Поглавље 5 - Основи искључења противправности - основи оправдања Flashcards

1
Q

ОПШТА РАЗМАТРАЊА О ОСНОВИМА ОПРАВДАЊА

A
  1. ОСТВАРЕЊЕ ЗАКОНСКОГ ОПИСА НАГОВЕШТАВА ДА ЈЕ ПОНАШАЊЕ И ПП.
  2. ИЗ ОДРЕЂЕНИХ РАЗЛОГА ПОРЕДАК МОЖЕ ОПРАВДАТИ НЕВРЕДНОСТ ЈЕДНОГ ПОНАШАЊА - НА ПЛАНУ ПП ИСПИТУЈЕ СЕ ЕВЕНТУАЛНО НАСТУПАЊЕ - ОСНОВА ОПРАВДАЊА.
  3. ТО ЈЕ ИЗУЗЕТАК ЈЕР ЈЕ ПОНАШАЊЕ КОЈЕ СЕ ОТВАРИ САМО ПО СЕБИ ЛОШЕ. ТАКОЂЕ ГРАЂАНИ СЕ ТАКО УСМЕРАВАЈУ КА ДОБРОМ ПОНАШАЊУ. ТЕК АКО ЈЕ СПОРНО ДА ЛИ ЈЕ ДЕЛО ПП ОНДА СЕ ПРИСТУПА ИСПИТИВАЊУ.
  4. КОЈА ЈЕ ПОЕНТА? МОНИСТИЧКИ ПРИСТУП КАЖЕ ДА СЕ НЕ МОЖЕ УТВРДИТИ ТАКВО АПСТРАКТНО ПРАВИЛО.
    ПЛУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП - У ЗАВИНОСТИ ОД КОРЕНТНОГ ОО, ОБЈАШЊАВА ЊИХОВ РАЦИО. УГЛАВНОМ СУ 2 МОТИВА.
    А. НАЋЕЛО ПРЕТЕЖНОГ ИНТЕРЕСА
    Б. НАЧЕЛО НЕДОСТАЈУЋЕГ ИНТЕРЕСА
    ОНО ШТО ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО ЗА СВЕ ОО ЈЕСТЕ НЕПОХОДНОСТ ЗАШТИТЕ КАКВОГ ДОБРА И ПРОПОРЦИОНАЛНОСТ ОДГОВОРА У ОДНОСУ НА ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ШТО ПРЕТЕ.
  5. У КП МОГУ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ ОО ИЗ ДРУГИХ ГРАНА ПРАВА.
    ОБРНУТО НЕ ВАЖИ.
    ОО СЕ НАЛАЗЕ У СВИМ ПОДРУЧЈИМА ПРАВНОГ ПОРЕТКА. ЊИХОВ БРОЈ НИЈЕ ЗАТВОРЕН.
    ЗАКОНОДАВАЦ ЈЕ ОНЕ НАЈБИТНИЈЕ ОО ИЗРИЧИТО ПРОПИСАО У ЗАКОНУ. ТАКОЂЕ У ЗАКОНУ ИХ ИМА И КОД ПОЈЕДИНИХ КД, У КПП АЛИ И У ДРУГИМ ОБЛАСТИМА ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ПРАВА. ПОСТОЈЕ И ОБИЧАЈНИ ОО - ПРИСТАНАК ПОВРЕЂЕНОГ И ФИЗИЧКО КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

ДЕЈСТВА НАСТУПАЊА ОО

A
  1. УКОЛИКО ОТПАДНЕ ПП НЕМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА. ЈТ МОЖЕ ОДБАЦИТИ ПРИЈАВУ ИЛИ ОБУСТАВИТИ ИСТРАГУ А СУД МОЖЕ ОБУСТАВИТИ ПОСТУПАК ИЛИ ДОНЕТИ ОСЛОБАЂАЈУЋУ ПРЕСУДУ.
  2. КАД ЈЕ ИСКЉУЧЕНА ПП НЕМА ПРИМЕНЕ БИЛО КОЈЕ КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ ЗА РАЗЛИКУ ОД ИСКЉУЧЕЊА КРИВИЦЕ КОД КОЈЕ МОГУ НЕКЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ.
  3. ИСКЉУЧЕЊЕ ПП ОДНОСИ СЕ И НА ТРЕЋА ЛИЦЕ ПРЕ СВЕГА САУЧЕСНИКЕ. КАД ЈЕ ИСКЉУЧЕНА ПП ИЗВРШИОЦА НЕМА КД НИ САУЧЕСНИКА.
  4. АКО ЈЕ НЕКО ПОНАШАЊЕ ПРАВУ САЛГАСНО, ПРОТИВ ЊЕГА СЕ НЕ МОЖЕ ПРЕДУЗИМАТИ НУЖНА ОДБРАНА. АКО, МЕЂУТИМ НАПАДАЧ ПОСТУПА НЕСКРИВЉЕНО, ЊЕГОВ ПП НАПАД НЕСУМЊИВО ОВЛАШЋУЈЕ НА ОДБРАНУ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ПРОТИВПРАВНОСТИ

A
  1. ДАНАС СЕ СМАТРА ДА ПОРЕД ОБЈЕКТИВНИХ ПРЕТПОСТАВКИ ОО ПОДРАЗУМЕВАЈУ И ОДРЕЂЕНЕ ЗАХТЕВЕ У ПОГЛЕДУ УЧИНИОЧЕВЕ СУБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ
  2. ПРЕМА ОБЈЕКТИВНОЈ ТЕОРИЈИ ДОВОЉНО ЈЕ ДА СЕ УЧИНИЛАЦ ОБЈЕКТИВНО НАШАО У ПОЗИЦИЈИ НЕКОГ ОО И ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ ЋЕ БИТИ ОПРАВДАНО.
  3. СУБКЕТИВНЕ ТЕОРИЈЕ - ПРЕТПОСТАВЉАЈУ ДА УЧИНИЛАЦ ИМА СВЕСТ ДА ДЕЛУЈЕ УНУТАР НЕКОГ ОО. ПОСТОЈЕ ДВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ ОВЕ ТЕОРИЈЕ. ПРЕМА ПРВОЈ ДОВОЉНА ЈЕ САМО СВЕСТ ДА ПОСТУПА У ОО. ПРЕМА ДРУГОМ ПОРЕД СВЕСТИ ДОВОЉНА ЈЕ И ОДРЕЂЕНА ВОЉА. ПРОТИВ ДРУГОГ ГЛЕДШТА ГОВОРИ ЧИЊЕНИЦА ДА НЕЧИЈЕ МОТИВЕ НИЈЕ ЛАКО УТВРДИТИ.
  4. КАКВА СУ ПРАВНА ДЕЈСТВА НЕДОСТАТКА СУБЈ ЕЛЕМЕНТА.
    ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА НЕМА КД.
    ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА СЕ ТУ РАДИ О ПОКУШАЈУ КД.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

СКРИВЉЕНО ИЗАЗИВАЊЕ ПОЗИЦИЈЕ ОПРАВДАЊА

A
  1. ДОКТРИНА УКАЗУЈЕ НА НЕОПХОДНОСТ ИСКЉУЧЕЊА ИЛИ БАР ОГРАНИЧЕЊА ПОЗИВАЊА НА ОО У СЛУЧАЈУ КАД ЈЕ УЧИНИЛАЦ ИЗАЗВАО СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ ЈЕ ЊЕГОВО КАСНИЈЕ ПОНАШАЊЕ ОПРАВДАНО.
  2. У СУДСКОЈ ПРАКСИ СЕ НАМЕРНО ИСПРОВОЦРАНИ НАПАДИ ОДБАЦУЈУ КАО СИТУАЦИЈА ЗА ОПРАВДАЊЕ У СКЛАДУ СА НУЖНОМ ОДБРАНОМ.
  3. ПРЕТХОДНО СЕ ОБРАЗЛАЖЕ ОПШТИМ НАЧЕЛОМ ЗАБРАНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА, КОЈА НЕ БИ ЗАВРЕДЊИВАЛА ПРАВНУ ЗАШТИТУ.
  4. УСЛОВ ЈЕ ДА ЈЕ ПРОВОЦИРАЈУЖИ АКТ ПРОТИВПРАВАН. НЕКА СОВИЈАЛНО ЕТИЧКИ ПРИХВАТЉИВА ПОНАШАЊА ТО НЕ МОГУ БИТИ ИАКО СУ ПРОВОЦИРАЈУЋИ АКТИ ЈЕР ТО НЕ СМЕ БИТИ ПОВОД ЗА НАПАД.
    СМИСЛЕНО ЈЕ ТРАЖИТИ И УСЛОВ НЕПОСРЕДНЕ ВРЕМЕНСКЕ И ПРОСТОРНЕ ПОВЕЗАНОСТИ, СХОДНО КОЈЕМ БИ ПРЕМА ПЛАНУ ПРОВОКАТОРА НАПАД ТРЕБАЛО ДА ПРЕДСТАВЉА ОЧЕКИВАН ИСХОД ПП ПОНАШАЊА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

НУЖНА ОДБРАНА - ЗАКОНСКА ДЕФИНИЦИЈА (НАПАМЕТ)

