Поглавље 10 - Кривичне санкције

Question 1

СИСТЕМ И ОПШТА СВРХА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Answer 1

1. СИСТЕМ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА У СРБИЈИ ИМА 4 КОМАДА:
   А. КАЗНЕ
   Б. МЕРЕ УПОЗОРЕЊА
   В. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ
   Г. ВАСПИТНЕ МЕРЕ
   - ИПАК КАЖЕ СЕ ДА ЈЕ ОВО ДУАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП ЈЕР ГА ДЕЛИМО НА КАЗНЕ ЧИЈА ЈЕ АЛТЕРНАТИВА МЕРА УПОЗОРЕЊА И МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЧИЈА ЈЕ ЈЕДНА ВРСТА ВАСПИТНА МЕРА КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ МАЛОЛЕТНИ УЧИНИЛАЦ КАКО БИ СЕ УТИЦАЛО НА ЊЕГА ДА УБУДУЋЕ НЕ ВРШИ КД.
2. ОСНОВНИ ЗАХТЕВ КРИМ ПОЛИТИК ОСТВАРУЈЕ СЕ КАЖЊАВАЊЕМ У СКЛАДУ СА ТЕЖИНОМ ДЕЛА И СТЕПЕНОМ КРИВИЦЕ.
3. МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ВИД РЕАКЦИЈЕ НА ОПАСНОСТ КОЈА ПОТИЧЕ ОД УЧИНИОЦА, КАКО БИ СЕ ПРЕДАГОШКИМ И ТЕРАПЕУТСКИМ ДЕЛОВАЊЕМ НА ЊЕГА СПРЕЧИЛО ВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА У БУДУЋНОСТИ.
4. ОПШТА СВРХА ПРОПИСИВАЊА И ИЗРИЦАЊА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА ЈЕ СУЗБИЈАЊЕ ДЕЛА КОЈИМА СЕ ПОВРЕЂУЈУ ИЛИ УГРОЖАВАЈУ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНЕ КРИВИЧНИМ ЗАКОНОДАВСТВОМ - ЧЛ 4 СТАВ 2 КЗ.
   - ПОРЕД ОВЕ ОПШТЕ СВАКА ПОСЕБНА КРИВИЧНА САНКЦИЈА ИМА И СВОЈУ СВРХУ И БЕЗ ЊЕНОГ УЗИМАЊА У ОБЗИР НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ.
5. У СРПСКОМ ПРАВУ НЕ ВАЖИ ПРАВИЛНОСТ ДА СЕ ЗА СВАКУ КРИВИЧНУ САНКЦИЈУ ТРАЖИ КРИВИЦА УЧИНИОЦА.
   - ПОСТОЈЕ МЕР ЕБЕЗБЕДНОСТИ МЕДИЦИНСКОГ КАРАКТЕРА КОЈЕ СЕ МОГУ ИЗРЕЋИ И УЧИНИОЦУ ПП ДЕЛА У ЗАКОНУ ОДРЕЂЕНОГ КАО КРИВИЧНОГ.
   - ПОСТОЈИ И МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ОДУЗИМАЊА ПРЕДМЕТА КОЈА СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ И НЕКОМЕ КО НИЈЕ УЧИНИО НИ ПП ДЕЛО КОЈЕ ЈЕ ЗАКОНОМ ПРЕДВИЂЕНО.

Question 2

СИСТЕМ КАЗНИ

Answer 2

1. КАЗНА ЈЕ ВИД КП РЕАКЦИЈЕ КОЈОМ СЕ УЧИНИОЦУ НАНОСИ ИЗВЕСНО ЗЛО.
   - ОНА ЈЕ СОЦИЈАЛНО ЕТИЧКИ СУД О НЕВРЕДНОСТИ СКРИВЉЕНОГ ПОНАШАЊА
   - ИАКО ЈЕ УЛТИМА РАЦИО НЕКАДА ЈЕ КАЗНА НЕИЗБЕЖНА ДА НЕ БИ ЉУДИ САМИ БИРАЛИ ВИД ОДМАЗДЕ УЧИНИОЦУ ПП ДЕЛА.
   - КАЖЊАВАЊЕ ИМА ЗА ЦИЉ ДА ДРУШТВО И ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ ЉУДИ У ЗАЈЕДНИЦИ ЗАШТИТИ ОД ОПАСНИХ ПОНАШАЊА КОЈА ГА УГРОЖАВАЈУ.
2. ПОРЕД РЕТРИБУЦИЈЕ У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ СЕ НАСТОЈИ ПРИМЕНИТИ КОНЦЕПТ РЕСТОРАТИВНЕ ПРАВДЕ И ДА СЕ ИЗНАЂУ АЛТЕРНАТИВНИ НАЧИНИ РЕАГОВАЊА НА КРИМИНАЛИТЕТ ГДЕ БИ СЕ ИШЛО КА АКТИВНИЈЕМ ПРИСТУПУ ЗАЈЕДНИЦЕ И ПОСРЕДОВАЊУ.
3. СИСТЕМ КАЗНИ КОД НАС ОБУХВАТА 5 ВРСТА: ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР, КАЗНА ЗАТВОРА, НОВЧАНА КАЗНА, РАД У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ И ОДУЗИМАЊЕ ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ.
4. КЗ ПОЗНАЈЕ ПОДЕЛУ НА ГЛАВНЕ И СПОРЕДНЕ КАЗНЕ.
   - ГЛАВНЕ КАЗНЕ СЕ МОГУ ИЗРЕЋИ САМОСТАЛНО А СПОРЕДНЕ СЕ МОРАЈУ ИЗРЕЋИ УЗ НЕКУ ГЛАВНУ КАЗНУ. ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР И КАЗНА ЗАТВОРА СЕ МОГУ ИЗРЕЋИ САМО КАО ГЛАВНЕ КАЗНЕ.
   - КОД НАС НЕ ПОСТОЈИ НИЈЕДНА КАЗНА КОЈА СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ САМО КАО СПОРЕДНА.
   - АКО ЈЕ ЗА ЈЕДНО ДЕЛО ПРОПИСАНО ВИШЕ КАЗНИ САМО СЕ ЈЕДНА МОЖЕ ИЗРЕЋИ КАО ГЛАВНА. ОВО ПРЕВАСХОДНО ВАЖИ ЗА КУМУЛАТИВНЕ КАЗНЕ. АЛИ И КОД АЛТЕРНАТИВНИХ КАЗНИ СУД ЋЕ ОДАБРАНУ КАЗНУ ИЗРЕЋИ КАО ГЛАВНУ.

Question 3

СВРХА КАЖЊАВАЊА

Answer 3

1. ЗАЧЕЦИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА СУ ВИДЕЛИ ОДМАЗДУ КАО ЦИЉ КАЗНЕ А НЕ ДРУШТВЕНИ ЦИЉ.
   - УЧИНИОЦУ СЕ ЗА УЧИЊЕНО ЗЛО ВРАЋА ЗЛОМ. ТО ЈЕ ПРИНЦИП ТАЛИОНА.
   - УЧЕЊА О ОДМАЗДИ ОСЛИКАВАЈУ СЕ КРОЗ АПСОЛУТНЕ ТЕОРИЈЕ. ОНА ЈЕ ДУГО ВЛАДАЛА ЗБОГ СТАВОВА МНОГИХ ЈАКИХ ФИЛОЗОФА И ЦРКВЕ.
   - У 19. ВЕКУ УТИЦАЈ ТЕОРИЈЕ ОДМАЗДЕ ПОЛАКО ЈЕЊАВА, ЈЕР СЕ СХВАТАЈУ СЛАБОСТИ ОДМАЗДЕ. ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ ЈЕ ЊЕНА КРУТОСТ КОЈА НЕ ДОПУШТА ПРЕИСТПИТИВАЊЕ НУЖНОСТИ ИЗРИЦАЊА КАЗНЕ. КАЗНА СЕ ИЗРИЧЕ ЧАК И КАДА НЕ ПОСТОЈИ КРИМИНАЛНО ПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕС ЗА КАЖЊАВАЊЕМ. НИ БЛАЖА ВАРИЈАНТА ОКАЈАВАЊА ГРЕХА НИЈЕ ОК ЈЕР ПОЛАЗИ ОД ПРЕПОСТАВКЕ МОРАЛНОГ ПРЕВРАТА УЧИНИОЦА КОЈИ ЧЕСТО ИЗОСТАЈЕ.
   - У САВРЕМЕНОМ ПРАВУ СЕ ИДЕЈА ОДМАЗДЕ СЕ ИЗРАЖАВА ПРЕКО ЗАХТЕВА ДА КАЗНА БУДЕ ПРАВЕДНА И СРАЗМЕРНА УЧИНЊЕНОМ ДЕЛУ И КРИВИЦИ.
2. ХУМАНИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ У КАЖЊАВАЊУ ВИДЕ ДРУШТВЕНО КОРИСНИ ЦИЉ.
   - ОНЕ ПОЛАЗЕ ОД ТОГА ДА СЕ СВРХА КАЖЊАВАЊА ПРЕ МОЖЕ ПОСТИЋИ УЧИНИОЧЕВОМ РЕИНТЕГРАЦИЈОМ У ДРУШТВО НЕГО ЊЕГОВИМ ЖИГОСАЊЕМ.
   - КАЖЊАВАЊЕ НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ ОКРЕНУТО ПРОШЛОСТИ ВЕЋ БУДУЖНОСТИ ПА ЈЕ ЦИЉ СПРЕЧИТИ ВРШЕЊЕ ДЕЛА УБУДУЋЕ (РЕЛАТИВНЕ ТЕОРИЈЕ).
   - ОВДЕ СУ У ПИТАЊУ ИДЕЈЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ - ЦИЉ КАЖЊАВАЊА ЈЕ ПОПРАВЉАЊЕ УЧИНИОЦА.
   - ОНА ЈЕ БИЛА У ВРЕМЕ СВОГ НАСТАНАКА ВРЛО ПРИВЛАЧНА АЛИ СЕ ДОЖИВЕЛО РАЗОЧАРАЊЕ.
   - ЊЕН НЕДОСТАТАК ЈЕ У ТОМЕ ШТО ПРЕВАСПИТАВАЊЕ ЗА РАЗЛИКУ ОД ОДМАЗДЕ НИЈЕ У КОРЕЛАЦИЈИ СА ТЕЖИНОМ ЗЛОЧИНА И ТРАЈАЊЕМ ЗАТВОРА.
   - ТРАЈАЊЕ КАЗНЕ ОВДЕ НЕ БИ ЗАВИСИЛО ОД ТЕЖИНЕ ДЕЛА И КРИВИЦЕ ВЕЋ ОД ТОГА ДА ЛИ СЕ УЧИНИЛАЦ ПОПРАВИО. ТО БИ ВОДИЛО НЕОДРЕЂЕНИМ ТРАЈАЊИМА КАЗНЕ.

3.ЗА РАЗЛИКУ ОД СПЕЦИЈАЛНЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ ГЕНЕРАЛНА ПРЕВЕНЦИЈА НАСГЛАСАК СТАВЉА НА ДЕЛОВАЊЕ ЧЛАНОВА ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.
- КАЖЊАВАЊЕМ ЗЛОЧИНЦА ГРАЂАНИ СЕ ПОУЧАВАЈУОД КАКВИХ ПОНАШАЊА СУ ДУЖНИ ДА СЕ УЗДРЖЕ, И ШТА ИХ У СУПРОТНОМ ОЧЕКУЈЕ.
- ФОЈЕРБАХ ПСИХИОЛОШКА ПРИНУДА КАЖЕ ДА НЕПРИЈАТНОСТ ОД КАЗНЕ ТРЕБА ДА БУДЕ ВЕЋА НЕГО ЗАСЛУЖЕНИ ПРЕКОР.
- ГЕНЕРАЛНА ПРЕВЕНЦИЈА СЕ ИЗРАЖАВА У 2 ВИДА:
А. НЕГАТИВНИ - КАЖЊАВАЊЕМ СЕ ГРАЂАНИ ЗАСТРАШУЈУ.
Б. ПОЗИТИВНИ - ЈАЧАЊЕ ПОВЕРЕЊА ГРАЂАНА У ПРАВНИ ПОРЕДАК. КВАЛИТЕТНИМ РАДОМ ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА ПРЕКО ЗАДОВОЉЕЊА ПРАВДЕ.
- НИ УЧЕЊЕ О ГЕН ПРЕВЕНЦИЈИ НЕ ДАЈЕ ПОУЗДАН ОСЛОНАЦ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ ТРАЈАЊА КАЗНЕ.

4. СВРХА КАЖЊАВАЊА ПРЕМА ЧЛАНУ 42 КЗ:
   А. СПРЕЧАВАЊЕ УЧИНИОЦА ДА ВРШИ КРИВИЧНА ДЕЛА
   Б.УТИЦАЊЕ НА УЧИНИОЦА ДА УБУДУЋЕ НЕ ЧИНИ КРИВИЧНА ДЕЛА
   В. УТИЦАЊЕ НА ДРУГЕ ДА НЕ ЧИНЕ КРИВИЧНА ДЕЛА.
   Г. ИЗРАЖАВАЊЕ ДРУШТВЕНЕ ОСУДЕ ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО, ЈАЧАЊЕ МОРАЛА И УЧВРШЋИВАЊЕ ОБАВЕЗЕ ПОШТОВАЊА ЗАКОНА
   Д. ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВЕДНОСТИ И СРАЗМЕРНОСТИ ИЗМЕЂУ ДЕЛА И ТЕЖИНЕ КАЗНЕ.
   - КАЗНЕНИ РАСПОНИ СУ ПОЛАЗНА ТАЧКА У ОДРЕЂИВАЊУ КАЗНЕ И СУД ЗАКОНОДАВЦА О СТЕПЕНУ ОПАСНОСТИ ДЕЛА.
   - СРПСКО ПРАВО ПРИПАДА МЕШОВИТИМ УЧЕЊИМА О СВРСИ КАЖЊАВАЊА.

Question 4

ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР

Answer 4

1. УМЕСТО КАЗНЕ ОД 30 ДО 40 ГОДИНА ЗАТВОРА 2019. ЈЕ УВЕДЕН ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР
   - ПРОПИСАНА ЈЕ ЗА НАЈТЕЖА ДЕЛА И ПОРЕД ОНИХ ГДЕ ЈЕ РАНИЈЕ БИЛО ОД 30 ДО 40 ИМАМО ГА И ЗА НЕКА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ГДЕ ЈЕ ОКОЛНОСТ УЗРАСТ ЖРТВЕ ИЛИ СМРТ.
   - ЊЕН ЗНАЧАЈ НИЈЕ У ЧЕСТОМ ИЗРИЦАЊУ ВЕЋ У ГЕНЕРАЛНО ПРЕВЕНТИВНОМ ДЕЛОВАЊУ.
2. У НАШЕМ ПРАВУ НИГДЕ НИЈЕ ОДРЕЂЕН КАО АПСОЛУТНА ТЈ ЈЕДИНА ПРОПИСАНА КАЗНА.
   - УВЕК СЕ ПРОПСИУЈЕ УЗ КАЗНУ ЗАТВОРА.
   - У ДОКТРИНИ ПОСТОЈИ БОЈАЗАН ДА ЋЕ СЕ ЈАКО РЕТКО ИЗРИЦАТИ ЗБОГ НЕМОГУЋНОСТИ ИЗРИЦАЊА КАЗНЕ ПРЕКО 20 ГОДИНА.
3. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ САМО КАО ГЛАВНА КАЗНА.
   - НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ НАВРШИЛО 21 ГОДИНУ.
4. НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ У СИТУАЦИЈАМА КАДА ПОСТОЈИ НЕКИ ОД ЗАКОНСКИХ ОСНОВА ЗА УБЛАЖАВАЊЕ ИЛИ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ. ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ СЕ ОВО ОДНОСИ И НА ОНА ДЕЛА ГДЕ ЈЕ ИСКЉУЧЕНА МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ДОЖ ЗАТ И ТАМО ГДЕ СЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ ИЛИ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ.

Question 5

КАЗНА ЗАТВОРА

Answer 5

1. КАЗНОМ ЗАТВОРА СЕ УЧИНИОЦУ КД ОГРАНИЧАВА СЛОБОД КРЕТАЊА ПРИНУДНИМ БОРАВКОМ У КАЗНЕНО-ПОПРАВНОМ ЗАВОДУ.
2. ОПШТИ МИНИМУМ КАЗНЕ ЗАТВОРА ЈЕ 30 ДАНА А ОПШТИ МАКСИМУМ 20 ГОДИНА.
   - ДРУЋТВЕНУ ОПАСНОСТ КОНРЕКТНОГ ПОНАШАЊА ЗАКОНОДАВАЦ ИЗРАЖАВА КРОЗ УЖИ РАСПОН У ОКВИРУ ОПШТЕГ РАСПОНА.
   - ТАМО ГДЕ НИСУ ПРОПИСАНИ ПОСЕБНИ МИНИМУМ ИЛИ МАКСИМУМ ВАЖЕ ОПШТЕ ВРЕДНОСТИ.
3. КАЗНА ЗАТВОРА СЕ ИЗРИЧЕ НА ПУНЕ ГОДИНЕ И МЕСЕЦЕ, А ДО 6 МЕСЕЦИ МОЖЕ БИТИ ИЗРЕЧЕНА И НА ДАНЕ.
4. У ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ЗАТВОРУ УРАЧУНАВА СЕ ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ПРИТВОРУ КАО И СВАКО ДРУГО ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ У ВЕЗИ СА КД.
5. ТЗВ. КУЋНИ ЗАТВОР ПРЕДСТАВЉА МОДАЛИТЕТ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА, А НЕ САМОСТАЛНУ КАЗНУ.
   - АКО СУД ИЗРЕКНЕ КАЗНУ ЗАТВОРА ДО 1 ГОДИНЕ, СУД МОЖЕ ИСТОВРЕМЕНО ОДРЕДИТИ ДА ЋЕ СЕ ОНА ИЗВРШИТИ ТАКО ШТО ЋЕ ЈЕ ОСУЂЕНИ ИЗДРЖАВАТИ У ПРОСТОРИЈАМА У КОЈИМА СТАНУЈЕ, УКОЛИКО СЕ, С ОБЗИРОМ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА, ЊЕГОВ РАНИЈИ ЖИВОТ, ДРЖАЊЕ ПОСЛЕ УЧИНЊЕНОГ ДЕЛА, СТЕПЕН КРИВИЦЕ И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА ЈЕ ДЕЛО УЧИНИО, МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ СЕ И НА ТАЈ НАЧИН ОСТВАРИТИ СВРХА КАЖЊАВАЊА.
6. ОСУЂЕНИ КОЈЕМ ЈЕ ОДРЕЂЕНО ИЗВРШЕЊЕ КУЋНОГ ЗАТВОРА НЕ СМЕ НАПУШТАТИ ПРОСТОРИЈЕ У КОЈИМА СТАНУЈЕ, ОСИМ У СЛУЧАЈЕВИМА КОЈЕ ПРОПИСУЈЕ ЗАКОН О ИЗВРШЕЊУ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА.
   - ЗА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ АКО ОКР ЖИВИ СА ОШТЕЋЕНОМ НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ КУЋНИ ЗАТВОР.
   - ТРЕБА ГА РАЗЛИКОВАТИ ОД КУЋНОГ ПРИТВОРА.

