MORFOLOGIJA I ANATOMIJA VEGETATIVNIH I REPRODUKTIVNIH ORGANA BILJAKA

Question 1

Morfologija i anatomija biljaka?

Answer 1

telo nižih biljaka- talus
telo viših biljaka (osim mahovina jetrenjača)- cormus, poseduju koren, stablo i list
2 grupe:
1. talofite (bakterije, alge i gljive)
2. kormofite (mahovine, paprati i cvetnice)

Question 2

Koren?

Answer 2

Raste neograničeno kupom. Uloga je apsorpcija i provođenje vode sa min. mat., skladištenje i pričvršćivanje. Klijanjem semena nastaje korenak koji se razvija u koren. Kod monokotila klijanjem nastaje više korenaka, a kod dikotila 1.

Question 3

Korenov sistem?

Answer 3

Grananjem glavnog korena nastaju bočni, obrazuju se endogeno u periciklu. Razlikuju se bočni korenovi 1.,2.,3., itd. reda. Tako se formita gust splet koji se zove korenov sistem. Adventivni koreni su nastali od stabaoca klice, stabla ili lista. Može biti osovinski (hrast) i žiličast (trava).

Question 4

Anatomska građa korena?

Answer 4

Sastoji se od pokoričnog tkiva rizodermisa (epiblem), primarne kore i centralnog cilindra.
1. rizodermis- od tankih ćelija koje se izdužuju u korensle dlake
2. primarna kora- od 3 sloja, kroz poslednji transport vode i min. mat.
3. centralni cilindar- počinje periciklom, u središtu radijalan provodni snopić
Koren nema srž. Sekundarno deblja radom kambijuma (od pericikla i floemskog parenhima).

Question 5

Metamorfoze korena?

Answer 5

Može da magacionira hranljive mat. i da ima zaštitnu ulogu. Najčešće metamorfoze korena su repa i krtola
1. repa- magacioniranje hrane u glavnom korenu (šargarepa, repa, cvekla)
2. krtola- magacioniranje hrane u adventivnim korenovima (georgina)
značajne simbioze:
bakterije + koren viših biljaka= produkcija biomase i obogaćivanje zemljišta elementarnim N
gljive + koren viših biljaka= mikoriza

Question 6

Stablo?

Answer 6

Provođenje vode sa min. i org. mat., nosi teret krune, magacionira hranu… Raste u visinu deobom i diferenciranjem meristema vegetacione kupe. Sekundarno deblja diferenciranjem sekundarnog meristema. Važna karakteristika grananje.

Question 7

Grananje?

Answer 7

2 tipa:
1. dihotomo- vegetativna kupa se deli na 2 dela
2. bočno- 1* monopodijalno- vegetativna kupa glavne ose raste neprekidno
2* simpodijalno- pravac rastenja glavne ose preuzima bočna grana

Question 8

Izdanak?

Answer 8

Stablo i listovi- izdanak
Na vrhu izdanka pupoljak (temeni i bočni ili pazušni). Postoje i zimski, uspavani, adventivni i cvetni.
metamorfoze izdanka- rizom, krtola, lukovica, stolona, rašljika i filokladije (sve osim filokladija za vegetativno razmnožavanje)
posebne metamorfoze izdanaka kod sekulentnih biljaka

Question 9

Rizom?

Answer 9

skraćeni članci, neograničenog rasta, grana monopodijalno i simpodijalno, ispod zemlje, na njemu kožasti listovi u vidu ljuspi, iz pupoljaka nadzemni izdanci

Question 10

Krtola?

Answer 10

voluminozni organ, ograničen rast, rezervne hranljive mat., ispod ili iznad zemlje, članci su skraćeni sa razvijenim parenhimom za skladištenje i ljuspastim redukovanim listovima

Question 11

Lukovica?

