Поглавље 5 - Основи искључења противправности - основи оправдања Flashcards
1
Q
ОПШТА РАЗМАТРАЊА О ОСНОВИМА ОПРАВДАЊА
A
- ОСТВАРЕЊЕ ЗАКОНСКОГ ОПИСА НАГОВЕШТАВА ДА ЈЕ ПОНАШАЊЕ И ПП.
- ИЗ ОДРЕЂЕНИХ РАЗЛОГА ПОРЕДАК МОЖЕ ОПРАВДАТИ НЕВРЕДНОСТ ЈЕДНОГ ПОНАШАЊА - НА ПЛАНУ ПП ИСПИТУЈЕ СЕ ЕВЕНТУАЛНО НАСТУПАЊЕ - ОСНОВА ОПРАВДАЊА.
- ТО ЈЕ ИЗУЗЕТАК ЈЕР ЈЕ ПОНАШАЊЕ КОЈЕ СЕ ОТВАРИ САМО ПО СЕБИ ЛОШЕ. ТАКОЂЕ ГРАЂАНИ СЕ ТАКО УСМЕРАВАЈУ КА ДОБРОМ ПОНАШАЊУ. ТЕК АКО ЈЕ СПОРНО ДА ЛИ ЈЕ ДЕЛО ПП ОНДА СЕ ПРИСТУПА ИСПИТИВАЊУ.
- КОЈА ЈЕ ПОЕНТА? МОНИСТИЧКИ ПРИСТУП КАЖЕ ДА СЕ НЕ МОЖЕ УТВРДИТИ ТАКВО АПСТРАКТНО ПРАВИЛО.
ПЛУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП - У ЗАВИНОСТИ ОД КОРЕНТНОГ ОО, ОБЈАШЊАВА ЊИХОВ РАЦИО. УГЛАВНОМ СУ 2 МОТИВА.
А. НАЋЕЛО ПРЕТЕЖНОГ ИНТЕРЕСА
Б. НАЧЕЛО НЕДОСТАЈУЋЕГ ИНТЕРЕСА
ОНО ШТО ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО ЗА СВЕ ОО ЈЕСТЕ НЕПОХОДНОСТ ЗАШТИТЕ КАКВОГ ДОБРА И ПРОПОРЦИОНАЛНОСТ ОДГОВОРА У ОДНОСУ НА ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ШТО ПРЕТЕ. - У КП МОГУ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ ОО ИЗ ДРУГИХ ГРАНА ПРАВА.
ОБРНУТО НЕ ВАЖИ.
ОО СЕ НАЛАЗЕ У СВИМ ПОДРУЧЈИМА ПРАВНОГ ПОРЕТКА. ЊИХОВ БРОЈ НИЈЕ ЗАТВОРЕН.
ЗАКОНОДАВАЦ ЈЕ ОНЕ НАЈБИТНИЈЕ ОО ИЗРИЧИТО ПРОПИСАО У ЗАКОНУ. ТАКОЂЕ У ЗАКОНУ ИХ ИМА И КОД ПОЈЕДИНИХ КД, У КПП АЛИ И У ДРУГИМ ОБЛАСТИМА ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ПРАВА. ПОСТОЈЕ И ОБИЧАЈНИ ОО - ПРИСТАНАК ПОВРЕЂЕНОГ И ФИЗИЧКО КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ.
2
Q
ДЕЈСТВА НАСТУПАЊА ОО
A
- УКОЛИКО ОТПАДНЕ ПП НЕМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА. ЈТ МОЖЕ ОДБАЦИТИ ПРИЈАВУ ИЛИ ОБУСТАВИТИ ИСТРАГУ А СУД МОЖЕ ОБУСТАВИТИ ПОСТУПАК ИЛИ ДОНЕТИ ОСЛОБАЂАЈУЋУ ПРЕСУДУ.
- КАД ЈЕ ИСКЉУЧЕНА ПП НЕМА ПРИМЕНЕ БИЛО КОЈЕ КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ ЗА РАЗЛИКУ ОД ИСКЉУЧЕЊА КРИВИЦЕ КОД КОЈЕ МОГУ НЕКЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ.
- ИСКЉУЧЕЊЕ ПП ОДНОСИ СЕ И НА ТРЕЋА ЛИЦЕ ПРЕ СВЕГА САУЧЕСНИКЕ. КАД ЈЕ ИСКЉУЧЕНА ПП ИЗВРШИОЦА НЕМА КД НИ САУЧЕСНИКА.
