Поглавље 8 - Стицај кривичних дела Flashcards
1
Q
СТИЦАЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА
A
- У СЛУЧАЈУ СТИЦАЈА СЕ ВИШЕ КД СТИЧЕ КОД ЈЕДНОГ ЛИЦА.
- ЧЛ 60 “АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ЈЕДНОМ РАДЊОМ ИЛИ СА ВИШЕ РАДЊИ УЧИНИО ВИШЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ЗА КОЈА МУ СЕ ИСТОВРЕМЕНО СУДИ, СУД ЋЕ ПРЕТХОДНО УТВРДИТИ КАЗНЕ ЗА СВАКО ОД ТИХ ДЕЛА, ПА ЋЕ ЗА СВА ТА ДЕЛА ИЗРЕЋИ ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ”. - ПРАВИЛА О ОДМЕРЕВАЊУ КАЗНЕ ЗА КД У СТИЦАЈУ ЈЕСУ ОСНОВНИ РАЗЛОГ ПРОПИСИВАЊА.
- ДАНАС СЕ КАЗНЕ НЕЋЕ ПРОСТО САБРАТИ КАО ШТО ТО ЛАИЦИ МИСЛЕ ВЕЧ ПОСТОЈЕ ПРАВИЛА ЗА СТИЦАЈ.
ИСПТИВАЊЕ КОНРЕКТНОГ ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА У МАТЕРИЈИ СТИЦАЈА МОЖЕ ИМАТИ 3 ВАИЈАНТЕ.
А. УЧИНИЛАЦ ВРШИ ПОНАШАЊЕ САСТАВЉЕНО ОД ЈЕДНОГ ИЛИ ВИШЕ АКАТА КОЈЕ НА ОСНОВУ СВОЈЕ ПРАВНЕ ИЛИ ПРИРОДНЕ ПОВЕЗАНОСТИ ВОДЕ ЗАКЉУЧКУ ДА СУ ИПАК ОСТВАРЕНА ОБЕЛЕЖЈА САМО ЈЕДНОГ КД.
Б. УЧИНИЛАЦ СВОЈИМ ПОНАШАЊЕМ НЕСУМЊИВО ОСТВАРУЈЕ ОБЕЛЕЖЈА ВИШЕ ЗАКОНСКИХ ОПИСА, АЛИ ЗБОГ ИЗВЕСНИХ РАЗЛОГА ОДРЕЂЕНИ ОПИС ПОТИСКУЈЕ ДРУГЕ, ПА ЈЕ СТИЦАЈ САМО ПРИВИДНИ.
В. УЧИНИЛАЦ СА ЈЕДНОМ ИЛИ ВИШЕ РАДЊИ ОСТВАРУЈЕ ВИШЕ ЗАКОНСКИХ ОПИСА ИСТИНСКИ ОСТВАРУЈУЋИ ВИШЕ КД. САМО ЋЕ У ПОСЛЕДЊОЈ СИТУАЦИЈИ БИТИ ПРИМЕЊЕНА ПРАВИЛА О ОДМЕРАВАЊУ КАЗНЕ ЗА КД У СТИЦАЈУ.
- ПРЕПОСТАВКУ ПОСТОЈАЊА СТИЦАЈА ПРЕДСТАВЉА УТВРЂИВАЊЕ ДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ СВОЈИМ ПОНАШАЊЕМ ОСТВАРИО ЗАКОНСКИ ОПИС ВИШЕ ДЕЛИКАТА.
- ПОСТАВЉА СЕ ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ: ПОД КОЈИМ ПРЕТПОСТАВКАМА ПОСТОЈИ ЈЕДНО КРИВИЧНО ДЕЛО?
2
Q
РАДЊА У ПРИРОДНОМ СМИСЛУ
A
- УЧИНИЛАЦ ДЕЛО ОСТВАРУЈЕ ЈЕДНОМ РАДЊОМ. У ТОМ СЛУЧАЈУ ПОСТОЈИ ТЗВ. РАДЊА У ПРИРОДНОМ СМИСЛУ И ПОД ЊОМ СЕ ПОДРАЗУМЕВА ПОЈЕДИНАЧНИ ВОЉНИ ТЕЛЕСНИ АКТ.
- РАДЊА У ПРИРОДНОМ СМИСЛУ СЕ СМАТРА ФИКЦИЈОМ ЈЕР СЕ СВАКО ЉУДСКО ПОНАШАЊЕ МОЖЕ РАЗЛОЖИТИ НА СИТНИЈЕ ТЕЛЕСНЕ ПОКРЕТЕ АД ИНФИНИТУМ.