Answer 11

podzemna, obavijena zaštitnim listovima, skraćeno stablo sa krupnim i sočnim listovima (skladištenje hranljive mat.), pupoljak u nadzemni izdanak, sa donje strane snop adventivnih korenova

Question 12

Stolone?

Answer 12

tanki, često obojeni puzeći izdanci, iz pupoljka nadzemni izdanci, iz čvorova adventivni korenovi

Question 13

Rašljika?

Answer 13

tanak, osteljiv izdanak, obavije uz čvrstu podlogu, biljke bez razvijenog mehaničkog tkiva

Question 14

Trn?

Answer 14

sekundarnim debljanjem izdanka, u pazuhu lista, može obrazovati pupoljke i listove, zaštitna uloga

Question 15

Filokladija?

Answer 15

iz bočnog izdanka, listolik oblik, pravo lišće je redukovano, na njima se obrazuju listići (u pazuhu cvetovi i plodovi)

Question 16

Anatomska građa stabla?

Answer 16

Može biti primarna i sekundarna.

Question 17

Primarna građa stabla dikotila?

Answer 17

3 dela: epidermis, prim. kora i centralni cilindar

1. epidermis- jednoslojan, od epidermalnih ćelija, oblaže stablo, iznad njega često kutikula, trihome itd.
2. primarna kora- od parenhimskih i mehaničkih ćel., ćel. sa skrobom (skrobna sara)
3. centralni cilindar- parenhimske ćel. i provodno tkivo, u centru srž (od nje polaze sržni zraci)

Question 18

Primarna građa stabla monokotila?

Answer 18

epidermis, prim. kora i centralni cilindar koji nisu jasno izdiferencirani

Question 19

Sekundarna građa stabla?

Answer 19

Sekundarno debljanje stabla kod višegodišnjih dikotila i golosemenica radom kambijuma. Kambijum u provodnom snopiću fascikularni (nastaje od prokambijuma). Interfascikulanrni kambijum nastaje na račun ćel. sržnih zrakova. Deobama ćel. kambijalnog prstena debljanje stabla. Drugi način, kambijalni prsten formira sek. drvo i sek. koru.

Question 20

List?

Answer 20

Vrši fotosintezu i transpiraciju. Nastaje od lisnih primordija vegetacione kupe. Definitivo obrazovan sastoji se od osnove, lisne drške i liske.

Question 21

Lisna osnova?

Answer 21

Pričvršćuje list za stablo. Oblici lisnog zgloba, rukavca ili zaliska.

Question 22

Lisna drška?

Answer 22

List bez drške naziva sedeći. Postavlja list u najpovoljniji položaj u odnosu na svetlost i druge listove.

Question 23

Liska?

Answer 23

Razlikuje se lice i naličje. Obilici: prosti i složeni
1. prosti- na dršci 1 liska
2. složeni- na dršci više liski, prstasto i perasto složeni
Na naličju je izražena nervatura. Nervi predstavljaju provodne snopiće. Nervatura može biti paralelna (monokotile), mrežasta (dikotile), račvasta (Ginko biloba), lučna, prstasta…

Question 24

Kategorije listova?

Answer 24

kotiledoni, donje, srednje i gornje lišće

Question 25

Raspored listova?

Answer 25

pršljenasto- na istom čvoru 2 ili više listova
spiralno (naizmenično)- u svakom krugu po 1 list
ugao divergencije- ugao između 2 susedna lista

Question 26

Anatomska građa lista?

Answer 26

od epidermisa, mezofila, provodnog i mehaničkog tkiva
1. epidermis- jednoslojan, sa obe strane lista, pokriven kutikulom, dlakama… na njemu stome
2. mezofil- osnovno tkivo, od palisadnog (asimilaciono, ka licu) i sunđerastog (od ćel. sa intercelularima, ka naličju, funkcija provetravanja) tkiva
3. provodno tkivo- snopići kolateralnog (zatvorenog) tipa, ksilem ka licu
4. mehaničko tkivo- u provodnim snopićima, likina vlakna i sklerenhimske ćel.
četina- od lista, stome duž epidermisa, hlorenhim nabran, sa ili bez smolnih kanala, u centru 1-2 provodna snopića

Question 27

Metamorfoze lista?