A

ЧЛАН 19 СТАВ 2 КЗ - НУЖНА ЈЕ ОНА ОДБРАНА КОЈА ЈЕ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА ДА УЧИНИЛАЦ ОД СВОГ ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГ ОТКЛОНИ ИСТОВРЕМЕНИ ПРОТИВПРАВНИ НАПАД”

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

НАПАД - НУЖНА ОДБРАНА

A
  1. НАПАД - НЕПОСРЕДНО УГРОЖАВАЊЕ ПРАВОМ ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА ОД СТРАНЕ ЧОВЕКА. ПОСТОЈАЊЕ НАПАДА СЕ УТВРЂУЈЕ ЕКС ПОСТ, НАПАД МОРА ОБЈЕКТИВНО ПОСТОЈАТИ ЈЕР ЋЕ СЕ У СУПРОТНОМ РАДИТИ О ПУТАТИВНОЈ НУЖНОЈ ОДБРАНИ И ТО ЋЕ СЕ РЕШАВАТИ ПУТЕМ СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ.
  2. НАПАД МОЖЕ БИТИ У ВИДУ ПОВРЕДЕ, УГРОЖАВАЊА АЛИ НЕ И ПРЕТЊА НЕКИМ КАСНИЈИМ НАСРТАЈЕМ. ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАО НАПАД ЈЕ ФАКТИЧКО ПИТАЊЕ, И УГЛАВНОМ МОРА ПОСТОЈАТИ НЕКА ИСПОЉЕНА АКЦИЈА.
  3. НАПАД У СМИСЛУ НО МОЖЕ ПОТИЦАТИ САМО ОД ЧОВЕКА. НЕ МОЖЕ НАПАД ЖИВОТИЊЕ, ОСИМ АКО НИЈЕ ПОД НАПАД ПОД ВОЉОМ ВЛАСНИКА.
  4. ДА БИ СЕ РАДЊА СМАТРАЛА НАПАДОМ НИЈЕ НЕОПХОДНА НЕКА ЊЕНА СУБЈЕКТИВНА УСМЕРЕНОСТ. НАПАД ЈЕ РЕДОВНО УМИШЉАЈАН АЛИ МОЖЕ БИТИ И НЕХАТАН.
  5. ДА ЛИ СЕ МОЖЕ НАПАСТИ И НЕЧИЊЕЊЕМ. ПРВО ГЛЕДИШТЕ НЕГАТИВНО ГЛЕДА НА ОВО.
    ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА МОЖЕ АЛИ ТУ ПОСТОЈЕ ДВА ГЛЕДИША.
    КОД ПРВОГ ГЛЕДИШТА САМО ГАРАНТ МОЖЕ БИТИ ПРИНУЂЕН ДА ПРЕДУЗМЕ ДУЖНУ РАДЊУ (А ПРОПУШТАЊЕ ТЕ ДУЖБЕ РАДЊЕ - МИРОВАЊЕ СЕ ОВДЕ СМАТРА НАПАДОМ)
    КОД ДРУГОГ ГЛЕДИШТА ТЗВ. ШИРЕГ ГЛЕДИШТА ДОВОЉНА ЈЕ СОЛИДАРНА ДУЖНОСТ КОЈОЈ ПОДЛЕЖЕ СВАКО.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

НАПАДНУТО ДОБРО

A
  1. КРУГ ДОБАРА КОЈЕ СЕ МОГУ БРАНИТИ НИЈЕ ЗАКОНОМ ОГРАНИЧЕН. РАНИЈЕ ЈЕ БИЛО ОДБРАНА “СЕБЕ ИЛИ ДРУГОГ” ДАНАС ЈЕ ТО “ОД СВОГ ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГ”.
  2. ДАНАС СЕ МОГУ БРАНИТИ СВА ЛИЧНА ДОБРА (ПРАВОМ ЗАШТИЋЕНИ ИНТЕРЕСИ КОЈИ ПРИПАДАЈУ ПОЈЕДНИЦУ).
  3. РЕЛАТИВНА ПРАВА УЖИВАЈУ ЗАШТИТУ УНУТАР ГРАЂАНСКОГ ПРАВА.
  4. ПРАВА ЛИЧНОСТИ ПОДЛЕЖУ ЗАШТИТИ АЛИ УЗ ОГРАНИЧЕЊА (ПРИМЕР ВОЈАЕРА И ПАПАРАЦА).
  5. ОПШТА ДОБРА КАО ПРЕДМЕТ ЗАШТИТЕ - У НЕМАЧКОЈ ВЕЋИНСКИ НИСУ ПРЕДМЕТ ЗАШТИТЕ У СМИСЛУ НО. ДРУГО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА МОЖЕ НУЖНА ПОМОЋ У ПОГЛЕДУ ДОБАРА ЗАЈЕДНИЦЕ АКО СУ СИТОВРЕМЕНО УГРОЖЕНА И ДОБРА ФИЗИЧКИХ ЛИЦА
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

ИСТОВРЕМЕНОСТ НАПАДА И ОДБРАНЕ

A
  1. НАПАД И ОДБРАНА МОРАЈУ ПАДАТИ У ИСТО ВРЕМЕ. МОЖЕ СЕ БРАНИТИ И ОД НАПАДА КОЈИ НЕПОСРЕДНО ПРЕДСТОЈИ - КАД НАПАД МОЖЕ УСЛЕДИТИ СВАКОГ ТРЕНУТКА. (ВЕЗУЈУ ГА ЗА ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА ИЛИ ЗАВРШНИ СТАДИЈУМ ПРИПРЕМАЊА). ДА ЛИ НАПАД НЕПОСРЕДНО ПОСТОЈИ УТВРЂУЈЕ СЕ ЕКС ПОСТ.
  2. ЗАШТИТНЕ МЕРЕ (ЕЛЕКТРИЧНА ОГРАДА, ПАС ЧУВАР…) РЕДОВНО ОДРЖАВАЈУ УСЛОВ ИСТОВРЕМЕНОСТИ, ЗАТО ШТО СЕ АКТИВИРАЈУ ТЕК КАДА НАПАД РЕАЛНО НАСТУПИ. НУЖНО ЈЕ САМО ИСПИТАТИ ДА ЛИ ОДБРАНА У ТИМ СЛУЧАЈЕВИМА НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА.
  3. ОДБРАНА МОЖЕ ДОК ГОД НАПАД ТРАЈЕ. АКО ЈЕ ОКОНЧАН НЕ МОЖЕ. АКО ЈЕ ПРИВРЕМЕНО ПРЕКИНУТ ПА ПОСТОЈИ ОПАСНОСТ ДА СЕ НАСТАВИ, ПОСТОЈАЋЕ ИСТОВРЕМЕНОСТ. ДА ЛИ ЈЕ НАПАД ПРЕСТАО УТВРЂУЈЕ СЕ У СКЛАДУ СА ОКОЛНОСТИМА СЛУЧАЈА.
  4. УСЛОВ ИСТОВРЕМЕНОСТ СЕ ГЛЕДА ОДВОЈЕНО ЗА СВАКО ПРАВНО ДОБРО. ТО ЈЕ У СЛУЧАЈУ КД КОД КОЈИХ ЈЕ НАПАДНУТО ВИШЕ ПРАВНИХ ДОБАРА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

ПРОТИВПРАВНОСТ НАПАДА

A
  1. ПП СЕ СМАТРА АКТ КОЈИ ОБЈЕКТИВНО ПОВРЕЂУЈЕ ПРАВИЛА ПРАВНОГ ПОРЕТКА. НЕ МОРА ИСКЉУЧИБО БИТИ КРИВИЧНО ДЕЛО.
  2. СОЦИЈАЛНО АДЕКВАТНА ПОНАШАЊА НЕ ОВЛАШЋУЈУ НА НУЖНУ ОДБРАНУ ДОК ГОД ГРАНИЦЕ ПРИХВАТЉИВОГ НИСУ ПРЕКОРАЧЕНЕ.
  3. НАПАД НИЈЕ ПП АКО НАВОДНИ НАПАДАЧ И САМ ДЕЛУЈЕ У ГРАНИЦАМА НЕКОГ ОО. НПР. СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ, НЕКО КО ЈЕ У НУЖНОЈ ОДБРАНИ.
  4. ПП СЕ УТВРЂУЈЕ ОБЈЕКТИВНО АЛИ НАПАД НЕ МОРА БИТИ СКРИВЉЕН. МОЖЕ СЕ БРАНИТИ И ОД НПР НАПАДА ДЕТЕТА ИЛИ НЕУРАЧУНЉИВОГ ЛИЦА.
    - НО У ОДНОСУ НА РАДЊУ СЛУЖБЕНИХ ЛИЦА - У СТАРИЈЕМ ЗАКОНОДАВСТВУ АПСОЛУТНА ПОСЛУШНОСТ ГРАЂАНА У ОДНОСУ НА РАДЊЕ ОСЛ. АКО СУ НАЧЕЛНО ОВЛАШЋЕНИ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ.
    - НОВИЈЕ ЗАКОНОДАВСТВО РАЗМАТРА У КОЈОЈ МЕРИ ТРЕБА ДОПУСТИТИ НО У ОДНОСУ НА РАДЊЕ ОСЛ КОЈИ ПРЕКОРАЧУЈУ СВОЈА ОВЛАШЋЕЊА. ЗАКОНОДАВАЦ РАЗЛИКУЈЕ КРШЕЊЕ ПРАВИЛА У ОДНОСУ СА НАЧИН ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ И АБ ИНИЦИО НАЗКОНИТЕ РАДЊЕ. МЕЂУТИМ АКО ОСЛ УСЛЕД ЗАБЛУДЕ И ПРЕКОРАЧИ СВОЈА ОВЛАШЋЕЊА ОГРАНИЧЕНО ЈЕ ПРАВО НА ОДБРАНУ ДОКЛЕ ГОД СЕ У ЊЕГОВИМ РАДЊАМА НЕ НАЗИРЕ НИ ОБРИС НЕХАТА (ОБЈЕКТИВНЕ ПОВРЕДЕ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ).
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА ОДБРАНА