3
Q
ПРАВНО ЈЕДИНСТВО ДЕЛА
A
- ПОВЕЗИВАЊЕ РАДЊИ УЧИНИОЦА У ЈЕДНУ ПРАВНУ ЦЕЛИНУ ЗА ПОЛАЗИШТЕ МОРА ИМАТИ ПРОПИСАНА ОБЕЛЕЖЈА, КОЈА РАЗЛИЧИТЕ АКТЕ УЧИНИОЦА ПОВЕЗУЈУ У СВОЈЕВРСНО ПРАВНО ЈЕДИНСТВО, ЧИЈИ ВЕЗИВНИ МОМЕНАТ ПОДРАЗУМЕВА СМИСЛЕНО ТУМАЧЕЊЕ ОБЕЛЕЖА ЗАКОНСКОГ БИЋА ДЕЛА.
- ДОВРШЕЊЕ НЕКИХ ЗАКОНСКИХ ОПИСА ВЕЗ ПРЕМА ЈЕЗИЧКОМ ТУМАЧЕЊУ ПОДРАЗУМЕВА ВИШЕ РАДЊИ. ТО СУ НПР:
- ВИШЕАКТНА И СЛОЖЕНА КД.
- ДУРАТИВНЕ РАДЊЕ - ТРАЈНИМ ГЛАГОЛОМ ОДРЕЂЕНЕ ПРЕМА ЧЛ 112 СТ 30.
- ДЕЛИКТИ БАВЉЕЊА.
- ПОНАВЉАЈУЋА СТРУКТУРА ДЕЛА - НПР ФАЛСИФИКОВАЊЕ НОВЦА ГДЕ ЈЕ ОБЈЕКТ РАДЊЕ ОДРЕЂЕН ЗБИРНОМ ИМЕНИЦОМ.
- ТРАЈНА КД
- КД ПОСЕДОВАЊА.
- ДЕЛА КОД КОЈИХ ОСТВАРЕЊЕ ОБЕЛЕЖЈА ПОДРАЗУМЕВА ИЗВЕСНО ТРАЈАЊЕ ДЕЛИКТА У ВРЕМЕНУ. - КРИВИЧНА ДЕЛА СА МЕШОВИТИМ БИЋЕМ - ЗАКОНСКИ ОПИС СА ВИШЕ АЛТЕРНАТИВНО ПРОПИСАНИХ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА, ГДЕ ЈЕ ОСТВАРЕЊЕ БИЛО КОЈЕ ОД ЊИХ ЗА ОСТВАРЕЊЕ БИЋА ДОВОЉНО. МЕЂУТИМ И КАДА УЧИНИЛАЦ КОД ТАКВИХ КД КУМУЛАТИВНО ОСТВАРИ ВИШЕ РАДЊИ ПОСТОЈАЋЕ САМО ЈЕДНО КД.
4
Q
ПРИРОДНО ЈЕДИНСТВО ДЕЛА
A
- НЕКАДА ИЗВЕСНЕ КОХЕЗИОНЕ ОКОЛНОСТИ ЧИЊЕНИЧНОГ СТАЊА ТАКО ПОВЕЗУЈУ ДОГАЂАЊЕ ДА МИ ИНТУИТИВНО ОСЕЋАМО ДА СЕ РАДИ О ЈЕДНОМ КРИВИЧНОМ ДЕЛУ, ИАКО КРУТО ТУМАЧЕЊЕ ЗАКОНСКИХ ОПИСА НАВОДИ НА ДРУГАЧИЈИ ЗАКЉУЧАК.
- ПРЕМА КОЦЕПЦИЈИ ПРИРОДОГ ЈЕДИНСТВА ДЕЛА ЈЕДИНСТВО ДЕЛА ПОСТОЈИ АКО ПОСТОЈЕ ЧЕТИРИ ВЕЗИВНА ЕЛЕМЕНТА:
- ЈЕДИНСТВО ВОЉЕ.
- ПРОСТОРНА ПОВЕЗАНОСТ.
- ВРЕМЕНСКА ПОВЕЗАНОСТ.
- ПРИРОДНО ЈЕДИНСТВО АКАТА,
КОЈЕ СТВАРА УТИСАК ДА ДОГАЂАЈ НА ТЕМЕЉУ ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА ГРАДИ ЈЕДНУ ЈЕДИНСТВЕНУ СОЦИЈАЛНУ ЦЕЛИНУ. - АКО СУ ИСПУЊЕНЕ НАВЕДЕНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ПРИРОДНОГ ЈЕДИНСТВА ДЕЛА ИСПУЊЕНЕ, ПОСТОЈАЋЕ ЈЕДНО КД НАЈПРЕ ТАМО ГДЕ ДЕЛИКТ ДОПУШТА ИЗВЕСНО УЧЕСТАЛО ПОНАВЉАЊЕ СЛИЧНИХ АКАТА У ВРЕМЕНСКОМ СЛЕДУ.