Answer 27

1. rašljike- delimično (grašak), potpuno (grahorica)
2. trn- delimično (zeleniče), potpuno (šimširika)
3. aparati za hvatanje i varenje insekata- karnivorne biljke

Question 28

Cvet?

Answer 28

Skraćeni izdanak, ograničrnog rastenja i listova preobraženih zbog polnog razmnožavanja. Od cvetnog pupoljka, a obrazuje se u pazuhu brakteja (listovi). Delovi cveta su: časica,krunica, prašnici i tučkovi. Delovi pričvršćenji na cvetnoj loži. Cvetna drška nosi cvet (bez drške, sedeći). Čašični i krunični listići obrazuju omorač (perijant).

Question 29

Čašični lisići?

Answer 29

Zaštita ostalih cvetnih delova, obično zeleni, ponegde obojeni mogu preuzeti ulogu krunice (kukurek), kod nekih vrsta srastaju čitavom dužinom na vrhu ostajući slobodni u vidu zubaca.

Question 30

Krunični listići?

Answer 30

Živo obojeni, mogu biti srasli, primamljivanje insekata i zaštita unutrašnjih delova, boja zavisi od pigmenta u ćel. soku, postoje cvetovi bez njih

Question 31

Polni organi?

Answer 31

prašnici- muški polni organi

tučkovi- ženski polni organi

Question 32

Prašnici?

Answer 32

od prašničkog konca (filamentuma) i prašnica (u njima se redukcionom deobom obrazuju polenova zrna(citoplazma sa vegetativnim i generativnim jedrom))
metamorfoze- nektarije, ljuspasti medni listići…

Question 33

Tučak?

Answer 33

od 1 ili više oplodnih listića (karpele)
od žiga, stubića i plodnika
1. žig- na vrhu tučka, lepljiv ili dlakav da bi prihvatio polenova zrna
2. stubić- vertikalno naviše sa plodnika u vidu končastog izraštaja koji se završava žigom
3. plodnik- donji, prošireni deo tučka, u kome se nalaze semeni zametci iz kojih se razvija seme
3 polozaja: nadcvetan, podcvetan i sredcvetan

Question 34

Semeni zametak?

Answer 34

od drške (funiculus), omotača (integument) i hranljivog tkiva (nucelus)
na vrhu omotača otvor (micropila), u nucelusu se posle redukcione deobe formira embrionova kesica sa 8 haploidnih jedara, 3 okrenuta ka mikropili, 3 ka suprotnom delu embrionove kesice, 2 se spajaju u sek. jedro, prema mikropili okrenuta jajna ćelija i 3 pomoćne ćelije (sinergide), nasuprot njima antipode

Question 35

Pol cvetova?

Answer 35

dvopolni (hermafroditan)- sadrži prašnike i tučak
jednopolni- ili prašnici ili tučak
jednodoma- na jednoj biljci i prašnici i tučak (hrast, bukva)
dvodoma- na jednoj biljci prašnici, na drugoj tučak (topola)

Question 36

Simetrija cveta?

Answer 36

aktinomorfan- više ravni simetrije

zigomorfan- 1 osa simetrije

Question 37

Oprašivanje?

Answer 37

Proces prenošenja polenovih zrna na žig tučka.
samooprašivanje- polen pada na žig tučka jedne iste individue, nema kombinovanja naslednih osobina, mehanizmi za sprečavanje samooprašivanja
unakrsno- oprašivanje druge individue iste vrste
vrše ga životinje, vetar, voda, najčešće insekti

Question 38

Oplođenje?