A
  1. НО ИСКЉУЧУЈЕ ПП У ОДНОСУ НА ДОБРА НАПАДАЧА. У ОДНОСУ НА ДОБРА ТРЕЋИХ ЛИЦА ПРИМЕЊУЈЕ ЈЕ КН. УГЛАВНОМ СЕ РАДИ О ЛИЧНИМ ДОБРИМА НАПАДАЧА.
  2. БРАНИЛАЦ ДОБРА НАЧЕЛНО НИЈЕ ДУЖАН ДА ПРЕД НАПАДОМ БЕЖИ, НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ЈЕ ТАКВО ПОСТУПАЊЕ У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА СМАТРАЛО КАО ПАМЕТАН ПОТЕЗ.
  3. УСЛОВ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНЕ ОДБРАНЕ - ЗАХВАТ НАПАДНУТОГ У ДОБРА НАПАДАЧА ЈЕ ОГРАНИЧЕН НА ОНЕ МЕРЕ КОЈЕ СУ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ НАПАДА НУЖНЕ. ЗА РАЗЛИКУ ОД КН СРАЗМЕРНОСТ СУПРОТСТАВЉНИХ ДОБАРА НЕ ПРЕДСТАВЉА УСЛОВ. АЛИ ЈЕ ПОТРЕБНА ИЗВЕСНА СРАЗМЕРНОСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕНЗИТЕТА НАПАДА И АНГАЖОВАНЕ ОДБРАНЕ. ТАЧНИЈЕ НЕОПХОДНО ЈЕ ДА ЈЕ ПРИМЕЊЕН НАЧИН ОДБРАНЕ ПРЕМА ПРИЛИКАМА ПРЕДСТАВЉАО НАЈБЛАЖЕ СРЕДСТВО КОЈЕ МОМЕНТАЛНО И ЕФИКАСНО ОДБИЈА ПП НАПАД. - ЈЕДАН ИЛИ ВИШЕ НАЧИНА ОДБРАНЕ. - КОЈЕ СРЕДСТВО ЈЕ НАЈБЛАЖЕ УТВРЂУЈЕ СЕ ПРЕМА СВИМ МОГУЋИМ ОКОЛНОСТИМА.
  4. БРАНИЛАЦ ДОБРА НИЈЕ ОБАВЕЗАН ДА ТРПИ ПОВРЕДУ СВОЈИХ ДОБАРА. СТОГА ЈЕ НАЧЕЛНО ЗАМИСЛИВО ДА БУДЕ ИСКЉУЧЕНА ПП НАПАДА УСМРЋЕЊЕМ ЛИЦА БРАНЕЋИ НАЈМАЊЕ ВРЕДНО ДОБРО. ИПАК ОВО ЈЕ ПРЕМА ДОМАЋОЈ ДОКТРИНИ ПОТРЕБНО РЕДУКОВАТИ ТАКО ШТО СЕ ЗАБРАЊУЈЕ ОДБРАНА АКО ИЗМЕЂУ НАПАДНУТОГ ДОБРА И ДОБРА НАПАДАЧА ПОСТОЈИ КРАЈЊА НЕСРАЗМЕРА
  5. ОПАСНОСТ НАПАДА И ДОСТУПНА СРЕДСТВА ТРЕБА ЦЕНИТИ ЕКС АНТЕ - КРИТЕРИЈУМ ОБЈЕКТИВНОГ ПОСМАТРАЧА У ВРЕМЕ ОДВИЈАЊА НАПАДА. ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА О СТЕПЕНУ ОПАСНОСТИ НАПАДА И ДОСТУПНИМ СРЕДСТВИМА РЕШАВАЛА БИ СЕ НА ПЛАНУ СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ.
  6. ОДБРАНА ИМОВИНСКИХ ДОБАРА НАПАДОМ НА ЖИВОТ И ТЕЛО НАПАДАЧА. РЕДОВНО НЕЋЕ БИТИ ОПРАВДАНО НАПАСТИ НА ЖИВОТ У СЛУЧАЈУ КРАЂЕ НПР. АЛИ АКО СЕ РАДИ О ВРЕНИЈОЈ ИМОВИНИ МОГУЋА ЈЕ УПОТРЕБА ОРУЖЈА КА НЕВИТАЛНИМ ОГРАНИМА, А НАПАД НА ЖИВОТ И УСМРЋЕЊЕ НАПАДАЧА ЈЕ МОГУЋЕ КОД ОДБРАНЕ ОД РАЗБОЈНИКА КОЈИ ПРИ СЕБИ ИМАЈУ ОРУЖЈЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

СВЕСТ О ОДБИЈАЊУ НАПАДА

A
  1. АКО НЕ ПОСТОЈИ СВЕСТ О ОДБИЈАЊУ НАПАДА АЛИ СЕ ИПАК ПОСТУПАЛО У ОКВИРИМА ОБЈЕКТИВНИХ ПРЕТПОСТАВСКИ НО, НЕЋЕ ИПАК БИТИ ИСКЉУЧЕНА ПП ПУНОМ КАПАЦИТЕТУ. ИАКО НЕКИ ЗАГОВАРАЈУ ПУНУ ОДГ. УЧИНИОЦА, ВЕЋИНСКО ЈЕ ГЛЕДИШТЕ ДА ОВДЕ НЕДОСТАЈЕ САМО НЕПРАВО И НЕВРЕДНОСТ ПОСЛЕДИЦЕ АЛИ ПРЕОСТАЛА НЕВРЕДНОСТ РАДЊЕ БИЛА БИ ДОВОЉНА САМО ЗА ПОКУШАЈ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

ПОМОЖ У ОДБРАНИ

A
  1. ЗАКОН ДОПУШТА И ОДБРАНУ “ДОБРА ДУГОГА”. САМООДБРАНА И ПОМОЋ У ОДБРАНИ СУ У ПРЕТПОСТАВКАМА ИЗЈЕДНАЧЕНЕ. У ИСПИТИВАЊУ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНЕ ОДБРАНЕ УЗИМАЈУ СЕ У ОБЗИР СВА СРЕДСТВА КОЈА НАПАДНУТОМ И ПОМАГАЧУ СТОЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ ЗАЈЕДНО.
  2. НИЈЕ НЕОПХОДНО ДА НАПАДНУТИ ЗАМОЛИ ЗА ПОМОЋ. НЕМЦИ УКАЗУЈУ ДА СЕ ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ МОРАЈУ ОРИЈЕНТИСАТИ ПРЕМА ВОЉИ НАПАДНУТОГ. НИКОМЕ У ТОМ СМИСЛУ НЕ БИ ПРИПАДАЛО ПРАВО ДА ДРУГОМЕ НАМЕТНЕ СВОЈУ НАВОДНУ ПОМОЋ. ОВО СЕ РАЧУНА САМО ЗА ДОБРА ГДЕ ЈЕ ПРИСТАНАК ПОВРЕЂЕНОГ МОГУЋ. ТАКОЂЕ АКО НАПАДНУТИ НЕ УВИЂА ДА ЈЕ НАПАДНУТ ИЛИ ГДЕ НЕ ВИДИ РИЗИКЕ КОЈИ МУ ПРЕТЕ БИЛА БИ ДОЗВОЉЕНА НО.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