Question 6

УСЛОВНИ ОТПУСТ

Answer 6

1. УСЛОВНИ ОТПУСТ ПОДРАЗУМЕВА ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ ЛИЦА СА ИЗДРЖАВАЊА КАЗНЕ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ ПРЕ ЊЕНОГ ИСТЕКА, ПОД ОДРЕЂЕНИМ ПРЕТПОСТАВКАМА.
   - АКО УСЛОВНИ ОТПУСТ НЕ БУДЕ ОПОЗВАН СМАТРА СЕ ДА ЈЕ КАЗНА ИЗДРЖАНА, ДОК ЋЕ У СЛУЧАЈУ ВРШЕЊА ДЕЛА ТОКОМ УСЛОВА БИТИ ПОСЛАТ ДА ИЗДРЖИ ОСТАТАК КАЗНЕ.
2. У ПОГЛЕДУ ОДЛУЧИВАЊА О УСЛОВНОМ ОТПУСТУ ПОСТОЈЕ 2 МЕТОДА: 1. СУДСКИ И 2. УПРАВНИ. КОД НАС ЈЕ СУДСИ МЕТОД.
3. ПОСТОЈЕ ДВА МОГУЋА РЕЖИМА УСЛОВНОГ ОТПУСТА У НАШЕМ ПРАВУ. ПРЕДВИЂЕН КАО ПРАВИЛО И ПРЕДВИЂЕН КАО МОГУЋНОСТ.
4. ПРВИ РЕЖИМ У КОЈЕМ СЕ ПРЕТПОСТАВЉА ДА ПУШТАЊЕ БУДЕ ПРАВИЛО КАЖЕ ДА ЋЕ СУД ОСУЂЕНОГ КОЈИ ЈЕ ИЗДРЖАО ДВЕ ТРЕЋИНЕ КАЗНЕ ПУСТИТИ АКО СЕ ТОКОМ ИЗДРЖАВАЊА КАЗНЕ ТАКО ПОПРАВИО ДА СЕ СА ОСНОВОМ МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ СЕ НА СЛОБОДИ ДОБРО ВЛАДАТИ, А НАРОЧИТО ДА ДО ИСТЕКА КАЗНЕ НЕЋЕ УЧИНИТИ НОВО КД.
   - РАЗЛОГ “СА ОСНОВОМ” ЗНАЧИ ДА ЋЕ СУД ДОНЕТИ ТАКАВ ЗАКЉУЧАК ЧАК И КАДА НИЈЕ СИГУРАН У ТО.
   - УСЛОВНИ ОТПУСТ ТРАЈЕ ДО ИСТЕКА ИЗРЕЧЕНЕ КАЗНЕ ЈЕДИНО КОД ДОЖИВОТНОГ ЗАТВОРА ТРАЈЕ 15 ГОДИНА ОД ОТПУСТА.
   - ИАКО ЈЕ ОВО ЗАМИШЉЕНО КАО ПРАВИЛО ИПАК СЕ СУДУ ДАЈЕ ДА ЦЕНИ ДА ЛИ ЈЕ ОПРАВДАНО ПУСТИТИ ОСУЂЕНОГ.
5. ДРУГИ РЕЖИМ ВАЖИ ЗА НЕКА ТЕЖА КД ГДЕ СЕ СТАВЉА НА ОЦЕНУ СУДА ДА ЛИ ЋЕ ИЛИ НЕЋЕ ПОД ИСТИМ ПРЕТПОСТАВКАМА КАО ЗА ПРВИ РЕЖИМ ПУСТИТИ ОСУЂЕНОГ НА УСЛОВНИ ОТПУСТ.
   - ТЈ. СУД МОЖЕ УСЛОВНО ПУСТИТИ ЗА ДЕЛА: ГДЕ ЈЕ ИЗРЕЧЕН ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР АКО ЈЕ ИУДРЖАО 27 ГОДИНА ЗАТВОРА, БИЛО КОЈЕ ДЕЛО ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ, ЧОВЕЧНОСТ И ДРУГИХ МП ПРАВА ИЛИ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ, ЗА ТЕЖЕ ОБЛИКЕ 194, ДРОГА ОКГ, ПРИМАЊЕ ИЛИ ДАВАЊЕ МИТА, КОЈИ ЈЕ ОСУЂЕН ОД СТРАНЕ СПЕЦИЈАЛЕ, КО ЈЕ ТРИ ПУТА ОСУЂИВАН, А НИЈЕ ОБРИСАНА ИЛИ РЕХАБИЛИТОВАНА КАЗНА.
6. ОДЛУКОМ О УСЛОВНОМ ОТПУСТУ МОГУ СЕ ОДРЕДИТИ ДОДАТНЕ ОБАВЕЗЕ ОСУЂЕНОГ КОЈЕ СУД МОЖЕ ОДРЕДИТИ И У СЛУЧАЈУ УСЛОВНЕ ОСУДЕ СА ЗАШТИТНИМ НАДЗОРОМ.
   - ИСПУЊАВАЊЕ ОБАВЕЗА ВРШИ ПОВЕРЕНИК, СУД МОЖЕ ОДРЕДИТИ И ЕЛЕКТРОНСКИ НАДЗОР.
7. КЗ ИСКЉУЧУЈЕ МОГУЋНОСТ УСЛОВНОГ ОТПУСТА КОД НЕКИХ ДЕЛА. ТО СУ НАЈТЕЖА ДЕЛА:
   А. УБИСТВО ДЕТЕТА ИЛИ БРЕМЕНИТЕ ЖЕНЕ
   Б. СИЛОВАЊЕ ДЕТЕТА ОДНОСНО СИЛОВАЊЕ СА СМРЋУ
   В. ОБЉУБА НАД НЕМОЋНИМ ДЕТЕТОМ ИЛИ СА СМРТНИМ ИСХОДОМ
   Г. ОБЉУБА СА ДЕТЕТОМ СА СМРТНИМ ИСХОДОМ
   Д. ОБЉУБА ЗЛОУПОТРЕБОМ ПОЛОЖАЈА НАД ДЕТЕТОМ СА СМРТНИМ ИСХОДОМ.

Question 7

ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНОГ ОТПУСТА

Answer 7

1. ПОСТОЈЕ ОБАВЕЗНИ И ФАКУЛТАТИВНИ ОПОЗИВ УСЛОВНОГ ОТПУСТА.
2. СУД ЋЕ ОБАВЕЗНО ОПОЗВАТИ УСЛОВНИ ОТПУСТ АКО ОСУЂЕНИ У ВРЕМЕ ЊЕГОВОГ ТРАЈАЊА УЧИНИ ЈЕДНИ ИЛИ ВИШЕ КД ЗА КОЈА ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗАТВОРА ПРЕКО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ. ИСТО ВАЖИ И АКО СЕ ОТКРИЈЕ НЕКО РАНИЈЕ КД ОСУЂЕНОГ ЗА КОЈЕ МУ СЕ СУДИ.
   - КАДА ОПОЗОВЕ УСЛОВНИ ОТПУСТ СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ КАЗНУ ПРИМЕНОМ ПРАВИЛА ЗА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ЗА КД У СТИЦАЈУ УЗИМАЈУЋИ РАНИЈЕ ИЗРЕЧЕНУ КАЗНУ КАО УТВРЂЕНУ.
   - ОНО ШТО ЈЕ ИЗДРЖАО МУ СЕ УРАЧУНАВА АЛИ ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ПРОВЕО НА УСЛОВНОМ ОТПУСТУ МУ СЕ НЕ УРАЧУНАВА.
   - ПОСТУПАК ЗА ОПОЗИВЊА УСЛ

Question 8

ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНОГ ОТПУСТА

Answer 8

1. ПОСТОЈЕ ОБАВЕЗНИ И ФАКУЛТАТИВНИ ОПОЗИВ УСЛОВНОГ ОТПУСТА.
2. СУД ЋЕ ОБАВЕЗНО ОПОЗВАТИ УСЛОВНИ ОТПУСТ АКО ОСУЂЕНИ У ВРЕМЕ ЊЕГОВОГ ТРАЈАЊА УЧИНИ ЈЕДНИ ИЛИ ВИШЕ КД ЗА КОЈА ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗАТВОРА ПРЕКО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ. ИСТО ВАЖИ И АКО СЕ ОТКРИЈЕ НЕКО РАНИЈЕ КД ОСУЂЕНОГ ЗА КОЈЕ МУ СЕ СУДИ.
   - КАДА ОПОЗОВЕ УСЛОВНИ ОТПУСТ СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ КАЗНУ ПРИМЕНОМ ПРАВИЛА ЗА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ЗА КД У СТИЦАЈУ УЗИМАЈУЋИ РАНИЈЕ ИЗРЕЧЕНУ КАЗНУ КАО УТВРЂЕНУ.
   - ОНО ШТО ЈЕ ИЗДРЖАО МУ СЕ УРАЧУНАВА АЛИ ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ПРОВЕО НА УСЛОВНОМ ОТПУСТУ МУ СЕ НЕ УРАЧУНАВА.
   - ПОСТУПАК ЗА ОПОЗИВЊА УСЛОВНОГ ОТПУСТА ЈЕ ИСТИ КАО И ПОСТУПАК ЗА ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ.
3. ФАКУЛТАТИВНО ОПОТИВАЊЕ УСЛОВНОГ ОТПУСТА - АКО УЧИНИ ЈЕДНО ИЛИ ВИШЕ ДЕЛА ЗА КОЈА МУ ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗАТВОРА ДО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ.
   - МОЖЕ ДА МУ ОПОЗОВЕ И АКО НИЈЕ ИСПУНИО ЈЕДНУ ОД ОБАВЕЗА КОЈЕ МУ ЈЕ СУД ДАО.
   - АКО УСЛОВНО ОТПУШТЕМО БУДЕ ОСУЂЕН ЗА НОВО ДЕЛО ДО ГОДИНУ ДАНА А СУД МУ НЕ ОПОЗОВЕ УСЛОВНИ ОТПУСТ ВРЕМЕ УСЛОВНОГ ОТПУСТА МУ СЕ ПРОДУЖАВА ЗА ВРЕМЕ КОЈЕ ПРОВЕДЕ НА ИЗДРАВАЊУ НОВЕ КАЗНЕ.
4. УО СЕ МОЖЕ ОПОЗВАТИ НАЈКАСНИЈЕ У РОКУ ОД ДВЕ ГОДИНЕ ОД ДАНА КАД ЈЕ ИСТЕКАО.

Question 9

НОВЧАНА КАЗНА

Answer 9

1. ТО ЈЕ ОСНОВНА ИМОВИНСКА КАЗНА КОЈА ЈЕ ДОБРА ЗА СРЕДЊИ И ЛАКШИ КРИМИНАЛИТЕТ КОЈОМ СЕ ИЗБЕГАВАЈУ ЛОШЕ СТРАНЕ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ.
   - ИСПЛАТИВА ЈЕ ПО БУЏЕТ.
2. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ИЛИ У ДНЕВНИМ ИЗНОСИМА ИЛИ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ.
3. СУД НЕ МОЖЕ НОВЧАНУ КАЗНУ ИЗРЕЋИ КАД ХОЋЕ ВЕЋ САМО КАДА ЈЕ ОНА ПОЊЕБНО ПРОПИСАНА.
   - ОНА СЕ ПРОПИСУЈЕ АЛТЕРНАТИВНО ИЛИ КУМУЛАТИВНО УЗ ЗАТВОР.
4. НОВЧАНА КАЗНА МОЖЕ БИТИ ИЗРЕЧЕНА И КАДА НИЈЕ ПРОПИСАНА ЗА ПОЈЕДИНО КД, АКО ЈЕ СУД ИСКОРИСТИО МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА (БЕЗ ПОСЕБНОГ МИНИМУМА).
   - ТАКОЂЕ ЗА КД УЧИЊЕНА ИЗ КОРИСТОЉУБЉА НК МОЖЕ ДА СЕ ИЗРЕКНЕ И КАДА НИЈЕ ПРОПИСАНА КОД КД ИЛИ АКО ЈЕ АЛТЕРНАТИВНО ОДРЕЂЕНА УЗ ЗАТВОР А СУД КАО ГЛАВНУ ИЗРЕКНЕ ЗАТВОР
5. НК У ДНЕВНИМ ИЗНОСИМА ИМА ПРЕДНОСТ ШТО ОМОГУЋАВА КАЖЊАВАЊЕ ПРЕМА ИМОВИНСКОМ СТАЊУ КОНРЕКТНОГ УЧИНИОЦА.
   - ОНА СЕ ОДМЕРАВА ТАКО ШТО СЕ УТВРДИ БРОЈ ДНЕВНИХ ИЗНОСА И ВИСИНА ЈЕДНОГ ДНЕВНОГ ИЗНОСА ПА СЕ ПОМНОЖЕ.
   - БРОЈ ДНЕВНИХ ИЗНОСА МОЖЕ БИТИ ОД 10 ДО 360.
   - БРОЈ ДНЕВНИХ ИЗНОСА ОДМЕРАВА СЕ НА ОСНОВУ ЧЛ 54 АЛИ У ЗАКОНОМ ОДРЕЂЕНИМ РАСПОНИМА.
6. ВИСИНА ДНЕВНОГ ИЗНОСА СЕ УТВРЂУЈЕ ПРЕМА НЕТО ПРИНЦИПУ.
   - ПРИХОДИ-НУЖНИ РАСХОДИ НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ / БРОЈ ДАНА У ГОДИНИ.
   - СУД МОЖЕ ДА ТРАЖИ ПОДАТКЕ ОД БАНАКА И ДРУГИХ ИНСТИТУЦИЈА.
   - УКОЛИКО СЕ НЕ МОГУ ПРИБАВИТИ ПОДАЦИ О ПРИХОДИМА И РАСХОДИМА СУД ЋЕ СЛОБОДНОМ ПРОЦЕОМ УТВРДИТИ ВИСИНУ ДНЕВНОГ ИЗНОСА, АЛИ ТО МОРА ОБРАЗЛОЖИТИ.
7. АКО НИЈЕ МОГУЋЕ НИ СЛОБОДНОМ ПРОЦЕНОМ УТВРДИТИ ИЛИ БИ СЕ ПРЕВИШЕ ОДУЖИО ПОСТУПАК ОНДА СЕ ИДЕ НА НК У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ.
   - ТО ЈЕ ЗАМИШЉЕНО КАО СУПСИДИЈАРНИ МЕТОД КАД НИЈЕ МОГУЋ ПРВИ МОДЕЛ.
   - АСК ЈЕ СТАВА ДА ЈЕ НЕОПХОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗАШТО НИЈЕ ПРИМЕЊЕН СИСТЕМ ДНЕВНИХ ИЗНОСА. ИПАК ЗБОГ СВОЈЕ ЈЕДНОСТАВНОСТИ ЈЕ ОВАЈ СИСТЕМ ПРИМАРАН.
   - СУД ИПАК И КОД ОВОГ МОДЕЛА УЗИМА У ОБЗИР ИМОВНО СТАЊЕ УЧИНИОЦА.
   - ТО ШТО ЈЕ УЧИНИЛАЦ СЛАБИЈЕГ ИМОВНОГ СТАЊА НЕ ЗНАЧИ ДА МУ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ НК МЕЂУТИМ АКО ЈЕ ИЗВЕСНО ДА НЕ МОЖЕ ДА ПЛАТИ СУДОВИ ИЗБЕГАВАЈУ ПРИМЕНУ ОВЕ КАЗНЕ.
8. КЗ ОДРЕЂУЈЕ ОПШТИ МИНИМУМ И МАКСИМУМ НК У ОДРЕЂЕНИМ ИЗНОСИМА ОД НАЈМАЊЕ 10.000,00 А НАЈВИШЕ 1.000.000,00 ДИНАРА А АКО ЈЕ ДЕЛО ИЗ КОРИСТОЉУБЉА ОНДА 10.000.000,00 ДИНАРА.
   - КОД ДНЕВНИХ ИЗНОСА ЈЕ ОВАЈ ОПСЕГ МНОГО ВЕЋИ И МОЖЕ БИТИ ОД 5.000,00 ДО 18.000.000,00 ДИНАРА И НЕМА ИЗУЗЕТКА ЗА КОРИСТОЉУБЉЕ.
9. АКО ЈЕ ИЗРЕКАО НК СУД МОРА У ПРЕСУДИ ОПРЕДЕЛИТИ НАЧИН ОДМЕРАВАЊА, РОК ПЛАЋАЊА И ОДАБРАТИ НАЧИН ЗАМЕНЕ ОВЕ КАЗНЕ ЗАТВОРОМ ИЛИ РАДОМ У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ АКО ОСУЂЕНИ НЕ ПЛАТИ.
   - У ОПРАВДАНИМ СЛУЧАЈЕВИМА СУД МОЖЕ ДОЗВОЛИТИ ПЛАЋАЊЕ У РАТАМА.
   - У НОВЧАНУ КАЗНУ СЕ УРАЧУНАВА ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ПРИТОВРУ НА НАЧИН ДА ЈЕДАН ДАН ПРЕДСТАВЉА 1.000,00 ДИНАРА.
10. АКО ОСУЂЕНИ НЕ ПЛАТИ НК НЕМА ВИШЕ ПРИНУДНЕ НАПЛАТЕ ВЕЋ ЋЕ СУД ТУ КАЗНУ ЗАМЕНИТИ КАЗНОМ ЗАТВОРА ИЛИ РАДОМ У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ КОЈИ ЈЕ ПРЕТХОДНО У ОДЛУЦИ ОПРЕДЕЛИО.
    - 1 ДАН ЗАТВОРА ЈЕ 1.000,00 ДИНАРА НАЈВИШЕ ДО 6 МЕСЕЦИ ЗАТВОРА, А АКО ЈЕ НК ВЕЋА ОД 700.000,00 ДИНАРА ОНДА ЗАТВОР НЕ МОЖЕ БИТИ ДУЖИ ОД ГОДИНУ ДАНА.
11. НК СЕ МОЖЕ ЗАМЕНИТИ И КАЗНОМ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ. 1.000,00 ДИНАРА ЈЕ 8 САТИ РАДА С ТИМ ШТО НЕ МОЖЕ ПРЕЋИ 360 САТИ РАДА, ШТО ЗНАЧИ ДА СЕ НАЈВИШЕ МОЖЕ ЗАМЕНИТИ ИЗНОС ОД 45.000,00 ДИНАРА.
    - ОВО ЈЕ МОГУЋНОСТ СУДА ПА ЋЕ СЕ У СКЛАДУ СА ЧЛАНОМ 54 ОДРЕДИТИ ВИД ЗАМЕНЕ.

Question 10

РАД У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ

Answer 10

1. УВЕДЕН ЈЕ КАО АЛТЕРНАТИВА КАЗНИ ЗАТВОРА.
   - МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ЗА ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРОПИСАН ЗАТВОР ДО 3 ГОДИНЕ ИЛИ НОВЧАНА КАЗНА.
   - ПРИЛИКОМ ОДЛУЧИВАЊА О ОВОЈ КАЗНИ СУД ЋЕ УЗЕТИ У ОБЗИР СВРХУ КАЖЊАВАЊА, ВРСТУ ДЕЛУ, ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА И ДА ЛИ ПОСТОЈИ СПРЕМНОСТ ДА ИЗВРШИ ОВУ КАЗНУ.
2. РАД У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ ЈЕ СВАКИ ДРУШТВЕНО КОРИСТАН РАД КОЈИ ЈЕ НЕ ОБАВЉА У ЦИЉУ СТИЦАЊА ДОБИТИ.
3. РАД У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ БЕЗ ПРИСТАНКА УЧИНИОЦА.
   - ПРОБЛЕМ ОДРЖАВАЊА ПРЕТПОСТАВКЕ НЕВИНОСТИ У СЛУЧАЈУ ПРИСТАНКА.
   - СУД МОРА ДОБИТИ ПРИСТАНАК НА НАЧИН ДА НЕ ПРЕЈУДИЦИРА КРИВИЦУ ОКРИВЉЕНОГ, А ОВАЈ МОЖЕ ДАТИ НАЈКАСНИЈЕ У ЗАВРШНОЈ РЕЧИ ПРИСТАНАК.
   - У ПРЕСУДИ СЕ ОДРЕЂУЈЕ ВРСТА И НАЧИН ОБАВЉАЊА РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ И УПОЗОРАВА НА МОГУЋНОСТ ЗАМЕНЕ ЗА КАЗНУ ЗАТВОРА АКО НЕ ИСПУНИ.
4. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ У ТРАЈАЊУ ОД 60 ДО 360 ЧАСОВА.
   - 60 ЧАСОВА У ЈЕДНОМ МЕСЕЦУ.
   - АКО САВЕСНО ИСПУЊАВА СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ СУД МУ МОЖЕ УМАЊИТИ КАЗНУ ЗА ЈЕДНУ ЧЕТВРТИНУ.
5. АКО ОСУЂЕНИ ГРУБО ЗАНЕМАРУЈЕ СВОЈЕ РАДНЕ ОБАВЕЗЕ ПОВЕРЕНИК ЋЕ ГА ПРВО УПОЗОРИТИ А АКО НАСТАВИ ОНДА ЋЕ ОБАВЕСТИТИ СУД.
   - СУД ЋЕ ОДЛУЧИТИ ДА ЛИ ЋЕ ЗАМЕНИТИ ЗА ЗАТВОР, НА НАЧИН ДА ЈЕ СВАКИХ ОСАМ САТИ РАДА ЈЕДАН ДАН РАДА.

Question 11

ОДУЗИМАЊЕ ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ

Answer 11

1. ПОРЕД ЊЕ ПАРАЛЕЛНО ПОСТОЈИ И МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ЗАБРАНЕ УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ.
   - ЗА РАЗЛИКУ ОД ПОМЕНУТЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ КОЈА СЕ ИЗРИЧЕ АКО КРШЕЋИ САОБРАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ ПРЕДСТАВЉА ОПАСНОСТ ЗА ОСТАЛЕ, ОВА СЕ КАЗНА МОЖЕ ИЗРЕЋИ И ОНОМЕ КО ЈЕ УЗОРАН ВОЗАЧ.
   - ОВА КАЗНА ИМА И ПРЕВЕНТИВНИ И РЕПРЕСИВНИ КАРАКТЕР, СТОГА СЕ ТРАЖИ ДА УЧИНИОЦА ОВА КАЗНА ТРЕБА ДА ПОГОДИ.
   - НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ЗАЈЕДНО СА МЕРОМ ЗАБРАНЕ УПРАВЉАЊА И АКО ПОСТОЈЕ УСЛОВИ ЗА ИЗРИЦАЊЕ ОБЕ, ПРЕДНОСТ ТРЕБА ДАТИ МЕРИ БЕЗБЕДНОСТИ.
   - ЈАКО СЕ РЕТКО ИЗРИЧЕ.
2. ВОЗАЧКА СЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ УЧИНИОЦУ ДЕЛА У ВЕЗИ СА ЧИЈИМ ИЗВРШЕЊЕМ ИЛИ ПРИПРЕМАЊЕМ ЈЕ КОРИШЋЕНО МОТОРНО ВОЗИЛО. МОЖЕ СЕ РАДИТИ О БИЛО КОМ КД А НЕ САМО САОБРАЋАЈНОМ.
   - ФОРМАЛНИМ ДОВРШЕЊЕМ ДЕЛИКТА НЕ ПРЕСТАЈЕ МОГУЋНОСТ УПОТРЕБЕ ВОЗИЛА У ВЕЗИ СА ДЕЛОМ.
   - У ОБЗИР МОЖЕ ДОЋИ СВАКИ ВИД САОБРАЋАЈА, АЛИ ЈЕ ТО НАЈЧЕШЋЕ АУТОМБИЛСИ САОБРАЋАЈ.
   - ИАКО БИ ЈЕЗИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ДОЗВОЛИЛО ОДУЗИМАЊЕ ДОЗВОЛЕ И ОД СУВОЗАЧА, ТРЕБА ТУМАЧИТИ САМО У ПОГЛЕДУ ОНОГА КО ЈЕ ВОЗИО.
3. ТРАЈЕ ОД ЈЕДНЕ ДО ТРИ ГОДИНЕ ОД ПРАВНОСНАЖНОСТИ ОДЛУКЕ. ТРАЈАЊЕ МЕРЕ НЕ ОБУХВАТА ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ЗАТВОРУ АЛИ АКО ЈЕ У ТОКУ ПОСТУПКА ПРИВРЕМЕНО ОДУЗЕТА ДОЗВОЛА ТО СЕ УРАЧУНАВА.
   - ТРЕБА ЈЕ ИЗРИЦАТИ НА ПУНЕ ГОДИНЕ.
4. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ КАО СПОРЕДНА КАЗНА УЗ ЗАТВОР ИЛИ НОВЧАНУ КАЗНУ, А КАО ГЛАВНА САМО ЗА ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ЗАТВОРА ДО 2 ГОДИНЕ ИЛИ НОВЧАНА КАЗНА.
   - ОНА ЈЕ АЛТЕРНАТИВА КРАТКОТРАЈНИМ КАЗНАМА ЗАТВОРА.
5. ДА ЛИ СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ И НЕКОМЕ КОМЕ ВОЗАЧКА НИЈЕ НИ ИЗДАТА.
   - И АКО СЕ ТО ПРИХВАТИ НЕЈАСНО ЈЕ ДА ЛИ БИ ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА БИЛО МОГУЋЕ ЗАПОЧИЊАЊЕ ИЛИ НАСТАВЉАЊЕ ВОЗАЧКЕ ОБУКЕ.
6. АКО ПРЕКРШИ ЗАБРАНУ И УПРАВЉА ВОЗИЛОМ МОЖЕ МУ СЕ ИЗРЕЋИ КАЗНА ЗАТВОРА ТАКО ДА СЕ ЗА СВАКУ ГОДИНУ ЗАБРАНЕ ИЗРЕКНЕ ПО ЈЕДАН МЕСЕЦ ЗАТВОРА.

