje manji od njegovih ukupnih troškova.
UP<UT => up/q<ut/q
P<PUT - preduzeće izlazi sa tržišta ako je cena dobra manja od PUT, a preduzetnik ulazi na tržište ako je P>PUT
Količina koja se proizvodi i dugoročna kriva ponude
Proizvodi se ona Q pri kojoj je MT=P, ali ako je to manje od PUT, izlazi sa tržišta (ili uopšte ne ulazi).
Kriva ponude na dugi rok - deo krive njegovog MT koji leži iznad PUT
Merenje profita
Dva grafika - preduzeće koje ostvaruje profit i koje ostvaruje gubitke. Ako je presek P i MT ispod PUT ostvaruju se gubici.
Profit=up-ut
PRofit=(up/q-ut/q)q
Profit= (p-put)q
Fiksni broj firmi i slobodan ulazak i izlazak
Oba slučaja odgovaraju određenom vremenskom horizontu. Tokom kratkih vremenskih perioda preduzećima je često teško da uđu na tržište, pa je prikladna pretpostavka o fiksnom broju preduzeća. Tokom dužih perioda broj preduzeća može da se prilagodi promenljivim uslovima na tržištu.
