TEORIJSKA SHVATANJA I PRISTUPI Flashcards
Socijalno ucenje – ucenje u kom najvazniju ulogu imaju
socijalni faktori, pre svega druge osobe – i ovim ucenjem se ostvaruje proces socijalizacije.
Dve velike grupe teorija socijalizacije
- Bihejvioristicke
2. Kognitivno razvojne
- Bihejvioristicke
ucenje je stvaranje S-R veza, za osnovne mehanizme se uzimaju
• ucenje uslovljavanjem (Pavlov)
• instrumentalno uslovljavanje (Hal, teorija uslovljavanja putem potkrepljenja, redukcija nagona sto mu dodje pokretac ucenja iliti potkrepljenje, a onda su bihejvioristi poceli malo da ubacuju i mentalisticke pojmove tipa nade i ocekivanja, kao medijacione varijable)
• opservaciono uslovljavanje (Bandura – ucimo i bez vezbanja i nagradjivanja)
- Kognitivno razvojne
znacaj maturacije, razvitka, razvojnih stadijuma (nije ucenje univerzalno za sve stadijume)
• Pijaze, Kolberg – kognitivne sposobnosti, adolescenti (kriticki odnos prema roditeljima), moralna svest
• Problem za razvojne teorije je sto ne objasnjavaju kako ljudi interakcijom sa soc sredinom sticu nove oblike ponasanja
Bandura misli da su svi oblici ucenja po modelu jedno isto ucenje – opservaciono uslovljavanje, al ima i oprecnog misljenja. Kao tri vrste uzimaju se
identifikacija, imitacija i ucenje uloga
- Ucenje identifikacijom:
- Defanzivna (agresivna) identifikacija
* Razvojna (anakliticka) identifikacija
• Defanzivna (agresivna) identifikacija
Frojd Vajting Kagan A.Frojd Betelhajm
Frojd , • Defanzivna (agresivna) identifikacija
prvi ukazao na spontano i slozeno ugledanje na uzora. Al je pojam identifikacije odredio deskriptivno. Razlikovao je 2 vrste ident – defanzivnu i anakliticku. Defanzivna (identifikacija sa agresorom ili agresivna) – razresenje edipalnog komplexa, strah od kastracije, zavist identifikacija sa ocem i smanjenje anxioznosti
Vajting
– hipoteza zavisti za statusom – izvor identifikacije je u zelji da se ima isti polozaj kao model, jer mu zavidimo
Kagan
slicno objasnjenje – identifikujemo se s nekim zbog njegovog statusa, ali zato sto uvidjamo da on ima neke karakteristike koje i mi zelimo.
Ana Frojd
decak neuspesan u skoli, imitira nastavnika i deca se smeju – ona misli da decak to radi nenamerno, zato sto se plasi nastavnika i ocekuje da ce ovaj biti nezadovoljan, Bandura smatra da ga druga deca potkrepljuju.
Betelhajm
iako su u logorima muceni, zatvorenici podrzavaju ponasanje strazara nad novajlijama i prema drukarama, zato sto se identifikuju sa agresorom zbog statusa, a Bandura misli da se oni samo plase odmazde strazara zato sto kad neko napravi sranje, svi budu kaznjeni. U vezi sa tim – deca koja podrzavaju agresivno ponasanje roditelja prema njima ne mora da znaci da imaju identifikaciju sa agresorom vec samo da usvajaju ponasanje koje ocenjuju kao efikasno.
• Razvojna (anakliticka) identifikacija
Frojd
Maurer
Frojd , • Razvojna (anakliticka) identifikacija
Pociva na vezanosti za drugu osobu koja pruza pomoc i podrsku – devojcica-mama, strah da se ne izgubi mamina ljubav
Maurer
ljubav, postovanje, emoc vezanost su izvori razvojne identifikacije, usvajanje ponasanja roditelja je posledica sekundarnog uslovljavanja – prica o papagaju kako uci da prica….(dete kad zadovoljava potrebe prisutna je mama – uci da voli mamu. Kad mame nema, podrazava njeno ponasanje i to mu je supstitucija za mamu).