- ДРУГИ ТИПИЧАН МОДАЛИТЕТ ПРИРДОНОГ ЈЕДИНСТВА ДЕЛА ПОДРАЗУМЕВА ЊЕГОВО СУКЦЕСИВНО ВРШЕЊЕ, У ЕТАПАМА.
- ДЕЛО СЕ КВАЛИФИКУЈЕ ПРЕМА УКУПНОЈ ПОСЛЕДИЦИ.
- ПРИМЕР ТТП СТАВ 2 УНАКАЖЕНОСТ.
- ОВДЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ ВЕЋИ ВРЕМЕНСКИ ДИСКОНТИНУИТЕТ. - ОВО УЧЕЊЕ С ПРАВОМ ПИРДАЈЕ ВЕЛИКИ ЗНАЧАЈ УСЛОВУ ПРИРОДНЕ ПОВЕЗАНОСТИ АКАТА.
- ПРИМЕР УБИЦЕ ИЗ ДВЕ РАДЊЕ.
5
Q
ПОЈАМ И ВРСТЕ СТИЦАЈА
A
- УЧИНИЛАЦ ОСТВАРУЈЕ ДВА ИЛИ ВИШЕ КД.
- НЕМА ОГРАНИЧЕЊА У ПОГЛЕДУ ТОГА КОЈА КД МОГУ БИТИ У СТИЦАЈУ.
- НЕ МОГУ САМО БИТИ КД И ПРЕКРШАЈИ ИЛИ ДРУГИ ДЕЛИКТИ. - РЕАЛНИ СТИЦАЈ - УЧИНИЛАЦ СА ВИШЕ РАДЊИ ОСТВАРУЈЕ ОБЕЛЕЖЈА ВИШЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА.
- ВИШЕ СУКЦЕСИВНИХ ПП ПОНАШАЊА У ОДВОЈЕНИМ КРИВИЧНОПРАВНИМ ДОГАЂАЈИМА.
3- ИДЕАЛНИ СТИЦАЈ ПОДРАЗУМЕВА ДА СУ ЈЕДНОМ РАДЊОМ ОСТВАРЕНА ОБЕЛЕЖЈА ВИШЕ КД ПРЕДВИЂЕНИХ ЗАКОНОМ.
- СТИЦАЈ КРИВИЧНИХ ЗАКОНА*
- У НЕКИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА СЕ ПРАВИЛА ЗА ИДЕАЛНИ СТИЦАЈ ПРИМЊУЈУ ТАКО ДА ЋЕ УЧИНИЛАЦ ОДГ САМО ЗА НАЈТЕЖЕ ОД ТИХ ДЕЛА ЧИМЕ СЕ ОН ПРИВИЛЕГУЈЕ У ОДНОСУ НА РЕАЛНИ СТИЦАЈ. КОД НАС У ПРАВУ ТО НИЈЕ ТАКО, ПРИМЕЊУЈУ СЕ ИСТА ПРАВИЛА ЗА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ЗА СТИЦАЈ.
- СТИЦАЈ, КАКО РЕАЛНИ ТАКО И ИДЕАЛНИ МОЖЕ БИТИ ПРАВИ ИЛИ ПРИВИДНИ.
- ПРАВИ СТИЦАЈ - КОД ЊЕГА ЗАИСТА ПОСТОЈИ ВИШЕ КД И ТУ СЕ ПРИМЊЕУЈУ ПРАВИЛА ИЗ ЧЛАНА 60.
- ПРИВИДНИ СТИЦАЈ - УЧИНИЛАЦ ЈЕСТЕ ОСТВАРИО ОБЕЛЕЖЈА ВИШЕ ДЕЛА, АЛИ СЕ НА ТЕМЕЉУ (ПРЕ СВЕГА СИСТЕМСКОГ И ЦИЉНОГ) ТУМАЧЕЊА ЗАКЉУЧУЈЕ ДА ЈЕ ИПАК УЧИНЊЕНО ЈЕДНО КД, ЗАТО ШТО ЊЕГОВ САДРЖАЈ ПОТПУНО ОБУХВАТА НРАПВО И КРИВИЦУ ОСТАЛИХ НЕПРАВА.
6
Q
ПРИВИДНИ И ИДЕАЛНИ СТИЦАЈ
A
- ИАКО СУ ЈЕДНОМ РАДЊОМ ФОРМАЛНО ОСТВАРЕНА БИЋА ВИШЕ КД, ЈЕДАН ЗАКОНСКИ ОПИС, ЗБОГ ОДРЕЂЕНЕ СПЕЦИФИЧНЕ РЕАЛЦИЈЕ ИЗМЕЂУ ЊИХ (ОДНОСА СПЕЦИЈАЛИТЕТА, СУПСИДИЈАРИТЕТА ИЛИ КОНСУМПЦИЈЕ) У ТОЈ МЕРИ ОБУХВАТА САДРЖАЈ НЕПРАВА И КРИВИЦЕ ДРУГОГ ОПИСА, ДА ГА ПОТИСКУЈЕ.