- АКО ЈЕ НЕКО ПОНАШАЊЕ ПРАВУ САЛГАСНО, ПРОТИВ ЊЕГА СЕ НЕ МОЖЕ ПРЕДУЗИМАТИ НУЖНА ОДБРАНА. АКО, МЕЂУТИМ НАПАДАЧ ПОСТУПА НЕСКРИВЉЕНО, ЊЕГОВ ПП НАПАД НЕСУМЊИВО ОВЛАШЋУЈЕ НА ОДБРАНУ.
3
Q
СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРОТИВПРАВНОСТИ
A
- ДАНАС СЕ СМАТРА ДА ПОРЕД ОБЈЕКТИВНИХ ПРЕТПОСТАВКИ ОО ПОДРАЗУМЕВАЈУ И ОДРЕЂЕНЕ ЗАХТЕВЕ У ПОГЛЕДУ УЧИНИОЧЕВЕ СУБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ
- ПРЕМА ОБЈЕКТИВНОЈ ТЕОРИЈИ ДОВОЉНО ЈЕ ДА СЕ УЧИНИЛАЦ ОБЈЕКТИВНО НАШАО У ПОЗИЦИЈИ НЕКОГ ОО И ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ ЋЕ БИТИ ОПРАВДАНО.
- СУБКЕТИВНЕ ТЕОРИЈЕ - ПРЕТПОСТАВЉАЈУ ДА УЧИНИЛАЦ ИМА СВЕСТ ДА ДЕЛУЈЕ УНУТАР НЕКОГ ОО. ПОСТОЈЕ ДВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ ОВЕ ТЕОРИЈЕ. ПРЕМА ПРВОЈ ДОВОЉНА ЈЕ САМО СВЕСТ ДА ПОСТУПА У ОО. ПРЕМА ДРУГОМ ПОРЕД СВЕСТИ ДОВОЉНА ЈЕ И ОДРЕЂЕНА ВОЉА. ПРОТИВ ДРУГОГ ГЛЕДШТА ГОВОРИ ЧИЊЕНИЦА ДА НЕЧИЈЕ МОТИВЕ НИЈЕ ЛАКО УТВРДИТИ.
- КАКВА СУ ПРАВНА ДЕЈСТВА НЕДОСТАТКА СУБЈ ЕЛЕМЕНТА.
ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА НЕМА КД.
ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА СЕ ТУ РАДИ О ПОКУШАЈУ КД.
4
Q
СКРИВЉЕНО ИЗАЗИВАЊЕ ПОЗИЦИЈЕ ОПРАВДАЊА
A
- ДОКТРИНА УКАЗУЈЕ НА НЕОПХОДНОСТ ИСКЉУЧЕЊА ИЛИ БАР ОГРАНИЧЕЊА ПОЗИВАЊА НА ОО У СЛУЧАЈУ КАД ЈЕ УЧИНИЛАЦ ИЗАЗВАО СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ ЈЕ ЊЕГОВО КАСНИЈЕ ПОНАШАЊЕ ОПРАВДАНО.
- У СУДСКОЈ ПРАКСИ СЕ НАМЕРНО ИСПРОВОЦРАНИ НАПАДИ ОДБАЦУЈУ КАО СИТУАЦИЈА ЗА ОПРАВДАЊЕ У СКЛАДУ СА НУЖНОМ ОДБРАНОМ.
- ПРЕТХОДНО СЕ ОБРАЗЛАЖЕ ОПШТИМ НАЧЕЛОМ ЗАБРАНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА, КОЈА НЕ БИ ЗАВРЕДЊИВАЛА ПРАВНУ ЗАШТИТУ.
- УСЛОВ ЈЕ ДА ЈЕ ПРОВОЦИРАЈУЖИ АКТ ПРОТИВПРАВАН. НЕКА СОВИЈАЛНО ЕТИЧКИ ПРИХВАТЉИВА ПОНАШАЊА ТО НЕ МОГУ БИТИ ИАКО СУ ПРОВОЦИРАЈУЋИ АКТИ ЈЕР ТО НЕ СМЕ БИТИ ПОВОД ЗА НАПАД.