Operacionalno određenje identifikacije tj. merenje identifikacije:
Posmatranje globalnog ponasanja (izrazavanje, pokreti) i utvrdjivanje slicnosti – tesko
Testovi licnosti – za sebe i za modela (mera identifikacije je broj istih odgovora) – teskoca je sto ovo mozemo primeniti tek kod starije dece
Slicnost u shvatanjima uloga, vrednostima i stavovima – tesko je uporedjivati stavove dece i odraslih
Exp Mishel i Grusekova
kada je nastavnica irazito ljubazna prema deci ona cesce podrazavaju njeno ponasanje – potvrda postojanja razvojne identifikacije (zamerka za ovaj zakljucak je to sto o razvojnoj identifikaciji govorimo samo u slucaju trajne vezanosti modela i onog ko uci)
Exp Bandura i Hjustonova
prijateljski, srdacan odnos sa vaspitacem dovodi do oponasanja i vrlo neuobicajenih oblika ponasanja, ali autori ne misle da se ovde radi o razvojnoj identifikaciji, vec je to incidentalno uslovljavanje – bez namere da se nesto nauci
Exp – intervjuisane majke petogodisnjih devojcica da bi se utvrdilo da li pruzaju razumevanje i podrsku. Devojcice rade test, prvo same pa sa mamom, a mame u dogovoru sa istrazivacem manifestuju posebne oblike ponasanja. Ovim exp je potvrdjeno
postojanje razvojne identifikacije, zato sto su devojcice koje imaju srdacan odnos sa mamom mnogo cesce oponasale.
- Ucenje imitacijom
Po nekim autorima uzrok slicnosti u ponasanju clanova grupa, konformiranja…
_
da
- Ucenje imitacijom
Tardov
Mek Dugal
Bihejvioristi
Bandura
Tardov, imitacija
imitacija je kljuc za socijalnu tajnu, stanje slicno hipnozi.
Po nekim autorima, izvor imitacije je u instinktima – instinkt za imitaciju – vazan za odrzavanje jer omogucava lako i brzo usvajanje potrebnih oblika ponasanja.
Mek Dugal – imitacija je
nespecificna urodjena tendencija, a do nje dolazi tako sto postoji automatska motorna mimikrija koja omogucava automatsko motorno podrazavanje pokreta (tako su deca uostalom u stanju da precizno podrzavaju cak i glasove).
Dzems – postoji teznja da ono sto vidimo i zamisljamo ili izvodimo –
ideja o nekoj akciji samo po sebi podstice na izvrsenje akcije.
Bihejvioristi – asocijativna veza izmedju tudjeg akta i slucajnog akta deteta –
tasi tasi (ali na taj nacin je nemoguce objasniti sticanje novih oblika ponasanja)
Neki autori pokusavaju da objasne imitaciju instrumentalnim uslovljavanjem, ali ni ono ne moze da obuhvati sve slucajeve, posebno one gde nema direktnog nagradjivanja_
oui
Bandura – posmatranjem i imitacijom modela mozemo
steknemo i nove oblike ponasanja
Exp Bandura – podrazava se agresivno ponasanje, i zivog modela i modela na filmu.
Posmatranjem je moguce izazvati inhibitorne i dezinhibitorne efekte –
kad model pokazuje izrazito nekontrolisano ponasanje, onaj ko uci ce pokaziti osim onih vidjenih oblika i druge, suzdrzavane oblike ponasanja
Exp Valter –
davanje elektrosokova za pogresne odgovore. Exp grupa gleda film o agresivnim adolescentima, kontrolna gleda film o kooperativnim adolescentima. Prave se razlike pre i posle gledanja filma i razlike izmedju grupa.
