Umor

Question 1

Petz (1987) tvrdi da faktorizacija subjektivnih mera umora daje tri dimenzije:

Answer 1

1. osećaj fizičke iscrpljenosti,
2. doživljaj smanjene motivacije i koncentracije i
3. razne telesne ‘boljke’ (mišići, zglobovi)

Question 2

Bisen (2010) navodi sledeće simptome umora:

Answer 2

nedostatak energije, lupanje srca,

vrtoglavica, vertigo, gubitak svesti, kratak dah.

Question 3

Vrste industrijskog umora (Bisen, 2010)

Answer 3

Fiziološki umor
umor mišića usled produženog rada koji angažuje te mišiće.

2. Psihološki umor
   Umor koji se manifestuje kao pospanost, sporost u percepciji,
   procesiranju informacija i reakcijama; ‘mikro san’ kod vozača.
3. Akutni umor
   Umor nakon intenzivnog rada (npr. na kraju radnog dana).
4. Akumulirani umor
   Umor nakon dužeg perioda (sedmica, mesec dana, godine) kada
   noćni san nije više dovoljan da rehabilituje potencijale individue,
   odnosno, kada je deo umora prenesen u naredni period.

Question 4

Uzroci industrijskog umora (Konz, 1998):

Answer 4

 Pretežak rad,
 Previše podsticaja u radu (stres),
 Nedovoljno podsticaja za rad (niska radna motivacija),
 Odsustvo raznovrsnosti rada (dosada, monotonija u radu)
 Nemogućnost uzimanja kratkih pauza tokom rada,
 Nedovoljno sna za oporavak prethodno angažovanih resursa,
 Mikroklimatski uslovi na radu (osvetljenje, buka, temperatura, vlažnost
vazduha) koji mogu dovoditi do glavobolje, senzornog naprezanja ili hronične
iritacije.

Question 5

Klasične teorije umora (Petz, 1987).

Answer 5

1. Teorija intoksikacije,
2. Teorija ugušenja i
3. Teorija iscrpljenja

Question 6

Moderna teorija umora

Answer 6

Insistira na ulozi promena u CNS-u kao uzroku umora

Question 7

Tri dokaza o postojanju centralne komponente:

Answer 7

1. U intelektualnom umoru nema perifernih promena,
2. Statičan rad više iscrpljuje nego dinamičan,
3. Eksperiment Waller-a (1893) koji je pokazao da umor nakon voljnog rada
   nekog mišića može biti uklonjen dodatnim električnim draženjem tog istog
   mišića čineći ga ponovo spremnim za novi voljni rad iako osećaj umora i dalje
   traje (ideja o centralnosti umora) (prema Petz, 1987).

Question 8

Bujas i dr. (1961): eksperiment

Answer 8

sa 12 subtestova za merenje
efikasnosti različitih kognitivnih procesora kod umornih
ispitanika (30 sati budnosti sa obavljanjem raznih kognitivnih
zadataka).
 Nalaz: umorni ispitanici pokazuju slabiju regulaciju kognitivnog
procesiranja (tj. pojavljuje se neadekvatno angažovanje
sposobnosti prema zahtevu zadatka).
 Autori naglašavaju da takve greške ilustruju značaj centralnih
procesa integracije informacija i preraspodele psihičkih funkcija za
razumevanje efekata umora.

Question 9

Charpentier-Koseleff-ove varka

Answer 9

kod premorenih ali i kod
osoba sa kognitivnom insuficijencijom.
 Iluzija se sastoji u potcenjivanju težine veće kutije iako su obe kutije
iste težine – osobe smanjuju težinu veće kutije za njenu veličinu i
zato češće ocenjuju manju kutiju kao težu.
 Iluzija nastaje usled integracije proprioceptivnih senzacija sa
iskustvom u vezi sa veličinom i težinom objekta, sa vidnim
senzacijama i osetima u zglobovima prilikom podizanja tereta.

Question 10

Testovi ili laboratorijske mere ‘rezidualnih sposobnosti’ kao
indirektne mere umora nisu dale zadovoljavajuće rezultate
 Razlog:

Answer 10

prevelike individualne razlike u količini vremena
potrebnog za oporavak ili u maksimalnoj izdržljivosti za
određeno radno opterećenj

Pored toga, u laboratorijama se teško dobijao onaj pad
efikasnosti koji se u praksi često vidi kao simptom pojave
umora (Hawthorne efekat)

Question 11

Skala MAF meri 4 dimenzije umora:

Answer 11

1. Stepen i težinu umora,
2. Stepen stresa uzrokovan umorom,
3. Učestalost umora i
4. Stepen do koga umor interferira sa aktivnostima u
   svakodnevnom životu (kao npr. kućni poslovi, kuvanje,
   oblačenje, rekreacija itd).

Question 12

Dve vrste simptoma umora:

Answer 12

1. objektivni i

2. subjektivni.

