FIZIOLOGIJA BILJAKA Flashcards
Fiziologija biljaka?
Nauka koja proučava životne procese biljaka. Zadatak da objasni osnovne zakonitosti i mehanizme prometa, sinteze i nagomilavanja materija, procesa rastenja i razvića kao i uzajamne odnose funkcija biljaka i činioca biotičke i abiotičke prirode
osnovne oblasti fiziologije: fiziologija ćelije, vodni režim, fotosinteza, disanje, mineralna ishrana, rastenje i razviće, fiziologija semena, pokreti, fiziologija otpornosti
Vodni režim?
vodni bilans, promet vode podrazumrva proces usvajanja, kretanja kroz biljku i odavanja vode u spoljašnju sredinu
za sintetisanje 1g suve materije treba oko 500g vode
tranzitivna voda- samo prođe kroz biljku, obezbeđuje stalni tok vode, kretanje min. i org. mat. i hlađenje nadzemnih delova (termoregulacija)
hemijski vezana voda, za sintezu org. jedinjenja
hidratacija- vezivanje vode za biljno tkivo
Usvajanje vode?
apsorpcijom, procesima bubrenja, osmoze i difuzije
bubrenje- fizičko hemijski proces povećenja zapremine usled primanja vode
osmoza- kretanje molekula gasova i tečnosti kroz membarnu
difuzija- kretanje O, CO2 i vodene pare kroz stomine otvore
turgor- napon u ćeliji prilikom ulaska vode
turgescentna ćel- turgor max.
plazmoliza- turgescentna ćel. u hipertoničan rastvor (koncentrovaniji od ćel. soka), voda izlazi iz ćelije
deplazmoliza- u hipotoničan rastvor, voda ulazi u ćel.
osmotska vrednost kod suvozemhih 5-10 bara, kod vodenih manja, kod halofita do 100 bara
regulacija koncentracije ćel. soka transformacijom šećera u skrob i obrnuto
usvajanje vode korenom i listovima
za biljku najdragocenija kapilarna voda
korenove dlake primaju vodu osmozom
najbolje usvajanje kada je veća T zemljišta, količina vode i O, a manja konc. min. mat.
usvajanje vode listom preko kutikule i stominih otvora
Provođenje vode?
kretanje vode:
1. osmozom- od ćel. do ćel., van sudova, u korenu, zoni korenskih dlaka, kroz koru korena do centralnog cilindra i u listo od završetka lisnih nerava kroz lisni parenhim
2. kroz provodne sudove (vaskularno)- traheje i taheide, od ksilema korena, kroz stablo do vrha biljke
kroz međućel. prostore (apoplast) i ćel. zid
glavna pokretačka sila kteranja vode- transpiracija
mol. vode u provodnim sudovima povezani kohezionim silama, za zidove sudova silom adhezije
Odavanje vode?
tanspiracijom ili u vidu tečnosti- gutacijom i suzenjem
transpiracija- kroz stomine otvore, lenticele, periderm ili preko kutikule
regulisanje otvaranja i zatvaranja stoma promenom turgora, povećava se pretvaranjem skroba (osmotski neaktivan) u šećer (aktivan), promenom konc. soli
štiti biljku od prekomernog zagrevanja
pokazatelji transpiracije:
intenzitet transpiracije (količina odate vode u jed. vremena sa jed. P lista)
koefivijenat transpiracije (količina odate vode pri sintezi 1g suve materije)
manji atmosferski pritisak, veća transpiracija
antitranspiranti- za smanjenje transpiracije
gutacija- odavanje H2O u vidu kapljia iz specijalizovanih stoma (hidatode), po obodu lista
suzenje (plač biljka)- izlučivanje vode u vidu tečnosti iz povređenih delova biljke
mlado tkivo i meristemi imaju veći sadržaj vode od diferenciranih
hidrofite- u vodi, usvajanje vode svim organima
higrofite- obilna vlaga i često plavljenje, koriste rastvoren O u vodi
mezofite- ni vlažno ni suvo
kserofite- sušna staništa, sklerofite i sukulente
sklerofite- kožasti listovi, jak epidermis i kutikulu, dlake na P lista
sukulente- zadebljalo, mesno stablo (kaktusi) ili listovi (agava, mlečika) u kojima akumuliraju vodu, razgranat P koren
formiraju dubok koren ili prelaze u stanje mirovanja
Fotosinteza?