- ПОРЕЂЕЊЕ ОСТВАРЕНИХ БИЋА, КОЈЕ ВОДИ ПОТИСКИВАЊУ, ПОЧИВА НА ЗАБРАНИ ДВОСТРУКОГ ВРЕДНОВАЊА.
- НЕ БИС ИН ИДЕМ У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ.
- НЕДОПУШТЕНО ЈЕ ДА СЕ ИСТО ПОНАШАЊЕ У ОКВИРУ ЈЕДНОГ ЖИВОТНОГ ДОГАЂАЈА ДВОСТРУКО НЕГАТИВНО ВРЕДНУЈЕ ПРИЛИКОМ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ ЗА ВИШЕ ДЕЛИКАТА.
- У ПОГЛЕДУ КРИВИЧНОПРАВНИХ ДЕЈСТАВА, ПРИВИДНИ ИДЕАЛНИ СТИЦАЈ ЋЕ НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ У ВЕЋИНИ СЛУЧАЈЕВА ОНЕМОГУЋИТИ УЗИМАЊЕ У ОБЗИР ПОТИСНУТОГ НЕПРАВА И КАО ОТЕЖАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ. ИЗУЗЕТАК ЈЕ ЧЛ 52 СТАВ 3 КАДА ОСТВАРЕНА КРИМ САДРЖИНА “ПРЕЛАЗИ МЕРУ КОЈА ЈЕ ПОТРЕБНА ЗА ПОСТОЈАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА”. КАД ЈЕ ТО СЛУЧАЈ ПРЕПУШТА СЕ НАУЦИ ПОСЕБНОГ ДЕЛА КП.
7
Q
СПЕЦИЈАЛИТЕТ
A
- ОВДЕ СЕ ПИС ПРЕПОЗНАЈЕ У ОДНОСУ ОПШТЕ И ПОСЕБНЕ НОРМЕ.
- ОВДЕ ЈЕДНО ДЕЛО ПРЕДСТАВЉА ПОСЕБАН ОБЛИК ДРУГОГ ОПШТЕГ ДЕЛА, ТАКО ШТО УЗ СВА ЊЕГОВА ОБЕЛЕЖЈА САДРЖИ И БАР ЈЕДНО СВОЈЕ ДОПУНСКО ОБЕЛЕЖЈЕ, НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ОНО ПО СВОМ ДЕЈСТВУ ДЕЛО ЧИНИ ЛАКШИМ ИЛИ ТЕЖИМ.
- ПОСЕБНА НОРМА ИМА ПРЕДНОСТ.
- НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ТО СЛУЧАЈ СА ОДНОСОМ ОСНОВНОГ ОБЛИКА И КВАЛИФИКОВАНОГ ИЛИ ПРИВИЛЕГОВАНОГ ОБЛИКА ИСТОГ КД.
- ОСТВАРЕЊЕ ПОТИСНУТОГ ДЕЛА НЕ ТРЕБА ПОСЕБНО ЦЕНИТИ НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ, КАО ОЛАКШАВАЈУЋУ ИЛИ ОТЕЖАВАЈУЋИ ОКОЛНОСТ.
- СПЕЦИЈАЛИТЕТ ПОСТОЈИ И ИЗМЕЂУ СЛОЖЕНОГ ДЕЛА И АКАТА ОД КОЈИХ ЈЕ САСТАВЉЕН. МЕЂУТИМ МОЖЕ ПРАВИ СТИЦАЈ, АКО УЧИНИЛАЦ ПОРЕД ОСТВАРЕНОГ ОСТВАРИ ЈОШ НЕКО АУТОНОМНО НЕПРАВО.
8
Q
СУПСИДИЈАРИТЕТ
A
- ЈЕДНО ДЕЛО СЕ ЈАВЉА КАО ПРИМАРНО У ОДНОСУ НА ДЕЛО КОЈЕ СЕ ПОТИСКУЈЕ. ПОСТОЈЕ ФОРМАЛНИ И МАТЕРИЈАЛНИ СУП.
- ФОРМАЛНИ СУП ПРОИЗЛАЗИ ИЗ САМОГ ЗАКОНА - НА ТЕМЕЉУ ИЗРИЧИТЕ ЗАКОНСКЕ КЛАУЗУЛЕ ПРЕДНОСТ СЕ ДАЈЕ ДРУГОМ ОСТВАРЕНОМ НЕПРАВУ.