СМИСЛЕНО ЈЕ ТРАЖИТИ И УСЛОВ НЕПОСРЕДНЕ ВРЕМЕНСКЕ И ПРОСТОРНЕ ПОВЕЗАНОСТИ, СХОДНО КОЈЕМ БИ ПРЕМА ПЛАНУ ПРОВОКАТОРА НАПАД ТРЕБАЛО ДА ПРЕДСТАВЉА ОЧЕКИВАН ИСХОД ПП ПОНАШАЊА.
5
Q
НУЖНА ОДБРАНА - ЗАКОНСКА ДЕФИНИЦИЈА (НАПАМЕТ)
A
ЧЛАН 19 СТАВ 2 КЗ - НУЖНА ЈЕ ОНА ОДБРАНА КОЈА ЈЕ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА ДА УЧИНИЛАЦ ОД СВОГ ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГ ОТКЛОНИ ИСТОВРЕМЕНИ ПРОТИВПРАВНИ НАПАД”
6
Q
НАПАД - НУЖНА ОДБРАНА
A
- НАПАД - НЕПОСРЕДНО УГРОЖАВАЊЕ ПРАВОМ ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА ОД СТРАНЕ ЧОВЕКА. ПОСТОЈАЊЕ НАПАДА СЕ УТВРЂУЈЕ ЕКС ПОСТ, НАПАД МОРА ОБЈЕКТИВНО ПОСТОЈАТИ ЈЕР ЋЕ СЕ У СУПРОТНОМ РАДИТИ О ПУТАТИВНОЈ НУЖНОЈ ОДБРАНИ И ТО ЋЕ СЕ РЕШАВАТИ ПУТЕМ СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ.
- НАПАД МОЖЕ БИТИ У ВИДУ ПОВРЕДЕ, УГРОЖАВАЊА АЛИ НЕ И ПРЕТЊА НЕКИМ КАСНИЈИМ НАСРТАЈЕМ. ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАО НАПАД ЈЕ ФАКТИЧКО ПИТАЊЕ, И УГЛАВНОМ МОРА ПОСТОЈАТИ НЕКА ИСПОЉЕНА АКЦИЈА.
- НАПАД У СМИСЛУ НО МОЖЕ ПОТИЦАТИ САМО ОД ЧОВЕКА. НЕ МОЖЕ НАПАД ЖИВОТИЊЕ, ОСИМ АКО НИЈЕ ПОД НАПАД ПОД ВОЉОМ ВЛАСНИКА.
- ДА БИ СЕ РАДЊА СМАТРАЛА НАПАДОМ НИЈЕ НЕОПХОДНА НЕКА ЊЕНА СУБЈЕКТИВНА УСМЕРЕНОСТ. НАПАД ЈЕ РЕДОВНО УМИШЉАЈАН АЛИ МОЖЕ БИТИ И НЕХАТАН.
- ДА ЛИ СЕ МОЖЕ НАПАСТИ И НЕЧИЊЕЊЕМ. ПРВО ГЛЕДИШТЕ НЕГАТИВНО ГЛЕДА НА ОВО.
ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА МОЖЕ АЛИ ТУ ПОСТОЈЕ ДВА ГЛЕДИША.
КОД ПРВОГ ГЛЕДИШТА САМО ГАРАНТ МОЖЕ БИТИ ПРИНУЂЕН ДА ПРЕДУЗМЕ ДУЖНУ РАДЊУ (А ПРОПУШТАЊЕ ТЕ ДУЖБЕ РАДЊЕ - МИРОВАЊЕ СЕ ОВДЕ СМАТРА НАПАДОМ)
КОД ДРУГОГ ГЛЕДИШТА ТЗВ. ШИРЕГ ГЛЕДИШТА ДОВОЉНА ЈЕ СОЛИДАРНА ДУЖНОСТ КОЈОЈ ПОДЛЕЖЕ СВАКО.
7
Q
НАПАДНУТО ДОБРО
A
- КРУГ ДОБАРА КОЈЕ СЕ МОГУ БРАНИТИ НИЈЕ ЗАКОНОМ ОГРАНИЧЕН. РАНИЈЕ ЈЕ БИЛО ОДБРАНА “СЕБЕ ИЛИ ДРУГОГ” ДАНАС ЈЕ ТО “ОД СВОГ ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГ”.
- ДАНАС СЕ МОГУ БРАНИТИ СВА ЛИЧНА ДОБРА (ПРАВОМ ЗАШТИЋЕНИ ИНТЕРЕСИ КОЈИ ПРИПАДАЈУ ПОЈЕДНИЦУ).