Question 12

ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ

Answer 12

1. ОПШТА ПРАВИЛА О ОДМЕРАВАЊУ КАЗНЕ СУ У ЧЛАНУ 54 КЗ.
2. ТО ЈЕ ПОСЛЕДЊИ СТАДИЈУМ ПРИМЕНЕ КП И САСТОЈИ СЕ ОД ОДАБИРА САНКЦИЈЕ И СЛЕДСТВЕНО АКО СЕ ИЗАБЕРЕ КАЗНА ЊЕХОГ ОДМЕРАВАЊА.
3. ЧЛАН 54 КЗ: “СУД ЋЕ УЧИНИОЦУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ОДМЕРИТИ КАЗНУ У ГРАНИЦАМА КОЈЕ СУ ЗАКОНОМ ПРОПИСАНЕ ЗА УЧИЊЕНО ДЕЛО, ИМАЈУЋИ У ВИДУ СВРХУ КАЖЊАВАЊА, И УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР СВЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ УТИЧУ ДА КАЗНА БУДЕ МАЊА ИЛИ ВЕЋА (ТЗВ. ОЛАКШАВАЈУЋЕ ИЛИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ), А НАРОЧИТО: СТЕПЕН КРИВИЦЕ, ПОБУДЕ ИЗ КОЈИХ ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО, ЈАЧИНУ УГРОЖАВАЊА ИЛИ ПОВРЕДЕ ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА, ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО, РАНИЈИ ЖИВОТ УЧИНИОЦА, ЊЕГОВЕ ЛИЧНЕ ПРИЛИКЕ, ДРЖАЊЕ ПОСЛЕ УЧИЊЕНОГ ДЕЛА А НАРОЧИТО ЊЕГОВ ОДНОС ПРЕМА ЋРТВИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА, КАО И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА.
4. ПОРЕД РЕДОВНОГ ОДМЕРАВАЊА КОЈЕ ЈЕ У ОКВИРУ ЗАКОНСКОГ РАСПОНА ПОСТОЈИ И ОДМЕРАВАЊЕ СА УБЛАЖАВАЊЕМ ИЛИ ПООШТРАВАЊЕМ КАЗНЕ, КОД НАС НЕМА ПООШТРАВАЊА САМО УБЛАЖАВАЊЕ КОЈЕ СЕ НЕРЕТКО ПРИМЕЊУЈЕ.

Question 13

КАЗНЕНИ РАСПОН КАО КРИТЕРИЈУМ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ

Answer 13

1. ОКВИР ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ ПРЕДСТАВЉА КАЗНЕНИ РАСПОН КОД СВАКОГ КД.
   - У ПИТАЊУ ЈЕ СИСТЕМ РЕЛАТИВНО ОДРЕЂЕНИХ КАЗНИ, КОЈИ СУДУ ОСТАВЉА СЛОБОДУ ДА УНУТАР РАСПОНА ОДМЕРАВА.
2. ИЗРАЖАВА СЕ ПРЕКО ОДГОВАРАЈУЋЕГ РАСПОНА КАЗНЕ ЗАТВОРА ТЗВ ПОСЕБНИ РАСПОН КОЈИ МОРА БИТИ УНУТАР ОПШТЕГ РАСПОНА. АКО НЕМА ПОСЕБНОГ МИНИМУМА ИЛИ МАКСИМУМА ПРИМЕЊУЈУ СЕ ОПШТЕ ВРЕДНОСТИ.
3. НОВЧАНУ КАЗНУ УНУТАР ОКВИРА СТЕПЕНОВАНИХ ПРЕМА ТЕЖИНИ КД ПРЕДВИЂЕНИХ У ЧЛ 49 И 50 С ТИМ ШТО СЕ КОД ДНЕВНИХ ИЗНОСА ОДМЕРАВАЈУ ДАНИ ДОК СЕ КОД ОДРЕЂЕНИХ ИЗНОСА ОДМЕРАВА НОВЧАНА ВРЕДНОСТ УНУТАР ДАТИХ ГРАНИЦА.
4. У СЛУЧАЈУ РАДА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ СУД ОДМЕРАВА ЧАСОВЕ РАДА У РАСПОНУ ОД 60 ДО 360.
5. У СЛУЧАЈУ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ ПРЕСУДОМ СЕ ПРЕЦИЗИРА ДУЖИНА ТРАЈАЊА ИЗМЕЂУ ЈЕДНЕ И ТРИ ГОДИНЕ.
6. АКО СУ ПРОПИСАНЕ АЛТЕРНАТИВНО КАЗНЕ СУД БИРА И ИЗРИЧЕ САМО ЈЕДНУ ОД ЊИХ ОСИМ АКО СЕ РАДИ О КОРИСТОЉУБЉУ.

Question 14

СВРХА КАЖЊАВАЊА КАО КРИТЕРИЈУМ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ

Answer 14

1. ОНА ОСТВАРУЈЕ ДЕЈСТВО НА ВИСИНУ КАЗНЕ У САДЕЈСТВУ СА ОТЕЖАВАЈУЋИМ И ОЛАКШАВАЈУЋИМ ОКОЛНОСТИМА.
2. ОД ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА ЗАВИСИ ОСТВАРЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНО ПРЕВЕНТИВНЕ СВРХЕ.
3. ОД ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ И ТЕЖИНЕ ДЕЛА ЗАВИСИ ОСТВАРЕЊЕ ГЕНЕРАЛНО ПРЕВЕНТИВНЕ СВРХЕ.
4. У ПРВОМ РЕДУ СЕ ИСПИТУЈУ ОБЈЕКТИВНЕ И СУБЈЕКТИВНЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ДЕЛО И ОНЕ ОБРАЗУЈУ КАЗНУ КОЈУ ЈЕ УЧИНИЛАЦ “ЗАСЛУЖИО”.
   - У НАШОЈ ПРАКСИ СЕ У СКЛАДУ СА ПРЕТХОДНИМ НАГЛАШАВА ДА КАЗНА МОРА ДА ОДГОВАРА “ТЕЖИНИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА И СТЕПЕНУ КРИВИЦЕ УЧИНИОЦА”.
5. У ДРУГОМ РЕДУ СЕ ИСПИТУЈУ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА ПОМОЋУ КОЈИХ СЕ УТИЧЕ НА ВРШЕЊЕ ДЕЛА У БУДУЋНОСТИ.

Question 15

ОЛАКШАВАЈУЋЕ И ОТЕЖЖАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ

Answer 15

1. ОНЕ ИМАЈУ НАЈВЕЋИ УТИЦАЈ НА ВИСИНУ КАЗНЕ.
   - ТО СУ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ УНУТАР ПРОПИСАНОГ РАСПОНА УТИЧУ ДА КАЗНА БУДЕ ВИША ИЛИ НИЖА, АЛИ КОЈЕ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈА БИЋА ДЕЛА.
2. НЕКА ЗАКОНОДАВСТВА ДАЈУ ОПШТУ КЛАУЗУЛУ СУДУ ДА УЗМЕ У ОБЗИР СВЕ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ УТИЧУ ДА КАЗНА БУДЕ ВИША ИЛИ НИЖА, НАШ КЗ У ЧЛ 54 ЈЕ ИЗРИЧИТО ПРОПИСАО НАЈВАЖНИЈЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СУД ТРЕБА ДА УЗМЕ У РАЗМАТРАЊЕ.
3. ПОРЕД НАБРОЈАНИХ МОГУЋЕ СУ И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ.
4. АМБИВАЛЕНТНЕ СУ ОКОЛНОСТИ ТАКО ДА ИСТА ОКОЛНОСТ МОЖЕ У ЈЕДНОМ СЛУЧАЈУ БИТИ ОТЕЖАВАЈУЋА А У ДРУГОМ ОЛАКШАВАЈУЋА.
5. НЕКЕ ОКОЛНОСТИ СЕ ТИЧУ ОБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ ДЕЛА А ДРУГЕ СУБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ ДЕЛА, ДОК СЕ НЕКЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА.
6. СВАКА ОКОЛНОСТ МОРА БИТИ ДОКАЗАНА ТАКО ДА И ОВДЕ ВАЖИ ПРИНЦИП ИН ДУБИО ПРО РЕО.

Question 16

СТЕПЕН КРИВИЦЕ

Answer 16

1. МОГУЋЕ ЦЕНИТИ АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ УОПШТЕ КРИВ.
2. ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ ЈЕ ТЕЖИ ОБЛИК ОД ЕВЕНТУАЛНОГ.
   - ОДРЕЂЕНИ ЗАКОНОМ НЕУРЕЂЕНИ ОБЛИЦИ МОГУ ИМАТИ ДЕЈСТВА НПР ПРЕДУМИШЉАЈ ЈЕ СВЕС И ВОЉА НАКОН ЗРЕЛОГ РАЗМИШЉАЊА ДЕЛО НА МАХ ЈЕ УГЛАВНОМ АФЕКТИВНО И ЛАКШИ ЈЕ ОБЛИК КРИВИЦЕ.
3. СВЕСНИ И НЕСВЕСНИ НЕХАТ НЕМАЈУ ХИЈЕРАРХИЈУ. НЕКАДА МОЖЕ БИТИ ТЕЖИ ОБЛИК НЕСВЕСНИ НЕХАТ ОД СВЕСНОГ.
   - ПРОФЕСИОНАЛНИ НЕХАТ ЈЕ ТЕЖИ ОД ОБИЧНОГ. ТО ЈЕ НЕХАТ У ОБАВЉАЊУ ДЕЛАТНОСТИ.
4. ОБИЧНУ СМАЊЕНУ УРАЧ И БИТНО СМАЊЕНУ УРАЧ КОЈА НЕ ВОДИ УБЛАЖАВАЊУ БИ ТРЕБАЛО ЦЕНИТИ ОЛАКШАВАЈУЋЕ ОСИМ АКО СЕ УЧИНИЛАЦ САМ ДОВЕО У СТАЊЕ СМАЊЕНЕ УРАЧУНЉИВОСТИ УПОТРЕБОМ АЛКОХОЛА ИЛИ ДРОГА.
5. ОТКЛОЊИВУ ПРАВНУ ЗАБЛУДУ ТРЕБА ЦЕНИТИ ОЛАКШАВАЈУЋЕ, АЛИ ЋЕ СЕ РАВНОДУШНОСТ УЧИНИОЦА ПРЕМА ДУЖНОСТИ УПОЗНАВАЊА СА НОРМАМА ИЗ ОБЛАСТИ ЖИВОТА У КОЈОЈ УЧЕСТВУЈЕ ЦЕНИТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ.

Question 17

ПОБУДЕ ИЗ КОЈИХ ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО

Answer 17

1. МОТИВИ ИМАЈУ ЈАК УТИЦАЈ НА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ.
2. МОТИВЕ ТРЕБА ВРЕДНОВАТИ ПРЕМА СОЦИЈАЛНО ЕТИЧКИМ МЕРИЛИМА, СХОДНО ЊИХОВОМ КВАЛИТЕТУ И ЈАЧИНИ.
   - СОЦ ЕТИ НЕГАТИВНЕ ПОБУДЕ РЕДОВНО ЋЕ ИМАТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ ДЕЈСТВО, ИЗУЗЕВ АКО НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА.
   - ДОК ЋЕ ЕГОИСТИЧКЕ ПОБУДЕ БИТИ ВРЕДНОВАНЕ ОТЕЖАВАЈУЋЕ АЛТРУИСТИЧКИ МОТИВИ ИЗ РАЗЛОГА СОЛИДАРНОСТИ, САМИЛОСТИ ИЛИ НУЖДЕ ЋЕ БИТИ ВРЕДНОВАНЕ ОЛАКШАВАЈУЋЕ.
3. ОСВЕТА ЗБОГ НЕКЕ УЧИЊЕНЕ НЕПРАВДЕ ДЕЛОВАЋЕ ОТЕЖАВАЈУЋЕ АКО ЈЕ ДЕЛО УЧИНЊЕНО ПОСЛЕ ДУЖЕГ ВРЕМЕНА И АКО НИЈЕ УПЕРЕНО ПРОТИВ ВИНОВНИКА ВЕЋ ПРОТИВ ЊЕМУ БЛИСКИХ ЛИЦА. МОЖЕ ДЕЛОВАТИ И ОЛАКШАВАЈУЋЕ АКО ЈЕ НЕПОСРЕДАН ОДГОВОР НА СВЕСНУ ПРОВОКАЦИЈУ.
4. НА ВРЕДНОВАЊЕ ПОБУДЕ КАО ОКОЛНОСТИ УТИЧЕ И ОСОБЕНОСТ КОНКРЕТНОГ ДЕЛИКТА
5. ДЕЛА УЧИНЊЕНА ИЗ САВЕСТИ ИЛИ УБЕЂЕЊА АКО УЧИНИЛАЦ ТВРДО ВЕРУЈЕ ДА ПОСТУПА ИСПРАВНО МОЖЕ ДЕЛОВАТИ И ОТЕЖАВАЈУЋЕ И ОЛАКШАВАЈУЋЕ.

Question 18

ЈАЧИНА ПОВРЕДЕ ИЛИ УГРОЖАВАЊА ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА

Answer 18

1. ОВИМ СУД ОЦЕЊУЈЕ НЕВРЕДНОСТ ПОСЛЕДИЦЕ.
   - ОВДЕ СЕ МИСЛИ НА ПОСЛЕДИЦЕ У АПСТРАКТНОМ ШИРЕМ СМИСЛУ КОЈУ ИМАЈУ СВА КРИВИЧНА ДЕЛА.
2. ИПАК ПОСЕБАН ОПРЕЗ ТРЕБА ИМАТИ КОД ПОСЛЕДИЧНИХ ДЕЛА ГДЕ ЈЕ ПОСЛЕДИЦА НА ОБЈЕКТУ РАДЊЕ И ГДЕ СЕ ОНА НАЛАЗИ У БИЋУ КД.
   - ОВО НЕ ЗНАЧИ ДА СЕ МОЖЕ ДВАПУТ ВРЕДНОВАТИ ПОСЛЕДИЦА ВЕЋ ДА СЕ ОВДЕ ОЦЕЊУЈЕ СТЕПЕН УГРОЖАВАЊА ИЛИ ПОВРЕДЕ.
3. НА ВИСИНУ КАЗНЕ МОЖЕ УТИЦАТИ И ВИСИНА ПРОУЗРОКОВАНЕ ШТЕТЕ.
4. АКО ЈЕ ДЕЛО ОСТАЛО У ПОКУШАЈУ, ТО СЕ УГЛАВНОМ ЦЕНУ ОЛАКШАВАЈУЋЕ, ПОД УСЛОВОМ ДА НИЈЕ ДОШЛО ДО УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ.

Question 19

ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈМА ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО

Answer 19

1. ОСЛИКАВАЈУ НЕПРАВО ПОНАШАЊА УЧИНИОЦА.
2. ТУ БИ СПАДАЛЕ ОСОБЕНОСТИ НАЧИНА ИЗВРШЕЊА, БРОЈ ПРЕДУЗЕТИХ РАДЊИ, УПОТРЕБЉЕНО СРЕДСТВО, СПЕЦИФИЧНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА МЕСТО ИЗВРШЕЊА ИЛИ ОБЈЕКТ РАДЊЕ, ДУЖИНА ТРАЈАЊА ПП СТАЊА КОД ТРАЈНИХ ДЕЛИКАТА, БРОЈ САУЧЕСНИКА ИТД.
3. З СЛУЧАЈУ НАПАДА НА ЖИВОТ И ТЕЛО У ПРАКСИ ЈЕ ОД ЗНАЧАЈА И ДОТАДАШЊИ ИНТЕНЗИТЕТ ЛИЧНИХ ОДНОСА УЧИНИОЦА И ЖРТВЕ.
4. ИАКО У ДОКТРИНИ ПОСТОЈЕ СХВАТАЊА КОЈА ОВДЕ СВРСТАВАЈУ И СУБЈЕКТИВНУ ОКОЛНОСТИ, ОВДЕ СЕ ПРЕ СВЕГА МИСЛИ НА ОБЈЕКТИВНЕ ОКОЛНОСТИ, ЈЕР СЕ ЊИХОВА ИНДИВИДУАЛНА ПРИРОДА МОЖЕ ЦЕНИТИ НА ПЛАНУ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ.

Question 20

РАНИЈИ ЖИВОТ УЧИНИОЦА

Answer 20

1. У ПОГЛЕДУ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА ТРЕБА БИТИ НА ОПРЕЗУ. САВРЕМЕНО КП КАО ОСЛОНАЦ ОДМЕРАВАЊА УЗИМА УЧИЊЕНО КД. УЧИНИЛАЦ СЕ КАЖЊАВА ЗА ОНО ШТО ЈЕ УЧИНИО, ПА ЦРТЕ ЊЕГОВОГ КАРАКТЕРА И ЖИВОТНИ СТИЛМОГУ ПРЕДСТАВЉАТИ ПРЕДМЕТ ПРЕКОРА САМО У МЕРИ У КОЈОЈ СУ ПОВЕЗАНЕ СА ОСВАРЕНИМ НЕПРАВОМ.
2. РАНИЈИ ЖИВОТ УЧИНИОЦА
   - ПРЕХОДНИ ЖИВОТ УЗОРНОГ ГРАЂАНИНА, А НАРОЧИТО РАНИЈА НЕОСУЂИВАНОСТ, У СУДСКОЈ ПРАКСИ СЕ РЕДОВНО ТУМАЧИ ОЛАКШАВАЈУЋЕ, ПА СЕ УЧИЊЕНО ДЕЛО ГЛЕДА КАО ИЗОЛОВАНИ ЕКЦЕС.
   - ОБРНУТО, СКЛОНОСТ КА ВРШЕЊУ ДЕЛА, А НАРОЧИТО РАНИЈА ОСУЂИВАНОСТ ИМА ОТЕЖАВАЈУЋЕ ДЕЈСТВО. НИЈЕ ПРАВИЛНО ЦЕНИТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ ИЗОЛОВАНУ ОКОЛНОСТ ДА ЈЕ У ПИТАЊУ СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ ДОКЛЕ ГОД ДЕЛО НЕМА ПОВЕЗНИЦЕ СА ОБАВЉАЊЕМ ФУНКЦИЈЕ.
   - АКО СЕ ИСПОЉЕНО НЕПРАВО ДОВОДИ У ВЕЗУ СА КАКВОМ ПОВРЕДОМ РАДНЕ ИЛИ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ, ТО СЕ МОЖЕ ЦЕНИТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ.
3. РАНИЈА ОСУЂИВАНОСТ СЕ МОЖЕ ЦЕНИТИ САМО НА ОСНОВУ ЗВАНИЧНЕ ЕВИДЕНИЈЕ ДРЖАВНОГ ОРГАНА.

Question 21

ЛИЧНЕ ПРИЛИКЕ УЧИНИОЦА

Answer 21

1. ТУ СПАДАЈУ ПОРОДИЧНЕ ПРИЛИКЕ, СТАМБЕНЕ ПРИЛИКЕ, БРАЧНИ СТАТУС, РАДНИ СТАТУС, У ПОЛГЕДУ НЕКИХ ДЕЛА И ФИНАНСИЈСКО СТАЊЕ УЧИНИОЦА, АЛИ ОПЕТ НЕ БИ БИЛО ОПРАВДАНО ИЗРЕЋИ МУ ЗАТВОР УМЕСТО НОВЧАНЕ КАЗНЕ САМО ЗАТО ШТО ЈЕ ЛОШЕГ МАТЕРИЈАЛНОГ СТАЊА.
2. ЛИЧНИМ ПРИЛИКАМА СЕ УГЛАВНОМ ПРИЗНАЈЕ ОЛАКШАВАЈУЋЕ ДЕЈСТВО, ЧАК И КАДА ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА ГОВОРЕ СУПРОТНО.

Question 22

ДРЖАЊЕ УЧИНИОЦА ПОСЛЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Answer 22

1. НАРОЧИТО ЈЕ БИТАН ОДНОС ПРЕМА ЖРТВИ БИЛО ДА ЈЕ ПОЗИТИВАН ИЛИ НЕГАТИВАН.
2. КАЈАЊЕ УЧИНИОЦА АКО СЕ НЕ РАДИ О СТВАРНОМ ПОКАЈАЊУ ЧЛ 58 КЗ, КАЈАЊЕ УЧИНИОЦА ЗБОГ ДЕЛА И РАЗЛИЧИТЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ КОЈИМА ИЗРАЖАВА СВОЈ УНУТРАШЊИ ПРЕВРАТ РЕДОВНО ЋЕ ПРЕДСТАВЉАТИ ОЛАКШАВАЈУЋУ ОКОЛНОСТ, НАРОЧИТО УКОЛИКО СУ БИЛЕ ПРАЋЕНЕ КАКВИМ ПОЗИТИВНИМ НЕИЗНУЂЕНИМ ПОСТУПАЊИМА У ОДНОСУ НА ЖРТВУ.
3. ОДСУСТВО КАЈАЊА ЋЕ САМО ИЗУЗЕТНО ИЗУЗЕТНО ИМАТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ ДЕЈСТВО, ИМАЈУЋИ У ВИДУ ДА ОКРИВЉЕНИ НИЈЕ ДУЖАН ДА СЕБЕ ИНКРИМИНИШЕ ПРИЗНАЊЕМ, ИЗВИЊЕЊЕМ ИЛИ ИЗРАЖАВАЊЕМ КАЈАЊА ЗА ДЕЛО КОЈЕ И ИНАЧЕ СМЕ ДА НЕГИРА.
4. СУД ЋЕ КОД НОВЧАНЕ КАЗНЕ У ОДРЕЂЕНИМ ИЗНОСИМА УЗЕТИ У ОБЗИР ИМНОВНО СТАЊЕ УЧИНИОЦА, КАКО БИ АДЕКВАТНО ПОГОДИО УЧИНИЛАЦ.
   ТО НИЈЕ НЕОПХОДНО КОД НК У ДНЕВНИМ ИЗНОСИМА ЈЕР ТАЈ СИСТЕМ ВЕЋ У СЕБИ ИМА УГРАЂЕН МЕХАНИЗАМ ПРАВИЧНОГ ОДМЕРАВАЊА.