- ПРИМЕР СПРЕЧАВАЊЕ ЈАВНОГ СКУПА И ИЗАЗИВАЊЕ НРВ. - МАТЕРИЈАЛНИ СУП - РАЗЛИЧИТА МЕРИЛА. ПРЕМА ВЕЋИНСКОМ ГЛЕДИШТУ ОВАЈ ВИД ПРИВИДНОГ ИДЕАЛНОГ СТИЦАЈА ПРЕТПОСТАВЉА ОСТВАРЕЊЕ ВИШЕ ЗАКОНСКИХ ОПИСА КОЈИ ШТИТЕ ИСТО ДОБРО У РАЗЛИЧИТИМ ФАЗАМА НАПАДА ИЛИ ОД НАПАДА РАЗЛИЧИТОГ ИНТЕНЗИТЕТА.
- ТО ЈЕ ОДНОС ПРИПРЕМАЊА И ИЗВРШЕЊА. ПРИПРЕМНА РАДЊА СЕ НЕЋЕ КАЗНИТИ.
- ПОСЛЕДИЦА КОНРЕКТНОГ УГРОЖАВАЊА ЈЕ ПРОЛАЗНИ СТАДИЈУМ ЗА ПОСЛЕДИЦУ ПОВРЕДЕ.
- ОШТЕЋЕЊЕ ЈЕ ПРОЛАЗНА ФАЗА ЗА УНИШТЕЊЕ.
- ПОСТОЈИ И ИЗМЕЂУ ДЕЛИКАТА АПСТРАКТНЕ ОПАСНОСТИ И КОНКРЕТНОГ УГРОЖАВАЊА ИЛИ ПОВРЕДЕ
- СУПСИДИЈАРИТЕТ ПОСТОЈИ И ИЗМЕЂУ РАЗЛИЧИТИХ ОБЛИКА САУЧЕСНИШТВА, У СИТУАЦИЈИ КАДА УЧИНИЛАЦ РАЗЛИЧИТИМ АКТИМА УЧЕСТВУЈЕ У ОСТВАРЕЊУ КД. ПРИНЦИП ЈЕ ДА ТЕЖИ ОБЛИК САУЧЕСНИШТВА ОБУХВАТА ЛАКШИ, КАО ВИД ИНТЕНЗИВНИЈЕГ НАПАДА НА ЗАШТИЋЕНО ПРАВНО ДОБРО.
9
Q
КОНСУМПЦИЈА
A
- КАДА ЈЕ САДРЖАЈ ОСТВАРЕНОГ НАПРАВА У ЦЕЛОСТИ ОБУХВАЋЕН САДРЖАЈЕМ НЕПРАВА ДРУГОГ ДЕЛА.
- ДОМИНАНТНО ДЕЛО КОНЗУМИРА ОНЕ ЗАКООНСКЕ ОПИСЕ КОЈИ СЕ ТОКОКМ ИЗВРШЕЊА ТИПИЧНО ОСТВАРУЈУ ЗАЈЕДНО СА ЊИМ, БИЛО ЗАТО ШТО ЈЕ ЊЕГОВО НЕПРАВО ПОПТУНО ОБУХВАЋЕНО НЕКИМ ЊЕГОВИМ ЗАКОНСКИМ ОБЕЛЕЖЈЕМ, БИЛО ТАКО ШТО ТАКАВ ОДНОС ПРОЗЛАЗИ ИЗ ФАКТИЧКОГ ОСТВАРЕЊА ДЕЛИКТА.
- ЗА РАЗЛИКУ ОД СУПСИДИЈАРИТЕТА, ОВДЕ СЕ НАПАДАЈУ УГЛАВНОМ РАЗЛИЧИТА ПРАВНА ДОБРА.
- ТЕЖЕ ДЕЛО КОНЗУМИРА ЛАКШЕ. - КОНСМИРА СЕ НЕКАЖЊИВО ПРАТЕЋЕ ДЕЛО.
- ОВДЕ СЕ РАДИ О СЛУЧАЈУ КАДА ЈЕ ПРАТЕЋЕ ДЕЛО ТИПИЧНО ОБУХВАЋЕНО ГЛАВНИМ ДЕЛОМ, ПА ГА ЈЕ У СКЛАДУ СА ТИМ И ЗАКОНОДАВАЦ ВЕЋ УНАПРЕД ВРЕДНОВАО ПРИЛИКОМ ПРОПИСИВАЊА КАЗНЕ ЗА ДОМИНАНТНО ДЕЛО.
- ТО НЕ ИСКЉУЈУЧЕ ДА СЕ ПОТИСНУТО ДЕЛО УЗМЕ КАО ОТЕЖАВАЈУЋА ОКОЛНОСТ ПОНЕКАДА.
- НЕКАДА СЕ ЗАГОВАРА ПРАВИ СТИЦАЈ. АКО ВЕЗА ИЗМЕЂУ ДВА ДЕЛА ПОСТАНЕ НЕСВАКИДАШЊА, У СМИСЛУ ДА ПРАТЕЋЕ ДЕЛО САДРЖИ АУТЕНТИЧАН САДРЖАЈ НЕПРАВА, КОЈИ ПРЕВАЗИЛАЗИ ТИПИЧНО ПРАТЕЋЕ ДЕЛО. - НЕКАЖЊИВО ПРЕТХОДНО ДЕЛО.
