Monopolistička konkurencija Flashcards
Nesavršena konkurencija
Sve one tržišne strukture koje se nalaze između savršene i čistog monopola
Monopolistička konkurencija i karakteristike
-imaju neke karakteristike konkurencije i neke monopola
Postoji mnogo preduzeća koji prodaju slične ali ne identične proizvode.
1) MNOGO PRODAVACA - postoji mnogo preduzeća koji se bbore za istu grupu kupaca (savršena: svaki prodavac mali u odnosu na cenu; oligopol: nekolicina)
2) DIFERENCIJACIJA PROIZVODA - proizvodi se bar malo razlikuju. Umesto da se cena uzima kao data svako preduzeće se suočava sa krivom tražnje sa opadajućim nagibom.
3) SLOBODAN ULAZAK I IZLAZAK - preduzeća mogu bez ograničenja da uđu na tržište ili da izađu sa tržišta. Broj preduzeća se prilagođava sve dok ekon profit ne bude 0
Monopolistička preduzeća na kratki rok
Pravilo monopoliste: bira Q gde je MT=MP, zatim na osnovu krive tražnje nalazi cenu konzistentu sa tom količinom (P>MT).
Kratkoročni ekon profit podstiče nova preduzeća da uđu što: povećava broj ponuđenih proizvoda, smanjuje tražnju za proizvodima preduzeća koja su već na tržištu, kriva tražnje postojećih ide levo i njihov profit je manji. Prilagođavanje se završava kada je P=PUT, nulti ekon profit.
Kratkoročni gubici podstiču da izađu: smanjuju broj ponuđenih proizvoda, povećava tražnju za proizvodima preostalih, pomera krivu T desno, povećava profit preostalih. Prilagođavanje se završava kada je P=PUT
PREDUZEĆA ĆE ULAZITI I IZLAZITI DOK NE OSTVARE NULTI EKON PROFIT
Monopolistička konkurencija na dugi rok
2 karakterisitka:
1) Kao i na monopolskom, cena>MT. Maksimiziranje profita zahteva MP=MT. Kriva T je sa negativnim nagibom i čini da MP<P - da bi prodao dodatnu jedinicu proizvoda mora da snizi cenu po joj prodaje i preostale
2) Kao i na konkuretnom, P=PUT. Slobodni ulazak i izlazak svode ekon profit na 0. Za razliku on monopolističke, monopol prodaje proizvod bez bliskog supstituta što mu omogućava da prisvaja pozitivan ekon profit u dugom roku. Zbog slobodnog ulaza i izlaza, ekon profit na monopolisitčkom tržištu se u dugom roku izjednačava sa 0
2 razlike monopolističke i savršene konkurencije
Višak kapaciteta i marža
višak kapaciteta
U uslovima monopolsitičke, postoji višak kapaciteta u dugom roku. Autput je manji od efikasnog obima u uslovima savršene (<PUT).
Savršena: ne postoji višak kapaciteta u dugom roku. Slobodan ulazak ima za rezultat da konkuretno preduzeća proizvode u tački gde je PUT minimiziran, što predstavvlja efikasan obit autputa za preduzeće (MT=MP=PUT).
Marža preko MT
Konzistentna sa slobodnim ulaskom i izlaskom sa tržišta. Kod konkuretnog preduzeća P=MT. Kod MK uslov nultog ekon profita obezbeđuje da je P=PUT. Taj uslov ne garantuje da je P=MT. Kod MK P>MT. Cena i PUT se izjednačavaju u opadajućem delu krive PUT gde je PUT iznad MT. Pošto je cena veća od MT dodatna prodata jedinica po važećoj ceni znači i veći profit za monopolistički konkuretno preduzeće
Da li želite još jednog kupca?