Question 23

ЗАБРАНА ДВОСТРУКОГ ВРЕДНОВАЊА

Answer 23

1. ОКОЛНОСТ КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖЈЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА НЕ МОЖЕ СЕ УЗЕТИ У ОБЗИР И КАО ОТЕЖАВАЈУЋА ОДНОСНО ОЛАКШАВАЈУЋА, ИЗУЗЕВ АКО ПРЕЛАЗИ МЕРУ КОЈА ЈЕ ПОТРЕБНА ЗА ПОСТОЈАЊЕ КД ИЛИ ОДРЕЂЕНОГ ЊЕГОВОГ ОБЛИКА ИЛИ АКО ПОСТОЈЕ ДВЕ ИЛИ ВИШЕ ОВАКВИХ ОКОЛНОСТИ А САМО ЈЕДНА ЈЕ ДОВОЉНА ЗА ПОСТОЈАЊЕ ТЕЖЕГ ОДНОСНО ЛАКШЕГ ОБЛИКА КД.
2. НЕ МОЖЕ СЕ ИСТА ОКОЛНОСТ ДВА ПУТА ВРЕДНОВАТИ ЈЕДНОМ ОД СТРАНЕ ЗАКОНОДАВЦА И ЈЕДНОМ ОД СТРАНЕ СУДА.
   - ПОРЕД ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА ОВО ПРАВИЛО ВАЖИ И ЗА ПОКУШАЈ, САУЧЕСНИШТВО И ДРУГЕ ИНСТИТУТЕ.
   - НИЈЕ ПРИХВАТЉИВО НИ ВРЕДНОВАЊЕ ПРАТЕЋИХ ОКОЛНОСТИ, КОЈЕ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈЕ ДЕЛА АЛИ СУ ЗА ЊЕГОВО ОСТВАРЕЊЕ ТИПИЧНЕ.
3. ИСТА ОКОЛНОСТ НЕ МОЖЕ ИСТОВРЕМЕНО БИТИ КВАЛИФИКАТОРНО ВРЕДНОВАНА ОД СТРАНЕ ЗАКОНОДАВЦА И ОТЕЖАВАЈУЋЕ ОД СТРАН СУДА КАО ШТО НИ ПРИВИ ЛЕГУЈУЋЕ ОБЕЛЕЖЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ ВРЕДНОВАНО ОЛАКШАВАЈУЋЕ.
4. ДВОСТРУКО ВРЕДНОВАЊЕ ИСТЕ ОКОЛНОСТИ ЈЕ МОГУЋЕ АКО СЕ ТИМЕ ПРЕЛАЗИ МЕРА ПОТРЕБНА ЗА ПОСТОЈАЊЕ КД.
   - ПРИМЕР УБИСТВО НПР 5 ЛИЦА У СЛУЧАЈУ ТЕШКОГ УБИСТВА СЕ МОЖЕ ВРЕДНОВАТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ ЈЕР ЈЕ 2 ДОВОЉНО ЗА ТЕШКО УБИСТВО.
   - НЕКАД НИЈЕ ЛАКО УТВРДИТИ ДА ЛИ СЕ ПРЕЛАЗИ МЕРА ПОТРЕБНА ЗА ДЕЛО, ПРИМЕР ЈЕ УБИСТВО ДЕТЕА ОД НЕКОЛИКО ГОДИНА У СМИСЛУ УБИСТВА ДЕТЕТА КАО ОБЛИКА ТЕШКОГ УБИСТВА.
5. ДРУГИ ИЗУЗЕТАК ОД ЗАБРАНЕ ДВОСТРУКОГ ВРЕДНОВАЊА ЈЕСТЕ СЛУЧАЈ АЛТЕРНАТИВНО ПРОПИСАНИХ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА ГДЕ БИ БИЛО ДОЗВОЉЕНО УЗЕТИ ОСТВАРЕЊЕ ВИШЕ РАДЊИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ. ПРИМЕР СА РАЗБОЈНИЦИМА КОЈИ ОСТВАРУЈУ СВА КВАЛИФИКАТОРНА ОБЕЛЕЖЈА ИЗ СТАВА 2.
   - ИСТО ВАЖИ И У СЛУЧАЈУ АЛТЕРНАТИВИТЕТА КАО ОБЛИКА ПРИВИДНОГ СТИЦАЈА.

Question 24

ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ У УЖЕМ СМИСЛУ

Answer 24

1. НАКОН ШТО ЈЕ УТВРДИО ДА ЛИ ПОЈЕДИНА ОКОЛНОСТ ИМА ОТЕЖАВАЈУЋЕ ИЛИ ОЛАКШАВАЈУЋЕ ДЕЈСТВО, СУД МОРА ДА ЊЕНУ ВРЕДНОСТ НА ОДГОВАРАЈУЋИ НАЧИН “ИЗМЕРИ” КАКО БИ ДОШАО ДО КАЗНЕ КОЈУ ЋЕ ИЗРЕЋИ.
2. ДОМАЋА ЈУДИКАТУРА ДО КАЗНЕ ДОЛАЗИ ТАКО ШТО СЕ ОКОЛНОСТИ ДЕЛА И ЛИЧНОСТИ УЧИНИОЦА ЦЕНЕ ЈЕДИНСТВЕНО И У ЊИХОВОЈ УКУПНОСТИ, ТАКО ШТО НАБРАЈАЈУ ОТЕЖ И ОЛАКШ ОКОЛНОСТИ, ДА БИ НА ОСНОВУ УКУПНОГ УТИСКА ДОШЛИ ДО КАЗНЕ. ОВО ЈЕ СИНТЕТИЧКИ МЕТОД.
3. АНАЛИТИЧКИ МЕТОД - СВАКОЈ ОКОЛНОСТИ СЕ ПРИЗНАЈЕ КОНКРЕТАН УТИЦАЈ НА МЕРУ КАЗНЕ ТО ЈЕ КАО НЕКО МАТЕМАТИЧКО ВРЕДНОВАЊЕ ПОКЈЕДИНИХ ОКОЛНОСТИ.
4. КОД НАС ЈЕ ПРИХАВЋЕН АНАЛИТИЧКО-СИНТЕТИЧКИ МЕТОД КОЈИ ПОДРАЗУМЕВА ДА СУД НА ОСНОВУ ОПШТЕГ УТИСКА УТВРДИ КАЗНУ, АЛИ УЗ ОБРАЗЛОЖЕНО ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ОКОЛНОСТИ.
5. КАКО СЕ НЕВРЕДНОСТ ТИПИЧНО ОСТВАРЕНОГ НЕПРАВА НАЈЧЕШЋЕ НАЛАЗИ БЛИЖЕ ПОСЕБНОМ МНИМУМУ, ПОЛАЗИШТЕ У ОДМЕРАВАЊУ МОРАЛО БИ ДА УВАЖИ И ОВУ ОКОЛНОСТ.
   - СУДОВИ СУ НАЧЕЛЛНО СЛОБОДНИ ДА ВИСИНУ КАЗНЕ ОДРЕДЕ УНУТАР КАЗНЕНОГ РАСПОНА, НЕЗАВИСНО ОД ДРУГИХ ДРУГИХ ВЕЋА ИСТОГ СУДА ИЛИ ОД СУДСКЕ ПРАКСЕ СУДОВА СА ДРУГИХ ПОДРУЧЈА.

Question 25

ПОВРАТ - ОПШТЕ

Answer 25

1. НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ СЕ ГЛЕДА КАО ОКОЛНОСТ РАНИЈЕГ ЖИВОТА УЧИНИОЦА.
2. ПОВРАТ ПРЕДСТАВЉА ПОНОВНО ВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ОД СТРАНЕ ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ РАНИЈЕ ВЕЋ ОСУЂИВАНО ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО.
3. СМАТРА СЕ ВАЖНИМ НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ ЈЕР ОВА ОКОЛНОСТ УЗАКУЈЕ ДА КП РЕАКЦИЈА НИЈЕ ИМАЛА УСПЕХА.
4. У СВОМ ОПШТЕМ ЗНАЧЕЊУ ДОВОЉНА ЈЕ РАНИЈА КРИВИЧНА ОСУЂИВАНОСТ И ДА ЈЕ НАКОН ТОГА ОПЕТ УЧИНИО КРИВИЧНО ДЕЛО. ОСУЂИВАНОСТ ПРЕТПОСТАВЉА ДА ЈЕ РАНИЈА ОСУДА ПОСТАЛА ПРАВНОСНАЖНА.
   - РАНИЈЕ ПРЕСУДЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ ИЛИ ПРИВРЕДНЕ ПРЕСТУПЕ СЕ НЕ РАЧУНАЈУ ОСИМ У ИЗУЗЕТНИМ СЛУЧАЈЕВИМА КАДА СУ У ВЕЗИ СА ОДРЕЂЕНИМ КРИВИЧНИМ САНКЦИЈАМА.
5. ПОД РАНИЈОМ ОСУДОМ СЕ СМАТРА РАНИЈА ОСУЂУЈУЋА ПРЕСУДА КОЈОМ ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА (УКЉУЧУЈУЋИ МНАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР), МЕРА УПОЗОРЕЊА ИЛИ КОЈОМ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ОСЛОБОЂЕН ОД КАЗНЕ.
   - ИАКО ИЗРЕЧЕНЕ ВАСПИТНЕ МЕРЕ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОСУДУ ОНЕ СЕ ИПАК МОГУ ОТЕЖАВАЈУЋЕ УЗЕТИ КАО РАНИЈИ ЖИВОТ УЧИНИОЦА.
6. РАНИЈУ ОСУЂИВАНОСТ СУД УЗВРЂУЈЕ НА ОСНОВУ ИЗВЕШТАЈА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ.

Question 26

ПОВРАТ - ЗАКОНСКА РЕШЕЊА

Answer 26

ЗАКОН РАЗЛИКУЈЕ ПОВРАТ И ВИШЕСТРУКИ ПОВРАТ.

1. ПОВРАТ ИЗ ЧЛАНА 55 СЕ НЕФОРМАЛНО ОЗНАЧАВА КАО ОБИЧАН ПОВРАТ И ТУ ЗАКОН ПОСТАВЉА УСЛОВ ДА И РАНИЈЕ И НОВО КД МОРАЈУ БИТИ УЧИЊЕНИ СА УМИШЉАЈЕМ И ДА ОД РАНИЈЕ ОСУДЕ ИЛИ ИЗДРЖАНЕ КАЗНЕ НИЈЕ ПРОТЕКЛО ПЕТ ГОДИНА.
   - У ТОМ СЛУЧАЈУ СУД ЋЕ ОВУ ОКОЛНОСТ УЗЕТИ КАО ОБАВЕЗНУ ОТЕЖАВАЈУЋУ ОКОЛНОСТ.
   - ОВДЕ СЕ ТАКОЂЕ НЕ МОЖЕ КОРИСТИТИ СУДСКО УБЛАЖЊАВАЊЕ КАЗНЕ, А КАЗНА СЕ МОЖЕ УБЛАЋИТИ САМО АКО ЗАКОН ТО ПРЕДВИЂА ИЛИ АКО СЕ МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ. РАЗЛОГ ОВОГ РЕШЕЊА ПРЕДСТАВЉА СУВИШЕ ЧЕСТО КОРИШЋЕЊЕ СУДСКОГ УБЛАЖЊАВАЊ КАЗНЕ ШТО КОД ПОВРАТА НЕМА ОПРАВДАЊА.
2. ВИШЕСТРУКИ ПОВРАТ - ЗА КД УЧИЊЕНО СА УМИШЉАЈЕМ, ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ЗАТВОРА, СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ КАЗНУ ИЗНАД ПОЛОВИНЕ РАСПОНА ПРОПИСАНЕ КАЗНЕ, АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ РАНИЈЕ БИО ДВА ПУТА ОСУЂИВАН ЗА КД УЧИЊЕНА СА УМИШЉАЈЕМ НА ЗАТВОР ОД НАЈМАЊЕ ЈЕДНУ ГОДИНУ, И АКО, УЗ ТО, ОД ДАНА ЊЕГОВОГ ОТПУШТАЊА СА ИЗДРЖАВАЊА КАЗНЕ НИЈЕ ПРОТЕКЛО ПЕТ ГОДИНА.
   - ВИШЕ ОСУДА А НЕ КД, ПА БИ ТАКО ПРЕСУДА ЗА ВИШЕ ДЕЛА У СТИЦАЈУ БИЛА ЈЕДНА ОСУДА.
   - ОБЕ КАЗНЕ ТРЕБА ДА БУДУ НА ПО МИНИМУМ ЈЕДНУ ГОДИНУ.
   - ПОШТО ЗАКОН ГОВОРИ О ДЕЛУ ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРЕДВИЂЕНА КАЗНА ЗАТВОРА НИЈЕ ЈАСНО НА ШТА СЕ МИСЛИ БУДУЋИ ДА ЈЕ КАЗНА ЗАТВОРА ПРОПИСАНА ЗА СВА КД ОСИМ УВРЕДЕ. ДА ЛИ СЕ ОВДЕ МИСЛИЛО ДА МОЖЕ САМО ЗА КД ГДЕ НОВЧАНА КАЗНА НИЈЕ ПРОПИСАНА НИ АЛТЕРНАТИВНО.
   - У ЈУГОСЛАВИЈИ ЈЕ У ОВОМ СЛУЧАЈУ БИЛО ОМОГУЋЕНО ПООШТРАВАЊЕ КАЗНЕ. САДА ТО НИЈЕ СЛУЧАЈ, ПА СЕ ОД 2019 ПРЕДВИЂА ОБАВЕЗНО ИЗРИЦАЊЕ СТРОЖЕ КАЗНЕ ИЗНАД ПОЛОВИНЕ РАСПОНА ПРОПИСАНЕ КАЗНЕ.
   - ОВДЕ СЕ РАЧУНА АРИТМЕТРИЧКА СРЕДИНА. НПР ЗА 246 ЗА КОЈЕ ЈЕ ОД 3 ДО 12 ГОДИНЕ СУД БИ ИЗРЕКАО МИНИМУМ 7 ГОДИНА И 7 МЕСЕЦИ ЗАТВОРА.
   - ИАКО ЗАКОН ЕКСПЛИЦИТНО НЕ ЗАБРАЊУЈЕ СУДСКО УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ КОД ВИШЕСТРУКОГ ПОВРАТА. МЕЂУТИМ, АКО ЈЕ ТАКВА СИТУАЦИЈА ИСКЉУЧЕНА КОД ОБИЧНОГ ПОВРАТА, ОНДА БИ ТО ТРЕБАЛО ИСКЉУЧИТИ И ОВДЕ.

Question 27

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ - ОПШТЕ

Answer 27

1. СУД МОЖЕ УЧИНИОЦУ КД ИЗРЕЋИ КАЗНУ ИСПОД ГРАНИЦЕ ПРОПИСАНЕ ЗАКОНОМ ИЛИ БЛАЖУ ВРСТУ КАЗНЕ У ТРИ СЛУЧАЈА:
   А. КАДА ЗАКОН ТО ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂА
   Б. КАДА ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ОСЛОБОЂЕЊА ОД КАЗНЕ А СУД ГА НЕ ОСЛОБОДИ
   В. АКО ПОСТОЈЕ НАРОЧИТО ОЛАКШАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СЕ СА УБЛАЖЕНОМ КАЗНОМ МОЖЕ ПОСТИЋИ СВРХА КАЖЊАВАЊА.
2. УБЛАЖАВАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ИСПОД ПОСЕБНОГ МИНИМУМА АЛИ ПО ПРАВИЛУ НЕ НЕОГРАНИЧЕНО.
3. МОЖЕ СЕ РАДИТИ О УБЛАЖЊАВАЊУ КАЗНЕ ПО МЕРИ ИЛИ ПО ВРСТИ.
   - КОД УБЛАЖАВАЊА ПО МЕРИ ЗАКОН ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂА КОЛИКО СЕ МОЖЕ КОД КОЈЕ КАЗНЕ УБЛАЖИТИ.
   - ПО ВРСТИ ЋЕ БИТИ МОГУЋЕ УБЛАЖИТИ АКО НИЈЕ ПРОПИСАН ПОСЕБНИ МИНИМУМ КАЗНЕ ЗАТВОРА.
   - УБЛАЖАВАЊЕ ЈЕ УВЕК ФАКУЛТАТИВНО.

Question 28

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ - ЗАКОНСКИ РАЗЛОЗИ УБЛАЖАВАЊА

Answer 28

1. КАДА ЗАКОН ПРЕДВИЂА МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ.
   - У ПОГЛЕДУ НЕКИХ КП ИНСТИТУТА ИСПОЉЕНИ СТЕПЕН НЕПРАВА ЈЕ У ТОЈ МЕРИ УМАЊЕН ДА ЗАКОНОДАВАЦ КАО ЊИХОВО КП ДЕЈСТВО НА ПЛАНУ КАЖЊАВАЊА ПРОПИСУЈЕ МОГУЋЕ УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ. У ОВЕ ИНСТИТУТЕ СПАДАЈУ:
   - ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ
   - ИЗАЗИВАЊЕ ОПАСНОСТИ ИЗ НЕХАТА ИЛИ ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА КН
   - ОДОЉИВА СИЛА ИЛИ ПРЕТЊА
   - БИТНО СМАЊЕНА УРАЧУНЉИВОСТ
   - ОТКОЛЊИВА ПРАВНА ЗАБЛУДА
   - ПОКУШАЈ
   - ПОМАГАЊЕ
   - ОДСУСТВО ЛИЧНОГ ОДНОСА, СВОЈСТВА ИЛИ ОКОЛНОСТИ КОД САУЧЕСНИКА.
2. КОД ПОЈЕДИНИХ КД СЕ ЗАКОНОМ РЕТКО ПОРПИСУЈУ ОСНОВИ УБЛАЖЊАВАЊА КАЗНЕ. ЈЕДИНО ТАКВО КД ЈЕ ОРГАНИЗОВАЊЕ И ПОДСТИЦАЊЕ НА ИЗВРШЕЊЕ ГЕНОЦИДА И РАТНИХ ЗЛОЧИНА. КОД ПОЈЕДИНАЧНИХ КД СЕ МНОГО ЧЕШЋЕ СРЕЋУ ОСНОВИ ЗА ОСЛОВОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ.

Question 29

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ - СУДСКО УБЛАЖАВАЊЕ

Answer 29

1. СУД УВЕК ИМА МОГУЋНОСТ ДА НЕЗАВИСНО ОД ЗАКОНСКИХ ОСНОВА, ПРЕДВИЂЕНИХ У КЗ, ПОД ОДРЕЂЕНИХ ПРЕПОСТАВКАМА КАЗНУ УБЛАЖИ.
   - ОВАЈ ВИД УБЛАЖАЊАВА СЕ НАЈЧЕШЋЕ И ПРИМЕЊУЈЕ У СУДСКОЈ ПРАКСИ.
2. УСЛОВ ЈЕ ДА ПОСТОЈЕ НАРОЧИТО ОЛАКШАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СЕ И СА УБЛАЖЕНОМ КАЗНОМ МОЖЕ ПОСТИЋИ СВРХА КАЖЊАВАЊА.
3. СТАВОВИ ДОКТРИНЕ - ЈЕДНИ СМАТРАЈУ ДА БИ УСЛОВ “НАРОЧИТО” ОЛАКШАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ ТРЕБАЛО ТУМАЧИТИ КАО ВИШЕ ОЛАКШАВАЈУЋИХ ОКОЛНОСТИ ЈЕР ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ЈЕДНА ОКОЛНОСТ ОНДА ПОСТОЈИ ПИТАЊЕ ЗАШТО ЈЕ ЗАКОНОДАВАЦ НЕ БИ ПРОПИСАО КАО ПРИВИЛЕГУЈУЋИ ОБЛИК КД, ТАКО ДА ЈЕ ДОМИНАНТНО ГЛЕДИШТЕ ДА ТРЕБА ДА ПОСТОЈИ ВИШЕ ОЛАКШАВАЈУЋИХ ОКОЛНОСТИ.
4. ЗАКОН ИЗРИЧИТО ЗАБРАЊУЈЕ МОГУЋНОСТ СУДСКОГ УБЛАЖЊАВАЊА КАЗНЕ КОД ОБИЧНОГ ПОВРАТА - ЧЛАН 55 КЗ.
   - ОВО РЕШЕЊЕ ИДЕ ЗА ТИМ ДА СЕ ИСКЉУЧИ ПРЕТЕРАНА ПРИМЕНА ОВОГ ИНСТИТУТА У ПРАКСИ. МОЖЕ СЕ ДОДУШЕ И ТАД УБЛАЖИТИ АКО ЗАКОН ИЗРИЧИТО ДОЗВОЉАВА, ИЛИ МОЖЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ АЛИ СУД НЕ ОСЛОБОДИ.
   - ИАКО ОВО ОГРАНИЧЕЊЕ НИЈЕ ПРОПИСАНО ЗА ВИШЕСТРУКИ ПОВРАТ, ЛОГИЧКИ СЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ ДА ВАЖИ И ЗА ЊЕГА.

