Monopol

Question 1

Monopol i savršena konkurencija

Answer 1

Jedan proizvođač vs mnogo
Nesavršena vs savršena konkurencija
Price makers (do određenog obbima) vs price takers (dovoljno mali i ne utiču na cenu)
Proizvod nema bliske supstitute vs isti proizvodi
Cena veća od MT vs P=MT
Mogućna cenovna diskriminacija vs nemoguća (P i T stvaraju tržišnu ravnotežu - mogu prodati sve što požele po tržišnoj ceni)

Savršena: izlaz i ulaz slobodni, podjednako informisani

Question 2

Šta je cilj monopola

Answer 2

Max profit, ne birnu o blagostanju društvua (ne proizvode obim autputa koji max blagostanje)

Question 3

Uzroci monopola

Answer 3

-osnovni uzrok je barijera ulaska (ulaz nije slobodan)

1) Vlasništvo nad ključnim resursom

2) Država daje ekskluzivno pravo za proizvodnju određenog dobra ili usluge

3) Prirodni monopoli - troškovi proizvodnje čine jednog proizvođača efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvođača

Question 4

Vlasništvo nad ključnim resursom

Answer 4

Npr bunar u selu, vlasnik drži monopol nad vodom i može odrediti cenu veću od MT crpljenja dodatne jedinice vode, čak iako je MT mali.

Ima tržištu moć - malo preduzeće poseduje resurs bez bliskog supstituta.

-retko je jer su pojedinačne ekonomije velike, međunarodna trgovina je dostupna što razbija monopol

Question 5

Monopol daje država

Answer 5

Npr zbog političkog uticaja u doba merkantilista ili država daje monopol jer je to u javnom interesu - patenti i autorska prava.

Patent - ekskluzivno pravo proizvodnje u nekom periodu. Autorsko pravo - garancija da niko ne štampa i prodaje delo bez autorske dozvole.
Zakoni daju monopol jednom proizvođaču, donose i veće cene i veći proft - podstiču kreativnu aktivnost i rizične inovacije koje moraju da se kompenzuju.

Question 6

Prirodni monopol

Answer 6

Troškovi proizvodnje čiine jednog proizvođača efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvođača.

Nastaje kada pojedinačno preduzeće može da snabde celo tržište nekim dobrom ili sulugom, uz manje troškove nego što bi to mogla 2 ili više preduzeća.

Nastaju kad postoji ekonomija obima - pojedinačno preduzeće može proizvesti svaku q uz najmanji trošak. Tj za bilo koju q veći broj preduzeća dobodi do manjeg autputa i većih PUT

Question 7

Kriva PUT kod prirodnih monopola, primer

Answer 7

Primer: vodovodna mreža (ili most), gradimo cevi, ogromni fiksni troškovi, ali što se više ljudi priključuje PUT opada. PUT je najniži ako jedan proizvođač opslužuje celo tržište.

2 proizvođača - svi grade mrežu, dele domaćinstva, imamo veće PUT (svako plaća fiksne troškove)

MT dodatnog korisnika je zanemarljiv

(put je opadajuća, ne slovo U)

Question 8

Da li prirodnog monopolistu brine konkurencija?

Answer 8

Ne brine da bi ulazak novog preduzeća umanjio njegovu tržištu moć. Po pravilu profit monopoliste privlači nova preduzeća i ono čine tržište konkurentnijim. Ali preduzeća znaju da neće moći da ostvare iste niske troškove kao i monopolista jer bi nakon ulaska svi imali manji deo tržišta. Ako se tržište proširi (treba nam još jedan most zbog gužve) prirodni monopol može prerasti u konkurentno tržište.

Question 9

Suparništvo

Answer 9

Nije isto kao savršena konkurencija, to su aktivnosti propagande ili poboljšanja kvaliteta proizvoda.

Question 10

Kriva tražnje monopola i savršene konkurencije

Answer 10

Konkurentno - ima horizontalnu krivu tražnje jer može da proda koju god Q po toj ceni. Prodaje proizvod sa mnogo supstituta pa je kriva tražnje savršeno elastična.