- ПРЕТХОДНИ АКТ ПРЕДСТАВЉА ТИПИЧНО ПРОЛАЗНО ДЕЛО, И КАО ТАКАВ ЈЕ СТАДИЈУМ КАСНИЈЕ АКТИВНОСТИ. ТО ПРЕТХОДНО ДЕЛО РЕДОВНО ПОВРЕЂУЈЕ И НЕКО ДРУГО ДОБРО, ПА ЈЕ НЕОПХОДНО ИСПИТАТИ ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ПОТИСНУТО.
- КРИТЕРИЈУМ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ДА ЛИ ЋЕ ДЕЛО БИТИ ПОТИСНУТО ЈЕ СЛЕДЕЋИ:
АКО СЕ ДЕЛО МОЖЕ ОСТВАРИТИ САМО УЗ ПРЕТОХДНО ОСТВАРЕЊЕ ОДРЕЂЕНОГ ДЕЛА ОНДА СЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ КОНСУМПЦИЈА. АКО СЕ ДЕЛО МОЖЕ ИЗВРШИТИ И НА ДРУГИ НАЧИН ОНДА НЕЋЕ БИТИ. - НЕКАЖЊИВО НАКНАДНО ДЕЛО.
- ПРИМЕР КРАЂЕ И ПРИКРИВАЊА.
- НАКАДНО ДЕЛО НИ ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ПРИРОДНОГ ЈЕДИНСТВА НИЈЕ МОГУЋЕ ОБЈЕДИНИТИ У ИСТО ДЕЛО, ПА НЕКИ СМАТРАЈУ ДА ОВДЕ ПОСТОЈИ ПРИВИДНИ РЕАЛНИ СТИЦАЈ.
- ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ НЕМАЧКОЈ ЈУДИКЈАТУРИ КАЖЊИВОСТ НАКНАДНО ОСТВАРЕНОГ НЕПРАВА ЋЕ ОТПАСТИ ПО СЛЕДЕЋИМ ПРЕТПОСТАВКАМА:
А. ДА КАСНИЈЕ ДЕЛО НЕ ПОВРЕЂУЈЕ НЕКО НОВО ДОБРО
Б. ДА РЕАЛИЗУЈЕ ПОСТОЈЕЋУ А НЕ СТВАР НЕКУ НОВУ ШТЕТУ
В. ДА СЕ РАДИ О ИСТОМ ОШТЕЋЕНОМ. - ИНКЛУЗИЈА
- КОЗУМИРАНО НЕКАЖЊИВО ДЕЛО У ОДНОСУ НА ОСТВАРЕНО НЕПРАВО ПОКАЗУЈЕ СЕ КАО НЕЗНАТНО И КОЈЕ ЗБОГ СВОЈЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НЕ БИ ЗАСЛУЖИВАЛО ДА БУДЕ УЗЕТО У ОБЗИР НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ КАО САМОСТАЛНО ДЕЛО.
- МОЖЕ СЕ УЗЕТИ КАО ОТЕЖАВАЈУЋА ОКОЛНОСТ.
- ЗАКЉУЧУЈЕ СЕ ПО БАГАТЕЛНОСТИ, А СТИЦАЈ СЕ ОВДЕ ЗАКЉУЧУЈЕ ПО ОСЕЋАЈУ ВИШЕ НЕГО ПО НЕКИМ УПОТРЕБЉИВИМ КРИТЕРИЈУМИМА.
10
Q
АЛТЕРНАТИВИТЕТ
A
- ТО ЈЕ КАДА УЧИНИЛАЦ ИСТОВРЕМЕНО ОСТВАРУЈЕ ИСТОВРЕМЕНО ОСТВАРУЈЕ ВИШЕ РАЗЛИЧИТИХ ОБЛИКА ИСТОГ КД ЈЕДНАКЕ ТЕЖИНЕ.
- ПРАВНА КВАЛИФИКАЦИЈА ЋЕ СЕ ИЗВРШИТИ ПРЕМА ОБЕЛЕЖЈУ КОЈЕ СЕ НА ТЕМЕЉУ СВИХ ОКОЛНОСТИ ЧИНИ КАО НАЈПРЕТЕЖНИЈЕ (КОЈЕ НАЈПОТПУНИЈЕ ОБУХВАТА ИСПОЉЕНИ КРИМИНАЛНИ САДРЖАЈ) ДОК ЋЕ МУ СЕ ОСТВАРЕЊЕ ВИШЕ КВАЛИФИКАТОРНИХ ОКОЛНОСТИ ЦЕНИТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ.