Question 30

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ - АЛТЕРНАТИВА ОСЛОБОЂЕЊУ ОД КАЗНЕ

Answer 30

1. ОВО ЈЕ ЈЕДИНИ СЛУЧАЈ КАДА СУД МОЖЕ НЕОГРАНИЧЕНО УБЛАЖИТИ КАЗНУ. ТО ЈЕ СЛУЧАЈ КАДА ЈЕ СУД ОВЛАШЋЕН ДА УЧИНИОЦА ОСЛОБОДИ ОД КАЗНЕ, ПО НЕКОМ ОД ЗАКОНСКИХ ОСНОВА.
2. ОВО СЕ ИЗВЛАЧИ ИЗ ЛОГИЧКОГ ТУМАЧЕЊА ДА КО МОЖЕ ВИШЕ МОЖЕ И МАЊЕ, АЛИ ЈЕ ЗАКОНОМ ПРЕДВИЂЕНО.

Question 31

УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ - ПОСЕБНА ПРАВИЛА

Answer 31

1. ЗАКОНОДАВАЦ ИСКЉУЧУЈЕ МОГУЋНОСТ ЗАКОНСКОГ И СУДСКОГ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ У ПОГЛЕДУ ПОЈЕДИНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА, А ТО СУ:
   - ТЕШКО УБИСТВО
   - НЕКИ ТЕЖИ ОБЛИЦИ ОТМИЦЕ СТАВ 2 И 3
   - СИЛОВАЊЕ
   - ОБЉУБА НАД НЕМОЋНИМ ЛИЦЕМ
   - ОБЉУБА СА ДЕТЕТОМ
   - НЕКИ ТЕЖИ ОБЛИЦИ ИЗНУДЕ СТАВ 2 И 3
   - 246 СТАВ 1, 3 И 4
   - НЕКИ ОБЛИЦИ НЕДОЗВОЉЕНОГ ПРЕЛАЗА ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И КРИЈУМЧАРЕЊА ЉУДИ ЧЛАН 350 СТАВ 3 И 4.
   - ТРГОВИНА ЉУДИМА
2. ОСИМ ГОРЕ ПОБРОЈАНИХ ДЕЛА ЗПМСВКД ПРОШИРУЈЕ КРУГ ДЕЛИКАТА У ПОГЛЕДУ КОЈИХ НИЈЕ МОГУЋЕ УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ НА СВА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ УЧИЊЕНА ПРЕМА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА
3. ОВИМ СЕ ДЕРОГИРАЈУ ОПШТИ КП ИНСИТУТИ - НПР ПОКУШАЈ.
   - ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ БИ СЕ МОГЛА УБЛАЖИТИ КАЗНА БАР У ПОГЛЕДУ ОПШТИХ ИНСТИТУТА КОЈИ ОВЛАШЋУЈУ НА УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ. НЕКИ АУТОРИ ТАКО СМАТРАЈУ МЕЂУТИМ СУДСКА ПРАКСА НЕ.
   - МЕЂУТИМ ЧАК И КОД ПОБРОЈАНИХ ДЕЛА КАЗНА МОЖЕ БИТИ УБЛАЖЕНА АКО ПОСТОЈИ НЕКИ ОД ОСНОВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ А СУД ГА НЕ ОСЛОБОДИ.
4. ЗАКОНОДАВАЦ ЈЕ ИСКЉУЧИО МОГУЋНОСТ ЗАКОНСКОГ И СУДСКОГ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ И У СИТУАЦИЈАМА ТЗВ. СПЕЦИЈАЛНОГ ПОВРАТА.
   - НАИМЕ, НЕ МОЖЕ СЕ УБЛАЖИТИ КАЗНА УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ РАНИЈЕ ОСУЂИВАН ЗА ИСТО ИЛИ ИСТОВРСНО ДЕЛО (ЧЛАН 57 СТАВ 3).
   - ЗАКОНОДАВАЦ НЕ ПОСТАВЉА УСЛОВ У ПОГЛЕДУ ПРОТЕКА ВРЕМЕНА ИЛИ ВРСТЕ КРИВИЦЕ КАО КОД ДРУГИХ ВРСТА ПОВРАТА.
5. ИСТОВРСНА КРИВИЧНА ДЕЛА ПО СТАВУ НАШЕ ДОКТРИНЕ ОБУХВАТАЈУ РАЗЛИЧИТЕ ОБЛИКЕ ИСТОГ ДЕЛИКТА, НЕЗАВИСНО ОД ТОГА ДА ЛИ ЈЕ НЕКИ ОБЛИК ИЗДВОЈЕН У РАЗЛИЧИТ ЧЛАН.
   - СУДСКА ПРАКСА ИСТОВРСНОСТ НЕКАДА ТУМАЧИ ЕКСТЕНЗИВНИЈЕ. ТАКО ВКС 2018 У ЈЕДНОЈ ОДЛУЦИ КАЖЕ ДА СУ ИСТОВРСНА ДЕЛА ОНА КОЈА СПАДАЈУ У ИСТУ ГРУПУ КРИВИЧНИХ ДЕЛА.
   - ВС У ЈЕДНОЈ ОДЛУЦИ ИЗ 2018 ИСТОВРСНИМ ДЕЛИМА СМАТРА ЧАК СРОДНА ДЕЛА ИЗ ОСНОВНОГ И СПОРЕДНОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА. У ТОЈ ОДЛУЦИ ПОСТОЈИ ДЕЛО ИЗ КЗ И ИЗ ЗЈРМ.
   - ОВО ОГРАНИЧЕЊЕ ТАКОЂЕ ОТПАДА АКО МОЖЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ А СУД ГА НЕ ОСЛОБОДИ.
6. КАДА ЈЕ ОСУЂИВАНОСТ “РАНИЈА”.
   - ГЛЕДА СЕ МОМЕНАТ КАДА ЈЕ УЧИЊЕНО НОВО ДЕЛО А НЕ МОМЕНАТ ПРЕСУЂЕЊА ПА ТАКО МОЖЕ БИТИ УБЛАЖЕНА КАЗНА НЕКОМЕ КО ЈЕ НАКОН УЧИЊЕНОГ А ПРЕ ПРЕСУДЕ ОСУЂЕН ЗА ДРУГО КРИВИЧНО ДЕЛО.

Question 32

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ

Answer 32

1. НЕКАДА И КАДА ПОСТОЈИ И ПП И СКРИВЉЕНО ДЕЛО ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА СЕ УЧИНИЛАЦ ОСЛОБОДИ ОД КАЗНЕ. ИАКО ДЕЛО ПРОТИВНО НАЧЕЛУ КРИВИЦЕ, ОДРЕЂЕНЕ ОКОЛНОСТИ НЕКАДА УКАЗУЈУ ДА НЕ ПОСТОЈИ СВРХА КАЖЊАВАЊА У ОДРЕЂЕНОМ СЛУЧАЈУ. ЈАКО РЕТКО СЕ ПРИМЕЊУЈЕ.
2. У СЛУЧАЈУ ОСЛОБОЂЕЊА ПОД КАЗНЕ ДОНОСИ СЕ ОСУЂУЈУЋА ПРЕСУДА, ЛИЦЕ СЕ СМАТРА ОСУЂИВАНИМ, МЕЂУТИМ СТЕПЕН НЕПРАВА ИЛИ КРИВИЦЕ У КОНКРЕТНОМ СЛУЧАЈУ ЈЕ ИСПОД ПРАГА КОЈИ ЗАСЛУЖУЈЕ КАЖЊАВАЊЕ.
   - МОЖЕ МУ БИТИ УЗ ОСЛОБОЂЕЊЕ ИЗРЕЧЕНА И НЕКА МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ.
   - ЛИЦЕ ЋЕ БИТИ У КЕ, АЛИ НЕ МОГУ НАСТУПИТИ ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ.
   - ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ ПРЕДСТАВЉА САМО МОГУЋНОСТ АЛИ НЕ И ОБАВЕЗУ СУДА, ШТО ЗНАЧИ ДА УЗ ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ИЗ ЗАКОНА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ СУД МОЖЕ УЗЕТИ И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ КАКО БИ ДОНЕО ОДЛУКУ ДА ЛИ ЋЕ УЧИНИОЦА ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ.
3. СУД МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ УЧИНИОЦА КД САМО КАДА ЗАКОН ТО ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂА - ЧЛАН 58 СТАВ 1.
   ОСНОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ СУ СЛЕДЕЋИ:
   - ПРЕКОРАЧЕЊЕ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ УСЛЕД ЈАКЕ РАЗДРАЖЕНОСТИ ИЛИ ПРЕПАСТИ ИЗАЗВАНЕ НАП0АДОМ
   -ПРЕКОРАЧЕЊА КРАЈЊЕ НУЖДЕ ПОД НАРОЧИТО ОЛАКШАВАЈУЋИМ ОКОЛНОСТИМА
   - НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ
   - ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК ИЗВРШИОЦА ИЛИ САУЧЕСНИКА.
   - КОД ПОЈЕДИНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПОСТОЈЕ ПОСЕБНИ ОСНОВИ ОСЛОБОЂЕЊА ОД КАЗНЕ, И ТО КОД ОКО 20АК КРИВИЧНИХ ДЕЛА.
4. ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ ТРЕБА РАЗЛИКОВАТИ ОД СИТУАЦИЈА КАДА ЗАКОНОДАВАЦ КОРИСТИ ТЕРМИН “НЕЋЕ СЕ КАЗНИТИ”, ЈЕР ТАДА ПРЕМА ЧЛАНУ 112 СТАВ 29 НЕМА КРИВИЧНОГ ДЕЛА, ТЕ ЋЕ СЕ ТАДА ДОНЕТИ ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА.
5. АКО ПОСТОЈИ НЕКИ ОД ОСНОВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ, СУД ИМА ОВЛАШЋЕЊЕ ДА МУ КАЗНУ НЕОГРАНИЧЕНО УБЛАЖИ.

Question 33

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ - ПОЕНА НАТУРАЛИС

Answer 33

1. СУД МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ УЧИНИОЦА КРИВИЧНОГ ДЕЛА УЧИЊЕНОГ ИЗ НЕХАТА, КАДА ГА ПОСЛЕДИЦЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ТАКО ТЕШКО ПОГАЂАЈУ ДА ИЗРИЦАЊЕ КАЗНЕ ОЧИГЛЕДНО НЕ ОДГОВАРА СВРСИ КАЖЊАВАЊА.
   - ПОЕНТА ЈЕ ДА ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ДЕЛА ВЕЋ САМА ПО СЕБИ КАЗНА ЗА УЧИНИОЦА ТЗВ. ПОЕНА НАТУРАЛИС.
   - ЗАКОНОДАВАЦ НЕ ОГРАНИЧАВА ПРИМЕНУ НА ОДРЕЂЕНА КД ПО ТЕЖИНИ ТАКО ДА ДОЛАЗЕ У ОБЗИР СВА ДЕЛА ЧАК И СА СМРТНИМ ПОСЛЕДИЦАМА.
   - У ПИТАЊУ СУ ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ КОД УЧИНИОЦА ИЗАЗИВАЈУ ФИЗИЧКЕ ИЛИ ПСИХИЧКЕ ПАТЊЕ, ПА СЕ ОВА МОГУЋНОСТ УГЛАВНОМ ИСКЉУЧУЈЕ КОД ИМОВИНСКИХ ДЕЛА.
   - ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ НЕПОСРЕДНО ФИЗИЧКИ ПОГАЂАТИ УЧИНИОЦА АЛИ И НЕКОГ ЊЕМУ БЛИСКОГ, АЛИ ЈЕ У ОВОМ ДРУГОМ СЛУЧАЈУ НЕОПХОДНО ДА ПОСЛЕДИЦА УЧИНИОЦА ПОГАЂА НА ПСИХИЧКОМ ПЛАНУ, У ВИДУ ДУШЕВНИХ ПАТЊИ.
2. БЛИСКОСТ ОВДЕ ПОДРАЗУМЕВА ЕМОЦИОНАЛНУ ПОВЕЗАНОСТ ВИСОКОГ ИНТЕНЗИТЕТА, КОЈА НЕ МОРА ПОСТОЈАТИ У ПОГЛЕДУ СВАКОГ КРВНОГ СРОДСТВА. МОЖЕ ПОСТОЈАТИ И ИЗМЕЂУ ЛИЦА КОЈА НИСУ СРОДНИЦИ, АЛИ СЕ ТАЈ КРУГ ЈАКО РЕСТРИКТИВНО ТУМАЧИ.
3. У ОБЗИР ДОЛАЗЕ И ДРУГИ ШТЕТНИ ИСХОДИ КОЈИ СЕ МОГУ НАДОВЕЗАТИ НА ОСТВАРЕНО ДЕЛО (ГУБИТАК ПОСЛА, РАЗВОД), АЛИ ПО СВОМ ДЕЈСТВУ МОРАЈУ БИТИ ТАКВЕ СНАГЕ ДА СЕ КАЖЊАВАЊЕ ЧИНИ ИЗЛИШНИМ.
4. УСЛОВ ДА ПОСЛЕДИЦЕ “ТЕШКО” ПОГАЂАЈУ УЧИНИОЦА У ПРАКСИ ИСКЉУЧУЈЕ ПОСТОЈАЊЕ САМО ЛАКЕ ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ БЛИСКОГ ЛИЦА. УЗГРЕДНО НАСТУПАЊЕ ШТЕТНИХ ПОСЛЕДИЦА НА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА РЕДОВНО ЋЕ ОНЕМОГУЋИТИ ПРИМЕНУ ОВОГ ИНСТИТУТА.

Question 34

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ - СТВАРНО КАЈАЊЕ

Answer 34

1. СУД МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ УЧИНИОЦА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ЗАТВОРА ДО ПЕТ ГОДИНА, АКО ПОСЛЕ ИЗВРШЕНОГ ДЕЛА, А ПРЕ НЕГО ШТО ЈЕ САЗНАО ДА ЈЕ ОТКРИВЕН, ОТКЛОНИ ПОСЛЕДИЦЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЛИ НАДОКНАДИ ШТЕТУ.
2. ОВАЈ ОСНОВ ЛИЧНЕ ПРИРОДЕ НАЗИВА СЕ СТВАРНО КАЈАЊЕ, ЛОГИЧКИ СЕ НАДОВЕЗУЈЕ НА ИНСТИТУТ ДОБРОВОЉНОГ ОДУСТАНКА, С ТИМ ШТО ОВДЕ ДО УНУТРАШЊЕГ ПРЕВРАТА ДОЛАЗИ НАКОН ФОРМАЛНОГ ДОВРШЕЊА ДЕЛА.
3. ИАКО ЗАКОНОДАВАЦ НЕ ПОМИЊЕ ИЗРИЧИТО ДОБРОВОЉНОСТ, ОНА СЕ ОВДЕ ПОДРАЗУМЕВА.
4. СУД МОРА УЗЕТИ У ОБЗИР СВРХУ КАЖЊАВАЊА.
5. ПРИМЕНА ЈЕ УВЕК ФАКУЛТАТИВНА.

Question 35

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ - ПОРАВНАЊЕ

Answer 35

1. СУД МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ УЧИНИОЦА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ЗАТВОРА ДО ТРИ ГОДИНЕ ИЛИ НОВЧАНА КАЗНА, КОЈИ ЈЕ НА ОСНОВУ СПОРАЗУМА СА ОШТЕЋЕНИМ ИСПУНИО СВЕ ОБАВЕЗЕ ИЗ СПОРАЗУМА.
2. КРИМ ПОЛИТИЧКО ОПРАВДАЊЕ ЈЕ ИЗМИРЕЊЕ УЧИНИОЦА И ОШТЕЋЕНОГ.
3. ЗАКОН НЕ ПОСТАВЉА НИКАКВЕ ДРУГЕ УСЛОВЕ ОСИМ ПРОПИСАНЕ КАЗНЕ, ТАКО ДА ЋЕ СУДСКА ПРАКСА ПОСТАВЉАТИ СВОЈЕ УСЛОВЕ ЗА ПРИМЕНУ ОВОГ ИНСТИТУТА.
4. ЗКП НЕ РЕГУЛИШТЕ ПОСТУПАК ПОРАВНАЊА. ТРЕБА ГА РАЗЛИКОВАТИ ОД ПОСТУПКА МЕДИЈАЦИЈЕ ПРЕМА ЗКПУ - ЧЛАН 505 КОЈЕ ЈЕ МОГУЋЕ САМО КОД КД КОЈА СЕ ВОДЕ ПО ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ.
5. ТРЕБАЛО БИ ПРИХВАТИТИ САМО КОД КД КОЈИМА СЕ ШТИТЕ ЛИЧНА ДОБРА. АКО СУ У ПИТАЊУ ДОБРА ЗАЈЕДНИЦЕ ОНДА НЕ МОЖЕ БУДУЋИ ДА ЊИМА ЛИЦЕ НЕ МОЖЕ НИ РАСПОЛАГАТИ.
6. НЕОПХОДНО ЈЕ ИСПУНИТИ СВЕ ОБАВЕЗЕ ИЗ СПОРАЗУМА, НИЈЕ ДОВОЉНО ОБЕЋАЊЕ. НЕ МОРА СЕ РАДИТИ И ИМОВИНСКОПРАВНОМ ЗАХТЕВУ.
7. ПРЕМА НЕКИМ ОДЛУКАМА МОГУЋЕ ЈЕ ЗАКЉЧИТИ ОВАЈ СПОРАЗУМ ДО ДОНОШЕЊА ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ.
8. СПОРАЗУМ МОЖЕ БИТИ И УСМЕН. ДОВОЉНО ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ ОБЕШТЕТИ ЖРТВУ, КОЈА СЕ С ТОГА НЕ ПРИДРУЖУЈЕ КРИВИЧНОМ ГОЊЕЊУ.
9. ПРИМЕНА ОВОГ ИНСТИТУТА ЈЕ СВАКАКО ФАКУЛТАТИВНА, СУД НИЈЕ У ОБАВЕЗИ ДА ЈЕ ПРИМЕНИ.

Question 36

ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ЗА СТИЦАЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Answer 36

1. ТО СУ ПРАВИЛА ЗА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ КАДА УЧИНИЛАЦ ОСТВАРИ ВИШЕ ДЕЛА СА ЈЕДНОМ ИЛИ ВИШЕ РАДЊИ ЗА КОЈА МУ СЕ СУДИ ИСТОВРЕМЕНО.
2. ПОШТО ЈЕ КОД НАС УВЕК ПРЕДНОСТ ДАВАНА НЕВРЕДНОСТИ ПОСЛЕДИЦЕ НЕГО НЕВРЕДНОСТИ САМЕ РАДЊЕ, НЕ ПОСТОЈЕ ПРИВИЛЕГУЈУЋА ПРАВИЛА ЗА ИДЕАЛНИ СТИЦАЈ ОДНОСНО ЗА ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА ЈЕДНОМ РАДЊОМ.
3. ЧЛАН 60 СТАВ 1 КЗ “АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ЈЕДНОМ РАДЊОМ ИЛИ СА ВИШЕ РАДЊИ УЧИНИО ВИШЕ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ЗА КОЈА МУ СЕ СУДИ ИСТОВРЕМЕНО, СУД ЋЕ ПРЕТХОДНО УТВРДИТИ КАЗНЕ ЗА СВАКО ОД ТИХ ДЕЛА, ПА ЋЕ ЗА СВА ТА ДЕЛА ИЗРЕЋИ ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ”.
   - ДАКЛЕ СУД ИЗРИЧЕ КАЗНУ ЗА СТИЦАЈ У ДВА КОРАКА. ПРВО УТВРДИ КАЗНЕ ЗА СВАКО ПОЈЕДИНАЧНО ДЕЛО А ОНДА ИЗРЕКНЕ ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ.
4. НЕОПХОДНО ЈЕ УТВРДИТИ КАЗНЕ ПРЕТХОДНО, ЗБОГ ПРАВИЛНИЈЕГ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ И ЗБОГ ПРИМЕНЕ ОДРЕЂЕНИХ ИНСТИТУТА ( ПОМИЛОВАЊЕ ИЛИ АМНЕСТИЈА) КОЈИ СЕ МОГУ ОДНОСИТИ САМО НА ПОЈЕДИНА КРИВИЧНА ДЕЛА. УЧИНИОЦУ СЕ ПОРЕД ЈЕДИНСТВЕНЕ КАЗНЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ И МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ АЛИ САМО АКО ЈЕ БИЛА УТВРЂЕНА ЗА НЕКО ОД ПОЈЕДИНАЧНИХ ДЕЛА У СТИЦАЈУ.
5. СУД ИЗРИЧЕ ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ПРИМЕНОМ ПРИНЦИПА АСПЕРАЦИЈЕ. ПРЕМА ОВОМ ПРИНЦИПУ СУД ЋЕ ПОВИСИТИ НАЈТЕЖУ УТВРЂЕНУ, АЛИ КАЗНА НЕ СМЕ ДОСТИЋИ ЊИХОБ ЗБИР, НИТИ ПРЕЋИ 20 ГОДИНА.
   - ГРАНИЦА ОД 20 ГОДИНА ЈЕ НЕПРЕКОРАЧИВА.
6. ЈЕДНО ОД ПИТАЊА У ПОГЛЕДУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ УНУТАР НОВОГ РАСПОНА ТИЧЕ СЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ЋЕ УТИЦАТИ НА ЊЕНУ КОНКРЕТНУ ВИСИНУ, ИМАЈУЋИ У ВИДУ ДА СУ ОЛАКШАВАЈУЋЕ И ОТЕЖАВАЈУЋЕ ОКОЛНОСТИ ВЕЋ УЗЕТЕ У ОБЗИР ЗА ПОЈЕДИНАЧНА ДЕЛА ПРИЛИКОМ УТВРЂИВАЊА КАЗНИ. НА ТОМ КОРАКУ ЋЕ СУД НЕМИНОВНО ПРИБЕЋИ ПОНОВНОМ ВРЕДНОВАЊУ ОДРЕЂЕНИХ ОКОЛНОСТИ КАКО БИ СТЕКАО ЈЕДАН СВЕОБУХВАТАН УТИСАК О ДЕЛИМА КАО О ЦЕЛИНИ.
   - ПРИЛИКОМ ОДМЕРАВАЊА ЈЕДИНСТВЕНЕ КАЗНЕ НАРОЧИТО БИ ТРЕБАЛО УЗЕТИ У ОБЗИР ОКОЛНОСТИ КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЗА ДЕЛА У СТИЦАЈУ: МЕЂУСОБНИ ОДНОС ДЕЛА, ЊИХОВ БРОЈ И САМОСТАЛНОСТ, ДА ЛИ СУ СВИМ ДЕЛИМА ПОВРЕЂЕНА ИСТА ИЛИ РАЗЛИЧИТА ДОБРА, КАО И УКУПНУ ТЕЖИНУ ОСТВАРЕНИХ НЕПРАВА. ТАКОЂЕ ТРЕБАЛО БИ ЦЕНИТИ ЛИЧНОСТ УЧИНИОЦА АЛИ С ОБЗИРОМ НА СВА ИСПОЉЕНА НЕПРАВА У ЊИХОВОЈ ПОВЕЗАНОСТИ.
7. АКО СУ ЗА СВА ДЕЛА У СТИЦАЈУ ПРОПИСАНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА ДО 3 ГОДИНЕ ЈЕДИНСТВЕНА КАЗНА НЕ МОЖЕ БИТИ ВЕЋА ОД 10 ГОДИНА.
   - АКО ЈЕ ЗА НЕКА ДЕЛА У СТИЦАЈУ СУД ИЗРЕКАО ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР, ИЗРЕЋИ ЋЕ САМО ТУ КАЗНУ, ЈЕР ЈЕ АПСОРБУЈЕ.
   - НУЖНА АПСРОПЦИЈА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ АКО ПРИМЕНА АСПЕРАЦИЈЕ НИЈЕ МОГУЋА, ПА СЕ АПСОРПЦИЈА ПРИМЕЊУЈЕ ПО НУЖНОСТИ. ПРИМЕР УТВРЂЕНИХ КАЗНИ ОД 10 И 20 ГОД, ИЗРЕЋИ ЋЕ СЕ САМО 20 ГОДИНА. ПРИМЕР ЗА УТВРЂЕНЕ КАЗНЕ ОД 1 ГОДИНЕ И КАЗНЕ ОД 30 ДАНА ЗАТВОРА.
8. У ПОГЛЕДУ НОВЧАНИХ КАЗНИ ЗА ДЕЛА У СТИЦАЈУ ПРИМЕЊУЈЕ СЕ КУМУЛАЦИЈА АЛИ НЕ СМЕ СЕ ПРЕЋИ ОПШТИ МАКСИМУМ.
9. НОВЧАНУ КАЗНУ КАО СПОРЕДНУ СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ АКО ЈЕ УТВРЂЕНА МАКАР И ЗА ЈЕДНО ДЕЛО У СТИЦАЈУ.
   - АКО ЈЕ ИЗРЕКАО ВИШЕ НОВЧАНИХ КАЗНИ КАО СПОРЕДНЕ ИЗРЕЋИ ЋЕ ЈЕДНУ СПОРЕДНУ ПУТЕМ КУМУЛАЦИЈЕ.
   - АКО УТВРДИ НК КАО ГЛАВНУ АЛИ И КАО СПОРЕДНУ ЗА НЕКО ДЕЛО, ИЗРЕЋИ ЋЕ САМО ЈЕДНУ ГЛАВНУ КАЗНУ И ПРИМЕНИЋЕ КУМУЛАЦИЈУ.