složen foto-biohemijski proces u kom zelene biljke iz neorganskih komponenti (vode i CO2), uz pomoć energije svetlosti, stvaraju organske materije- šećere
autotrofni organizmi- sami sebi obezbeđuju hranu
Svetlost i fotosinteza?
energija svetlosti se prevodi u energiju hemijskih veza
biljke koriste vidljivi deo svetlosnog spektra 390-750 nanometara
svetlost- od čestica (fotona) koji nose određenu količinu energije (kvant)
kada je apsorbuju pigmenti, izaziva fotohemijske reakcije
Fotosintetički pigmenti?
hlorofili, karoteni i ksantofili
stvaraju se u organelama (plastidima)
najviše ih ima u listu i to u palisadnom i sunđerastom tkivu koje čine fotosintetičko tkivo
hlorofili- zeleni pigment, oko 10 vrsta, kod viših biljaka hlorofili a i b, estri dikarbonske kis. hlorofilina, biosinteza je složena, vezani za proteinski nosač, smešteni na membranam hloroplasta, apsorbuju crvenu i plavu svetlost
karotenoidi- karoteni (narandžasto-crveni) i ksantofili (žuti, pomoćni), prikupljaju energiju i prenose je do molekula hlorofila, apsorbuju svetlost i iz ljubičastog dela spektra
Mehanizam i hemizam fotosinteze?
iz 2 faze:
1. svetla faza- apsorbovana svetlosna energija u energiju hemijskih veza ATP-a i oslobađa se kiseonik
2. tamna- C i CO2 se ugrađuje u šećere
na račun prostih šećera iz fotosinteze se sintetišu složenije materije
Svetla faza fotosinteze?
u prisustvu svetlosti, na membranama hloroplasta
etape:
1. apsorpcija svetlosti- da bi se apsorbovao 1 kvant svetlosne energije potrebno je 300 molekula hlorofila (fotosintetička jedinica), za izdvajanje 1 mol. O potrebno je 8 kvanata ili oko 2500 mol. hlorofila (hlorofilna jedinica)
2. uzbuđivanje (ekscitacija) mol. hlorofila- prikupljena energija do 1 mol. hlorofila (reakcioni centar), a čine ga dugotalasna i kratkotalasna forma mol. hlorofila (fotosistemi I i II), zbog energije mol. hlorofila prelazi u probuđeno (ekscitovano) stanje
3. transportni put elektrona- primljena energija ekscitatornog molekula se predaje jednom ili 2 elektrona koji prelaze sa osnovnog na viši energetski nivo, napuštaju molekul i dolaze do primarnog akceptora elektrona (jedinjenje koje može da primi elektron), hlorofil se oksiduje i postaje pozitivno naelektrisan a akceptor elektrona elektrona se redukuje i postade negativno naelektrisan- oksidoredukcioni proces u fotosintezi
krećući se po elektrotransportnom lancu u membranama hloroplasta, predaju svoju energiju nizu jedinjenja koji se nazivaju prenosioci elektrona, nakon toga se mogu vratiti u mol. hlorofila iz koga su pošli- ciklični transport elektrona
ili se angažuju u hemijskim reakcijama, predaju NADP (nikotinamid-adenin-dinukleotid fosfat), a u mol. se vraćaju elektroni iz OH grupe iz vode- neciklični transport elektrona
4. fotosintetička fosforilacija- energija koju su predali elektroni preobraća u energiju hemijskih veza molekula ATP koji se koriste u tamnoj fazi za redukcione procese
predstavlja vezivanje neorg. P za ADP (adenozin difosfat) uz pomoć fermenata atepeaze i sinteza ATP, vezana za fotosisteme (elektron-transportni lanac) pa može biti ciklična i neciklična
5. fotooksidacija vode- razlaganje vode uz pomoć svetlosti pri čemu se izdvaja O, vezan za neciklični elektotrensportni lanac, na račun energije koja se stvara pri naelektrisanju između membrane i strome hloroplasta
Tamna faza fotosinteze?
u stromi hloroplasta, obuhvata metabolizam ugljenika
1. apsorpcija CO2 i difuzija u hloroplast- CO2 iz atmosfere difunduje kroz stome gde se na vlažnim zidovima ćel. stomine duplje rastvara i dospeva u hloroplast
2. karboksilacija- vezivanje CO2 za akceptor ribulozabifosfat (RuBP), nastaje jedinjenje sa 6 C atoma koje je nestabilno i raspada se na 2 molekula FGK (fosfoglicerinska kis.)