Answer 38

Polenovo zrno pada na žig tučka i klija u polenovu cev. U cevi vegetativno i generativno jedro. Generativno jedro se deli na 2 spermatična (n) jedra. 1 spermatična ćel. oplođuje jajnu ćel. i nastaje klica (embrio) odnosno nova biljka saprofit (2n). Druga spermatična ćel. oplođuje sek. jedro (2n) i postaje 3n, njegovom deobom nastaje hranljivo tkivo za klicu (endosperm). Vegetativno jedro se rasprskava pri dodiru sa semenim zametkom.
Dvojno oplođenje- dvosrtuko spajanje spermatične i jajne ćel. (skrivenosemenice)

Question 39

Cvasti?

Answer 39

Sistem izdanaka preobraženih zbog seksualnog razmnožavanja biljaka.

1. racemozne (botrične)- monopodijalno grananje
2. cimozne- simpodijalno grananje

Question 40

Racemozne cvasti?

Answer 40

vršni (terminalni) cvet se poslednji otvara
1. proste: grozd i klas, varijante su gronja, resa, klip, štit i glavica
grozd- dugačka glavna osovina, cvetovi sa drškama (familija krstašica)
klas- sedeći cvetovi na glavnoj osovini cveta (familija šaševa), posebne forme klasa: klip i resa
klip- glavna osa je zadebljala (kukuruz, kozlac)
resa- glavna osa je tanka i savitljiva, obično visi
(vrba, topola)
štit- glavna osovina je skraćena, cvetne drške koje
se završavaju cvetovima u istoj ravni
(familija štitara)
glavica- glavna osa skraćena i proširena, sedeći
cvetovi (familija glavočika i leptirnjača)
2. složene: složen grozd (metlica), složen klas, složena gronja i složen štit

Question 41

Cimozne cvasti?

Answer 41

Terminalni cvet se prvi otvara. Tipovi su: monohazijum, dihazijum i plejohazijum.
1. monohazijum- osovina se završava cvetom, ispod cveta bočna osa koja se završava cvetom…(perunika)
tipovi su uvojak i krivudarka
2. dihazijum- ispod temenog cveta glavne ose 2 bočne naspramne ose koje se završavaju cvetom (familija karanfila)
3. plejohazijum- terminalni cvet kojim se završava glavna osa, ispod se razvija više novih osa sa cvetovima (famiija mlečika)

Question 42

Seme?

Answer 42

Iz semenog zametka nakon oplođenja. Na P se nalazi semenjača nastala iz integumenta, ona je spoljašnji deo semena sagrađena od mehaničkog tkiva (sklerenhim), zaštitna uloga. Jezgro sa klicom okruženom hranljivim tkivom.

Question 43

Plod?

Answer 43

Posle oplođenja iz plodnika. Perikarp (omotač) od 3 sloja: egzokarp (lice), mezokarp (naličje) i endokarp (više slojeva ćelija). Podela:

1. prosti- od 1 cveta, posebni (puacjući i nepucajući (sušni i sočni)) i zbirni
2. složeni- od cvasti

Question 44

Prosti plodovi?

Answer 44

1.posebni puacjući- suv plodov omotač i više semena koja se oslobađaju pucanjem omotača, mešak (fam. ljutića), mahuna (fam. leptirnjača), čaura (fam. makova, karanfila)
ljuska i ljuščica (forme čaure, fam. kupusa)
2. posebni nepucajući- suv plodov omotač, oslobađanje semena triljenjem, orašica, ahenija, krupa, merikarpijum i šizokarpijum (fam. usnatica)
3. nepucajući sočni- bobica (fam. pomoćnica), koštunica (fam. ruža)
4. zbirni- zajednička cvetna loža na kojo ima veći broj plodova, zbirna orašica (jagoda), zbirna koštunica (maline, kupine)

Question 45

Složeni plodovi?

Answer 45

Poliantokarpni plodovi, u građi učestvuju osovine cvasti koje opkoljavaju pojedinačni plodovi (orašice ili rese), smokva, dud i sl.