СОЦИЈАЛНО ЕТИЧКА ОГРАНИЧЕЊА НО

A
  1. РАЗМАТРАЊЕ СИТУАЦИЈА ГДЕ БИ СЕ НО ИЗ НЕКИХ ДРУШТВЕНИХ ОБЗИРА ОГРАНИЧИЛА, ТАКО ШТО БИ СЕ ЗАХТЕВАЛО ПОВЛАЧЕЊЕ ИЛИ ЧАК И ПРИМАЊЕ НЕКИХ УДАРАЦА ПРЕ ПРЕДУЗИМАЊА ОФАНЗИВНИХ СРЕДСТАВА.
    НЕКАДА ОДБРАНА ПО СВАКУ ЦЕНУ НИЈЕ ПРИХВАТЉИВА ЈЕР БИ СЕ ИЗОПАЧИО СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ.
    СПОРАН ЈЕ ДОМАШАЈ ОВИХ ОГРАНИЧЕЊА ИЗ НЕКИХ СОЦИЈАЛНИХ ОБЗИРА, НАРОЧИТО ЗБОГ ЗАКОНСКЕ НЕУТЕМЕЉЕНОСТИ ИСТИХ. 2 СУ ПОЛАЗИШТА И ТО ЗАБРАНА ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА И ЗАХТЕВ МИНИМАЛНЕ СОЛИДАРНОСТИ СА НАПАДАЧЕМ.
  2. ПРОВОКАЦИЈА НАПАДА И СЛЕДСТВЕНО ПОВРЕЂИВАЊЕ НАПАДАЧА ИСКЉУЧУЈЕ МОГУЋНОСТ ПОЗИВАЊА НА НО, АЛИ САМО АКО ЈЕ ПРОВОКАЦИЈА ПРОТИВПРАВАН ЧИН. РАЗЛИЧИТА СОЦ-ЕТИЧКИ НЕВРЕДНА ПОНАШАЊА КОЈА ИРИТИРАЈУ АЛИ НЕ ПОВРЕЂУЈУ ПРАВО ОНЕМОГУЋАВАЈУ ПОЗИВАЊЕ НА НО. ТРАЖИ СЕ И НЕПОСРЕДНА ВРЕМЕНСКА ПОВЕЗАНОСТ ПРОВОКАЦИЈА И НАПАДА.
  3. НЕХАТНО ИЗАЗВАНИ НАПАД - ОБЈЕКТИВНО ПОСТОЈИ ВЕЗА ИЗМЕЂУ РАДЊЕ И СЛЕДСТВЕНОГ НАПАДА УСЛЕД ТЕ РАДЊЕ АЛИ НЕ ПОСТОЈИ НАМЕРА ДА СЕ ИЗАЗОВЕ НАПАД. ТУ ТРЕБА ОГРАНИЧИТИ НО. И ОВДЕ РАДЊА ПРОВОКАЦИЈЕ МОРА БИТИ ПП. ВЕЋИНСКИ СЕ ЗАСТУПА ТРОСТЕПЕНИ СИСТЕМ ОДБРАНЕ У СЛУЧАЈУ НЕХАТНО ИЗАЗВАНОГ НАПАДА.
  4. НАПАД НЕ МОРА БИТИ СКРИЉЕН. НЕСКРИВЉЕНИ НАПАДА ИМАЈУ ВЕЛИКУ ГРАДАЦИЈУ ОПАСНОСТИ. ИЗМЕЂУ ТРОСТЕПЕНОГ СИСТЕМА И ВРЕДНОВАЊА ПО ОСНОВУ НЕОПХОДНО ПОТРЕБНЕ ОДБРАНЕ БИРАМО ОВО ДРУГО, ЗАТО ШТО ЋЕ АДЕКВАТНИЈЕ ПОКРИТИ ВЕЋИНУ СИТУАЦИЈА.
  5. СПОРНА СУ ЕВЕНТУАЛНА ОГРАНИЧЕЊА У СЛУЧАЈУ УЗАЈАМНЕ СОЛИДАРНОСТИ НА ТЕМЕЉУ КАКВЕ ГАРАНТЕ ДУЖНОСТИ НПР ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ. НЕ ТРЕБА ПОВЛАЂИВАТИ НАСИЛНИКУ ЗБОГ СОЦИЈАЛНИХ ОБЗИРА ДА ЖИВОТ ТРЕБА НАСТАВИТИ У ПОРОДИЦИ. НЕКИ ЗАСТУПАЈУ ДА ПРИМАРНО НАСИЉЕ ТРЕБА ПОСМАТРАТИ У ОКВИРИМА ТРОСТЕПЕНОГ СИСТЕМА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ

A
  1. РЕТКО КАДА СЕ ДЕЛО ОПРАВДАВА ЗБОГ НО. ЧЕШЋЕ СУДОВЕ УТВРЂУЈУ ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ ЗБОГ БОЈАЗНИ ДА СЕ УЧИНИЛАЦ ОСЛОБОДИ И ТАМО ГДЕ ПРАВО ЗЛОУПОТРЕБЉАВА. КЗ ЧЛАН 19 СТ 3 “УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ ПРЕКОРАЧИО ГРАНИЦЕ НУЖНЕ ОДБРАНЕ КАЗНА СЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ”.
  2. ИНТЕНЗИВНО ПРЕКОРАЧЕЊЕ - КАДА НО НИЈЕ БИЛА НЕОПХОДНО ПОТРЕБНА. УБЛАЖАВАЕ ЈЕ ФАКУЛТАТИВНО. УЗИМАЈУ СЕ У ОБЗИР СВЕ ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА.
  3. ЕКСТЕНЗИВНО ПРЕКОРАЧЕЊЕ - КОД ЊЕГА НИЈЕ ИСПУЊЕН УСЛОВ ИСТОВРЕМЕНОСТИ. НПР ОДБРАНА ОД БУДУЋЕГ НАПАДА ИЛИ ОСВЕТА ЗБОГ НЕКОГ РАНИЈЕГ НАПАДА. ОВДЕ СЕ НЕ МОЖЕ ПРИМЕНИТИ УБЛАЖАВАЊЕ ЈЕР ОВДЕ УОПШТЕ И НЕМА НО.
  4. АКО ЈЕ ДО ПРЕКОРАЧЕЊА ДОШЛО УСЛЕД ЈАКЕ РАЗДРАЖЕНОСТИ ИЛИ ПРЕПАСТИ ИЗАЗВАНЕ НАПАДОМ, УЧИНИЛАЦ СЕ МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ. РЕЧ ЈЕ О АФЕКТУ - НАГЛИ ЕМОЦИОНАЛНИ ДОЖИВЉАЈ ВИСОКОГ ИНТЕНЗИТЕТА, ПРАЋЕН ФИЗИЧКИМ И ПСИХИЧКИМ ПРОМЕНАМА.
    - ЈАКА РАЗДРАЖЕНОСТ - АФЕКТ АГРЕСИВНОГ НАСТАНКА.
    - ПРЕПАСТ - АФЕКТ ДЕФАНЗИВНОГ КАРАКТЕРА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

КРАЈЊА НУЖДА

A
  1. ЧЛ 20 КЗ “КРАЈЊА НУЖДА ПОСТОЈИ КАДА ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО РАДИ ТОГА ДА УЧИНИЛАЦ ОД СВОГ ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГА ОТКЛОНИ ИСТОВРЕМЕНУ НЕСКРИВЉЕНУ ОПАСНОСТ, КОЈА СЕ НА ДРУГИ НАЧИН НИЈЕ МОГЛА ОТКЛОНИТИ, А ПРИ ТОМ УЧИЊЕНО ЗЛО НИЈЕ ВЕЋЕ ОД ЗЛА КОЈЕ ЈЕ ПРЕТИЛО”.
    ПОСТОЈЕ ДВЕ ТЕОРИЈЕ 1. ЈЕДНИСТВА - КН ЈЕ САМО ОО.
  2. ДИФЕРЕНЦИЈАРУЋА - КН МОЖЕ ИСКЉУЧИТИ И ПП И КРИВИЦУ.
    КОД КРАЈЊЕ НУЖДЕ СЕ СУСРЕЋУ ДВА ПРАВА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

ДОБРА ОД КОЈИХ СЕ ОТКЛАЊА ОПАСНОСТ

A
  1. НИЈЕ ОГРАНИЧЕН КРУГ ДОБАРА КОЈА СЕ МОГУ БРАНИТИ. ТАКОЂЕ МОГУ СВОЈА ДОБРА ИЛИ ДОБРА ДРУГОГА. МОГУ НЕ САМО ИНДИВИДУАЛНА НЕГО И ОПШТА ПРАВНА ДОБРА. АЛИ ОПШТА ДОБРА СЕ МОГУ БРАНТИ ПОМОЋУ КН САМО АКО НИЈЕ БИЛА ДОСТУПНА ПРАВОВРЕМЕНА ИНТЕРВЕНЦИЈА ДРЖАВНИГ ОРГАНА КОЈИ СУ ПРЕ СВЕГА ПОЗВАНИ ДА РЕШАВАЈУ ТАКВЕ СТВАРИ. НИЈЕ СПОРНО ДА СЕ МОГУ БРАНИТИ ДРЖАВНА ДОБРА КОЈА НАЛИКУЈУ ПРАВНИМ ИНТЕРЕСИМА ПРИВАТНИХ СУБЈЕКАТА, АЛИ ЈЕ ПИТАЊЕ ДА ЛИ МОГУ АПСТРАКТНА ДОБРА. ИАКО РЕТКО НЕ ТРЕБА А ПРИОРИ ИСКЉУЧИТИ МОГУЋНОСТ ЊИХОВЕ ОДБРАНЕ ПОМОЋУ КН.
  2. ПОМОЋ У НУЖДИ - НАЈЧЕШЋЕ СИТУАЦИЈЕ СПАСАВАЊА УГРОЖЕНОГ ДОБРА НА ТЕРЕТ ПОВРЕДЕ НЕКОГ ДОБРА ТРЕЋЕГ ЛИЦА. НЕОПХОДНО ЈЕ ДА СЕ ТИТУЛАР УГРОЖЕНОГ ПРАВА НЕ УСПРОТИВИ ПОМОЋИ.
17
Q