Perspektiva konkuretnog - svejedno je, P-MT=0
MK: Da, jer P>MT, profit raste
MK i blagostanje društva
MK nema sve poželjne karakteristike kao savršena konkurencija. U MK postoji uobičajeni čisti gubitak od monopolskog određivanja cena koja je veća od MT. Potrošači koji su spremni da plate P jednaku ili veću od MT, a manja od P=PUT, isključeni su sa tržišta.
Regulisanje cena može biti preterano.
Problemi regulisanja MK
Isto je kao i kod prirodnog monopola. P=PUT i izjednačava se u delu krive PUT koji je opadajući, što znači da je P>MT. Ako država pokuša da P=MT, onda će preduzeća generisati negativan ekon profit. Alternativa su subvencije iz poreskih prihoda, ali onda preduzeće neće imati incijativu da snizi svoje troškove.
Eksternalije koje prate ulazak preduzeča
MK može biti društ neefikasan kada broj preduzeća nije “idealan” tj da postoji previše ili premalo preduzeća koja ulaze na tržište.
Eksternalije koje prate ulaz:
1) Pozitivne eksternalije raznovrsnosti proizvoda - pošto potrošači uvođenjem novog proizvoda stiču jedan deo PoV, ulazak novog preduzeća izaziva pozitian eksterni efekat po potrošače.
2)Negativne eksternalije krađe posla - pošto ostala preduzeća zbog ulaska novog konkuretna gube kupce i profit, ulazak novog preduzeća izaziva negativan eksterni efekat po postojeća preduzeća - uvek teže da prodaju dodatnu jedinici P>MT
(od preovlađavajućih eksternalija zavisi dal ima previše ili premalo dobra)
Reklamiranje
Kada preduzeća prodaju diferencirane proizvode i naplaćuju cenu veću od MT, svako od njih ima podsticaj da reklamiranjem privuče što više ljudi da kupe baš njegov proizvod.
Preduzeća koja prodaju visoko diferencirana dobra po pravilu troše 10-20% prihoda na reklamiranje, oni koji prodaju manje diferencirana skromno troše i savršeni konkurenti koji prodaju homogene proizvode uopšte ne troše na reklame
Reklame - TV, radio, oglasi, internet, bilbord…
Kritičari reklamiranja
Preduzeća reklamiraju da bi manipulisali ukusima ljudi. Ne obaveštavaju o ceni i kvalitetu proizvoda.
Smanjuju konkurenciju isticanjem da su razlike među proizvodima veće nego što zaista jesu. Daju lažnu sliku o diferenciranosti proizvoda i podsticanjem lojalnosti određenoj marki - ljudi manje brinu o razlikama u ceni proizvoda.
Sa manje elastičnom krivom T svako preduzeće naplaćuje veću maržu preko MT.
Odbrana reklamiranja
Smatraju da reklama informiše kupce o cenama i postojanju novih proizvoda.
Podstiču konkurenciju - nude raznovrnost proizvoda i cena. Omogućava kupcima da se potpunije informišu o svim preduzećima na tržištu na osnovu čega mogu lakše da iskoriste razlike u cenama.
Signal kvaliteta - spremnost preduzeća da potroši veliki iznos na reklamu. Ako je spremna da uloži mnogo novca u reklamiranje svog proizvoda, razmišlja potrošač, mora da je kvalitetan. Sadržaj reklame nije bitan, samo spremnost da se uloži - u poznatog glumca. Jeftino relamiranje ne može postlati ovakvu poruku i zašto bi nekvaliteta ulagao kad će se brzo testirati kvalitet
Robna marka
Kritičari smatraju da potrošači primećuju razlike koje ne postoje. Često je kvalitet generičnog proizvoda jednak kvaliteta proizvoda sa robnom markom.
Ekonomsti smatraju da marke mogu biti korstan način da se potrošačima garantuje da su dobra koja kupuju visokog kvaliteta (pružaju info o kvalitetu, pružaju preduzećima podsticaj da održe visok kvalitet). Firme žele da sačuvaju reputaciju, ne izlažu se finans riziku i zato kontrolišu kvalitet.
