Razvoj socijalne psihologije (tri perioda) Flashcards
- Od antike do XIX veka?
Socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorijska, ni empirijska naučna disciplina;
socijalno-psihološki problemi se razmatraju u okviru filozofije.
Platon
- Drustvo postoji jer pojedinci nisu sami sebi dovoljni, društvo neophodno za opstanak ljudi
- Kakvi ljudi takva drzava
- Da li ce drzava biti dobra ili losa zavisi od toga ko njom upravlja, zato treba da upravljaju filozofi (ili neko ko je kao filozof tj. Ima preko 50 godina odlikuje se razumom i zeljom za saznanjem)
- Ljude je moguce vaspitati i menjati zato decu treba odvojiti od roditelja da od njih ne pokupe lose navike. Ako se snalazis sam, boris i izdrzis sve onda si super i spreman za zivot
Aristotel
- Ljudi su po prirodi drustvena bica, u prirodi im je težnja za društvenim životom, ali je društvo i neophodno za održanje ljudi.
- Ljudi su po prirodi i lenji i glupi, pa drzavom treba da upravljaju samo najsposobniji
- Bitan je razum, ako covek nije usavrsen onda je on najgora zivotinja bas zato sto poseduje razum jer mu razum omogucava da zadovoljava svoju pohlepu i nezasitost
- Sve ljude je moguće i potrebno vaspitavati za društveni život, ali razne ljude za različite dužnosti; treba ih učiti da postuju red i zakon.
Ciceron
• Ljudske vrline se stiču isključivo socijalnom participacijom
Hobs
- Zivot u dustvu je nuznost, ali to nije ljudska priroda nego neophodno za bolje funkcionisanje
- Drustveni zivot je nasilje nad ljudima
- Covek je coveku vuk (čovek je po prirodi sebican i samoziv, odlikuje ga želja za moći)
- Rđavo drustvo zbog rđavog coveka
Ruso
- Dustvo nije prirodno stanje, spoljni uzroci navode ljude na život u društvu, ali vodi laksem zajedničkom savladavanju teskoca
- Pre drustava svi su bili slobodni, ravnopravni i nije bilo dobra i zla, drustvo je stvorilo moralne norme, nejednakosti, takmicenje i lose ljude.
- Rđav covek zbog rđavog drustva
Hedonizam
- Džeremi Bentam: Covek je sebican (osnovna karakteristika individualnog i socijalnog ponašanja) Osnovna pokretačka snaga čoveka je težnja za postizanjem zadovoljstva i izbegavanje bola. Najbolje ono dustvo koji pruza najvece moguce zadovoljstvo za najveci moguci broj ljudi.
- Ova ideja javlja se u psihoanalizi (nesvesna teznja za zadovoljstvom lustprinzip) i biheviorizmu (princip potkrepljenja)
Altruizam
- Osnova društvenog života je spremnost za saradnju sa drugima i društvenost, a ne sebičnost i težnja ka moći.
- pored hedonistickih tenedencija postoje i altruisticke (ljubav prema drugima, simpatija, solidarnost, saosećanje), to uvidjaju Ruso, Darvin, Šelek, Bakunjin itd.
- Kropotkin govori o urođenoj teznji ka solidarnosti,
- Ribo saosećanje osnova prosocijalnog ponasanja
- Od XIX do XX veka
Socijalna psihologija?
postoji kao teorijska, ali ne i kao empirijska disciplina; problemi socijalne psihologije se razmatraju posebno, ali nema empirijskih istraživanja.
Kolektivna svest/nadindividualna svest:?
Dirkem
Lazarus i Stajntal
Vunt
Imitacija i sugestija:
Tard
Le Bon
ros
Vunt
psihologija naroda koja se bavi visim mentalnim procesima, istice vaznost socijalnih faktora (jezik, motivi i obicaji) za vise mentalne procese.
Lazarus i Stajntal
narodni duh (svest mnogih pojedinaca, postoji kao samostalno bice), objektivizacija mu je u folkloru, misljenju, jeziku i moralu, od cega su jezik i obicaji dve osnovne manifestacije.
Dirkem
grupna i individualna svest. Kolektivna svest (misli i osecanja grupe) odrzava socijalni zivot i regulise ga, cini snagu koja prisiljava pojedinca na odredjeno ponasanje (religija je koletivna ideja koja ima samostalnu egzistenciju). Upoznajemo je na osnovu drustvenih manifestacija. Drugi njegov pojam je solidarnost (osnovna drustvena snaga) – covek je prisiljen kolektivnom svescu na solidarnost.
Tard
osnovni socijalni proces je imitacija. Tri zakona imitacije: zakon silaska (nizi se ugledaju na vise), geometrijske progresije (glasine se sire i uvecavaju), unutrasnje koje se preferira spoljasnjim (pre imitiramo ono sto nam je bilisko npr vlastitu naciju nego ono sto nam je udaljeno). Mana mu je sto ne objasnjava proces imitacije (preuzeo ideju da se imitacija bazira na nepotpunoj svesti) Postavlja se pitanje kako ce ovaj proces da objasni sporove i sukobe? On objasnjava da je svaka inovacija rezultat konflikta dva modela koji se imitiraju, a da do sukoba moze doci imitiranjem razlicitih modela.
Le Bon
: sugestija, psihologija gomile, ponasanje u masi je osnovna socijalna pojava i cela prica o masi i tome da ljudi oglupe koju vec znamo
Ros
najvazniji drustaveni fenomen je sugestija, i objasnjava imitacijom i sugestijom drustvene pojave kao sto su obicaji, moda, konflikti… Misli da bi dete bilo opako glupo jer ne bi moglo intelektualno da se razvije bez uticaja socijalnih faktora.
Evolucionisti
Darvin
Spenser
Tejlor
Morgan
Darvin
- Evolucija – stalna adaptacija putem prirodne selekcije; čovek nasleđuje osobine koje su najkorisnije u borbi za opstanak
- Ističe važnost instinkta
- uticaj kulture preko procesa kooperacije i simpatije, a razvoj zavisi od psihicke i socijalne selekcije
Spenser
simpatija objasnjava socijalno ponasanje (zbog sex instinkata stvara se porodica koja je osnovna jedinica drustva a u njenoj osnovi je simpatija - dete svojom bespomocnoscu izaziva simpatiju)
Tejlor
evolucija religije (animizam, panteizam, monoteizam)
Morgan
evolucija ekonomije (lov, stocarstvo, poljoprivreda, industrija) i evolucije porodice (promiskuitet, grupna zenidba i poligamija, monogamija)
Instinktivisticka koncepcija:
Mek Dugal:
Mek Dugal:
- instinkt – nasleđena ili urođena psihofizička dispozicija koja navodi jedinku da opaža i obraća pažnju na objekte određene vrste, da doživljava emocionalno uzbuđenje određenog kvaliteta pri opažanju takvog objekta i da dela u skladu sa tim na određeni način ili da bar oseća impuls za takvim delanjem.
- Društveno ponašanje nagonsko pa treba proučavati instinkte; navodi 18 instinkata iz kojih je moguce izvesti sva ponasanja (izmedju ostalog i gregarni motiv).
- On govori i o urodjenim nespecificnim tendencijama sto su: simpatija, sugestija i imitacija.
- Zalagao da se sistematski psiholoski izucava ponasanje ljudi i da se na osnovu toga da sistem objasnjenja.