СТАЊЕ ОПАСНОСТИ

A
  1. ОПАСНОСТ КОЈА СЕ ОТКЛАЊА МОРА БИТИ ИСТОВРЕМЕНА И НЕСКРИВЉЕНА. ОПАСНОСТ ПРЕДСТАВЉА ОБЈЕКТИВНО СТАЊЕ КОД КОЈЕГ ЈЕ НА ТЕМЕЉУ ПОСТОЈЕЋИХ ОКОЛНОСТИ НАСТУПАЊЕ ПОВРЕДЕ БЛИСКО.
    ТО ЈЕ ПРОЦЕНА О НАСТУПАЊЕУ ШТЕТЕ - ВЕРОВАТНОЋА - НА ОСНОВУ ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА - ПОСМАТРА СЕ ЕКС АНТЕ ИЗ УГЛА ОБЈЕКТИВНОГ ПОСМАТРАЧА КОЈИ СЕ СТАВЉА У ПОЗИЦИЈУ УЧИНИОЦА НА ТЕМЕЉУ САЗНАЊА КОЈА СУ ПОСТОЈАЛА У ВРЕМЕ ДЕЛА. ПОГРЕШНА ПРЕДСТАВА О ОПАСНОСТИ - ПУТАТИВНА КН . РЕШАВАЛА БИ СЕ СТВАРНОМ ЗАБЛУДОМ.
  2. НИЈЕ ОД ЗНАЧАЈА ИЗВОР ОПАСНОСТИ - ПРИРОДНИ ДОГАЂАЈ, СТАЊЕ НЕКЕ СТВАРИ, ФИЗИОЛОШКА ПОТРЕБА АЛИ И ДЕЛОВАЊЕ ЖИВОТИЊА И ЉУДИ.
  3. ИСТОВРЕМЕНА ОПАСНОСТ - СТАЊЕ ГДЕ СЕ МОЖЕ ОСНОВАНО ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ ЊЕНИМ ДАЉИМ РАЗВОЈЕМ НАСТУПИТИ ПОВРЕДА ПРАВНОГ ДОБРА А ГДЕ СЕ МОРА РЕАГОВАТИ МОМЕНТАЛНО.
  4. АКУТНА ТРЕНУТНА ОПАСНОСТ И ТРАЈНА ОПАСНОСТ - СТАЊЕ КОЈЕ ТРАЈЕ ДУЖЕ И У БИЛО КОМ МОМЕНТУ МОЖЕ МОЖЕ ПРЕРАСТИ У ПОВРЕДУ. АЛИ РЕТКО ЋЕ СЕ ОПРАВДАТИ ДЕЛО ПОМОЋУ КН У СЛУЧАЈУ ТРАЈНЕ ОПАСНОСТ ЈЕР ЋЕ СЕ ЗАКЉУЧИТИ ДА ЈЕ ПОСТОЈАЛО АДЕКВАТНИЈЕ СРЕДСТВО РЕАГОВАЊА.
  5. КАДА НЕ МОЖЕ КН?
    А. ОПШТИ ЖИВОТНИ РИЗИК - МИНИМАЛНЕ НЕГУДОНОСТИ (ПРИМЕР КИШОБРАНА РАДИ ПРЕХЛАДЕ).
    Б. СОЦИЈАЛНА НУЖДА - СТАЊА КОЈА ПОГАЂАЈУ ЧИТАВУ ЗАЈЕДНИЦУ.
    Б. БОЛЕСТ
    - ГЛАД И БОЛЕСТ СЕ МОГУ У НЕКИМ ИЗУЗЕТНИМ ОКОЛНОСТИМА ПРИХВАТИТИ КАО СТАЊЕ НУЖДЕ.
    Г. НЕ МОЖЕ КН НИ ТАМО ГДЕ ЈЕ ПРАВОМ УРЕЂЕН НАЧИН ОТКЛАЊАЊА ОПАСНОСТИ (ПРИМЕР НЕПРАДНО ОСУЂЕНОГ).
    Д. ПОСЛОВНИ РИЗИК ИСТО НИЈЕ СТАЊЕ ОПАСНОСТИ ОД КОЈЕГ СЕ МОЖЕ БРАНИТИ ПОМОЋУ КН.
18
Q

ОТКЛАЊАЊЕ ОПАСНОСТИ

A
  1. КАО И КОД НО И ОВДЕ РАДЊА МОРА БИТИ НЕОПХОДНА “КОЈА СЕ НА ДРУГИ НАЧИН НИЈЕ МОГЛА ОТКЛОНИТИ”.
    - ТАКОЂЕ НАЧИН ОТКЛАЊАЊА ОПАСНОСТИ МОРА БИТИ ПРИКЛАДАН - ДА БУДЕ ПОДОБАН ДА ОТКЛОНИ ОПАСНОСТ, ТО СЕ УТВРЂУЈЕ ЕКС АНТЕ.
    - ТАКОЂЕ, МОРА СЕ ИЗАБРАТИ НАЈБЛАЖЕ СРЕДСТВО ПРИЛИКОМ ОТКЛАЊАЊА ОПАСНОСТИ.
  2. ЗА РАЗЛИКУ ОД НО ОВДЕ ЈЕ СУКОБ ПРАВА СА ПРАВОМ ПА БИ СЕ И УКЛАЊАЊЕ ОД ОПАСНОСТИ СМТРАЛО ОПРАВДАНИМ. ТО ЋЕ РЕДОВНО БИТИ СЛУЧАЈ КАДА ЈЕ ПОСТОЈАЛА МОГУЋНОСТ ПРАВОВРЕМЕНОГ ОБРАЋАЊА ОДГОВАРАЈУЋОЈ СЛУЖБИ.
    ЖРТВОВАЊЕ ВЛАСТИТИХ ДОБАРА ЈЕ ТАКОЂЕ ПРЕ ПОВРЕДЕ ТУЂЕГ ДОБРА.
  3. УЧИЊЕНО ЗЛО НЕ СМЕ БИТИ ВЕЋЕ ОД ЗЛА КОЈЕ ЈЕ ПРЕТИЛО. КАКО СЕ УТВРЂУЈЕ КОЈЕ ЈЕ ДОБРО ВРЕДНИЈЕ.
    - ПРВИ КОРАЈ ЈЕСТЕ АПСТРАКТНО ВРЕДНОВАЊЕ ДОБАРА - ТО ЈЕ КВАЛИТАТИВНО ПОРЕЂЕЊЕ
    - ДРУГИ КОРАК ЈЕСТЕ УПОРЕЂИВАЊЕ ШТЕТЕ КОЈА ПРЕТИ ДОБРИМА - ТО ЈЕ КВАНТИТАТИВНО ПОРЕЂЕЊЕ.

4.ВРЕДНОВАЊЕ У ОДНОСУ НА ЉУДСКИ ЖИВОТ ЈЕ НАЧЕЛНО ИСКЉУЧЕНО У НЕМАЧКОЈ ДОКТРИНИ (ПРИМЕР ПРЕУСМЕРАВАЊА ВОЗА). СЛИЧНИ ПРИМЕР СЕ МОГУ РЕШИИТИ ПОМОЋУ КН КОЈА ИСКЉУЧУЈЕ КРИВИЦУ, АЛИ СРПСКО ПРАВО ТО НЕ ПОЗНАЈЕ

5- У СРПСКОМ ПРАВУ ЈЕ ДОВОЉНА И ЕКВИВАЛЕНТНОСТ ЗАЛА. ТО БИ ДОПУСТИЛО ЛИШЕЊЕ ЖИВОРА КАКО БИ СЕ СПАСИО СОПСТВЕНИ ИЛИ ЧАК И ТУЂИ ЖИВОТ. ПИТАЊЕ ЈЕ КАКО ОВО ОГРАНИЧИТИ НА ИЗУЗЕТАК. ПУТЕМ НЕ АПСТРАКТНОГ ВЕЋ СВЕОБУХВАТНОГ КВАНТИТАТИВНОГ ВРЕДНОВАЊА, ПА БИ ТАМО ГДЕ ЗЛО КОЈЕ ЈЕ УЧИЊЕНО НОРМАТИВНО ПРЕВАЗИЛАЗИ ЗЛО КОЈЕ ЈЕ ПРЕТИЛО, БИЛО МОГУЖЕ САМО ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ ЗБОГ ПРЕКОРАЧЕЊА КН.