Monopol - kriva tražnje je i tržišna kriva tražnje, ako monopolista poveća cenuu svog dobra, potrošači kupuju manje. Tj ako smanji Q autputa koji prodaje, cena njegovog autputa se povećava.
Kriva tražnje ograničava sposobnost monopola da profitira od svoje tržišne moći. Prilagođavanjem q koju proizvodi (tj cene koju naplaćuje) u stanje je da izabere bilo koju tačku na krivi tražnje, ali ne može izabrati tačku iznad krive.

Question 11

Ključna razlika monopola i savršene konkurencije

Answer 11

Sposobnost monopola da utiče na cenu svog autputa. Kao jedini proizvođač, menja celu svog dobra prilagovanjem q koju nudi tj cene koju naplaćuje. Zato su price makers.

Question 12

Tabela prihoda monopola

Answer 12

Q, P, UP, PP, MP

UP=P*Q; PP=UP/Q=P (uvek); MP=promena up/promena q

PP - prosečni prihod - iznos prihoda koje preduzeće ostvaruje pri prodaji jedinice
MP - iznos prihoda koji preduzeće dobija za svaku dodatnu jedinicu auputa (za koliko se povećava prihod ako +1 jedinica proizvodnje)

Question 13

MP i cena dobra kod monopola

Answer 13

MP uvek je manji od cene dobra koju proizvodi. Niži je od cene jer se monopol suočava sa opadajućom krivom tražnje.

Kod konkuretnog uticaj cene ne postoji. Kada monopolista poveća q +1, dobija tržištu cenu za tu jedinicu i ne dobija ništa drugo ni za sve jedinice koje je već prodavao. MP<P jer kada monoopolista poveća proizvodnju za 1 mora da smanji cenu koju naplaćuje za svaku jedinicu koju je već prodavao.

Question 14

Šta se dešava kada monopolista poveća Q koju prodaje

Answer 14

To dvojako utiče na ukupni prihod:
1) uticaj autputa - pridaje se više pa je q veća
2) uticaj cene: cena opada, pa je p niže

MP je negativan kada je uticaj cene na prihod veći od uticaja auptura.

Question 15

Kriva tražnje i MP monopola

Answer 15

Uvek polaze iz iste tačke jer je MP prve prodaje jedinice jednak ceni dobra. Kriva MP leži ispod krive T, jer MP<P. MP je negativan kada je uticaj cene na prihod veći od uticaja autputa. Kada preduzeće proizvodi dodatnu jedinicu autputa, cena opada u dovoljnoj meri da izazove pad UP preduzeča

(konkuretno: q raste i up raste; monopol: q raste up pada jer cena pada)

Question 16

Maksimizacija profita monopola

Answer 16

Proizvodi Q pri kojoj je MP=MT, zatim se koristi kriva tražnje da se pronađe cena koja će podstaći kupce da kupe tu količinu.

Kada traži obim proizvodnje ponaša se kao i konkurentno, MP=MT. Onda pomoću krive tražnje određujemo cenu konzistentnu sa ovom Q (P>MP=MT)
(MP brže pada od cene jer se sve mora prodati po nižoj ceni)

Ako je Q na niskom niovu, MP>MT, povećavamo proizvodnju, ako je na visokom MP<MT smanjujemo

OPTIMUM - presek MP i MT

Question 17

Profit monopola

Answer 17

Izvedi jednčinu iz Profit=UP-UT
-PUT seče MT u minimumu.

Ekstra profit - iznad profita na tržištu savršene konkurencije jer se naplaćuje cena viša od MT.

Površina iznad PUT i ispod krive tražnje

(grafikon patenta)

Question 18

Da li je monopol dobar način organizovanja tržišta?

Answer 18

Naplaćuje višu cenu od MT, sa stanoišta potrošača ta viša cena monopol čini nepoželjnim, ali sa vlasnikove strane monopolska pozicija je privlačna.