- РЕЛАТИВНА ПРАВА УЖИВАЈУ ЗАШТИТУ УНУТАР ГРАЂАНСКОГ ПРАВА.
- ПРАВА ЛИЧНОСТИ ПОДЛЕЖУ ЗАШТИТИ АЛИ УЗ ОГРАНИЧЕЊА (ПРИМЕР ВОЈАЕРА И ПАПАРАЦА).
- ОПШТА ДОБРА КАО ПРЕДМЕТ ЗАШТИТЕ - У НЕМАЧКОЈ ВЕЋИНСКИ НИСУ ПРЕДМЕТ ЗАШТИТЕ У СМИСЛУ НО. ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА МОЖЕ НУЖНА ПОМОЋ У ПОГЛЕДУ ДОБАРА ЗАЈЕДНИЦЕ АКО СУ СИТОВРЕМЕНО УГРОЖЕНА И ДОБРА ФИЗИЧКИХ ЛИЦА
8
Q
ИСТОВРЕМЕНОСТ НАПАДА И ОДБРАНЕ
A
- НАПАД И ОДБРАНА МОРАЈУ ПАДАТИ У ИСТО ВРЕМЕ. МОЖЕ СЕ БРАНИТИ И ОД НАПАДА КОЈИ НЕПОСРЕДНО ПРЕДСТОЈИ - КАД НАПАД МОЖЕ УСЛЕДИТИ СВАКОГ ТРЕНУТКА. (ВЕЗУЈУ ГА ЗА ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА ИЛИ ЗАВРШНИ СТАДИЈУМ ПРИПРЕМАЊА). ДА ЛИ НАПАД НЕПОСРЕДНО ПОСТОЈИ УТВРЂУЈЕ СЕ ЕКС ПОСТ.
- ЗАШТИТНЕ МЕРЕ (ЕЛЕКТРИЧНА ОГРАДА, ПАС ЧУВАР…) РЕДОВНО ОДРЖАВАЈУ УСЛОВ ИСТОВРЕМЕНОСТИ, ЗАТО ШТО СЕ АКТИВИРАЈУ ТЕК КАДА НАПАД РЕАЛНО НАСТУПИ. НУЖНО ЈЕ САМО ИСПИТАТИ ДА ЛИ ОДБРАНА У ТИМ СЛУЧАЈЕВИМА НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА.
- ОДБРАНА МОЖЕ ДОК ГОД НАПАД ТРАЈЕ. АКО ЈЕ ОКОНЧАН НЕ МОЖЕ. АКО ЈЕ ПРИВРЕМЕНО ПРЕКИНУТ ПА ПОСТОЈИ ОПАСНОСТ ДА СЕ НАСТАВИ, ПОСТОЈАЋЕ ИСТОВРЕМЕНОСТ. ДА ЛИ ЈЕ НАПАД ПРЕСТАО УТВРЂУЈЕ СЕ У СКЛАДУ СА ОКОЛНОСТИМА СЛУЧАЈА.
- УСЛОВ ИСТОВРЕМЕНОСТ СЕ ГЛЕДА ОДВОЈЕНО ЗА СВАКО ПРАВНО ДОБРО. ТО ЈЕ У СЛУЧАЈУ КД КОД КОЈИХ ЈЕ НАПАДНУТО ВИШЕ ПРАВНИХ ДОБАРА.
9
Q
ПРОТИВПРАВНОСТ НАПАДА
A
- ПП СЕ СМАТРА АКТ КОЈИ ОБЈЕКТИВНО ПОВРЕЂУЈЕ ПРАВИЛА ПРАВНОГ ПОРЕТКА. НЕ МОРА ИСКЉУЧИБО БИТИ КРИВИЧНО ДЕЛО.
- СОЦИЈАЛНО АДЕКВАТНА ПОНАШАЊА НЕ ОВЛАШЋУЈУ НА НУЖНУ ОДБРАНУ ДОК ГОД ГРАНИЦЕ ПРИХВАТЉИВОГ НИСУ ПРЕКОРАЧЕНЕ.
- НАПАД НИЈЕ ПП АКО НАВОДНИ НАПАДАЧ И САМ ДЕЛУЈЕ У ГРАНИЦАМА НЕКОГ ОО. НПР. СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ, НЕКО КО ЈЕ У НУЖНОЈ ОДБРАНИ.
