Izvori socijalizacije: kultura i drustvo Flashcards
(17 cards)
Faktori koju uticu na to kako ce ljudi resavati određene probleme:
- Fizikalni faktori: klima, zemljiste, prirodno bogatstvo zemlje…
- Geografski faktori: geografska antropologija
- Tradicija drustavene zajednice: istorija, obicaji, shvatanja, kontakt sa drugim narodima…
- Izgrađen drustveni sistem: razvitak proizvodnih snaga društva, drustveni odnosi, polozaji i uloge
Najveće razlike u kulturi se pronalaze između društvenih zajednica koje se nalaze na
razlčitom stupnju privrednog i društvenog razvitka.
Značaj kulture za socijalizaciju, to je faktor od kojeg zavisi formiranje osnovnih karakteristika organizacije života ljudi i njihovih osobina.
da
Oblasti zivota koje cine kulturu:
- Jezik
- Materijalne karakteristike drustva: odeca, ishrana, stanovanje…
- Umetnost
- Mitologija, znanja, verovanja
- Crkvena organizacija i religiozna praksa
- Porodicni i socijlani sistem
- Vlasnistvo i sistem organizacije vlasnistava
- Upravljanje drustvom
- Rat i nacini ratovanja
Kardiner i Linton: pozivaju se na gestalt i kazu da su svi delovi kulture
kulture međusobom povezani i da postoji koherentnost kulture, svaki deo zavisi od celine i ima neke slične karakteristike.
Eksplicitna kultura:
spoljne manifestacije zivota neke zajednice
Implicitna kultura
motive, osobine pripadnika neke zajednice, njihove ideje i verovanja
Definicija kulture by Kreber & Klakhon -
sistem eksplicitnih i implicitnih nacina ponasanja i propisa o ponasanju, formiranih u toku zivota grupe, koji se prenose sa generacije na genraciju.
Po njima jezgro kulture cine *kreber
cine tradicionalne ideje i na njima pridavane vrednosti.
kritika def krebera i klakhona
: nije sve nepromenljivo (postoji ono sto je nepromenljivo, ali se vecina menja sa promenom spoljasnjih uslova. Najvažniji momenti u životu neke društvene zajednice se menjaju sa razvitkom proizvodnih snaga. Ono što se prenosi iz generacije u generaciju su manje značajni elementi društva).
Podesnija definicija kulture:
za određenu zajednicu karakteristican nacin oragnizovanja zivota i sistem ponasanji vrednosti koji se formiraju i manjaju tokom zivota grupe.
Pojam implicitne kulture po Krecu, Kracfildu i Balakiju podrazumeva:
- Saznanja i verovanja (sva stecena saznanja o svetu i drustvu, naucna saznanja, praznoverje, verovanja i mitovi)
- Vrednosti (shvatanja sta se ocenjuje kao dobro a sta lose, uverenja o tome za šta se treba boriti i čemu treba težiti. Vrednosti se razlikuju po dominantnosti mesta koje zauzimaju u sistemu vrednosti, opstrprihvacene vrednosti su predstavljene idealima ili uzorima)
- Norme (prihvaceni propisi i standardi, najvaznije norme su sistem uloga, nema samo jednog sistema normi u drustvu, vec postoje i norme subkultura – formiraju na osnovu klasne, etničke i regionalne pripadnosti)
Podela normi po stepenu vaznosti, koliko su obavezne da se postuju i sta se desava kad se ne postuju:
Obicaji - ne zahtevaju bezuslovno pridrzavanje, jer nisu presudni za odrzanje drustva, određeni načini ponašanja koji se smatraju uobičajenim, prirodnim i normalnim.
Moralne norme (norme ponašanja u uzem smislu) – ponsanje koje se smatra vaznim za drustvo (nekad se nepostovanje kaznjava)
Institucionalizovani oblici ponasanja – sistem standarda ponasanja o tome kako se mora ponasati u određenim situacijama, ako se ne ispuni dolazi nužno do sankcija
Antropolozi pružaju podatke o tome da se pripadnici različitih kultura međusobno razlikuju ne samo u načinu organizovanja života i društva nego i u svojim shvatanjima, stavovima, vrednostima i crtama ličnosti._
da
Hsu: 4 tipa kulture (po dominantnom odnosu u porodici):
- Otac sin - Kina
- Majka-sin - Indija
- Muz-zena – Evropa i SAD
- Brat-brat - Afrika i indijanci
Problematična mnoga metodološka pitanja:
- Šta je uzrok, a šta posledica među prikazanim pojavama.
- Da li je način vaspitanja dece uvek osnovni uzrok određenog ponašanja karakterističnog za određeno društvo.
- Nije uvek obezbeđena pouzdanost i validnost prilikom korićenja različitih tehnika.
- Pitanje opravdanosti generalizacija
Objasnjenja povezanosti kulture i licnosti
• Iskustava u ranom detinjstvu: u kulturama koje imaju odrđeni nacin podizanja dece, zbog kulturnih i sredinskih uslova, da bi se deca prilagodila i tako se razvijaju crte licnosti
• Stepen tolerantnosti/netolerantnosti prema deci (Margaret Mid) ako ih frustriras bice agresivi ako ne bice blagi i fini
• Odnos prema ispoljavanju agresivnosti (Vajting) tamo gde se agresija manje tolerise manje su i agresivni
• Razvijenost emocionalnih odnosa (Bejtson i Mid): decu podizu malo starije sestre kojima je to teret i dosadan posao, pa tu nema dovoljno ljubavi, ne dolazi do trajnih i srdačnih emocionalnih odnosa.
• Hsu zavisi od:
Obima i velicine porodice (prosirene porodice imaju decu koja su tolerantnija, ali su emocionalne veze slabije i nema edipovog komplexa)
Stepena suzbijanja agresije
Stepena strogosti u vaspitanju
• Ekonomski uslovi (Tomas i Džozef, Beri, Čjald i Bejkn; Kardiner; Mid)