11
Q
ПРОДУЖЕНО КРИВИЧНО ДЕЛО
A
- КОНСТРУКЦИЈА ЧИЈИ САСТАВНИ ЕЛЕМЕНТИ (АКТИ НЕПРАВА) НЕ ИСПУЊАВАЈУ УСЛОВЕ ПРАВНОГ ИЛИ ПРИРОДНОГ ЈЕДИНСТВА, НА ТЕМЕЉУ КОЈИХ БИСМО ЗАКЉУЧИЛИ ПОСТОЈАЊЕ ЈЕДНОГ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
- ИАКО БИ СЕ ЗБОГ ТОГА ЗАКЉУЧИЛО ПОСТОЈАЊЕ ВИШЕ КД НА ТЕМЕЉУ ОДРЕЂЕНИХ ЗАКОНОМ ПОСТАВЉЕНИХ УСЛОВА МОЖЕ СЕ КОНСТРУИСАТИ ПРОДУЖЕНО КД. РАЗЛОГ ЈЕ ПРОЦЕСНА ЕКОНОМИЈА.
- ПРВО СЕ ИСПИТУЈЕ ПОСТОЈАЊЕ ПРАВНОГ ИЛИ ПРИРОДНОГ ЈЕДИНСТВА ДЕЛА. - ЧЛ 61 КЗ “ПРОДУЖЕНО КРИВИЧНО ДЕЛО ЧИНИ ВИШЕ ИСТИХ ИЛИ ИСТОВРСНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА УЧИЊЕНИХ У ВРЕМЕНСКОЈ ПОВЕЗАНОСТИ ОД СТРАНЕ ИСТОГ УЧИНИОЦА КОЈА ПРЕДСТАВЉАЈУ ЦЕЛИНУ ЗБОГ ПОСТОЈАЊА НАЈМАЊЕ ДВЕ ОД СЛЕДЕЋИХ ОКОЛНОСТИ: ИСТОВЕТНОСТИ ОШТЕЋЕНОГ, ИСТОВРСНОСТИ ПРЕДМЕТА ДЕЛА, КОРИШЋЕЊА ИСТЕ СИТУАЦИЈЕ ИЛИ ИСТОГ ТРАЈНОГ ОДНОСА, ЈЕДИНСТВА МЕСТА ИЛИ ПРОСТОРА ИЗВРШЕЊА ДЕЛА ИЛИ ЈЕДИНСТВЕНОГ УМИШЉАЈА УЧИНИОЦА”.
- ИСТО ИЛИ ИСТОВРСНО ДЕЛО - СВА ДЕЛА МРОАЈУ ПРИПРАДАТИ ИСТОМ ТИПУ ДЕЛИКАТА.
ИСТИ ЈЕ ИСТИ ЗАКОНСКИ ОПИС.
ИСТОВРСНИ ПРЕДСТАВЉА КВАЛИФИКОВАНИ ИЛИ ПРИВИЛЕГОВАНИ ОБЛИК.
- ОСТВАРЕНО ЋЕ БИТИ НАЈТЕЖЕ ДЕЛО. - ВРЕМЕНСКИ КОНТИНУИТЕТ
- БИТНО ЈЕ ДА СЕ ДЕЛА ТАКО ВРЕМЕНСКИ ПОВЕЗАНА ДА СЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ ПРИРОДНА ПОВЕЗАНОСТ. ТО ПРЕДСТАВЉА ЈЕДНО ФАКТИЧКО ПИТАЊЕ. ПОРЕД ВРЕМЕНСКЕ ПОВЕЗАНОСТИ ТРАЖИ СЕ ДА СУ ДЕЛА УЧИНЊЕА ОД СТРАНЕ ИСТОГ УЧИНИОЦА. - СВИ ОСТАЛИ СУ ВАРИЈАБИЛНИ УСЛОВИ.
А. ИСТОВЕТНОСТ ОШТЕЋЕНОГ. АКО СУ КД ПРОТИВ ЛИЧНОСТИ ОНДА МОГУ САМО АКО СУ ПРЕМА ИСТОМ ЛИЦУ (ЗНАЧИ ТАДА ЈЕ ТО ОБАВЕЗАН УСЛОВ). СРЕЋЕ СЕ НАРОЧИТО КОД ИМОВИНСКИХ ДЕЛИКАТА ДА МОГУ БИТИ РАЗЛИЧИТИ ОШТЕЋЕНИ. - Б. КОРИШЋЕЊЕ ИСТЕ СИТУАЦИЈЕ - ОДРЕЂЕНИ ДОГАЂАЈ ИЛИ ОКОЛНОСТ ОМОГУЋАВА ИЛИ ОЛАКШАВА ИЗВРШЕЊЕ ДЕЛА.