- ПП СЕ УТВРЂУЈЕ ОБЈЕКТИВНО АЛИ НАПАД НЕ МОРА БИТИ СКРИВЉЕН. МОЖЕ СЕ БРАНИТИ И ОД НПР НАПАДА ДЕТЕТА ИЛИ НЕУРАЧУНЉИВОГ ЛИЦА.
- НО У ОДНОСУ НА РАДЊУ СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА - У СТАРИЈЕМ ЗАКОНОДАВСТВУ АПСОЛУТНА ПОСЛУШНОСТ ГРАЂАНА У ОДНОСУ НА РАДЊЕ ОСЛ. АКО СУ НАЧЕЛНО ОВЛАШЋЕНИ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ.
- НОВИЈЕ ЗАКОНОДАВСТВО РАЗМАТРА У КОЈОЈ МЕРИ ТРЕБА ДОПУСТИТИ НО У ОДНОСУ НА РАДЊЕ ОСЛ КОЈИ ПРЕКОРАЧУЈУ СВОЈА ОВЛАШЋЕЊА. ЗАКОНОДАВАЦ РАЗЛИКУЈЕ КРШЕЊЕ ПРАВИЛА У ОДНОСУ СА НАЧИН ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ И АБ ИНИЦИО НАЗКОНИТЕ РАДЊЕ. МЕЂУТИМ АКО ОСЛ УСЛЕД ЗАБЛУДЕ И ПРЕКОРАЧИ СВОЈА ОВЛАШЋЕЊА ОГРАНИЧЕНО ЈЕ ПРАВО НА ОДБРАНУ ДОКЛЕ ГОД СЕ У ЊЕГОВИМ РАДЊАМА НЕ НАЗИРЕ НИ ОБРИС НЕХАТА (ОБЈЕКТИВНЕ ПОВРЕДЕ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ).
10
Q
НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА ОДБРАНА
A
- НО ИСКЉУЧУЈЕ ПП У ОДНОСУ НА ДОБРА НАПАДАЧА. У ОДНОСУ НА ДОБРА ТРЕЋИХ ЛИЦА ПРИМЕЊУЈЕ ЈЕ КН. УГЛАВНОМ СЕ РАДИ О ЛИЧНИМ ДОБРИМА НАПАДАЧА.
- БРАНИЛАЦ ДОБРА НАЧЕЛНО НИЈЕ ДУЖАН ДА ПРЕД НАПАДОМ БЕЖИ, НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ЈЕ ТАКВО ПОСТУПАЊЕ У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА СМАТРАЛО КАО ПАМЕТАН ПОТЕЗ.
- УСЛОВ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНЕ ОДБРАНЕ - ЗАХВАТ НАПАДНУТОГ У ДОБРА НАПАДАЧА ЈЕ ОГРАНИЧЕН НА ОНЕ МЕРЕ КОЈЕ СУ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ НАПАДА НУЖНЕ. ЗА РАЗЛИКУ ОД КН СРАЗМЕРНОСТ СУПРОТСТАВЉНИХ ДОБАРА НЕ ПРЕДСТАВЉА УСЛОВ. АЛИ ЈЕ ПОТРЕБНА ИЗВЕСНА СРАЗМЕРНОСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕНЗИТЕТА НАПАДА И АНГАЖОВАНЕ ОДБРАНЕ. ТАЧНИЈЕ НЕОПХОДНО ЈЕ ДА ЈЕ ПРИМЕЊЕН НАЧИН ОДБРАНЕ ПРЕМА ПРИЛИКАМА ПРЕДСТАВЉАО НАЈБЛАЖЕ СРЕДСТВО КОЈЕ МОМЕНТАЛНО И ЕФИКАСНО ОДБИЈА ПП НАПАД. - ЈЕДАН ИЛИ ВИШЕ НАЧИНА ОДБРАНЕ. - КОЈЕ СРЕДСТВО ЈЕ НАЈБЛАЖЕ УТВРЂУЈЕ СЕ ПРЕМА СВИМ МОГУЋИМ ОКОЛНОСТИМА.