  1. ОД ЗНАЧАЈА ЈЕ И СТЕПЕН ОПАСНОСТИ КОЈА ПРЕТИ ДОБРИМА - АПСТРАКТА НАСПРАМ КОНКРЕТНЕ. СПАСАВАШ МАЊЕ ВРЕДНО ДОБРО КОЈЕМ ЈЕ ОПАСНОСТ БЛИСКА.
    - ЗНАЧАЈАН ЈЕ И СТЕПЕН ВЕРОВАТНОЋЕ ДА СЕ ОДАБРАНИМ НАЧИНОМ ДОБРО САЧУВА.
  2. ЧЛ 20 СТАВ 4 - НЕМА КРАЈЊЕ НУЖДЕ АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ БИО ДУЖАН ДА СЕ ИЗЛАЖЕ ОПАСНОСТИ КОЈА ЈЕ ПРЕТИЛА.
    - РИЗИЧНИ ПОЗИВИ.
    -ОБЈАШЊАВА СЕ ИДЕЈОМ ПРИСТАНКА НА УГРОЖАВАЊЕ И ПРОФЕСИОНАЛНОМ ОБУЧЕНОШЋУ.
    - ИПАК НИЈЕ ИСКЉУЧЕНО ВЕЋ САМО ОГРАНИЧЕНО ДА СЕ ПОЗИВАЈУ НА КРАЈЊУ НУЖДУ У ВРШЕЊУ СВОГ ПОЗИВА, АЛИ ПОСТОЈИ ДУЖНОСТ ТРПЉЕЊА ОПАСНОСТИ У ВИШЕМ СТЕПЕНУ.
19
Q

СКРИВЉЕНО ИЗАЗИВАЊЕ СТАЊА ОПАСНОСТИ

A
  1. ЗАКОНОДАВАЦ ИСКЉУЧУЈЕ ОПРАВДАЊЕ АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ СКРИВИО СТАЊЕ ОПАСНОСТИ. ПОСТОЈЕ 2 ВАРИЈАНТЕ:
    А. НАМЕРНО ИЗАЗИВАЊЕ СТАЊА ОПАСНОСТИ КАКО БИ СЕ ТУЂЕ ДОБРО ПОВРЕДИЛО И БИЛО ОПРАВДАНО - ПРОВОЦИРАЊЕ КН И УМИШЉАЈНО ИЗАЗИВАЊЕ СТАЊА ОПАСНОСТИ АЛИ БЕЗ ЦИЉА ПОВРЕЂИВАЊА ТУЂЕГ ДОБРА.
    Б. АКО ЈЕ ОПАСНОСТ ИЗАЗВАНА НЕХАТНО, ТАКОЂЕ НЕ МОЖЕ КН АЛИ МОЖЕ УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ.
20
Q

ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА КН

A
  1. ЧЛ 20 СТАВ 3 КЗ - УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ ПРЕКОРАЧИО ГРАНИЦЕ КН КАЗНА СЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ.
    -ИНТЕНЗИТВНО ПРЕКОРАЧЕЊЕ ЋЕ ПОСТОЈАТИ АКО ЈЕ ЗЛО КОЈЕ ЈЕ УЧИЊЕНО ВЕЋЕ ОД ЗЛА КОЈЕ ЈЕ ПРЕТИЛО,
    - ДА ЛИ СЕ СМАТРА ПРЕКОРАЧЕЊЕН АКО ЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ИЗАБРАТИ ДРУГИ АДЕКВАТНИЈИ НАЧИН ДА СЕ ОТКЛОНИ ОПАСНОСТ. ТРЕБА ПРИВИЛЕГОВАТИ УЧИНИОЦА УБЛАЖАВАЊЕМ И У ОВОМ СЛУЧАЈУ.
  2. ЕКСТЕНЗИВНО ПРЕКОРАЧЕЊЕ - НЕИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ИСТОВРЕМЕНОСТИ.
  3. ЧЛ 20 СТАВ 3 АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПРЕКОРАЧИО ГРАНИЦЕ КРАЈЊЕ НУЖДЕ ПОД НАРОЧИТО ОЛАКШАВАЈУЋИМ ОКОЛНОСТИМА, МОЖЕ СЕ И ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ.
    - ОВИМ СЕ НАДОМЕШЋУЈЕ НЕПОСТОЈАЊЕ КН КАО ОСНОВА ИСКЉУЧЕЊА КРИВИЕ.
21
Q

КОЛИЗИЈА ДУЖНОСТИ

A
  1. У ВЕЗИ ЈЕ СА КД НЕЧИЊЕЊА. У ОВИМ СИТУАЦИЈАМА УЧИНИЛАЦ НЕ ПОСТУПА ПРОТИВПРАВНО АКО ЈЕ ИМАЈУЋИ ДУЖНОСТ У ПОГЛЕДУ ВИШЕ ДОБАРА А УСЛЕД НЕМОГУЋНОСТИ ДА ИХ СВЕ СПАСИ, СПАСАО САМО НЕКО ОД ЊИХ.
  2. У СЛУЧАЈУ КАД СУ ДОБРА РАЗЛИЧИТЕ ВРЕДНОСТИ ОНДА СЕ МОРА СПАСИТИ ВРЕДНИЈЕ ДОБРО.
  3. АКО СУ ДОБРА ИСТЕ ВРЕДНОСТИ ОНДА УЧИНИЛАЦ ИМА ПРАВО ИЗБОРА КОЈЕ ЋЕ СПАСИТИ.
    - У СЛУЧАЈУ ДОБАРА РАЗЛИЧИТЕ ВРЕДНОСТИ ОДГОВОР НА ТО КОЈЕ ЈЕ ДОБРО ВРЕДНИЈЕ ДАЈЕ СЕ ОНИМ СВЕОБУХВАТНИМ ВРЕДНОВАЊЕМ - АПСТРАКТНИМ И КОНКРЕТНИМ ПЛУС СТЕПЕН ОПАСНОСТИ, ВЕРВОАТНОЋА УСПЕХА.
    - КОЛИЗИЈА ОПШТЕ И ГАРАНТНЕ ДУЖНОСТИ ПРЕДНОСТ ДАТИ ГАРАНТНОЈ.
22
Q

ДЕЛО МАЛОГ ЗНАЧАЈА

A
  1. ОПРАВДАЊЕ ПО ОСНОВУ ТОГА ШТО ЈЕ ДЕЛО ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА БАГАТЕЛНО. РАНИЈЕ ЈЕ ТО БИО ИНСТИТУТ НЕЗНАТНЕ ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ. ИДЕЈА ЈЕ ДА НИЈЕ ДОВОЉАН СТЕПЕН ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ ДА БИ СЕ НЕКО КАЗНИО.
  2. ЧЛ 18 КЗ “ДЕЛО ЈЕ МАЛОГ ЗНАЧАЈА АКО СТЕПЕН КРИВИЦЕ НИЈЕ ВИСОК, АКО СУ ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДСУТНЕ ИЛИ НЕЗНАТНЕ И АКО ОПШТА СВРХА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА НЕ ЗАХТЕВА ИЗРИЦАЊЕ КС.
    - СТЕПЕНОВАЊЕ КРИВИЦЕ ТРЕБА УТВРЂИВАТИ ПОМОЋУ ВРЕДНОВАЊА СВИХ СУБЈЕКТИВНИХ САДРЖАЈА НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ (3 ЕЛЕМЕНТА КРИВИЦЕ), КАО И “СТЕПЕН КРИВИЦЕ” ПРЕМА ЧЛАНУ 54 СТАВ 1. ПОРЕД ПСИХОЛОШКИХ САДРЖАЈА ТРЕБА ДА БУДЕ И НИЖИ СТЕПЕН ПРЕКОРА, ТАКО ДА СЕ ГЛЕДА И ОБЈЕКТИВНА КОМПОНЕНТА - ПОТРЕБНА ЈЕ МАЊА НЕВРЕДНОСТ ПОНАШАЊА.
    - ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДСУТНЕ ИЛИ НЕЗНАТНЕ. ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ СЕ ОВДЕ МИСЛИ НА АПСТРАКТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ОБЈЕКТУ ЗАШТИТЕ ИЛИ НА КОРЕНКТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ОБЈЕКТУ РАДЊЕ. ОДСУТНОСТ ЈЕ АКО - ЈЕ ДЕЛО ОСТАЛО У ПОКУШАЈУ, ЈЕ ДЕЛАТНОСНИ ДЕЛИКТ, ДЕЛИКТ АПСТРАКТНОГ ИЛИ КОНРЕКРЕТНОГ УГРОЖАВАЊА.
    НЕЗНАТНОСТ ПОСЛЕДИЦЕ - НИЖА НЕВРЕДНОСТ ПОСЛЕДИЦЕ.
    - ОПШТА СВРХА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА НЕ ЗАХТЕВА ЊЕНО ИЗРИЦАЊЕ. ОПШТА СВРХА ИЗ ЧЛАНА 4 СТАВ 2 КЗ НИЈЕ ПРЕЦИЗНА ПА МИ ПОЛАЗИМО ОД СПЕЦИЈАЛНО И ГЕНЕРАЛНО ПРЕВЕНТИВНИХ РАЗЛОГА - УЧЕСТАЛОСТ ДЕЛА, НЕГАТИВНО ДЕЈСТВО НА ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА, ДА ЛИ ЈЕ ПРАВЕДНО И СРАЗМЕРНО. СПОРНО ЈЕ ЗАШТО РАЗЛОЗИ КОЈИ УМАЊУЈУ ПОТРЕБУ ДА СЕ НЕКО КАЗНИ УТИЧУ НА ПП А НЕ САМО НА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ.
  3. ОГРАНИЧЕНА ПРИМЕНА ОВОГ ИНСТИТУТА САМО НА ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРЕДВИЂЕНА КАЗНА ЗАТВОРА ДО 3 ГОДИНЕ ИЛИ НОВЧАНА КАЗНА.
23
Q

