OSNOVI GENETIKE I MOLEKULARNE BIOLOGIJE Flashcards
Molekularna biologija?
proučava strukture i jedinjenja koji su nosioci procesa razvića osobina i nesleđivanja osobina sa roditelja na potomstvo
zadatak je da objasni prirodu i povezanost osnovnih procesa života
nukleinske kis. i proteini- osnovni nosioci i realizatori razvića osobina
1953. Votson i Krik- model strukture molekua DNK
svojstva DNK:
1. samoreprodukcija (udvajanje lanaca)
2. nosi genetsku šifru, kod, informaciju (kontrola razvića osobina organizma)
3. promenljivost strukture i funkcije (izvor varijabilnosti i evolucije)
Proteini i nukleinske kiseline-osnovni molekuli života?
enzimi- specifične materije koje katalizuju biohemijske procese
proteini (belančevine)- složeni molekuli sagrađeni od aminokis.
sinteza- amino grupa jedne aminokis. se vezuje za karboksiln grupu druge, izdvaja se molekul vode i uspostavlja peptidna veza
šifra za sintezu molekula proteina u mol. DNK
Struktura i funkcija nukleinskih kiselina?
DNK- spiralni lanci od niza nukleotida koji se smenjuju, sastoje se od azotne baze (purinske: adenin i guanin i pirimidinske: timin i citozin), jednog pentoznog šećera- dezoksiriboze i fosforne grupe
jedna purinska za jednu pirimidinsku bazu
pojedini segmenti DNK predstavljaju gene
gen od nekoliko stotina nukleotida, osnovna funkcija u kontroli sinteze specifičnog tipa proteina iz odgovarajućih aminokis.
RNK- jedan lanac, šećer riboza, uracil umesto timina, najviše u jedarcetu i ribozomima
tipovi:
1. informaciona (iRNK)- prenos informacija sa gena na sintezu proteina
2. ribozomalna (rRNK)- u sastav ribozoma
3. transportna (tRNK)- prenosi aminokis. iz citoplazme do ribozoma
Udvajanje (replikacija) DNK?
rasplitanje dvojno spiralnog lanca, raskidanje vodoničnih veza
za razdvojene niti DNK vezuju se pojedini nukleotidi iz jedrove tečnosti obrazujući nov lanac koji je indentičan prethodnom
mutacije- graške, izvor genetičke raznovrsnosti
Prenošenje genetičke informacije (transkripcija, translacija) i sinteza gena?
2 etape:
1. informacija o građi određenje sekvence DNK se prenosi na redosled nukleotida u informacionoj RNK, a potom i transportnoj i ribozomalnoj
transkripcija (prepisivanje)- naspram niza nukleotida 1 od lanaca DNK formira se odgovarajući niz nukleotida lanca RNK
2. translacija (prevođenje) šifre- raspored nukleotida na iRNK u redosled aminokis. u građi molekula proteina
genetička šifra (kod)- grupa od 3 uzastopna ukleotida u DNK (tripleti)
kodoni- tripleti na iRNK
antikodon- tripleti na tRNK
kada se mol. iRNK kreće ribozomom, određeni kodon aktiviraće tRNK sa odgovarajućim antikodonom koja će na svom kraju nositi oređenu aminokis. alanin, kako ribozom klizi duž mol. iRNK tako se vezuju mol. tRNK koji noseaminokis.
sinteza proteina- u ribozomima tako što se iRNK vezuje za ribozom, a za njen prvi kodon pomoću antikodon vezuje se tRNK koja nosi aminokis., proces se ponavlja, sada se formira peptidna veza između 2 aminokis. i tako u krug, nastaju makromolekuli proteina
kada se prevedu svi kodoni u jednom molekulu iRNK završava se sinteza proteinskog lanca koji se razdvaja od kompleksa ribozom-iRNK
Nasledni činioci i razviće?
epigenetsko delovanje naslednih faktora- različite grupe gena aktivne na različitim mestima u različito vreme
razviće nekog organizma ostvaruje se pod dejstvom odgovarajuće kombinacije gena (genotip) i činioca spoljašnje sredine
kvalitativna svojstva- ne podležu činiocima sredine
kvantitativna svojsta- podležu
tokom života jedinke ostvaruje se program zapisan u genetičkom materijalu zigota
Pravila nasleđivanja?
Gregor Mendel (1866)
osnovna pravila nasleđivanja:
1. rastavljanja (osobina, odnosno naslednih činilaca)
2. slobodnog kombinovanja
Prenošenje genetičkog materijala?
hromozomi sastavljleni od mol. DNK i proteina koji u njima čine nukleoprotein ili hromatin
geni- 400-1800 parova nukleotida
genski aleli- različiti oblici jednog istog gena
genotip- sveukupnost naslednih činilaca (gena) koji ulaze u sastav ćel. hromozoma jednog organizma
genom- skup gena u njegovim gametima (u 1 garnituri hromozoma)
fenotip- osobine koje odlikuju 1 organizam, zavisi od kombinacije naslednih činilaca i činilaca sredine
Tipovi nasleđivanja osobina?
od interakcije određenog gena na paru odgovarajućih hromozoma zavisi kako će izraziti osobina koji taj gen determiniše
interakcije genskih alela:
1. intermedijarno
2. dominantno recesivno
3. kodominantno- oba alela jednog gena determinišu stvaranje 2 različite varijant nekog proteina što dovodi do izražaja obe karakteristike
korelativno (vezano) nasleđivanje- fenotipske osobine se zajedno ispoljavaju
kvantitativne (poligene) osobine- određene većim brojem gena
Kombinovanje gena i hromozoma?
rekombinacije gena dovode do izmene u ustaljenom redosledu genskih alela u hromozomima
krosingover
rastojanje između 2 gena veće, aleli će se češće kombinovati usled krosingovera
Promene genetičkog materijala?
promene u broju i strukturi
Promene strukture hromozoma?
- duplikacije- udvajanje ili delecije- gubljenje delova hromozoma
- translokacije- razmene delova nehomologih hromozoma
- inverzije- promene redosleda gena u hromozomu
translokacije i inverzije- preraspodela postojećih delova hromozoma - genske mutacije- promene molekulske strukture pojedinih gena u hromozomu
hromozomske aberacije- promene vidljive pod mikroskopom
mutacije- nisu vidljive
Promene broja hromozoma?
kada pri ćelijskoj deobi ne dođe do razdvajanja hromozoma an različite polove deobnog vretena obrazuje se gamet sa 2-strukim brojem hromozoma, oi se mogu spojiti sa gametom sa 1 garniturom gromozoma i tako nastaje zigot sa 3n…
autopoliploidija- spojeni gameti pripadaju roditeljima iste vrste
alopoliploidija- ukrštanje roditelja različitih vrsta
aneuploidija (heteroploidija)- pri deobi se hromozomi ne razdvoje do kraja, štetna za organizam
Mutacije gena?
genske mutacije- nasledne promene koje nisu vidljive na hromozomu, a nastaju iznenada u hemijskoj strukturi određenog dela mol. DNK
lentalne mutacije- promene u odgovarajućem genu koje se ispoljavaju u odgovarajućem svojstvu u fenotipu (makromutacije) koje su najštetnije
somatske mutacije- promene u somatskim ćelijama
mutageni- činioci koji dovode do mutacija
fizičke prirode- temperatura, ultraljubičasti zraci…
hemijske prirode- kiseline, hloridi…
biološke- patogeni virusi
