USLOVI SOCIJALIZACIJE Flashcards
USLOVI SOCIJALIZACIJE_
Diskriminacija i generalizacija drazi
Diskriminacija
sposobnost da se u odnosu na odredjene drazi ponasamo drugacije nego u odnosu na druge drazi
Generalizacija
naucen oblik ponasanja primenjuje se i u slucajevima kada su drazi slicne
Neopravdano generalizovanje (pregeneralizovanje) –
nauceno ponasanje se manifestuje u odnosu na drazi na koje se ne ocekuje nauceno reagovanje i koje se smatraju nebitnim (to se desava u neurotskom reagovanju)
Inhibicija
– uzdrzavanje od manifestovanja impulsa cije manifestovanje drustvo smatra nepozeljnim
Internalizacija
usvajanje drustvom odredjenih i zahtevanih principa ponasanja kao stalnih sopstvenih pravila ponasanja. Pozitivno socijalizovana osoba ne dolazi u iskusenje da manifestuje neprihvacene impulse – ona sama svojim unutrasnjim snagama sprecava njihovo javljanje.
Po KU, do internalizacije dolazi
ucvrscivanjem S-R veza ponavljanjem.
Po IU, do internalizacije dolazi
pozitivnim potkrepljenjem, a do nemanifestovanja nepozeljnog ponasanja – negativnim potkrepljnjem (to su generalizovane navike). Kad se pridrzavamo ponasanja imamo osecaj zadovoljstva i to je potkrepljenje za usvojeno moralno ponasanje.
Ni razvojne teorije ni psihoanaliza nisu uspeli da precizno odrede pojam internalizacije. Postavlja se pitanje da li je internalizacija poseban proces u okviru socijalizacije.
da
Neki autori kazu da je to ucenje kod koga se kontrola ponasanja vrsi od strane samog pojedinca, a ne od strane spoljnih faktora. Prvo je kontrola bila eksterna, a onda postala nezavisna od spoljnjih sankcija jer je pojedinac poceo da manipulise nagradom i kaznom prema samom sebi. Ako pojednac samog sebe nagradjuje ili kaznjava, on to cini zato sto anticipira drustvenu nagradu ili kaznu. Kad imamo ucenje zamisljenom nagradom i kaznom, moze se govoriti o internalizaciji.
oui
Faktori koji doprinose internalizaciji
Emocije
Intenzitet nagrade i kazne
Raspored nagrade i kazne
Emocije – kada se jaca emocija javlja uz neku uslovnu draz, uslovljavanjena reakcija je
upornija i jaca.
Medijaciono potkrepljivanje –
sto je duzi period izmedju reakcije i potkrepljivanja, utoliko je manji efekat potkrepljivanja (i kod KU slicno, vreme izmedju UD i BD). Iako ovo vazi i za coveka, mi mozemo da anticipiramo potkrepljenje i da tako odlazemo zadovoljenje zelja za duzi rok.
Negativni efekat duzeg intervala do dobijanja nagrade moze da se ublazi koriscenjem
simbolickog samonagradjivanja
. Maurer – potkrepljivanje ponasanja koje je u skladu sa drustvenim normama ne mora samoinstrukcijom, i raznorazni agensi socijalizacije mogu da nas
simbolicki kaznjavaju i nagradjuju.
Exp Misel – deca i bombone – ako im je otac bio stalno u porodici imala su vise poverenja u istrazivaca i odlagala su nagradu - odlaganje zadovoljenja zavisi od
uverenosti da ce se odricanjem neposredne nagrade kasnije zaista dobiti veca i bolja.
Festindzer – manje intenzivno nagradjivanje moze imati pozitivniji uticaj na odrzavanje zeljenog ponasanja od vrlo intenzivnog. U slucaju manje intenzivne nagrade pokusavamo da opravdamo svoj napor da se drzimo usvojenih principa. Svi visi organizmi od pacova ce se vise vezati za nesto za sta je potreban veci napor cak i kada je napor nedovoljno opravdan
da
Exp Aronson i Karlsmit – manja i blaza zabrana/kazna ce imati vecu snagu internalizacije. Deca i rangovanje igracaka, zabrane im da se igraju sa drugom igrackom po preferenciji, a varira se strogoca zabrane – blaza zabrana – nize rangovanje, stroza zabrana – vise rangovanje. Ni jedni ni drugi se nisu igrali zabranjenom igrackom.
da
Parcijalno potkrepljivanje (kada se ne potkrepljuju svi zeljeni odgovori, vec samo neki) jako utice na internalizaciju, tako naucena reakcija se
duze odrzava i sporije gubi kada prestanemo sa nagradjivanjem.
Parcijalno kaznjavanje verovatno ima slican efekat kada je kazna blaga (i povremena) –
mobilisemo dopunske razloge za uzdrzavanje od tog ponasanja (dete zamislja strogost kazne, umanjuje vrednost zabranjivane radnje…).