ПРИСТАНАК ПОВРЕЂЕНОГ

A
  1. НИЈЕ УРЕЂЕНО ЗАКОНОМ, ВЕЋ ОБИЧАЈНИМ ПРАВОМ, А НИЈЕ КРШЕЊЕ НАЧЕЛА ЗАКОНИТОСТИ ЈЕР ИДЕ У КОРИСТ УЧИНИОЦА. ОПРАВДАЊЕ ОВОГ ИСТУТУТА ПОЧИВА НА ОВЛАШЋЕЊУ ПОЈЕДИНЦА ДА СЕ ОДРЕКНЕ ЗАШТИТЕ ВЛАСТИТОГ ДОБРА - НЕПОСТОЈЕЋИ ИНТЕРЕС. КРИТЕРИЈУМ ОДРИЦАЊА ОД ЗАШТИТЕ СЕ ПРЕПЛИЋЕ СА НЕКИМ ЈАВНИМ ИНТЕРЕСОМ. НЕГАТИВНЕ СТРАНЕ ПОВРЕДЕ НАДОМЕШЋУЈУ ДРУШТВЕНО КОРИСНИ ЦИЉЕВИ, АЛИ НИЈЕ ТО УВЕК СЛУЧАЈ.
24
Q

ПРИСТАНАК КОЈИ ИСКЉУЧУЈЕ ОСТВАРЕНОСТ БИЋА

A
  1. ДА ЛИ СЕ ИСКЉУЧУЈЕ ПП ИЛИ ОСТВАРЕНОСТ БИЋА ЗАВИСИ ОД ОБЛИЧЈА ДЕЛИКТА.
    -“ПРОТИВНО ВОЉИ ДРУГОГ” - ПРИНУДА У БИЋУ ДЕЛА НПР.
    - “НЕОВЛАШЋЕНО” - ТАЈНОСТ ПИСАМА НПР.
    - “БЕЗ ПРИСТАНКА”
  2. СПОСОБНОСТ ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ - НЕ ТРАЖИ СЕ НЕКИ ПОСЕБАН УСЛОВ НА ПЛАНУ СПОСОБНОСТИ РАСУЂИВАЊА И ОДЛУЧИВАЊА. ДОВОЉНА ЈЕ МИНИМАЛНА, ПРИРОДНА ВОЉА ТИТУЛАРА, КОЈУ ПО ПРАВИЛУ ПОСЕДУЈЕ СВАКО ЛИЦЕ.
    - ПРЕТПОСТАВКА ПРИСТАНКА ЈЕСТЕ ЊЕГОВА ДОБРОВОЉНОСТ КОЈА НЕ БИ БИЛА НЕГИРАНА НИ КАДА ПОЧИВА НА КАКВОЈ ЗАБЛУДИ, ИСТО ВАЖИ И У ПОГЛЕДУ ОБМАЊИВАЊА.
    - ДОБРОВОЉНОСТ ЈЕ ОСНОВНА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОВОГ И ПРИСТАНКА КОЈИ ИСКЉУЧУЈЕ ПП.
    -! ЗА РАЗЛИКУ ОД ПРИСТАНКА НА ПЛАНУ ПП, ПРИСТАНАК КОЈИ ИСКЉУЧУЈЕ БИЋЕ ДЕЛА ПРЕМА ВЕЋИНСКОМ СХВАТАЊУ НЕ МОРА БИТИ ДАТ ИЗРИЧИТО ИЛИ КОНКЛУДЕНТНО. ДОВОЉЕНО ЈЕ ФАКТИЧКО САГЛАШАВАЊЕ У ТРЕНУТКУ ВРШЕЊА ДЕЛА.
25
Q

ПРИСТАНАК КАО ОСНОВ ОПРАВДАЊА

A
  1. ДОБРО МОРА БИТИ ПОДОБНО ЗА РАСПОЛАГАЊЕ.
    - ТО СУ ПО ПРАВИЛУ ЛИЧНА ДОБРА ПОЈЕДИНЦА. НЕ МОГУ БИТИ ОПШТА ДОБРА. МЕШАНА ЛИЧНО-ОПШТА ДОБРА УГЛАВНОМ НЕ МОГУ БИТИ ПРЕДМЕТ ПОВРЕДЕ.
  2. У НАШОЈ ЛИТЕРАТУРИ НИЈЕ БЛАГОНАКЛОНО ГЛЕДАНО НА МОГУЋНОСТ ИСКЉУЧЕЊА ПП КОД ТЕЛЕСНОГ ПОВРЕЂИВАЊА ПО ПРИСТАНКУ, СЕМ МЕДИЦИНСКИХ ЗАХВАТА И ПОВРЕДА У СПОРТУ.
    - ПРИСТАНКОМ СЕ РЕДОВНО ОПРАВДА САМО ОБИЧНА ЛАКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА, КАО И НЕКИ ЗАХВАТИ У ТЕЛЕСНИ ИНТЕГРИТЕТ КАО ШТО ЈЕ ТЕТОВИРАЊЕ НПР САДОМАЗОХИСТИЧКИ СЕКС ЈЕ ИСТО СПОРАН.
  3. ПРИСТАНАК МОРА БИТИ ДАТ ПРЕ ВРШЕЊА ДЕЛА И НЕ СМЕ БИТИ ОПОЗВАН ДО ЊЕГОВОГ ОКОНЧАЊА. МЕЂТИМ, НАКНАДНИ ПРИСТАНАК ДВОЈАКО УТИЧЕ НА ВОЂЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА: 1. ДЕЛО НЕЋЕ БИТИ ПРИЈАВЉЕНО ВРВ 2. ДЕЛА КОЈА СЕ ГОНЕ ПО ПРЕДЛОГУ ИЛИ ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ НЕЋЕ БИТИ ГОЊЕНА.
  4. ДАВАЛАЦ ПРИСТАНКА МОРА БИТИ ТЕЛЕСНО И ДУЖЕВНО ЗРЕО ДА СПОЗНА ЗНАЧЕЊЕ И ДОМАШАЈ ЗАХВАТА - ДА ВРЕДНУЈЕ ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ И ДА СЕ ОДРИЧЕ КРИВИЧНОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ.
    - ДОВОЉНА ЈЕ ПРИРОДНА СПОСОБНОСТ РАСУЂИВАЊА И ОДЛУЧИВАЊА А ТО ЈЕ ТАКВА ДУШЕВНА ЗРЕЛОСТ КОЈА ОМОГУЋАВА ДА СЕ СПОЗНА ЗНАЧАЈ ПРИСТАНКА И ДОМАШАЈ ЗАХВАТА У ВЛАСТИТА ПРАВА И ИНТЕРЕСЕ.
  5. ДЕЛОТВОРНОСТ ПРИСТАНКА ОНЕМОГУЋАВАЈУ И МАНЕ ВОЉЕ. ПРИСТАНАК СВАКАКО ИСКЉУЧУЈЕ ПРИНУДА (СИЛА И ПРЕТЊА).
    - ПРИСТАНАК ДОБИЈЕН ПРЕВАРНО ПРЕМА ТРАДИЦИОНАЛНОМ СХВАТАЊУ НИКАДА НЕ МОЖЕ ИСКЉУЧИТИ ПП.
26
Q

ВРШЕЊЕ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ

A
  1. ПОСТУПАЊЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНА МОЖЕ ИСКЉУЋИТИ ПП. ЈЕДИНСТВО ПРАВНОГ ПОРЕТКА - НЕШТО ШТО ЈЕ ЗАКОНИТО ПРЕМА ПРАВИЛИМА ЈАВНОГ ПРАВА НЕ МОЖЕ БИТИ КРИВИЧНО НЕПРАВО.
  2. ЈАВНИ ИНТЕРЕС ЗА СПРОВОЂЕЊЕМ ПРАВА НАДВЛАДАВА ЗАХВАТ У У СЛОБОДЕ ПОЈЕДИНЦА.
  3. ВРШЕЊЕ СД ЈЕ ОПРАВДАНО АКО ИСПЊАВА МИНИМАЛНЕ А. ФОРМАЛНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ - СТВАРНА И МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ И ПРИДРЖАВАЊЕ БИТНИХ ПРАВИЛА ФОРМЕ.
    Б. МАТЕРИЈАЛНУ ПРЕТПОСТАВКУ ПОДРАЗУМЕВА ДА СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ НЕПОСРЕДНО ПРИМЊЕУЈЕ ОВЛАШЋЕЊЕ САДРЖАНО У ОДГОВАРАЈУЋЕМ ЗАКОНУ ИЛИ АКТУ НЕКОГ ОРГАНА.
  4. КАДА СЛУЖБЕНИК ИМА ДИСКРЕЦИОНО ОВЛАШЋЕЊЕ ДОВОЉНО ЈЕ ДА ЈЕ ПРЕДУЗЕТУ МЕРУ СМАТРАО НЕОПХОДНОМ ЧАК И АКО СЕ ЊЕГОВА ПРОЦЕНА У ИСХОДУ ПОКАЖЕ ПОГРЕШНОМ.
  5. ТРАЖИ СЕ СРАЗМЕРНОСТ - ДА ОДАБРАНА МЕРА НАЈМАЊЕ ШКОДИ ПРАВИМА ПОГОЂЕНОГ ЛИЦА И ДА СЕ САВЕСНО ИСПИТАЈУ УСЛОВИ ПОД КОЈИМА СЕ ДЕЛУЈЕ. ТАКАВ ПРИСТУП ВОДИ ТОМЕ ДА ТЕК У СЛУЧАЈУ ВЕЋИХ ПРАВНИХ МАЊКАВОСТИ ПОСТОЈЕ НЕЗАКОНИТЕ РАДЊЕ, ТЕ АКО ТАКВИХ МАЊКАВОСТИ НЕМА НИЈЕ НИ МОГУЋА НУЖНА ОДБРАНА У ОДНОСУ НА РАДЊЕ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА.
27
Q