Ukupan višak koristimo kao meru blagostanja. To je zbor PoV i PrV.
PoV (spremnost potrošača da plati umanjena za iznos koji zapravo plaća)
PrV - iznos koji proizvođači dobijaju umanjen za troškove proizvodnje tog dobra.

Question 19

Blagostanje i max višak

Answer 19

Ravnoteža P i T je prirodan i poželjan ishod - nevidljiva ruka dovodi do alokacije resurska. Višak je max.

Ukupan višak jednak je razlici vrednosti koju dobru pripisuju potrošači i troškova proizvodnje koje snosi monopolsko preduzeće.

Kriva tražnje pokazuje vrednost koju potrošači pripisuju dobru, a koja se meri na osnou njihove spremnosti da plate dobro. Kriva MT pokazuje troškove monopoliste.

Question 20

Društveno efikasna količina i grafik

Answer 20

Nalazi se u tački poreseka T i MT. Ispod te Q vrednost koju dobru pripisuju kupci veća je od MT obezbeđivanja tog dobra, pa bi se sa povećanjem autputa povećao i ukupni višak. Iznad te Q, MT je veći od vrednosti koju dobru pripisuju potrošači, pa bi se smanjenjem autputa povećao ukupni višak.

Monopolist bira da proizvede i proda onaj autputa koji se nalazi u preseku krive MT i MP. Proizvodi količinu manju od društveno efikasne. Prodaje neefikasnu nisku Q po visokoj ceni (P>MT).

Question 21

Čist gubitak

Answer 21

Kupci koji pripisuju vrednost veću od MT, ali manju od monopolske cene ispadaju sa tržišta jer ne kupuju to dobro.

To je površina trougča između krive T krive MT jednaka izgubljenom ukupnom višku koji nastaje usled monoposlkog određivanja cene.

Question 22

Javna politika prema monopolima

Answer 22

Monopoli ne uspevaju da efikasno alociraju resurse, prozvode manje od društ poželjne količine autputa i naplaćuju cene koje su veće od MT. Kreiraju se politike da reše ovo. Reagovanje na 4 načina:

1) DA pokušaju da monopolizovane indsutrije učine konkurentnijim - povećanje konkurencije antimonopolskim zakonima

2) Da regulišu ponašanje monopola - regulacija

3) Da neka privatna pretvore u javna preduzeće - javno vlasništvo

4) da ne učine ništa

Question 23

Povećanje konkurencije antimon zakonima

Answer 23

Merdžerovanje npr kole i pepsija vlada može da spreči ako bi to smanjilo blagostanje zemlje u celini.

Zakoni - zbirka propisa čiji je cilj smanjenje ekonomske moći. Prvi 1890. Šermanov zakon, 1914. Klejtonovm (osnažio moć države)

Zakoni unapređuju konkurenciju, dozvoljavaju državi da spreči pripajanja i da rascepka kompanije, sprečavaju komapnije da koordiniraju svoje aktivnosti i tako učine tržišta manje konkurentnim.

Sinergije - koristi pripajanja, nekad se fuzionišu da bi kroz efikasniju zajedničku proizvodnju smanjile troškove (država mora biti u stanju da uporedi koristi sinergije sa troškovima smanjenja konkurencije)

Question 24

Regulacija

Answer 24

Obično u slučaju prirodnih monopola. Ovim kompanijama nije dozvoljeno da naplate bilo koju cenu, vlada regulište.

Dva problema:
1) Prirodni monopol ima opadajuću PUT i MT je manji od PUT jer opada. Ako se odredi cena jednaka MT, a manja od PUT, preduzeće je na gubitku i umesto da naplaćuje, izaći će iz industrije (grafikon)

Rešanja:
a) Subvencioniše monopolistu, kupi novac kroz oporezivanje koje uključuje čiste gubitke
b) dopuštaju monopoolistima da naplaćuje cenu veću od MT. Ako je propisana cena=PUT, monopolista ostvaruje 0 ekon profit

2) Ne daju se monopolisti podstivaju da spusti troškove. Svako preduzeće želi da smanji troškove jer to znači veći profit. Ako monopolista zna da će se cena smanjiti na cenu MT on se neće ni truditi.