3. redukcijom iz FGK uz pomoć energije iz svetle faze dobijaju se 2 mol. FGA (fosfoglicerinaldehid)
4. regeneracija RuBP- od sintetisanog FGA se stvaraju šećeri heksoze i akceptor ugljendioksida RuBP
u svakom ciklusu se veže po 1 mol.
šećeri se koriste za dalju kintezu složenijih org. jedinjenja
Transport produkata fotosinteze?
materije sintetisane u listu tokom fotosinteze prenose se do ostalih delova biljke kroz floem, ugljeni hidrati se transportuju najviše u obliku saharoze, rastvorena saharoza se aktivnim transportom ubacuje u sitaste cevi iz mezofila lista, povećana koncentracija u sitastim cevima dovodi do ulalženja vode i pojave hidrostatičkog pritiska koji obezbeđuje kretanje rastovrenih org. mat.
pokazatelji gotosinteze:
1. intenzitet fotosinteze- količina usvojenog CO2 na jedinici površine lista u jedinici vremena
2. produktivnost fotosinteze- količina sintetisane org. mat. po jedinici lisne površine za određeno vreme
činioci koji utiču na fotosintezu: koncentracija CO2, svetlost, temperatura, sadržaj vode u listu, min. ishrana, sadržaj hlorofila, položaj listova, osobine vrste ili taksona…
svetlost utiče na foto. svojim intenzitetom i kvalitetom
intenzitet foto. najveći je u oblasti crvenog (više se obrazuju šećerni estri i skrob) i plavog (slobodne aminokis. i proteini) dela spektra
heliofite- svetlost jačeg intenziteta
skiofite- slabijeg
kompenzaciona tačka svetlosti- količina usvojenog CO2 u procesu fotosinteze jednaka količini izdvijenog CO2 u procesu disanja
direktna svetlost sadrži najviše infracrvenog zračenja koje zagreva biljku
difuzna više ultraljubičastog koje biljke apsorbuju
pri porastu T intenzivira se proces foto.
visoke T dovode do destrukcije enzima
Disanje?
složene organske materije se razlažu na neorganske komponente uz transformaciju energije
faze:
1. razlagenje složenih jedinjenja na prostije komponente uz učešće specifičnih enzima
ugljeni hidrati na monosaharide
lipidi na masne kis. i glicerin
proteini na aminokis.
2. glikoliza- razlaganje monosaharida glikolitičkim putem do pirogroždjane kis., glikoliza se odvija u citoplazmi uz učešće O ili bez njega (vrenje), sintetiše se 4 mol. ATP, 2 se utroše na fosforilaciju glukoze
3. Krebsov ciklus (ciklus limunske kis.)- u mitohondrijama, pirogroždjana kis. se oksiduje u potpunosti fo CO2 i H2O, preko transformacija niza kis., izdvaja se 36 mol. ATP
4. oksidativna fosforilacija- osnovni put prenošenja i nakupljanja energije disanja, sintez ajedinjenja bogatih energijom koji lako vezuju ali i raspadanjem otpuštaju energiju potrebnu za veliki broj fizioloških i biohemijskih procesa, energija se čuva u obliku ATP-a i NADH+H, membrane mitohondrija sadrže prenosioce elektrona koji se kreću po elektrotransportnom lancu, elektron se prenosi do O koji se redukuje pri čemu se stvara voda
pokazatelji disanja:
1. koeficijent disanja- odnos između izdvojenog CO2 i usvojenog O2, koji za glukozu iznosi 1, masti 0,7…
2.intenzitet disanja- količina usvojenog O2 ili izdvojenog CO2 u jedinici vremena za određenu masu biljnog materijala, najveći intenzitet kod najmlađih biljnih organa ili tkiva
u disanju se razgradi u proseku manje od 10% ukupne količine org. mat.
Mineralna ishrana?
proučavanje uloge i funkcije pojedinih mineralnih elemenata u životnim procesima biljaka u toku razvića
nedostatak pojedinih elemenata koji se najčešće javljaju na listovima ili četinama, obično u vidu nedostatka hlorofila (hloroza) ali i u vidu deformacija i oštećenja na cvetovima, plodovima…
Osnovne funkcije mineralnih materija?
izgradnja važnih gradivnih materija, kao katalizatori različitih reakcija u okviru enzima, osmotski regulatori i regulatori membranske propustljivosti, činioci pufernih sistema…