Question 37

МЕРЕ УПОЗОРЕЊА

Answer 37

1. ПРЕДСТАВЉА МЕРУ УПОЗОРЕЊА. ОНЕ СУ ПОСЕБНА ВРСТА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА КОЈА СЕ ИЗРИЧЕ УЧИНИОЦИМА ЛАКШИХ КД, КОД КОЈИХ НЕ ПОСТОЈИ СВРХА КАЖЊАВАЊА ОНЕ СУ АЛТЕРНАТИВА КАЗНАМА, ПА И КОД ЊИХ УЧИНИЛАЦ ПОСТУПА СА КРИВИЦОМ.
   - ЊИХОВА ЈЕ ПРЕДНСОТ ШТО НЕ ОГРАНИЧАВАЈУ ПРАВА УЧИНИОЦА АКО ЈЕ УЧИЊЕНО КД.
   - ПРЕДСТАВЉА УПОЗОРЕЊЕ УЗ ПРЕТЊУ КАЗНОМ У СЛУЧАЈУ УСЛОВНЕ ОСУДЕ, А У СЛУЧАЈУ СУДСКЕ ОПОМЕНЕ САМО УПОЗОРЕЊЕ.
   - ИМАЈУ СПЕЦИЈАЛНО ПРЕВЕНТИВНИ КАРАКТЕР ПРЕ СВЕГА, АЛИ И СЛАБИЈЕ ГЕНЕРАЛНО ПРЕВЕНТИВНО ДЕЈСТВО.
   - МОРА СЕ РАДИТИ О ЛАКШЕМ ДЕЛУ НЕ САМО ПО ПРОПИСАНОЈ КАЗНИ НЕГО И ПО ОКОЛНОСТИМА ДЕЛА И УЧИНИОЦА.

Question 38

УСЛОВНА ОСУДА - ОПШТЕ

Answer 38

1. ОНА СЕ НАЈЧЕШЋЕ ИЗРИЧЕ ОД СВИХ КС У НАШЕМ ПРАВУ (56%)
   - КОД ЊЕ ЈЕ СУШТИНА ДА СУД УТВРЂУЈЕ КАЗНУ АЛИ ЈЕ НЕ ИЗРИЧЕ ВЕЋ ИЗРИЋЕ СВОЈЕВРСНУ ОПОМЕНУ, ОДРЕЂУЈУЋИ ДА СЕ КАЗНА НЕЋЕ ИЗВРШИТИ АКО ЗА ВРЕМЕ КОЈЕ ОДРЕДИ СУД, УЧИНИЛАЦ НЕ УЧИНИ НОВО КРИВИЧНО ДЕЛО, ТАЈ ПЕРИОД МОЖЕ БИТИ ОД 1 ДО 5 ГОДИНА.
2. УТВРЂЕНА КАЗНА СЕ ДОБИЈА ОПШТИМ ПУТЕМ КАО КОД ОДМЕРАВАЊА СВАКЕ КАЗНЕ ПРЕМА ЧЛАНУ 54.
3. ВРЕМЕ ОД 1 ДО 5 ГОДИНА КОЈЕ СУД У ПРЕСУДИ ПРЕЦИЗИРА У КОЈЕМ НЕ СМЕ УЧИНИТИ НОВО ДЕЛО НАЗИВА СЕ ВРЕМЕ ПРОВЕРАВАЊА И ЊЕГОВО ОДРЕЂИВАЊЕ ПРЕДСТАВЉА ЦЕНТРАЛНУ КАРАКТЕРИСТИКУ ОВОГ ИНСТИТУТА.
   - МОЖЕ НА ПУНЕ ГОДИНЕ А МОЖЕ И НА МЕСЕЦЕ.
   - ПРОТЕКОМ РОКА ПРОВЕРАВАЊА БЕЗ ЕКЦЕСА УЧИНИОЦА ГАСИ СЕ ПРАВО НА ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ.
4. ИЗРИЦАЊЕМ УСЛОВНЕ ОСУДЕ УЧИНИОЦУ МОЖЕ БИТИ НАЛОЖЕНО И ИСПУЊЕЊЕ НЕКИХ ОБАВЕЗА: ДА ВРАТИ ИМОВИНСКУ КОРИСТ ПРИБАВЉЕНУ ИЗВРШЕЊЕМ КД, НА НАКНАДИ ШТЕТУ ИЛИ НЕ ИСПУНИ НЕКУ ОД ОБАВЕЗА КОЈЕ СУД ОДРЕДИ ИЗ ЧЛАНА 65 СТАВ 2.
   - РОК ЗА ИСПУЊЕЊЕ ОВИХ ДОДАТНИХ ОБАВЕЗА СУД ОДРЕЂУЈЕ УНУТАР ВРЕМЕНА ПРОВЕРАВАЊА.

Question 39

УСЛОВИ ЗА ИЗРИЦАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ

Answer 39

1. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ УЧИНИОЦУ КОМЕ ЈЕ УТВРЂЕНА КАЗНА ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ МАЊЕМ ОД 2 ГОДИНЕ. НЕ МОЖЕ ЗА НОВЧАНУ НИ РАД У ЈИ НИ ОДУЗИМАЊЕ ВОЗАЧКЕ.
   - МОЖЕ СЕ ПРИМЕНИТИ ЧАК И КАДА СЕ ДО КАЗНЕ ДОЛАЗИ ПУТЕМ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ.
   - АКО ЈЕ БИО У ПРИТВОРУ ТО МУ СЕ НЕ УРАЧУНАВА У ВРЕМЕ ПРОВЕРАВАЊА АЛИ АКО ДОЂЕ ДО ОПОЗИВА И ПОСЛАТ У ЗАТВОР УРАЧУНАВА СЕ.
2. УСЛОВНА ОСУДА УОПШТЕ НЕ МОЖЕ ЗА ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД ОСАМ ГОДИНА ИЛИ ВИШЕ. ОВАЈ УСЛОВ ЈЕ 2019 СПУШТЕН СА 10 НА 8.
3. НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ УСЛОВНА ОСУДА НИ У СИТУАЦИЈИ ДА НИЈЕ ПРОТЕКЛО ПЕТ ГОДИНА ОД ПРАВНОСНАЖНОСТИ ОСУДЕ КОЈОМ ЈЕ УЧИНИОЦУ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗАТВОРА ИЛИ УСЛОВНА ОСУДА ЗА УМИШЉАЈНО КД.

Question 40

ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ

Answer 40

1. ОБАВЕЗНО ОПОЗИВАЊЕ - АКО УЧИНИЛАЦ НАПРАВИ НОВО ДЕЛО И ЗА ТО МУ БУДЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ОД 2 ГОДИНЕ ИЛИ ВИШЕ.
   - ТАДА ЋЕ СУД ПРИМЕНИТИ ОДМЕРАВАЊА ПО ЧЛАНУ 60 А УТВРЂЕНУ КАЗНУ ИЗ ОПОЗВАНЕ ОСУДЕ ЋЕ УЗЕТИ КАО УТВРЂЕНУ РАДИ ИЗРИЦАЊА ЈЕДИНСТВЕНЕ.
2. ФАКУЛТАТИВНО ОПОЗИВАЊЕ - АКО УЧИНИЛАЦ УЧИНИ ЈЕДНО ИЛИ ВИШЕ ДЕЛА ЗА КОЈА МУ ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ МАЊЕМ ОД 2 ГОДИНЕ, СУД ЋЕ УЗЕТИ У ОБЗИР СВЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА КД И УЧИНИОЦА А НАРОЧИТО СРОДНОСТ, ПОВЕЗАНОСТ И ПОБУДЕ ИЗ КОЈИХ ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО.
   - АКО ОПОЗОВЕ ОНДА ОПЕТ ЧЛАН 60.
3. АКО СУД НЕ ОПОЗОВЕ УСЛОВНУ ОСУДУ, МОЖЕ УЧИНИОЦУ ИЗРЕЋИ УСЛОВНУ ОСУДУ ИЛИ НЕКУ ДРУГУ КАЗНУ. АКО МУ ДА ЗАТВОР ОНДА ЋЕ ПОСТОЈАТИ КАЗНА ЗАТВОРА НА КОЈУ ЋЕ БИТИ УПУЋЕН И УСЛОВНА ОСУДА КОЈА ГА ЧЕКА КАДА ИЗАЂЕ ИЗ ЗАТВОРА И КОЈА НЕ ТЕЧЕ ЗА ВРЕМЕ КОЈЕ ПРОВОДИ У ЗАТВОРУ.
4. АКО СУД РЕШИ ДА МУ ОПЕТ ДА УСЛОВНУ ОСУДУ ОНДА ПРЕМА ЧЛАНУ 60 УТВРЂУЈЕ КАЗНЕ ЗА ДЕЛА И ИЗРИЧЕ МУ НОВУ УО И ДАЈЕ НОВО ВРЕМЕ ПРОВЕРАВАЊА. АКО УТВРЂЕНА КАЗНА ПРЕМА ЧЛ 60 ИЗНОСИ 2 ГОДИНЕ ИЛИ ВИШЕ ОНДА ЋЕ СУД ОПОЗВАТИ УСЛОВНУ ОСУДУ.
   - У СВАКОМ СЛУЧАЈУ СУД НЕ СМЕ ТРЕЋИ ПУТ ДАТИ УСЛОВНУ ОСУДУ ВЕЋ ЋЕ УВЕК ОПОЗВАТИ И ОДМЕРИТИ КАЗНУ У СКЛАДУ СА ЧЛ 60.
5. ОСИМ ЗА НОВО ДЕЛО УО МОЖЕ СЕ ОПОЗВАТИ И ЗА НЕКО РАНИЈЕ УЧИЊЕНО ДЕЛО ТЈ УЧИЊЕНО ПРЕ ИЗРИЦАЊА УО. ТАДА СУД ПРИМЕНОМ ПРАВИЛА ИЗ ЧЛ 60 УЗИМА КАЗНУ ИЗ УО КАО УТВРЂЕНУ И ОВУ НОВУ ОДМЕРИ И ИЗРИЧЕ ЈЕДИНСТВЕНУ. СУД ЋЕ ОВДЕ ОПОЗВАТИ УО АКО ОЦЕНИ ДА НЕ БИ БИЛООСНОВА ЗА ИЗРИЦАЊЕ УО ДА СЕ ЗА ТО ДЕЛО ТАДА ЗНАЛО ТЈ КАДА ЈЕ ИЗРИЦАНА УО.
   - ИСТЕ СТВАРИ ВАЖЕ АКО РЕШИ ДА ИЗРЕКНЕ УСЛОВНУ И ЗА ТО РАНИЈЕ УЧЊЕНО ДЕЛО.
6. АКО ЈЕ СУД ОДРЕДИО ИСПУЊЕЊЕ НЕКЕ ОБАВЕЗЕ УЗ УСЛОВНУ ОСУДУ А УЧИНИЛАЦ ТО НЕ ИСПУНИ У ОДРЕЂЕНОМ ВРЕМЕНУ МОЖЕ У ОКВИРУ ВРЕМЕНА ПРОВЕРАВАЊА ПРОДУЖИТИ РОК ИЛИ МОЖЕ ОПОЗВАТИ УО И ИЗРЕЋИ УТВРЂЕНУ КАЗНУ.
   - ОВА ОПЦИЈА ЈЕ УВЕК ФАКУЛТАТИВНА ЈЕР СУД ИСПИТУЈЕ РАЗЛОГЕ НЕИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ. АКО СМАТРА ДА ЈЕ НЕИСПУЊЕЊЕ ОПРАВДАНО МОЖЕ ГА ОСЛОБОДИТИ ОБАВЕЗЕ ИЛИ МУ ЗАМЕНИТИ ДРУГОМ АДЕКВАТНИЈОМ.

Question 41

УСЛОВНА ОСУДА СА ЗАШТИТНИМ НАДЗОРОМ

Answer 41

1. ОВО ЈЕ УО АНГЛОСАКСОНСКОГ ТИПА КОЈА ПОСТОЈИ И КОД НАС У ПРАВУ. ПОЕНТА ЈЕ ДА СУД У НЕКИМ СЛУЧАЈЕВИМА МОЖЕ ПОРЕД УО ОДРЕДИТИ И НЕКУ МЕРА ПОМОЋИ, СТАРАЊА, НАДЗОРА И ЗАШТИТЕ. ОВО РАДИ ЗАТО ШТО СУД ЦЕНИ ДА УЧИНИЛАЦ НЕЋЕ МОЋИ САМ ДА СЕ ДОВЕДЕ У РЕД ТОКОКМ УО.
2. САДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ ВИШЕ НЕГО ПРЕ ЗБОГ ПОСТОЈАЊА ПОВЕРЕНИЧКЕ СЛУЖБЕ.
3. СУД МОЖЕ ОДРЕДИТИ ЈЕДНУ ИЛИ ВИШЕ СЛЕДЕЋИХ ОБАВЕЗА: ЈАВЉАЊЕ ОРГАНУ, ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА ОДРЕЂЕНО ЗАНИМАЊЕ, ПРИХВАТАЊЕ ЗАПОСЛЕЊА, ИЗДРЖАВАЊЕ ПОРОДИЦЕ ЧУВАЊЕ ДЕЦЕ И ДРУГЕ ПОРОДИЧНЕ ОБАВЕЗЕ, УЗДРЖАВАЊЕ ОД ПОСЕЂИВАЊА МЕСТА, ЛОКАЛА И ПРИРЕДБИ, ОБАВЕШТАВАЊЕ О ПРОМЕНИ БОРАВИШТА, АДРЕСЕ ИЛИ РАДНОГ МЕСТА, УЗДРЖАВАЊЕ ОД УПОТРЕБЕ ДРОГА ИЛИ АЛКОХОЛА, ЛЕЧЕЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ, ПОСЕЋИВАЊЕ САВЕТОВАЛИШТА ИЛИ УСТАНОВА И ПОСТУПАЊЕ ПО ЊИХОВИМ УПУТСТВИМА, ОТКЛАЊАЊЕ ИЛИ УБЛАЖАВАЊЕ ШТЕТЕ А НАРОЧИТО ИЗМИРЕЊЕ СА ЖРТВОМ (ЧЛ 73).
4. ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ОВИХ МЕРА ОДРЕЂУЈЕ СЕ УНУТАР ВРЕМЕНА ПРОВЕРАВАЊА. ИАКО СУ СВЕ ОБАВЕЗЕ ИСТОГ РАНГА ОВО ЈАВЉАЊЕ ОРГАНУ ЈЕ НАЈБИТНИЈА.
5. ПОВЕРЕНИК ИЗВРШАВА ОВУ МЕРУ И ПРАВИ ПРОГРАМ НАДЗОРА.

Question 42

СУДСКА ОПОМЕНА

Answer 42

1. ОВО ЈЕ МЕРА УПОЗОРЕЊА КОЈУ СУД ИЗРИЧЕ АКО ПРОЦЕНИ ДА СЕ МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ ВЕЋ УПОЗОРЕЊЕ ДОВОЉНО УТИЦАТИ НА УЧИНИОЦА ДА НЕ ВРШИ КД (ЧЛ 64 СТАВ 2).
2. НЕМА РЕТРИБУТИВНИ ВЕЋ ПЕДАГОШКИ КАРАКТЕР И ПРЕДСТАВЉА СВОЈЕВРСНУ ВАСПИТНУ МЕРУ ЗА ПУНОЛЕТНЕ УЧИНИОЦЕ.
3. ОНА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У ПРВОМ РЕДУ НА ПРИМАРНЕ ДЕЛИКВЕНТЕ ЧИЈЕ ЈЕ ДЕЛО МОЖЕ СМАТРАТИ СТИЦАЈЕМ НЕПОВОЉНИХ ОКОЛНОСТИ.
4. ИЗРИЧЕ СЕ ПРЕСУДОМ.
5. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ЗА ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ДО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ ЗАТВОРА ИЛИ НОВЧАНА КАЗНА А УЧИЊЕНА СУ ПОД ТАКО ОЛАКШАВАЈУЋИМ ОКОЛНОСТИМА КОЈЕ ИХ ЧИНЕ НАРОЧИТО ЛАКИМ.
   - ОВО ТРЕБА ТУМАЧИТИ ТАКО ДА ПОСТОЈЕ ОЛАКШАВАЈУЧЕ ОКОЛНОСТИ УЗ ОДСУСТВО ОТЕЖАВАЈУЧИХ ОКОЛНОСТИ. СУД УЗИМА СВЕ ОКОЛНОСТИ ИЗ ЧЛАНА 54.
6. АКО ЈЕ ТО ПОСЕБНО ПРОПИСАНО СУДСКА ОПОМЕНА МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ И ЗА ДЕЛО ДО 3 ГОДИНЕ ЗАТВОРА КАО КОД ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 122 КЗ.
7. ЛИЦЕ СЕ СМАТРА ОСУЂИВАНИМ, ОСУДА УЛАЗИ У КЕ, АЛИ НЕ МОГУ НАСТУПИТИ ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ. АКО БУДЕ ПОВРАТА МОЖЕ МУ СЕ ВРЕДНОВАТИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ.
8. НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ВОЈНИМ ЛИЦИМА ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ. ТО ЈЕ ЗБОГ ТОГА ШТО СЕ ЊИМА МОЖЕ ИЗРЕЋИ ДИСЦИПЛИНСКА МЕРА ИЛИ ДРУГА МЕРА ОДРЕЂЕНА ЗАКОНОМ ЗА ДЕЛА ДО 3 ГОДИНЕ ЗАТВОРА.
9. МАЛОЛЕТНИЦИМА СЕ ТАКОЂЕ НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ СУДСКА ОПОМЕНА АЛИ ЗА ЊИХ ПОСТОЈИ ЈЕДНА МЕРА СЛИЧНОГ КАРАКТЕРА А ТО ЈЕ СУДСКИ УКОР.