ХАПШЕЊЕ ПРИ ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

A
  1. ХАПШЕЊЕ ОД СТРАНЕ ГРАЂАНА - ГРАЂАНСКО ХАПШЕЊЕ И ДОЗВОЉЕНА САМОПОМОЋ.
  2. ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ЛИЦЕ ЛИШИ СЛОБОДЕ ДОК НЕ ДОЂУ ОСЛ ПОЛЦИЈЕ ДА НАСТАВЕ СА РАДОМ.
  3. ЧЛАН 292 ЗКП “СВАКО МОЖЕ УХАПСИТИ ЛИЦЕ ЗАТЕЧЕНО ПРИ ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ЗА КОЈЕ СЕ ГОНИ ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ”.
  • МОРА БИТИ КРИВИЧНО ДЕЛО
  • НЕ МОРА БИТИ СКРИВЉЕНО
  • НЕ МОРА ДА БУДЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНО
  • МОГУ СЕ ХАПСИТИ И САУЧЕСНИЦИ
  • МОРА ДА БУДЕ ЕКС ОФИЦИО КРИВИЧНО ДЕЛО
  1. ХВАТАЊЕ МОЖЕ КАКО ОД ОЧЕВИДАЦА ТАКО И ОД ДРУГИХ ЛИЦА (ПРИДОШЛИХ) АКО ОКОЛНОСТИ УПУЋУЈУ ДА НЕКО ЗАТЕЧЕНО ЛИЦЕ ПРЕДСТАВЊА УЧИНИОЦА.
  2. “ПРИ ИЗВРШЕЊУ” ЗАХТЕВ КОЈИ СУЖАВА ВРЕМЕНСКЕ КООРДИНАТЕ НА ПЕРИОД ОДВИЈАЊА ДЕЛА И ПЕРИОД НЕПОСРЕДНО НАКОН ФОРМАЛНОГ ДОВРШЕЊА, ДОК СЕ У ПОГЛЕДУ КРАЂЕ ОВАЈ ПЕРИОД ШИРИ ДО ОБЕЗБЕЂЕЊА МИРНЕ ДРЖАВИНЕ ОДН. ПОСЕДА. АКО СЕ ОВО ОВЛАШЋЕЊЕ ТУМАЧИ И У СМИСЛУ ДА СЕ УЧИНИЛАЦ МОЖЕ У ПОКУШАЈУ БЕКСТВА И ГОНИТ, ВРЕМЕНСКИ ОКВИР СЕ ШИРИ ДОК ГОД СЕ УЧИНИЛАЦ У НЕПРЕКИНУТОЈ ПОТЕРИ КОЈА ЈЕ ВРЕМЕНСКИ И ПРОСТОРНО ПОВЕЗАНА НЕ ЛИШИ СЛОБОДЕ ОД СТРАНЕ ГРАЂАНА.
28
Q

НАРЕЂЕЊЕ ПРЕТПОСТАВЉЕНОГ

A
  1. У ВОЈСЦИ У ПОЛИЦИЈИ И СЛУЖБАМА ЈАВНЕ УПРАВЕ КОЈЕ СЕ СТАРАЈУ О БЕЗБЕДНОСТИ ПОСТОЈИ ХИЈЕРАРХИЈСКИ ОДНОС - НАРЕЂЕЊЕ - ИЗВРШЕЊЕ
  2. ПОЛАЗИ СЕ ОД ПРЕТПОСТАВКЕ ДА ЈЕ НАРЕЂЕЊЕ ЗАКОНИТО ДА БИ СЕ ОБЕЗБЕДИЛО НОРМАЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ СЛУЖБЕ.
  3. МНОГИМ ПРОПИСИМА ЈЕ ИСКЉУЧЕЊА СЛЕПА ПОСЛУШНОСТ - БЕСПОГОВОРНОСТ.
    - ЗА ВОЈСКУ ИМА ПРАВИЛО “ИЗУЗЕВ НАРЕЂЕЊА ЧИЈИМ БИ СЕ ИЗВРШЕЊЕМ УЧИНИЛО КРИВИЧНО ДЕЛО”. ИПАК КЗ УТВРЂУЈЕ ПРАВИЛО ДА СЕ МОЖЕ ИСКЉУЧИТИ ПП ДЕЛА АКО ЈЕ НАРЕЂЕЊЕМ У ВОЈСЦИ НАРЕЂЕНО ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА КОЈЕ ЈЕ ВЕЗАНО ЗА СЛУЖБУ И ЗА КОЈЕ НИЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ОД ПЕТ ГОДИНА ИЛИ ТЕЖА КАЗНА А ПОТЧИЊЕНИ ЈЕ ЗНАО ДА ИЗВРШЕЊЕ НАРЕЂЕЊА ПРЕДСТАВЉА КРИВИЧНО ДЕЛО.
29
Q

ВАСПИТНО КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ

A
  1. ПРАВО НА КАЖЊАВАЊЕ ДЕТЕТА СЕ ИВЛАЧИ ИЗ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА, И ПОДРАЗУМЕВА ДА ЈЕ ЦИЉ ТАКВОГ ФИЗИЧКОГ КАЖЊАВАЊА ВАСПИТАЊЕ ДЕТЕТА. АКО ЗАХВАТ НИЈЕ УЧИЊЕН У ТОМ ЦИЉУ НЕ МОЖЕ ИСКЉУЧИТИ ПП.
  2. И КАД СЕ КАЖЊАВАЈУ НЕ СМЕЈУ СЕ ПОДВРГАВАТИ ПОНИЖАВАЈУЋИМ ПОСТУПЦИМА И КАЗНАМА КОЈЕ ВРЕЂАЈУ ЉУДСКО ДОСТОЈАНСТВО.
  3. НЕ МОЖЕ КАЖЊАВАЊЕ У ВИДУ НЕСРАЗМЕРНЕ ОДМАЗНЕ У ОДНОСУ НА УЧИЊЕНИ ПРЕСТУП ДЕТЕТА. ИСТО КАО ШТО НЕ СМЕ НИ ПРЕВЕНТИВНО КАЖЊАВАЊЕ У НАПРЕД.
  4. ПОРЕД ТОГА НИЈЕ ИСКЉУЧЕНО СВАКО КАЖЊАВАЊЕ ДЕТЕТА. БИТНО ЈЕ ДА ЈЕ У ЦИЉУ ВАСПИТАЊА И ДА НИЈЕ ВРЕЂАЊЕ ЉУДСКОГ ДОСТАОЈАНСТВА.
  5. ТРЕЋА ЛИЦА НЕ МОГУ ФИЗИЧКИ КАЖЊАВАТИ ДЕЦУ ПОЗИВАЊЕМ НА ЈАВНИ ИНТЕРЕС ИЛИ НАВОДНИ ПРЕТПОСТАВЉЕНИ ПРИСТАНАК РОДИТЕЉА. ИПАК ВЛАДАЈУЋЕ ЈЕ ГЛЕДИШТЕ ДА ЈЕ И ПОРЕД ТОГА ШТО ЈЕ РОДИТЉЕСКО ПРАВО ЛИЧНО ПРАВО КОЈЕ ЈЕ НЕПРЕНОСИВО МОГУЋЕ ПРИВРЕМЕНО ПРЕНЕТИ НА БЛИСКА ЛИЦА.
30
Q

СОЦИЈАЛНО АДЕКВАТНА ПОНАШАЊА И ДОЗВОЉЕНИ РИЗИК

A
  1. ДОЗВОЉЕНИ РИЗИК ОБУХВАТА ПОНАШАЊА КОЈА КАО СОЦ НЕЖЕЉНА НЕСУМЊИВО ОСВАРУЈУ ОБЕЛЕЖЈА НЕКОГ КД АЛИ КОЈА ЈОШ УВЕК НЕ ПРЕЛАЗЕ ЗАМИШЉЕНИ ПРАГ ОПАСНОСТИ НЕОПХОДНЕ ЗА ЗАСНИВАЊЕ КРИВИЧНЕ ПРОТИВПРАВНОСТИ.
  2. УКАЗУЈЕ СЕ ДА БИ ОВДЕ ЛИЦЕ ТРЕБАЛО ДА ПРЕДУЗМЕ ОДРЕЂЕНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ КАКО СЕ ТО ЊЕГОВО РИЗИЧНО ПОНАШАЊЕ НЕ БИ ПРЕТОЧИЛО У ПОВРЕДУ.