- БРАНИЛАЦ ДОБРА НИЈЕ ОБАВЕЗАН ДА ТРПИ ПОВРЕДУ СВОЈИХ ДОБАРА. СТОГА ЈЕ НАЧЕЛНО ЗАМИСЛИВО ДА БУДЕ ИСКЉУЧЕНА ПП НАПАДА УСМРЋЕЊЕМ ЛИЦА БРАНЕЋИ НАЈМАЊЕ ВРЕДНО ДОБРО. ИПАК ОВО ЈЕ ПРЕМА ДОМАЋОЈ ДОКТРИНИ ПОТРЕБНО РЕДУКОВАТИ ТАКО ШТО СЕ ЗАБРАЊУЈЕ ОДБРАНА АКО ИЗМЕЂУ НАПАДНУТОГ ДОБРА И ДОБРА НАПАДАЧА ПОСТОЈИ КРАЈЊА НЕСРАЗМЕРА
- ОПАСНОСТ НАПАДА И ДОСТУПНА СРЕДСТВА ТРЕБА ЦЕНИТИ ЕКС АНТЕ - КРИТЕРИЈУМ ОБЈЕКТИВНОГ ПОСМАТРАЧА У ВРЕМЕ ОДВИЈАЊА НАПАДА. ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА О СТЕПЕНУ ОПАСНОСТИ НАПАДА И ДОСТУПНИМ СРЕДСТВИМА РЕШАВАЛА БИ СЕ НА ПЛАНУ СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ.
- ОДБРАНА ИМОВИНСКИХ ДОБАРА НАПАДОМ НА ЖИВОТ И ТЕЛО НАПАДАЧА. РЕДОВНО НЕЋЕ БИТИ ОПРАВДАНО НАПАСТИ НА ЖИВОТ У СЛУЧАЈУ КРАЂЕ НПР. АЛИ АКО СЕ РАДИ О ВРЕНИЈОЈ ИМОВИНИ МОГУЋА ЈЕ УПОТРЕБА ОРУЖЈА КА НЕВИТАЛНИМ ОГРАНИМА, А НАПАД НА ЖИВОТ И УСМРЋЕЊЕ НАПАДАЧА ЈЕ МОГУЋЕ КОД ОДБРАНЕ ОД РАЗБОЈНИКА КОЈИ ПРИ СЕБИ ИМАЈУ ОРУЖЈЕ.
11
Q
СВЕСТ О ОДБИЈАЊУ НАПАДА
A
- АКО НЕ ПОСТОЈИ СВЕСТ О ОДБИЈАЊУ НАПАДА АЛИ СЕ ИПАК ПОСТУПАЛО У ОКВИРИМА ОБЈЕКТИВНИХ ПРЕТПОСТАВСКИ НО, НЕЋЕ ИПАК БИТИ ИСКЉУЧЕНА ПП ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ. ИАКО НЕКИ ЗАГОВАРАЈУ ПУНУ ОДГ. УЧИНИОЦА, ВЕЋИНСКО ЈЕ ГЛЕДИШТЕ ДА ОВДЕ НЕДОСТАЈЕ САМО НЕПРАВО И НЕВРЕДНОСТ ПОСЛЕДИЦЕ АЛИ ПРЕОСТАЛА НЕВРЕДНОСТ РАДЊЕ БИЛА БИ ДОВОЉНА САМО ЗА ПОКУШАЈ.
12
Q
ПОМОЖ У ОДБРАНИ
A
- ЗАКОН ДОПУШТА И ОДБРАНУ “ДОБРА ДУГОГА”. САМООДБРАНА И ПОМОЋ У ОДБРАНИ СУ У ПРЕТПОСТАВКАМА ИЗЈЕДНАЧЕНЕ. У ИСПИТИВАЊУ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНЕ ОДБРАНЕ УЗИМАЈУ СЕ У ОБЗИР СВА СРЕДСТВА КОЈА НАПАДНУТОМ И ПОМАГАЧУ СТОЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ ЗАЈЕДНО.
- НИЈЕ НЕОПХОДНО ДА НАПАДНУТИ ЗАМОЛИ ЗА ПОМОЋ. НЕМЦИ УКАЗУЈУ ДА СЕ ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ МОРАЈУ ОРИЈЕНТИСАТИ ПРЕМА ВОЉИ НАПАДНУТОГ. НИКОМЕ У ТОМ СМИСЛУ НЕ БИ ПРИПАДАЛО ПРАВО ДА ДРУГОМЕ НАМЕТНЕ СВОЈУ НАВОДНУ ПОМОЋ. ОВО СЕ РАЧУНА САМО ЗА ДОБРА ГДЕ ЈЕ ПРИСТАНАК ПОВРЕЂЕНОГ МОГУЋ. ТАКОЂЕ АКО НАПАДНУТИ НЕ УВИЂА ДА ЈЕ НАПАДНУТ ИЛИ ГДЕ НЕ ВИДИ РИЗИКЕ КОЈИ МУ ПРЕТЕ БИЛА БИ ДОЗВОЉЕНА НО.