Question 13

Objektivni simptomi Pet tipova:

Answer 13

1. Opadanje količine radnog učinka,
2. Opadanje kvaliteta radnog učinka,
3. Povećanje varijabiliteta u kvalitetu,
4. Pojava ‘neslužbenih ili ‘spontanih’ odmora, i
5. Pojava ‘suvišnih pokreta’.

Question 14

Subjektivni simptomi

 Četiri tipa:

Answer 14

1. Teškoće u prisećanju poznatih podataka,
2. Teškoća u razumevanju situacije i donošenju
   blagovremene odluke,
3. Promena raspoloženja (npr. razdražljivost),
4. Negativan stav prema poslu (menadžerska bolest).

Question 15

BORBA PROTIV UMORA

Dve glavne tehnike (Petz, 1987):

Answer 15

1. Odmor i

2. Upotreba stimulatora

Question 16

Kada se odmarati?

Answer 16

 Najveći broj nas radi ‘do poslednjeg daha’ i tek
onda uzima odmor.
 Istraživanja pokazuju da je mnogo bolje uzeti
odmor pre nego se pojavi umor tj. kada počinje
pad radnog učinka

Question 17

Koliko često se odmarati?

Answer 17

 Petz (1964, 1970) eksperimentalno nalazi da uvećani broj
odmora kod nekih poslova ne smanjuje već povećava radni
učinak u poređenju sa uobičajenim režimom rada (kao što
je jedan odmor od pola sata).
 To se objašnjava psihološkim motivacionim mehanizmom
(gradijent cilja) u kome osoba povećava učinak očekujući
skori prekid rada (česta pauza tokom radnog dana) što se
javlja kao potkrepljenje.

Question 18

Kako se odmarati?

 Dva načina:

Answer 18

 Pasivni i aktivni način odmaranja
Pasivni odmor
 Mirovanje, prekid svake aktivnosti.
 Koristan nakon teške fizičke aktivnosti!
Aktivni odmor
 Sastoji se u aktivnosti druge vrste od one u kojoj se umor desio – često se
prelazi iz intelektualne aktivnosti u telesnu radi odmora i obrnuto.
 Druga varijanta je da se ista aktivnost smanji.
 Bujas et al. (1964) nalaze da je učinak veći za 19% ukoliko je pauza bila u
smanjenju opterećenja u istoj aktivnosti u poređenju ‘prazne pauze’.
 To se objašnjava visokom cenom ‘zagrevanja’ potrebne nakon ‘prazne
pauze’.
 Aktivni odmor donosi i smanjenje monotonije, relaksaciju, podiže psihički
tonus i raspoloženje.

Question 19

Aktivni odmor (nast.) Kod koga se preporučuje

Answer 19

 Preporučuje se kod lakih ili srednje teških, monotonih i
repetitivnih industrijskih poslova
 Primer: rekreacija 15 min – stereo Finac.
 Takođe, kod intelektualnog

Question 20

Tri grupe stimulatora u borbi protiv umora:

Answer 20

1. Fiziološki,
2. Farmakološki i
3. Psihološki.

Question 21

Fiziološki stimulatori

Answer 21

 Duboko disanje, laka gimnastika, umivanje hladnom
vodom, uzimanje šećera.
 Kratkotrajan efekat na otklanjanju umora i podizanju
radne efikasnosti (od nekoliko sekundi do nekoliko
minuta).

Question 22

Farmakološki stimulatori

Answer 22

 Upotreba hemijskih supstanci kao stimulatora: amfetamin,
pervitin ili fenamin… (Petz, 1987)
 Guarana, kafa…

Question 23

Psihološki stimulatori



Answer 23

Sastoje se od podizanja motivacije postavljanjem ciljeva ili
takmičenjem sa sobom ili sa drugima.

Question 24

Kako je moguće da farmakološki i psihološki stimulatori smanje
umor i povećaju radnu izdržljivost?

Answer 24

 Dva načina:

1. Boljom organizacijom radnih potencijala i
2. Smanjenjem osećaja umora.

Question 25

Upotreba stimulatora

 Eksperimentalni nacrt sa 3 grupe:

Answer 25

1. Grupa 1: 30 mg fenamina datih 90 minuta pre rada,
2. Grupa 2: placebo i
3. Grupa 3: bez ikakvog sredstva.
    Na 18 ispitanika je utvrđeno da je učinak u statičnom
   radu uvećan za 12.4% pod uticajem fenamina.
    Međutim, nađena je i povećana potrošnja kiseonika
   tokom rada, kao i pola sata nakon rada.
    To potvrđuje pretpostavku da farmakološka sredstva
   stvaraju dug prema kiseoniku kod organizma koji se plaća
   povećanom potrošnjom kiseonika, a ne boljom
   organizacijom radnih potencijala.

Question 26

Da li i psihološki stimulatori imaju isti efekat i izazivaju dug
organizma prema kiseoniku?

Answer 26

Zaključeno je da nema fiziološkog duga kod uvećanja radnog učinka
usled dejstva psihološkog stimulatora (podizanje motivacije putem
takmičenje sa drugima).