Question 25

Pretvaranje u javno vlasništvo i ne rađenje ničega

Answer 25

Javno vlasništvo - umesto da reguliše ponašanje, država sama upravlja monopolom, i kako to utiče na troškove? Privatnici zarad većeg profita žele sve manje troškove, a ako vlada loše radi na gubitku su kupci i oni koji plaćaju porez. Birokrate mogu da postanu interesna grupa i blokiraju reforme kojima će se smanjiti troškovi.

Ne raditi ništa- nijedna privreda ne može dostići idealnu, savršeno konkuretnu. Određivanje uloge vlade u ekonomiju zahteva ekonomsko i političko rasuđivanje.

Question 26

Cenovna diskriminacija

Answer 26

Poslovna praksa prodaje istog dobra različitim kupcima po različitim cenama. Troškovi proizvodnje su isti, ona nije moguća na konkurentnim tržištima. Preduzeće mora imati TRŽIŠNU MOĆ.

Primer: izdavanje knjige, izdavač treba da proceni tražnju. 100 000 ljudi obožava autora i platilo bi 30, 400 000 bi platilo 5. Ako naplati 30 - 3 miliona, ako naplati 5- 2,5 miliona (recimo autorki platili 2mil, pa je profit 1mil 500k).
Izdavač bira 30 i pridaje manjem tržištu - ostvaruje čist gubitak (zbog 400k ljudi).
Ali ako otkrije da npr obožavaljeti žive samo u Australiji može naplatiti njima 30, a ostalima 5.

(mek i tvrd povez isto primer)

Question 27

3 karakteristike cenovne diskriminacije

Answer 27

1. Cenovna diskriminacija predstavlja racionalnu strategiju monopoliste koji maksimizira profit.
   -svakom kupcu naplaćuje cenu koja je bliža njegovoj spremnosti da plati
2. Zahteva sposobnost da se ratdvoje kupci na osnovu njihove sposobnosti da plate - geografski, starost, pol, dohodak…
   -arbitraža - tržišna sila koja može sprečiti CD, proces kupovine dobra na jednom tržištu po niskoj ceni i njegova prodaja na drugom po višoj ceni da bi se profitiralo iz razlike u ceni
3. CD može da poveća ekon. blagostanja - da nema CD imali bi čist gubitak i samo neki kupci bi imali proizvod. Ovako kad je cena bliža njihovoj spremnosti da plate svi dobijaju proizvod.
   -eliminiše se neefikasnost, veći je PrV od PoV - potrošači nisu u boljem položaju jer je cena=spremnosti

Question 28

Analitika cenovne diksriminacije i savršena cenovna diskrimanacija

Answer 28

Dva grafikona, monopolista koji naplaćuje jedinstvenu cenu i monopolista koja vrši cenovnu diskriminaciju. Prvi ostvaruje čist gubitak i manji profit. Vrednost koju naplaćuje veća od MT.

Savršena - Situacija u kojoj je monopolisti za svakog kupca poznata njegova tačna spremnost da plati i svakom kupcu može da naplati različitu cenu.
-ali nije savršena, dele se kupci u grupe, mladi i stari, kupuju vikednom, mek i tvrd povez
-CD može da smanji, poveća ili ne promeni ukupni višak

Question 29

Primeri CD

Answer 29

1) Bioskopske karte - naplaćuje se niža cena deci i starijima. Cena=MT, MT sedišta za dete isti je kao i drugima, ali su deca manje spremna da plate

2) Avionske karte - niža cena za povratne. Putnik na poslovnom putovanju verovatno neće želeti da prenoći i platiće više.

3) Kuponi za popuste - zauzet mednadćer neće trošiti vreme i seći kupone, spreman da plati više

4) Finans. pomoć . siromašnim studentima, fakulteti naplaćuju na osnovu vrednosti koju korisnici pripisuju pohađanju tog fakulteta

5) Količinski popusti - spremnost kupca da plati dodatne jedinice opada sa kupovinom više jedinica