13
Q
СОЦИЈАЛНО ЕТИЧКА ОГРАНИЧЕЊА НО
A
- РАЗМАТРАЊЕ СИТУАЦИЈА ГДЕ БИ СЕ НО ИЗ НЕКИХ ДРУШТВЕНИХ ОБЗИРА ОГРАНИЧИЛА, ТАКО ШТО БИ СЕ ЗАХТЕВАЛО ПОВЛАЧЕЊЕ ИЛИ ЧАК И ПРИМАЊЕ НЕКИХ УДАРАЦА ПРЕ ПРЕДУЗИМАЊА ОФАНЗИВНИХ СРЕДСТАВА.
НЕКАДА ОДБРАНА ПО СВАКУ ЦЕНУ НИЈЕ ПРИХВАТЉИВА ЈЕР БИ СЕ ИЗОПАЧИО СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ.
СПОРАН ЈЕ ДОМАШАЈ ОВИХ ОГРАНИЧЕЊА ИЗ НЕКИХ СОЦИЈАЛНИХ ОБЗИРА, НАРОЧИТО ЗБОГ ЗАКОНСКЕ НЕУТЕМЕЉЕНОСТИ ИСТИХ. 2 СУ ПОЛАЗИШТА И ТО ЗАБРАНА ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА И ЗАХТЕВ МИНИМАЛНЕ СОЛИДАРНОСТИ СА НАПАДАЧЕМ. - ПРОВОКАЦИЈА НАПАДА И СЛЕДСТВЕНО ПОВРЕЂИВАЊЕ НАПАДАЧА ИСКЉУЧУЈЕ МОГУЋНОСТ ПОЗИВАЊА НА НО, АЛИ САМО АКО ЈЕ ПРОВОКАЦИЈА ПРОТИВПРАВАН ЧИН. РАЗЛИЧИТА СОЦ-ЕТИЧКИ НЕВРЕДНА ПОНАШАЊА КОЈА ИРИТИРАЈУ АЛИ НЕ ПОВРЕЂУЈУ ПРАВО ОНЕМОГУЋАВАЈУ ПОЗИВАЊЕ НА НО. ТРАЖИ СЕ И НЕПОСРЕДНА ВРЕМЕНСКА ПОВЕЗАНОСТ ПРОВОКАЦИЈА И НАПАДА.
- НЕХАТНО ИЗАЗВАНИ НАПАД - ОБЈЕКТИВНО ПОСТОЈИ ВЕЗА ИЗМЕЂУ РАДЊЕ И СЛЕДСТВЕНОГ НАПАДА УСЛЕД ТЕ РАДЊЕ АЛИ НЕ ПОСТОЈИ НАМЕРА ДА СЕ ИЗАЗОВЕ НАПАД. ТУ ТРЕБА ОГРАНИЧИТИ НО. И ОВДЕ РАДЊА ПРОВОКАЦИЈЕ МОРА БИТИ ПП. ВЕЋИНСКИ СЕ ЗАСТУПА ТРОСТЕПЕНИ СИСТЕМ ОДБРАНЕ У СЛУЧАЈУ НЕХАТНО ИЗАЗВАНОГ НАПАДА.
- НАПАД НЕ МОРА БИТИ СКРИЉЕН. НЕСКРИВЉЕНИ НАПАДА ИМАЈУ ВЕЛИКУ ГРАДАЦИЈУ ОПАСНОСТИ. ИЗМЕЂУ ТРОСТЕПЕНОГ СИСТЕМА И ВРЕДНОВАЊА ПО ОСНОВУ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНЕ ОДБРАНЕ БИРАМО ОВО ДРУГО, ЗАТО ШТО ЋЕ АДЕКВАТНИЈЕ ПОКРИТИ ВЕЋИНУ СИТУАЦИЈА.