Do inhibitornog/dezinhibitornog efekta na osnovu posmatranja moze doci i bez uocavanja posledica ponasanja, ali narocito kada se uocavaju pozitivne posledice._
da
Imitacijom moze da dodje i do manifestovanja ranije naucenog ponasanja koje u medjuvremenu nije manifestovano – obnavljaju se reakcije slicne vrste.
oui
Na stepen imitacije uticu:
- Karakteristike osoba koje posmatraju (vise imitiraju oni koji misle da nisu dovoljno nagradjeni za svoje napore, oni koji nemaju samopouzdanja, oni koji su i ranije imali uspeha imitirajuci, oni koji su zavisni, i kad im je model slican po svojim karakteristikama)
- Emocionalna stanja posmatrača – npr pod stresom se vise menja stav o autokinetickom rasponu. I fizioloskim putem izmenjeno emoc stanje dovodi do pojacavanja imitacije (Bandura delimicno objasnjava “masovne zaraze” povecanom sklonoscu ka imitiranju usled izmenjenog emoc stanja)
- Posledica koje posmatrano ponašanje ima za model
Uloga
ocekivano ponasanje vezano uz status – omogucava uskladjivanje aktivnosti clanova drustva i lakse snalazenje (da znamo kad se od nas sta ocekuje).
Ucenje uloga je sticanje znanja o tome kako
treba postupati, koje stavove treba imati, kako emocionalno reagovati u odredjenom polozaju… U velikoj meri se sastoji u ugledanju na nekoga ko vec ima polozaj koji smo stekli ili zelimo da steknemo.
Specificne karakteristike ucenja ucenjem uloga:
- Uloga se mora uciti kao organizovan sistem
* Uloge uvek imaju interakcioni karakter – uče se i komplementarne uloge
Ucenje uloga koje pociva na pokusajima i pogrescima je vaznije od ucenja uloga imitacijom (vazne zivotne uloge uvek postepeno uvezbavamo)_
da
Faktori koji olaksavaju ili otezavaju ucenje uloga (Sekord i Bekmen):
- Jasnoca ocekivanog ponasanja
- Saglasnost medju clanovima drustva sta neka uloga predstavlja i sta se ocekuje
- Saglasnost o tome da neka osoba stvarno poseduje neku ulogu/polozaj
- Usaglasenost shvatanja o ocekivanom ponasanju vezanim za odredjen polozaj i njemu komplementaran polozaj
- Pervazivnost uloge – ponasanje vezano za polozaj se manifestuje u velikom broju odnosa i prilika (pervazivnije uloge se teze i sporije uce)
- Motivisanost da se usvoji ponasanje vezano za odredjenu ulogu
UCENJE UVIDJANJEM – ucenje uvidjanjem relacija, teoreticari_
Tolman – ucenje nije samo S-R veza, uci se kognitivna mapa – odnosi izmedju drazi. Neutralne drazi postaju znaci koji upozoravaju na nesto.
Gestaltisti – dali psi analizu procesa uvidjanja (Keler, majmuni). Dolazi do restruktuiranja opazajnog polja – situacija se vidi na novi nacin.
Karakteristike uc.uvidjanjem
- Naglo do uspeha
- Jednom resen problem – nema pokusavanja
- Resenje se koristu u slicnim situacijama
Ukljucuju se kognitivni faktori da bi se objasnili procesi ucenja (medijacione varijable – nada kod Maurera predstavlja ocekivanje buduce koristi – zamisljanje i zakljucivanje). u kom ucenju
uvidjanjem
Priznaje se znacaj visih kog procesa u procesu socijalizacije, u uc.uvidjanjuem_
da
za to je zasluzan i Pijaze – prelazak sa heteronomne na autonomnu moralnost kada namera postane kriterijum za procenu – postupke ocenjujemo prema sopstvenim principima a ne prema tudjim propisima, exp sa decom koja ocenjuju da li su deca iz price dobra ili zlocesta).
Kolberg – razvoj morala ide i dalje, do
izgradnje opstog sistema pravila na osnovu kojih ocenjujemo pojedinacne slucajeve nezavisno od shvatanja sredine.
Sticanje novog nacina ponasanja odjednom i bez vezbanja moze samo ako koristimo simbolicke procese.
da
