Agensi socijalizacije Flashcards
Agensi su
posrednici socijalizacije preko kojih se socijalizacija ostvaruje. Svaki clan drustava moze biti agens socijalizacije (ljudi su agensi i kada toga nisu ni svesni, ali cesce namerno i svesno ucestvuju u socijalizaciji, npr. preko vaspitanja deteta). Drustvene institucije i grupe takođe mogu biti agensi socijalizacije (prenose društvena shvatanja i norme).
Porodica
Način na koji roditelji (nagrađujući i kažnjavajući) nastoje da postignu da dete usvoji društvene norme određuje norme ponašanja deteta, ali detirminiše i njegovu ličnost.
Frojd je posvetio mnogo paznje porodici i njenom uticaju na licnost pojedinca. Uticaj porodičnog života, posebno u prvim godinama detinjstva, odlučujući za formiranje ličnosti.
U procesu socijalizacije mnogi autori pridavali značaj nekim posebnim aktivnostima:
- Način zadovoljavanja potrebe deteta za hranom
- Postupak navikavanja na čistoću
- Osećanje sigurnosti, osećanje deteta da ga roditelji vole i da se brinu o njemu.
• Način zadovoljavanja potrebe deteta za hranom
Dojenje i osobine licnosti: sto se duze doji dete bice tolerantnije u odnosima i imace vise poverenja u druge ljude. Istrazivanja ne pokazuju takve korelacije između crta licnosti i dojenja/nedojenja odnosno vremena prestanka dojanja (ranog ili kasnog prekidanja dojenja).
Vajting pokazuje da postoji povezanost između
emocionalne stabilnosti i uzrasta prekidanja dojenja (sto se vise doji do 18 meseci to je emocionalno stabilnija beba, ako se pregazi 18 onda je sto se duze doji sve emocionalno nestabilnija)
• Postupak navikavanja na čistoću
rojdov pojam analnog karaktera (ako imamo nerazresen konflikt vezan za navikavanje na cistocu onda cemo biti pedantni, tvrdoglavi i škrti) - nije empirijski potvrđeno.
Dobijeno je da su deca koja piseke u krevet (enurezis) na strog nacin bila navikavana na cistocu, njihove majke nisu bile dovoljno srdacne i bile su anksiozne._
da
sećanje sigurnosti, osećanje deteta da ga roditelji vole i da se brinu o njemu.
Nisu toliko važni pojedini specifični postupci u odnosu prema detetu, najbitini faktor koji utice na crte licnosti i dalji razvoj je opsti odnos prema detetu ili opsta atmosfera u porodici.
Nebriga i nedostatak ljubavi prema detetu se dovodi u vezu sa drustaveno nepozeljnim obrascima ponasanja i osobinama: agresivnost, neprijateljski stav prema okolini, povucenost i pasivnost.
Dva odnosa koja su posebno važna u procesu socijaliazcije deteta su:
- Srdacan odnos prema detetu nasuprot hladnom odnosu
2. Omogucavanje slobode aktivnosti detetu (permisivnost) nasuprot ograničavanju njegove aktivnosti (restriktivnost)
- Srdacan odnos prema detetu nasuprot hladnom odnosu
Dete će više podržavati ponašanje modela ako mu model pruža podršku. Lakse se formira osecanje odgovornosti i osecaj krivice ako nesto ne urade kako treba. Dete će želeti da bude više u prisustvu roditelja, pa će imati i više mogućnosti ugledanja.
Kada postoji srdacan odnos najefikasnije u socijalizaciji je
psiholosko kaznjavanje (povremeno manifestovanje uskracivanja ljubavi) jer dovodi do osecanja krivice, samokriticnosti i samoosude ako uradi nesto pogresno, najbolji je kod onih kojima treba podrska i ljubav. Korišćenje kognitivnih momenata, ubeđivanje i apelovanje na kognitivne f-je deteta (deluje više na ponašanje posle prestupa, samokritiku i osećanje krivice nego što deluje na same postupke.)
- Omogucavanje slobode aktivnosti detetu (permisivnost) nasuprot ograničavanju njegove aktivnosti (restriktivnost)
- Veza permisivnosti i ponasanja zavisi od emocionalnog konteksta u kome se kontrolise aktivnost deteta.
- Najveći uspeh će imati manja ili veća ogranicenja, kontrola uz dovoljno srdačnosti.
- Potpuna premisivnost ima slabe rezultate u socijalizaciji (slaba kontrola impulsa, niska aspiracija),
- U slucaju da su roditelji restriktivni, a srdacni imace poslusnu, uctivu i cistu decu koja nisu kreativna i nezavisna.
- Ako su potpuno permisivni, ali nemaju srdacan odnos deca ce biti antisocijalna.
Proces socijalizacije je otežan:
- ako se detetu dozvoljava da čini sve što hoće, ništa mu se ne zabranjuje, a manifestuje se samo ljubav (dete postaje sebično i samoživo)
- nedovoljno manifestovanje ljubavi (dolazi do nezainteresovanosti za sredinu i društvo i do formiranja agresivnosti.
- nedosledno postupanje roditelja (razvijanje nesigurnosti i sklonost ka neurotičnosti)
Neki autori smtraju da treba puno kontrolisati dete, neki da ga umereno treba kontrolisati, ali se svi slazu da treba biti srdacan i ne treba biti maksimalno permisivan.
Odnos između roditelja:
konflikt se prenosi na dete jer se ono identifikuje delom sa jednim, delom sa drugim roditeljem. Dete moze da bude zato agresivno, antisocijalno, ljubomorno, sebicno, strasljivo, svadljivo, emocionalno nestabino i nesigurno.
Stabilnost ličnosti, lična sreća i uspešan brak zavise u velikoj meri od toga da li su brakovi roditelja bili srećni ili nisu.
da