- СПОРНА СУ ЕВЕНТУАЛНА ОГРАНИЧЕЊА У СЛУЧАЈУ УЗАЈАМНЕ СОЛИДАРНОСТИ НА ТЕМЕЉУ КАКВЕ ГАРАНТЕ ДУЖНОСТИ НПР ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ. НЕ ТРЕБА ПОВЛАЂИВАТИ НАСИЛНИКУ ЗБОГ СОЦИЈАЛНИХ ОБЗИРА ДА ЖИВОТ ТРЕБА НАСТАВИТИ У ПОРОДИЦИ. НЕКИ ЗАСТУПАЈУ ДА ПРИМАРНО НАСИЉЕ ТРЕБА ПОСМАТРАТИ У ОКВИРИМА ТРОСТЕПЕНОГ СИСТЕМА.
14
Q
ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ
A
- РЕТКО КАДА СЕ ДЕЛО ОПРАВДАВА ЗБОГ НО. ЧЕШЋЕ СУДОВЕ УТВРЂУЈУ ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ ЗБОГ БОЈАЗНИ ДА СЕ УЧИНИЛАЦ ОСЛОБОДИ И ТАМО ГДЕ ПРАВО ЗЛОУПОТРЕБЉАВА. КЗ ЧЛАН 19 СТ 3 “УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ ПРЕКОРАЧИО ГРАНИЦЕ НУЖНЕ ОДБРАНЕ КАЗНА СЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ”.
- ИНТЕНЗИВНО ПРЕКОРАЧЕЊЕ - КАДА НО НИЈЕ БИЛА НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА. УБЛАЖАВАЕ ЈЕ ФАКУЛТАТИВНО. УЗИМАЈУ СЕ У ОБЗИР СВЕ ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА.
- ЕКСТЕНЗИВНО ПРЕКОРАЧЕЊЕ - КОД ЊЕГА НИЈЕ ИСПУЊЕН УСЛОВ ИСТОВРЕМЕНОСТИ. НПР ОДБРАНА ОД БУДУЋЕГ НАПАДА ИЛИ ОСВЕТА ЗБОГ НЕКОГ РАНИЈЕГ НАПАДА. ОВДЕ СЕ НЕ МОЖЕ ПРИМЕНИТИ УБЛАЖАВАЊЕ ЈЕР ОВДЕ УОПШТЕ И НЕМА НО.
- АКО ЈЕ ДО ПРЕКОРАЧЕЊА ДОШЛО УСЛЕД ЈАКЕ РАЗДРАЖЕНОСТИ ИЛИ ПРЕПАСТИ ИЗАЗВАНЕ НАПАДОМ, УЧИНИЛАЦ СЕ МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ. РЕЧ ЈЕ О АФЕКТУ - НАГЛИ ЕМОЦИОНАЛНИ ДОЖИВЉАЈ ВИСОКОГ ИНТЕНЗИТЕТА, ПРАЋЕН ФИЗИЧКИМ И ПСИХИЧКИМ ПРОМЕНАМА.
- ЈАКА РАЗДРАЖЕНОСТ - АФЕКТ АГРЕСИВНОГ НАСТАНКА.
- ПРЕПАСТ - АФЕКТ ДЕФАНЗИВНОГ КАРАКТЕРА.
15
Q
КРАЈЊА НУЖДА
A
- ЧЛ 20 КЗ “КРАЈЊА НУЖДА ПОСТОЈИ КАДА ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО РАДИ ТОГА ДА УЧИНИЛАЦ ОД СВОГ ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГА ОТКЛОНИ ИСТОВРЕМЕНУ НЕСКРИВЉЕНУ ОПАСНОСТ, КОЈА СЕ НА ДРУГИ НАЧИН НИЈЕ МОГЛА ОТКЛОНИТИ, А ПРИ ТОМ УЧИЊЕНО ЗЛО НИЈЕ ВЕЋЕ ОД ЗЛА КОЈЕ ЈЕ ПРЕТИЛО”.
ПОСТОЈЕ ДВЕ ТЕОРИЈЕ 1. ЈЕДНИСТВА - КН ЈЕ САМО ОО. - ДИФЕРЕНЦИЈАРУЋА - КН МОЖЕ ИСКЉУЧИТИ И ПП И КРИВИЦУ.
КОД КРАЈЊЕ НУЖДЕ СЕ СУСРЕЋУ ДВА ПРАВА.