- ИСКОРИШЋАВАЊЕ ТРАЈНОГ ОДНОСА - ОБИЧНО ИМА ДУЖЕ ВРЕМЕНСКО ТРАЈАЊЕ НЕГО КОРИШЋЕЊЕ ИСТЕ СИТУАЦИЈЕ. ОВДЕ МУ ДЕЛА ОМОГУЋАВА ИЛИ ОЛАКШАВА КАКАВ ПРАВНИ ИЛИ ФАКТИЧКИ ОДНОС, ЧИЈЕ СЕ ПРИЛИКЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ. - ИСТОВРСНОСТ ПРЕДМЕТА ДЕЛА ТРЕБА РАЗУМЕТИ КАО ИСТОВРСНОСТ ОБЈЕКТА НА КОЈЕМСЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АКТИ КОЈИ УЛАЗЕ У САСТАВ ПРОДУЖЕНОГ ДЕЛА.
- НЕ ТРЕБА ИНСИСТИРАТИ НА ПУНОМ ИДЕНТИТЕТУ ПРЕДМЕТА ДЕЛА, ВЕЋ ЈЕ ДОВОЉНО У ИСТОВРСНОСТИ УОЧИТИ МОТИВ КОЈИ ОБЈЕДИЊУЈЕ ПОНАШАЊЕ. - ЈЕДИНСТВО МЕСТА ИЛИ ПРОСТОРА.
- ЈЕДИНСТВО ПРОСТОРА *ИСТИ ПОДРУМ, ПАРКИНГ, ЗГРАДА, ОБЈЕКАТ.
- ЈЕДИНСТВО МЕСТА - ГЕОГРАФСКИ, У ИСТОМ ГРАДУ СЕЛУ, МЕСТУ ИТД. - ЈЕДИНСТВЕНИ УМИШЉАЈ - СУБЈЕКТИВНА ПОВЕЗНИЦА.
- ПРЕМА УОБИЧАЈЕНОМ ЗНАЧЕЊУ ЈЕДИНСТВЕНИ УМИШЉАЈ ПОДРАЗУМЕВА ДА ЈЕ УМИШЉАЈЕМ БИЛА ОБУХВАЋЕНА УКУПНА ПОСЛЕДИЦА ДЕЛА, У СМИСЛУ ДА ПОЈЕДИНАЧНЕ РАДЊЕ УЧИНИЛАЦ ОД СТАРТА ПОРЕПОЗНАЈЕ КАО ДЕО ЈЕДНЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ ЦЕЛИНЕ.
- УЧИНИЛАЦ БИ ОВДЕ МОРАО ДА У ОСВНОВНИМ ЦРТАМА СВОЈИМ ПЛАНОМ ОБУХВАТИ СВЕ ПОЈЕДИНАЧНЕ АКТЕ КОЈИ УЛАЗЕ У ЊЕГОВ САСТАВ. - ОД ОВОГ ПРЕТХОНОГ СХВАТАЊА РАЗЛИКУЈЕМО ТЗВ. ПРОДУЖЕНИ УМИШЉАЈ.
- ОВДЕ НИЈЕ НЕОПХОДНО ДА УЧИНИЛАЦ ВЕЋ ПРИЛИКОМ ПРВЕ РАДЊЕ ПЛАНОМ ОБУХВАТИ И КАСНИЈЕ АКТЕ. ОВДЕ ЈЕ ДОВОЉНО ДА СЕ НОВА ОДЛУКА НАДОВЕЖЕ НА ПОСТОЈЕЋУ, ПА СЕ СУБЈЕКТИВНИ УСЛОВ ВИШЕ ВЕЗУЈЕ ЗА ИДЕНТИТЕТ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ МОТИВИШУ УЧИНИОЦА НА ПОНАВЉАЊЕ ДЕЛА. - ПКД ЈЕ НАКОН ДОНОШЕЊА КЗ БИЛО ФАКУЛТАТИВНИ ОСНОВ ЗА ПООШТРАВАЊЕ КАЗНЕ (ИЗРИЦАЊЕ ТЕЖЕ КАЗНЕ ОД ПРОПИСАНЕ). ЗАКОН ЈЕ НАКОН ТОГА ИЗМЕЊЕН ПА САДА ПДК ПРЕДСТАВЉА ФАКУЛТАТИВНУ ОТЕЖАВАЈУЋУ ОКОЛНОСТ. БУДУЋИ ДА ЈЕ ПДК ПРИВИЛЕГОВАЊЕ УЧИНИОЦА ТРЕБА ИНСИСТИРАТИ ДА СЕ РЕДОВНО ПРИМЊУЈЕ КАО ОТЕЖАВАЈУЋА ОКОЛНОСТ. ТУ ТРЕБА УЗЕТИ У ОБЗИР И БРОЈ АКАТА У САСТАВУ ПРОДУЖЕНОГ КД.
- БИЛО БИ СВАКАКО АПСУРДНО ДОЗВОЛИТИ УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ У СЛУЧАЈУ ПРОДУЖЕНОГ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