Question 43

ПОЈАМ СИСТЕМ И СВРХА МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

Answer 43

1. КАО И ДРУГЕ КС, И МБ ОГРАНИЧАВАЈУ ПРАВА И СЛОБОДЕ УЧИНИОЦА АЛИ ЗА РАЗЛИКУ ОД КАЗНИ ОНЕ НЕМАЈУ РЕТРИБУТИВНИ ВЕЋ ПРЕВЕНТИВНИ КАРАКТЕР.
2. ДЕЛУЈУ СПЕЦИЈАЛНО ПРЕВЕНТИВНО. УЧИНИАЛЦ СЕ ЊИМА УДАЉАВА ОД КРИМИНАЛНИХ ПОДСТИЦАЈА.
3. ИАКО УГЛАВНОМ ИДУ КАО ДОПУНА КАЖЊАВАЊУ ОНЕ СУ ЗА НЕУРАЧУНЉИВЕ УЧИНИОЦЕ ГЛАВНИ ВИД РЕАКЦИЈЕ.
4. ИЗРИЧУ СЕ САМО АКО ИНТЕРЕС ЗАШТИТЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПРЕТЕЖЕ НАД ИНТЕРЕСОМ ПРАВА И СЛОБОДА ПОЈЕДИНЦА.
5. ЊИХОВОМ ПРИМЕНОМ ОТКЛАЊА СЕ РАЗЛОГ ОПАСНОСТИ А ДРУШТВО ШТИТИ ОД УЧИНИОЦА.
6. ПРОГНОЗА ОПАСНОСТИ ОД ВРШЕЊА ДЕЛА У БУДУЋНОСТИ ЈЕСТЕ ОСНОВНИ КРИТЕРИЈУМ ЗА ИЗБОР МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ.
   - ОПАСНОСТ А НЕ КРИВИЦА ПРЕДСТАВЉА КРИТЕРИЈУМ. УЧИЊЕНО ДЕЛО ЈЕ САМО СИМПТОМ ОПАСНОСТИ. КОЈИ ЈЕ СТЕПЕН ОПАСНОСТИ СЕ НЕКАДА УТВРЂУЈЕ ВЕШТАЧЕЊЕМ АЛИ ИПАК ОДЛУКУ И ТАДА ДОНОСИ СУД. ЗАКОН ГОВОРИ О СТЕПЕНИМА ОПАСНОСТИ КОД МЕДИЦИНСКИХ МЕРА И КОД ЈОШ НЕКИХ МЕРА.
7. ПРЕМА НЕКИМА МЕРОДАВАН ЈЕ МОМЕНАР ПОСТОЈАЊА ОПАНОСТИ У МОМЕНТУ ДОНОШЕЊА ПРЕСУДЕ АЛИ ПРАВИЛА ИЗВРШЕЊА ЧЕСТО ЧЕСТО ДОПУШТАЈУ ДА СЕ УТВРЂЕНИ СТЕПЕН КАСНИЈЕ ПРЕИСПИТУЈЕ.
8. У НЕКИМ ДРЖАВАМА ПОСТОЈИ И МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ПРЕВЕНТИВНОГ ЗАТВАРАЊА ЧЕСТО НЕОГРАНИЧЕНОГ ТРАЈАЊА КОЈОМ СЕ ШТИТИ ДРУШТВЕНА ЗАЈЕДНИЦА ОД ОНИХ УЧИНИЛАЦА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ У ТОЈ МЕРИ ОПАСНИМ ДА СЕ ЊИХОВО ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ СМАТРА ОПРАВДАНИМ И НАКОН ИЗДРЖАНЕ КАЗНЕ - ДОК ГОД РЕДСТАВЉАЈУ ОПАСНОСТ ПО ДРУШТВО. КОД НАС ТО НЕ ПОСТОЈИ.

9, КОД НАС ПОСТОЈИ 11 МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ.

10. СУД МОЖЕ ИЗРЕЋИ 1 ИЛИ ВИШЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ АКО СУ ИСПУЊЕНИ УСЛОВИ ЗА ЊИХОВУ ПРИМЕНУ.
    - СВРХА МБ ЈЕ ДА СЕ ОТКЛОНЕ СТАЊА ИЛИ УСЛОВИ КОЈИ МОГУ БИТИ ОД УТИЦАЈА ДА УЧИНИЛАЦ УБУДУЋЕ НЕ ВРШИ КД.
    - ОТКЛАЊАЊЕ ОПАСНОСТИ ЈЕ КОД МЕДИЦИНСКИХ МЕРА УГЛАВНОМ И ТАДА ЈЕ ОБЛИГАТОРНА ПРИМЕНА.
    - ОТКЛАЊАЊЕ УСЛОВА ВЕЗУЈЕ СЕ ЗА ЕЛИМИНИСАЊЕ ОНИХ КРИМИНОГЕНИХ ЧИНИЛАЦА У ОКРУЖЕЊУ УЧИНИОЦА КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ПОДСТИЦАЈ ДА ВРШИ ЗЛОЧИНЕ.
11. НЕУРАЧУНЉИВОМ УЧИНОЦУ КОЈИ ЈЕ УЧИНИО ПП ДЕЛО У ЗАКОНУ ОДРЕЂЕНО КАО КД МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ЛЕЧЕЊЕ САМОСТАЛНО ЈЕР ЈЕ ТО ОСНОВНИ ВИД РЕАКЦИЈЕ. ТО СЕ ИЗРИЧЕ У ПОСЕБНОМ ЗКПОМ ПРЕДВИЂЕНОМ ПОСТУПКУ.
12. ПОСТОЈИ ЈОШ ЈЕДНА МБ КОЈА СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ САМОСТАЛНО А ТО ЈЕ ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА АЛИ САМО ИЗ РАЗЛОГА ОПШТЕ БЕЗБЕДНОСТИ ИЛИ МОРАЛА И НЕ МОРА ОСТОЈАТИ ПП ДЕЛО.
    - ДРУШТВЕНО ЕТИЧКИ ПРЕКОР СЕ НЕ ИЗРИЧЕ ЗА ИЗРЕЧЕНЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ.

Question 44

ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Answer 44

1. У НЕКИМ ДРЖАВАМА СЕ ИЗДВАЈАЈУ У ЗДРАВСТВЕНО ПРАВО. КОД НАС ЈЕ И ДАЉЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ.
2. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ БИТНО СМАЊЕНО УРАЧУНЉИВОМ И НЕУРАЧУНЉИВОМ УЧИНИОЦУ. УГЛАВНОМ СЕ ИНИЦИРА ТАКО ШТП СЕ У ТОКУ ПОСТУПКА ОДРЕДИ ПСИХИЈАТРИЈСКО ВЕШТАЧЕЊЕ. СУД МОЖЕ УЧИНИОЦА И СМЕСТИТИ У ЗРАВТСВЕНУ УСТАНОВУ РАДИ ВЕШТАЧЕЊА.
3. КОД БИТНО СМАЊЕНЕ УРАЧУНЉИВОСТИ СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ УЧИНИОЦУ ОВУ МЕРУ АКО С ОБЗИРОМ НА УЧИЊЕНО ДЕЛО И СТАЊЕ ДУШЕВНЕ ПОРЕМЕЋЕНОСТИ УТВРДИ ДА ПОСТОЈИ ОЗИБЉНА ОПАСНОСТ ДА УЧИНИЛАЦ УЧИНИ ТЕЖЕ КД И ДА ЈЕ РАДИ ОТКЛАЊАЊА ТАКВЕ ОПАСНОСТИ НЕОПХОДНО ЊЕГОВО ЛЕЧЕЊЕ У ТАКВОЈ УСТАНОВИ.
   - УСЛОВ ТЕЖЕГ ДЕЛА ПРЕМА НЕКИМА ЈЕ 5 ГОДИНА И ВИШЕ. СВАКАКО НИЈЕ ДОПУСТИВО ДА МЕРА НЕГОРАНИЧЕНОГ ТРАЈАЊА БУДЕ ИЗРЕЧЕНА ЗА ЛАКШ ДЕЛА.
   - УСЛОВ ОЗИБЉНЕ ОПАСНОСТИ ТРЕБА РАЗУМЕТИ КАО ВИСОК СТЕПЕН ВЕРОВАТНОЋЕ ОД ВРШЕЊА ДЕЛА, А НЕ КАО НЕКАКВУ АПСТРАКТНУ ОПАСНОСТ.
   - ТРАЖИ СЕ ТРАЈНИЈИ ДЕФЕКТ А НЕ НЕКА ПРОЛАЗНА АНОМАЛИЈА
   - СУД НЕ ОДРЕЂУЈЕ ЊЕНО ТРАЈАЊЕ, АЛИ ОДРЕЂУЈЕ ГДЕ ЋЕ СЕ ИЗВРШИТИ. МОЖЕ ТРАЈАТИ И ДОЖИВОТНО. АКО ЈЕ ИЗРЕЧЕНА ЗАЈЕДНО СА ЗАТВОРОМ, ПРВО СЕ ИЗВРШАВА ЛЕЧЕЊЕ ПА ОНДА ЗАТВОР.
4. ИСТО ИДЕ И КОД НЕУРАЧУНЉИВИХ УЧИНИОЦА ШТО СЕ ТИЧЕ УСЛОВА АЛИ СЕ У ТОМ СЛУЧАЈУ ВОДИ ПОСЕБАН ПОСТУПАК ПРЕМА ЗКПУ.
5. ОВА СЕ МЕРА ИЗВРШАВА УГЛАВНОМ У СПЕЦИЈАЛНОЈ ЗАТВОРСКОЈ БОЛНИЦИ АЛИ И У ДРУГИМ ДРУГИМ СПЕЦИЈАЛНИМ БОЛНИЦАМА ЗА ПСИХИЈАТРИЈСКЕ БОЛЕСТИ.
   - СУД СВАКИХ 9 МЕСЕЦИ ЕКС ОФИЦИО ИЛИ НА ПРЕДЛОГ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ, ОРГАНА СТАРАТЕЉСТВА ИЛИ ЛИЦА ПРЕМА КОЈЕМ СЕ МЕРА ПРИМЕЊУЈЕ ИСПИТУЈЕ ДА ЛИ И ДАЉЕ ПСОТОЈИ ПОТРЕБА ЗА ЛЕЧЕЊЕМ И ЧУВАЊЕМ. АКО ЈЕ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА УЧИНИЛАЦ ЋЕ СЕ ПУСТИТИ НА СЛОБОДУ А У ТОМ СЛУЧАЈУ МУ СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ.
   - СУД ИПИАК НИЈЕ ВЕЗАН МИШЉЕЊЕМ СТРУЧЊАКА ИЗ УСТАНОВЕ ГДЕ СЕ СПРОВОДИ, А ЗАХТЕВ КОЈИ ЈЕ ОДБИЈЕН МОЖЕ СЕ ПОНОВИТИ НАКОН 6 МЕСЕЦИ.
   - АКО ЛЕКАР УТВРДИ ДА СЕ ТРЕБА ПУСТИТИ СУД ЗОВЕ ЈТ ДА СЕ ИЗЈАСНИ НА ОВУ ОКОЛНОСТ.

Question 45

ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ

Answer 45

1. МОЖЕ ИСТО ЗА НЕУРАЧУНЉИВОГ И БИТНО СМАЊЕНО УРАЧУНЉИВОГ УЧИНИОЦА У СЛУЧАЈУ СУМЊЕ О НАВЕДЕНИМ СТАЊИМА КОД УЧИНИОЦА У ВРЕМЕ ДЕЛА.
2. УСЛОВ ЗА ИЗРИЦАЊЕ - АКО ПОСТОЈИ ОЗБИЉНА ОПАСНОСТ ДА ПОНОВО УЧИНИ ТАКВО ДЕЛО И ДА ЈЕ РАДИ ОТКЛАЊАЊА ОВЕ ОПАСНОСТИ ДОВОЉНО ЊЕГОВО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ.
   - НЕ МОРА СЕ РАДИТИ О ОПАСНОСТИ ОД ЧИЊЕЊА ТЕЖЕГ ДЕЛА.
3. СУД ПОРЕД МИШЉЕЊА ВЕШТАКА УЗИМА И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ У ОБЗИР. ОВО ЛЕЧЕЊЕ СЕ ИЗВРШАВА АМБУЛАНТНО ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА МЕРЕ.
4. ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ИЗРИЦАЊУ И НЕУРАЧУНЉИВОМ УЧИНИОЦУ КОЈЕМ ЈЕ ПРВЕНСТВЕНО БИЛА ИЗРЕЧЕНА МЕРА ЛЕЧЕЊА У УСТАНОВИ АЛИ СЕ УТВРДИЛО НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ЛЕЧЕЊА ДА ВИШЕ НИЈЕ ПОТРЕБНО ЊЕГОВО ЗАТВАРАЊЕ. ОН ОВДЕ НИЈЕ ИЗЛЕЧЕН ВЕЋ ДОВОЉНО ЗАЛЕЧЕН КАКО БИ МОГАО БИТИ ПУШТЕН НА ЛЕЧЕЊЕ СА СЛОБОДЕ.
   - И ОВДЕ СЕ ЗАХТЕВАЈУ ОДРЕЂЕНИ ЖИВОТНИ УСЛОВИ. НПР ДА ГА НЕКО ПРИХВАТИ, ОБЕЗБЕЂЕНО СТАРАЊЕ, МОГУЋНОСТ РЕДОВНЕ ПРИМЕНЕ ТЕРАПИЈЕ.
5. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ И БИТНО СМАЊЕНО УРАЧУНЉИВОМ УЧИНИОЦУ. ОВО ЈЕ НАЈПРЕ МОГУЋЕ УЗ УСЛОВНУ ОСУДУ, А НЕ МОЖЕ ЈЕ ИЗРЕЋИ УЗ ЗАТВОР ЧАК И АКО СЕ ОН ИЗДРЖАВА КОД КУЋЕ. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ У СЛУЧАЈУ ПУШТАЊА НА УСЛОВНИ ОТПУСТ, ДОК ТРАЈЕ УО.
6. ИЗРИЧЕ СЕ НА ВРЕМЕ ДОК ПОСТОЈИ ПОТРЕБА ЗА ЛЕЧЕЊЕМ АЛИ НАЈДУЖЕ ТРИ ГОДИНЕ. СУД НЕ НАЗНАЧУЈЕ ДУЖИНУ ТРАЈАЊА. СУД ОДРЕЂУЈЕ УСТАНОВУ У КОЈОЈ ЋЕ СЕ СПРОВОДИТИ ЛЕЧЕЊЕ.
   - ЛЕЧЕЊЕ СЕ МОЖЕ СПРОВЕСТИ И СТАЦИОНИРАНО ПОНЕКАД АЛИ НЕПРЕКИДНО НЕ ДУЖЕ ОД 15 ДАНА А СВЕ УКУПНО НЕ ДУЖЕ ОД 2 МЕСЕЦА.

Question 46

ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА

Answer 46

1. УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ ДЕЛО УЧИНИОЦИ УСЛЕД ЗАВИСНОСТИ ОД УПОТРЕБЕ ОПОЈНИХ ДРОГА И КОД КОЈЕГ ПОСТОЈИ ОЗБИЉАН СТЕПЕН ОПАСНОСТИ ДА ЋЕ УСЛЕД ОВЕ ЗАВИСНОСТИ ДА И ДАЉЕ ВРШИ КРИВИЧНА ДЕЛА СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ ОВУ МЕРУ.
2. ДА ЛИ ЈЕ ПОТРЕБНА ПСИХИЧКА ИЛИ ФИЗИЧКА ЗАВИСНОСТ. ВЕЋИНСКИ ЈЕ СТАВ ДА ЈЕ СВЕЈЕДНО МАДА НЕКИ АУТОРИ ТВРДЕ ДА БИ МЕРА БИЛА ОПРАВДАНА САМО КОД ФИЗИЧКЕ ЗАВИСНОСТИ.
3. ЗАВИСНОСТ СЕ УТВРЂУЈЕ ПСИХИЈАТРИЈСКИМ ВЕШТАЧЕЊЕМ. ОВО ВЕШТАЧЕЊЕ СЕ ОДРЕЂУЈЕ АКО ПОСТОЈИ СУМЊА ДА ЈЕ ДЕЛО ИЗВРШЕНО УСЛЕД ЗАВИНОСТИ ОД УПОТРЕБЕ ОПОЈНИХ ДРОГА.
   - УЧИНИЛАЦ НЕ МОРА БИТИ ПОД ДЕЈСТВОМ ОД У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА. ЧЕСТО ЈЕ ДА НАРКОМАНИ У КРИЗИ ВРШЕ ДЕЛО. ЗАКОНОДАВАЦ ГОВОРИ ИСКЉУЧИВО О ЗАВИНОСТИ ОД ОПОЈНИХ ДРОГА ПА СЕ ПОСТАВИЛО ПИТАЊЕ ДА ЛИ ТО ОБУХВАТА И ОСТАЛЕ ПСИХОАКТИВНЕ И ПСИХОТРОПНЕ СУПСТАНЦЕ, ОДОГОВОР АПЕЛАЦИЈЕ ЈЕ ЈАСАН И ЛОГИЧАН И КАЖЕ ДА МОЖЕ И ЗА ОСТАЛЕ СУПСТАНЦЕ А НЕ САМО ЗА ОПОЈНЕ ДРОГЕ.
4. НЕ МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ САМОСТАЛНО. ТРАЈЕ ДОК ПОСТОЈИ ПОТРЕБА ЗА ЛЕЧЕЊЕМ АЛИ НЕ ДУЖЕ ОД 3 ГОДИНЕ. СУД ПРИЛИКОМ ИЗРИЦАЊА НЕ ОГРАНИЧАВА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ УЗ КАЗНУ ЗАТВОРА И МОЖЕ ТРАЈАТИ И ДУЖЕ ОД КАЗНЕ ЗАТВОРА АЛИ СВАКАКО НЕ ДУЖЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ.
5. ОВА МЕРА СЕ ИЗВРШАВА У КАЗНЕНОЈ УСТАНОВИ ИЛИ У ДРУГОЈ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ КОЈА ЈЕ ОБАВЕЗНА ДА НАЈМАЊЕ ЈЕДНОМ У 6 МЕСЕЦИ ДОСТАВИ СУДУ ИЗВЕШТАЈ О ЛЕЧЕЊУ. ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У УСТАНОВИ СЕ УРАЧУНАВА У КАЗНУ ЗАТВОРА. ПОСЛЕ УСПЕШНОГ ЛЕЧЕЊА УСТНОВА ИЗВЕШТАВА СУД А ОВАЈ РЕШЕЊЕМ ОБУСТАВЉА МЕРУ И ЕВЕНТУАЛНОМ УПУЋИВАЊУ НА ИЗДРЖАВАЊЕ ОСТАТКА КАЗНЕ ЗАТВОРА.
6. КАД ЈЕ ИЗРЕЧЕНА УЗ НОВЧАНУ КАЗНУ, УСЛОВНУ ОСУДУ, СУДСКУ ОПОМЕНУ ИЛИ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ, МЕРА СЕ ИЗВРШАВА НА СЛОБОДИ АЛИ ТАКОЂЕ НЕ МОЖЕ ТРАЈАТИ ДУЖЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ. У ТОМ СЛУЧАЈУ СЕ ЛЕЧЕЊЕ СПРОВОДИ У АМБУЛАНТНИМ РЕДОВНИМ УСЛОВИМА А НЕ У ПСИХ БОЛНИЦАМА.
   - НЕЈАСНО ЈЕ ЗАШТО СЕ ОВДЕ НАПОМИЊЕ САМО НОВЧАНА КАЗНА А НЕ И РАД У ЈИ И ОДУЗИМАЊЕ ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ.

Question 47

ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА

Answer 47

1. УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ ДЕЛО УЧИНИО УСЛЕД ЗАВИСНОСТИ ОД УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА И КОД КОЈЕГ ПОСТОЈИ ОЗБИЉНА ОПАСНОСТ ОД ДА ЋЕ УСЛЕД ОВЕ ЗАВИСНОСТИ И ДАЉЕ ДА ВРШИ КД, СУД ЋЕ ИЗРЕЋИ ОВУ МЕРУ.
2. УСЛОВИ ЗА ОВУ МЕРУ СУ ЗАВИНОСТ, КАУЗАЛНОСТ ИЗМЕЂУ ЗАВИНОСТИ И ДЕЛА, И ПРОЦЕНА ПОСТОЈАЊА ВИСОКОГ РИЗИКА ДА ОКРИВЉЕНИ ДЕЛО ПОНОВИ И У БУДУЋНОСТИ.
   - ЗАВИНОСТ СЕ УТВРЂУЈЕ ВЕШТАЧЕЊЕМ КОЈЕ СЕ ОДРЕЂУЈЕ АКО ПОСТОЈИ СУМЊА ДА ЈЕ ДЕЛО УЧИЊЕНО УСЛЕД ЗАВИСНОСТИ.
   - СКЛОНОСТ КА АЛКОХОЛУ И АЛКОХОЛИСАНОСТ У ВРЕМЕ ДЕЛА НИЈЕ ОД УТИЦАЈА НА ИЗРИЦАЊЕ ОВЕ МЕРЕ.
   - УЧИНИОЦУ СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ ОВА МЕРА ЗАЈЕДНО СА МЕРОМ ЛЕЧЕЊА НАРКОМАНА.
3. СУД НЕ ОДРЕЂУЈЕ ЊЕНО ТРАЈАЊЕ ВЕЋ ОНО ЗАВИСИ ОД УСПЕХА У ЛЕЧЕЊУ. АКО ЈЕ ИЗРЕЧЕНО УЗ ЗАТВОР ИЗВРШАВА СЕ У ЗАТВОРУ ИЛИ ДРУГОЈ УСТАНОВИ А ЈЕДНОМ У ШЕСТ МЕСЕЦИ СЕ ИЗВЕШТАВА СУД. НЕ МОЖЕ ТРАЈАТИ ДУЖЕ ОД КАЗНЕ ЗАТВОРА ЗА РАЛИКУ ОД ЛЕЧЕЊА НАРКОМАНА АЛИ ЗАКОНОДАВАЦ НЕ ОГРАНИЧАВА ЊЕНО ТРАЈАЊЕ У ТОМ СЛУЧАЈУ. ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У УСТАНОВИ СЕ УРАЧУНАВА У КАЗНУ ЗАТВОРА ПА ЋЕ НАКОН ОБУСТАВЕ МЕРЕ УЧИНИЛАЦ ИЋИ НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ.
4. АКО ЈЕ МЕРА ИЗРЕЧЕНА УЗ НОВЧАНУ КАЗНУ, МЕРЕ УПОЗОРЕЊА ИЛИ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ ИЗВРШАВА СЕ У АМБУЛАНТНИМ УСЛОВИМА НА СЛОБОДИ. У ТОМ СЛУЧАЈУ МЕРА МОЖЕ ТРАЈАТИ НАЈДУЖЕ 2 ГОДИНЕ А ПРЕМА ПРАКСИ СЕ МОЖЕ ИЗВРШАВАТИ И У ПРИВАТНИМ КЛИНИКАМА.

