Selekcija Flashcards
Šta je glavni cilj profesionalne selekcije:
izabrati najboljeg kandidata za određeni posao
Ko je najbolji kandidat?
To može biti:
- kandidat sa najboljim radnim postignućem,
- najbolji timski radnik, ili
- onaj sa osobinama koje na najbolji način odgovaraju
zahtevima posla (npr., obećava najbrže prilagođavanje
poslu, lično blagostanje i brzo napredovanje na poslu)
Procesi vezani za selekcijski postupak:
Empirijski proces – prikupljanje podataka o kandidatima
na što je moguće objektivniji način,
Evaluacija selekcije – korisnost i opravdanost ulaganja u
selekciju.
Kako se prikupljaju informacije o kandidatima?
Biografski podaci, Intervju za zaposlenje, Testovi, Uzorak rada, Assessment centri (simulacije rada).
Kako teče proces selekcije i zapošljavanja?
Planiranje kadrovskih potreba
Pribavljanje odgovarajućih kandidata
Selekcija
Zapošljavanje
U zavisnosti od situacije na tržištu radne snage, planiranje može biti usmereno na:
Ekspanziju (selekcija i primanje novih), i/ili
Trening već zaposlenih (zamene).
Regrutovanje (pribavljanje) kandidata može ići putem:
Reklamiranja otvorenih pozicija u medijima
Agencija za zapošljavanje
Promocija poslova po školama, sajmovi zapošljavanja
Radnici koji sami traže posao
Job search web-sites.
Donošenje selekcijske odluke (odabir)
- Zdravorazumsko zaključivanje: zaposli svakoga ko izgleda da
je dobar za dati posao. - Empirijski pristup: koristi empirijski zasnovane metode
procene podobnosti kandidata za posao.
Koraci u empirijskom pristupu selekciji:
- Analiziraj posao,
- Definiši kriterije uspeha na poslu,
- Odredi prediktore (sposobnosti, znanja, veštine…) potrebne za
uspeh u poslu, - Odaberi najbolje mere prediktora učinka,
- Validiraj te mere (konkurent, prediktivna validaciona studija),
- Kros-validiraj ih (validiraj na drugom uzorku).
Dva pristupa u interpretiranju individualnog statusa na
prediktorima:
- Multipli cutoff skor - mora da ima najmanje minimalni skor na
svakom prediktoru, - Multipli regresijski pristup – mora postići određeni ukupni skor bez
obzira kakve skorove ima na individualnim prediktorima: y=(b1X1
) +
(b2X2
) + a. (primer jednačine sa 2 prediktora)
Postoji i kombinacija dva pristupa: regresijska formula samo na onim
kandidatima koji su bili iznad kritičnih skorova na svim prediktorima.
Dve glavne mere korisnosti selekcije:
- Mera u kojoj će selekcija izdvojiti buduće najuspešnije
uposlenike, - Mera u kojoj će selekcija uticati na ukupno
organizacijsko funkcionisanje (finansijska korist od
zapošljavanja odabranih selekcijom).
Mera u kojoj će selekcija izdvojiti najuspešnije
kandidate za posao
Beneficije od selekcije najboljih kandidata se mogu
izračunati na osnovu 3 indikatora:
- Base rate (% uspešnih bez selekcije),
- Selekcijski količnik (SR=np/Nk), i
- Valjanost mera prediktora u predikciji učinka.
Korisnost selekcije se maksimizira ako je:
Valjanost selekcionog postupka (testova) visoka,
Ako je selekcioni količnik nizak (broj pozicija na kojima se zapošljava je mali u odnosu na broj kandidata),
Ako je procenat uspešnih bez selekcije (‘Base rate’) oko 50%,
Nizak trošak selekcijskog programa i
Cena loše selekcije visoka (npr. niska produktivnost,
potreban dodatni trening ili ponovna selekcija)