Question 48

ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ И ДУЖНОСТИ

Answer 48

1. СУД ЋЕ УЧИНИОЦУ КД ЗАБРАНИТИ ВРШЕЊЕ ОДРЕЂЕНОГ ПОЗИВА, ОДРЕЂЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ ИЛИ СВИХ ИЛИ НЕКИХ ДУЖНОСТИ ВЕЗАНИХ ЗА РАСПОЛАГАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ, УПРАВЉАЊЕ ИЛИ РУКОВАЊЕ ТУЂОМ ИМОВИНОМ, АКО СЕ ОПРАВДАНО МОЖЕ СМАТРАТИ ДА БИ ЊЕГОВО ДАЉЕ ВРШЕЊЕ ТАКВЕ ДЕЛАТНОСТИ БИЛО ОПАСНО - ЧЛ 85 СТАВ 1.
2. ПОЕНТА ЈЕ ОПАСНОСТ ОД ВРШЕЊА БУДУЋИХ ДЕЛА КОЈА СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА РАД КОЈИ ОБАВЉА.
   - ИМА И РЕТРИБУТИВНИ КАРАКТЕР БУДУЋИ ДА НЕ МОЖЕ ДА ОБАВЉА РАД ОД КОЈЕГ ЈЕ ЗАРАЂИВАО.
   - КД ЗА КОЈЕ СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ КАЗА МОЖЕ БИТИ И УМИШЉАЈНО И НЕХАТНО.
   - ДА ЛИ СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ НАПРАВИО САМО ЈЕДНУ РАДЊУ ЈЕ ПОТРЕБНО ВИШЕ РАДЊИ.
   - ИЗВРШЕНО ДЕЛО НЕ МОРА БИТИ ИЗВРШЕНО ПРИЛИКОМ ОБАВЉАЊА УПРАВО ОНЕ ДЕЛАТНОСТИ КОЈА СЕ МЕРОМ ЗАБРАЊУЈЕ АЛИ ЋЕ ТО НАЈЧЕШЋЕ БИТИ СЛУЧАЈ.
   - У ПРАКСИ СЕ КАЖЊАВАЈУ И САУЧЕСНИЦИ.
   - ЈЕДИНО СЕ ОВА МБ НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ МАЛОЛЕТНИЦИМА.
3. ПОЗИВ - АКТИВНОСТ КОЈОМ СЕ ЛИЦЕ ТРАЈНО И ПРОФЕСИОНАЛНО БАВИ.
   ДЕЛАТНОСТ - САМОСТАЛНА ПРИВРЕДНА ИЛИ ДРУГА ДЕЛАТНОСТ КОЈУ ОБАВЉАЈУ ПРЕДУЗЕТНИЦИ, ЗА КОЈЕ СЕ ИЗДАЈЕ ДОЗВОЛА НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА КОЈЕ СЕ УПИСУЈУ У РЕГИСТАР.
   - СУД МОРА КОНРЕКТИЗОВАТИ ПОЗИВ, ДЕЛАТНОСТ ИЛИ ДУЖНОСТ НА КОЈЕ СЕ ЗАБРАНА ОДНОСИ.
   - ПРЕМА ВКС ДУЖНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ЧУВАЊЕ, РАСПОЛАГАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ, УПРАВЉАЊЕ ИЛИ РУКОВАЊЕ ТУЂОМ ИМОВИНОМ НЕ ТИЧУ СЕ САМО ЗАБРАНА ДУЖНОСТИ КОЈЕ УЧИНИЛАЦ ОБАВЉАО У ПОИМЕНИЧНО ОДРЕЂЕНОМ ПРЕДУЗЕЋУ, ВЕЋ СЕ ЗАБРАНА ОДНОСИ НА ТАКВЕ ДУЖНОСТИ У БИЛО КОМСУБЈЕКТУ ПОСЛОВАЊА. ЗАБРАНА НЕ МОЖЕ ОБУХВАТИТИ НЕКЕ НОВЕ ДУЖНОСТИ ИЗВАН ОВИХ ПРОПИСАНИХ.
4. МОЖЕ ТРАЈАТИ ОД 1 ДО 10 ГОДИНА РАЧУНАЈУЋИ ОД ПРАВНОСНАЖНОСТИ ОДЛУКЕ АЛИ АКО ЈЕ ИЗРЕЧЕН ЗАТВОР ИЛИ НЕКА ЗАБОДСКА МЕРА, ОВА МБ НЕ ТЕЧЕ ДОК СЕ ТО ДЕШАВА.
   - ИЗРИЧЕ СЕ НА ПУНЕ ГОДИНЕ.
   - У СПОРЕДНОМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ СЕ ПОНЕКАД ПРЕДВИЂАЈУ ИЖИ РАСПОНИ ЗА ОВУ МЕРУ.
   - КРШЕЊЕМ ОВЕ ЗАБРАНЕ СЕ ВРШИ КРИВИЧНО ДЕЛО ИЗ ЧЛАНА 340А КЗ.

Question 49

ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ

Answer 49

1. УЧИНИОЦУ КД КОЈИМ СЕ УГРОЖАВА ЈАВНИ САОБРАЋАЈ СУД МОЖЕ ИЗРЕЋИ ОВУ МБ.
   - ТИМЕ СЕ ОМОГУЋАВА ДА УЧИНИЛАЦ ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА МЕРЕ НЕ ВРШИ САОБРАЋАЈНА КД.

2- СУД ОВО МОЖЕ ИЗРЕЋИ АКО ЗАКЉУЧИ ДА ТЕЖИНА ДЕЛА, ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА ЈЕ УЧИЊЕНО ИЛИ РАНИЈЕ КРШЕЊЕ САОРАЋАЈНИХ ПРОПИСА ПОКАЗУЈУ ДА ЈЕ ОПАСНО ДА УЧИНИЛАЦ УПРАВЉА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ И КАТЕГОРИЈЕ.
- У ОБЗИР СЕ УЗИМАЈУ И КРИВИЧНА ДЕЛА И ПРЕКРШАЈИ ИЗ РАНИЈЕГ ЖИВОТА УЧИНИОЦА ПРИЛИКОМ ОДЛУЧИВАЊА О ИЗРИЦАЊУ МЕРЕ.

3. ОПАСНОСТ МОРА БИТИ УСПОЉЕНА УПРАВЉАЊЕМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ. ТО ИСКЉУЧУЈЕ ПРИОМЕНУ У ОДНОСУ НА ОНЕ КОЈИ НЕ ОСТВАРУЈУ ДЕЛО ВОЖЊОМ ИЛИ У ПОГЛЕДУ ДЕЛА КОЈА СЕ НЕ ОСТВАРУЈУ УПРАВЉАЊЕМ МОРОНИМ ВОЗИЛОМ.
4. СУД ОДРЕЂУЈЕ НА КОЈЕ СЕ ВРСТЕ И КАТЕГОРИЈЕ ЗАБРАНА ОДНОСИ. ВРСТЕ ГЛЕДАМО ПРЕМА ЧЛАНУ 112 СТАВ 25. СРЕДСТВО ЗА СУВОЗЕМНИ, ВОДЕНИ ИЛИ ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ, ПОД УСЛОВОМ ДА ЈЕ ГРАЂАНИМА УОПШТЕ МОГУЋЕ СТИЦАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА ТАКВУ ВРСТУ ВОЗИЛА.
   - КАТЕРОГИЈЕ ПРЕМА ЗАКОНИМА.
5. ТРАЈЕ ОД 3 МЕСЕЦА ДО 5 ГОДИНА С ТИМ ШТО СЕ ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ЗАТВОРУ НЕ УРАЧУНАВА У ВРЕМЕ МЕРЕ.
   - АКО ЛИЦЕ УОПШТЕ НЕМА ДОЗВОЛУ ОНДА СЕ А ВРЕМЕ ТРАЈАЊА МЕРЕ ЗАБРАЊУЈЕ ЊЕНО ИЗДАВАЊЕ.
   - НАКОН ИСТЕКА МЕРЕ АУТОМАТСКИ СЕ ВРАЋА МОГУЋНОСТ УПРАВЉАЊА ВОЗИЛОМ И НЕ ИДЕ СЕ НА СЕМИНАР ЗА БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ. ТОКОМ МЕРЕ НИЈЕ МОГУЋЕ ПОХАЂАЊЕ АУТО ШКОЛЕ.
   - ПРАВНОСНАЖНА ОДЛУКА СУДА О МЕРИ ДОСТАВЉА СЕ ПОДРУЧНОМ МУПУ КОЈИ ЕВИДЕНТИРА И ШАЉЕ ОДЛУКУ УЧИНИОЦУ.
6. ЗАКОНОМ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ И ОБАВЕЗНО ИЗРИЦАЊЕ ОВЕ МБ. НЕЛОГИЧНО ЈЕ ШТП СЕ ЗА ДОСТА ПРЕКРШАЈА ОВО СТАВЉА АЛИ ЗА 289 КОЈЕ ЈЕ ГЛАВНО ДЕЛО ПРОТИВ САОБРАЋАЈА ТО НИЈЕ СЛУЧАЈ.
7. АКО ИЗРЕКНЕ УСЛОВНУ ОСУДУ, СУД МОЖЕ ОДРЕДИТИ ДА ЋЕ СЕ ОПОЗВАТИ АКО ПРЕКРШИ ЗАБРАНУ.
   - ТАКОЂЕ КРШЕЊЕ ЗАБРАНЕ ПРЕДСТАВЉА ПОСЕБНО КД ИЗ ЧЛАНА 340А КЗ.

Question 50

ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Answer 50

1. ОДРЕЂУЈЕ СЕ У ПОГЛЕДУ ПРЕДМЕТА КОЈИ ЈЕ БИО НАМЕЊЕН ИЛИ УПОТРЕБЉЕН ЗА ИЗВРШЕЊЕ КД, ИЛИ ЈЕ НАСТАО ИЗВРШЕЊЕМ КД, КАД ПОСТОСЈИ ОПАСНОСТ ДА ЋЕ СЕ ОДРЕЂЕНИ ПРЕДМЕТ ПОНОВО УПОТРЕБИТИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ИЛИ КАД ЈЕ РАДИ ЗАШТИТЕ ОПШТЕ БЕЗБЕДНОСТИ ИЛИ ИЗ МОРАЛНИХ РАЗЛОГА ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА НЕОПХОДНО.
2. ОВО ЈЕ ЈЕДИНА СТВАРНА МБ ДОК СУ СВЕ ОСТАЛЕ ЛИЧНЕ. У УПОРЕДНОЈ ДОКТРИНИ ПОД ПРЕДМЕТЕ СЕ СВРСТАВАЈУ НЕ САМО СТВАРИ ВЕЋ И ПРАВА. КОД НАС ТО НИЈЕ ТАКО.
   - СПОРНО ЈЕ ДА ЛИ ПОД СТВАРИМ ОВДЕ ПОДРАЗУМЕВАЈУ И НЕПОКРЕТНЕ СТВАР И ЖИВОТИЊЕ.
3. ИАКО СЕ КАЖЕ ЗА ИЗВРШЕНО КРИВИЧНО ДЕЛО, ПРЕМА ПОСТУПАЊУ СУДСК ПРАКСЕ СЕ НЕ ЗАХТЕВА ЧАК НИ ДА ЈЕ ДЕЛО ПП. ЧЕСТО СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У ПРАКСИ.
4. ПРЕДМЕТИ УПОТРЕБЉЕНИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КД ПРЕДСТАВЉАЈУ РАЗЛИЧИТА СРЕДСТВА КОЈИМА ЈЕ РАДЊА НЕПОСРЕДНО ОСТВАРЕНА ИЛИ С АКОЈИМА ЈЕ НАЈУЖЕ ПОВЕЗАНА.
   - КОЈИ СЕ ПРЕДМЕТИ ПО ОВОМ ОСНОВУ МОГУ ОДУЗЕТИ ПИТАЊЕ ЈЕ ТУМАЧЕЊА КОНКРЕТНОГ ОПИСА КД.
5. ПРЕДМЕТИ НАМЕЊЕНИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КД СУ ОНИ ПРЕДМЕТИ КОЈЕ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПРИПРЕМИО ЗА СПРОВОЂЕЊЕ КАКВОГ ДЕЛИКТНОГ ЦИЉА
   - НИЈЕ СПОРНО АКО ЈЕ ПРИПРЕМАЊЕ ДЕЛА КАЖЊИВО ДА СЕ У ТОМ СЛУЧАЈУ ОДУЗИМАЈУ СТВАРИ. КРИТЕРИЈУМ БИ ДАКЛЕ БИО ДА ЛИ СЕ УШЛО У У НЕКИ КАЖЊИВИ СТАДИЈУМ ДЕЛА РАДЊОМ ПРИПРЕМАЊА.
   - ИЗУЗЕТАК ЧИНЕ ПРЕДМЕТИ НАМЕЊНИ ЗА КРИЈУМЧАРЕЊЕ АЗИЛАНАТА И ДРУГИХ ЛИЦА, ГДЕ ЗАКОН ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂА ОБАВЕЗНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА НАМЕЊЕНИХ ИЗВРШЕЊУ.
   - СПОРНО ЈЕ ДА ЛИ СЕ ПО ОВОМ МОГУ ОДУЗЕТИ ПРЕМДЕТИ КОЈИ НИСУ У НЕПОСРЕДНОЈ ВЕЗИ СА ИЗВРШЕЊЕМ ДЕЛА. У ПРАКСИ СЕ ТАКВИ ПРЕДМЕТИ УГЛАВНОМ ВРАЋАЈУ.
   - НЕКИ ОПШТИ ПРЕДМЕТИ КОЈИ САМО ПОД ОДРЕЂЕНИМ УСЛОВИМА МОГУ БИТИ ИСКОРИШЋЕНИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КД НЕ ОДУЗИМАЈУ СЕ.
   - ПРЕМА ПРАКСИ НЕ ОДУЗИМАЈУ СЕ ПРЕДМЕТИ КОЈИ СУ ПОСЛУЖИЛИ ЗА МАТЕРИЈАЛНО ДОВРШЕЊЕ ДЕЛА.
6. ПРЕДМЕТИ КОЈИ СУ НАСТАЛИ ИЗВРШЕЊЕМ КД ЧИНЕ СТВАРИ ДОБИЈЕНЕ КРИМИНАЛНОМ АКТИВНОШЋУ - ЊЕН СВОЈЕВРСТАН ПРОИЗВОД.
   - ТО НИСУ ПРЕДМЕТИ НА КОЈИМА ЈЕ КД ВРШЕНО.
   - ПРЕДМЕТИ ПРИБАВЉЕНИ КД КАО СВОЈЕВРСНИ ПЛОДОВИ ВРШЕЊА ДЕЛА ТАКОЂЕ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРЕДМЕТ НАСТАВО ИЗВРШЕЊЕМ КД, ИАКО У ПРАКСИ НИЈЕ ЛАКО РАЗЛИКОВАТИ ОВО И ИМОВИНСКУ КОРИСТ ПРИБАВЉЕНУ КД.
   - СВАКАКО СУД У ИЗРЕЦИ МОРА ПРЕЦИЗИРАТИ ПРЕДМЕТЕ КОЈИ СЕ ОДУЗИМАЈУ.
7. ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА ИЗ РАЗЛОГА ОПШТЕ БЕЗБЕДНОСТИ ИЛИ МОРАЛА - КОД ЊИХ НИЈЕ ИСТАКНУТ УСЛОВ ОПАСНОСТИ ОД ПОНОВНЕ УПОТРЕБЕ ПРЕДМЕТА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КД, АЛИ СЕ И ОВДЕ МОРА РАДИТИ О ПРЕДМЕТУ УПОТРЕБЉЕНОМ, НАМЕЊЕНОМ ИЛИ НАСТАЛОМ ИЗВРШЕЊЕМ КД.
   - ПРОТИВ ОПШТЕ БЕЗБЕДНОСТИ - ТО СУ ПРЕДМЕТИ КОЈИ СЕ ПО ПРАВИЛУ НАЛАЗЕ ИЗВАН ПРОМЕТА ИЛИ СУ У ОГРАНИЧЕНОМ РЕЖИМУ
   - МОРАЛ - УГЛАВНОМ ПРЕДМЕТИ ПОРНОГРАФСКОМ САДРЖАЈА ИЛИ АПАРАТИ ЗА КОЦКУ.
   - ПОСТОЈИ МОГУЧНОСТ ЊИХОВОГ САМОСТАЛНОГ ИЗРИЦАЊА ЧАК И КАДА УЧИНИЛАЦ НЕ ОДГОВАРА.
8. НЕКАДА ЗАКОН ПРОПИСУЈЕ И ОБАВЕЗНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА А НЕКАДА И ОБАВЕЗНО УНИШТАВАЊЕ. КОД ДЕЛА ГДЕ ЈЕ ПРОПИСАНО ОБАВЕЗНО УНИШТАВАЊЕ НИЈЕ НЕОПХОДНО ОСВАРЕЊЕ ОПШТИХ УСЛОВА ЗА ОДУЗИМАЊЕ СТВАРИ.
   - ЗАКОНОМ СЕ МОГУ ОДРЕДИТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА У ПОЈЕДИНИМ СЛУЧАЈЕВИМА. ПРИМЕР ИЗ ЧЛАНА 236 СТАВ 4.

Question 51

ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ ЗЕМЉЕ

Answer 51

1. УДАЉАВАЊЕМ НЕПОЖЕЉНОГ СТРАНЦА, КАД СЕ ИЗРЕКНЕ ОВА МЕРА, ОТКЛАЊА СЕ ОПАСНОСТ ОД ДАЉЕГ ВРШЕЊА КД ОД СТРАНЕ НЕКОГ ЛИЦА У НАШОЈ ЗМЕЉИ.
   - СТРАНАЦ ЈЕ ЛИЦЕ СА ДРУГИМ ДРЖАВЉАНСТВОМ ИЛИ БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА.
   - ДРЖАВЉАНИН СРБИЈЕ СЕ НЕ МОЖЕ ПРОТЕРАТИ
2. УСТАВ КАЖЕ ДА СЕ СТРАНАЦ МОЖЕ ПРОТЕРАТИ САМО НА ОСНВУ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА, У ЗАКОНСКОМ ПОСТУПКУ, АКО МУ ЈЕ ОБЕЗБЕЂЕНО ПРАВО ЖАЛБЕ И САМО ТАМО ГДЕ МУ НЕ ПРЕТИ ПРОГОН ЗБОГ РАСЕ, ПОЛА, ВЕРЕ, НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, ДРЖАВЉАНСТВА, ПРИПРАДНОСТИ ОДРЕЂЕНОЈ ДРУШТВЕНОЈ ГРУПИ, ПОЛИТИЧКОГ МИШЉЕЊА ИЛИ ГДЕ МУ ПРЕТИ ОЗБИЉНО КРШЕЊЕ ШРАВА
3. ПРОТЕРИВАЊЕ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ САМО АКО ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ИЛИ УСЛОВНА ОСУДА. ЗАКОНОМ НИСУ ОДРЕЂЕНИ УСЛОВИ ЗА ИЗРИЦАЊЕ ОВЕ МЕРЕ. ДОВОЉНО ЈЕ ДА ИЗ ПРИРОДЕ И ТЕЖИНЕ КД, НАЧИНА ИЗВРШЕЊА И ДРУГИХ ОКОЛНОСТИ СУД ИЗВЕДЕ ЗАКЉУЧАК О НЕПОЖЕЉНОСТИ ДАЉЕГ БОРАВКА СТРАНЦА У ЗЕМЉИ.
   - МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ ЗБОГ БИЛО КОЈЕГ КД.
   - ДОМАЋА ПРАКСА ИЗРИЧЕ ОВУ МЕРУ И ЗА СТРАНЦЕ КОЈИ У ИНОСТРАНСТВУ УЧИНЕ КД.
4. ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ НАШЕ ЗЕМЉЕ СУД ОДРЕЂУЈЕ НА ВРЕМ ОД 1 ДО 10 ГОДИНЕ, ВИШЕ НЕ МОЖЕ ЗАУВЕК ПРОТЕРИВАЊЕ.
   - ТРАЈАЊЕ СЕ РАЧУНА ОД ПРАВНОСНАЖНОСТИ ОДЛУКЕ И ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ЗАТВОРУ СЕ НЕ УРАЧУНАВА.
   - АМНЕСТИЈОМ И ПОМИЛОВАЊЕМ СЕ МОЖЕ УКИНУТИ А ПОМИЛОВАЊЕМ МОЖЕ БИТИ И СКРАЋЕНО ТРАЈАЊЕ.
5. ОВА МЕРА МОЖЕ ИМАТИ И РЕТРИБУТИВНИ КАРАКТЕР-, ЗБОГ ПОСЛЕДИЦА ЊЕНОГ ИЗРИЦАЊА, АЛИ ТЕ ПОСЛЕДИЦЕ НИСУ РАЗЛОГ ДА СЕ ОНА НЕ ИЗРЕКНЕ.
   - СТРАНЦУ КОЈИ ЈЕ ПРОТЕРАН ПРЕСТАЈЕ ПРАВО НА ПРИВРЕМЕНИ БОРАВАК И СТАЛНО НАСТАЊЕЊЕ.
   - УЧИНИОЦУ СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ РОК У КОЈЕМ МОЖЕ ДОБРОВОЉНО НАПУСТИТИ ДРЖАВУ А АКО НЕ НАПУСТИ БИЋЕ ПРИНУДНО УДАЉЕН.

Question 52

ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Answer 52

1. ПРИ ОСУДИ ЗА КД УЧИЊЕНО ПУТЕМ СРЕДСТВА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА ИЛИ ЗА КД КОЈЕ ЈЕ ПРОУЗРОКОВАЛО ОПАСНОСТ ЗА ЖИВОТ ИЛИ ЗДРАВЉЕ ЉУДИ СУД МОЖЕ ОДЛУЧИТИ ДА СЕ СУДСКА ПРЕСУДА ОБЈАВИ У ЦЕЛИНИ ИЛИ ИЗВОДУ
2. ПРВИ СЛУЧАЈ СЕ ОДНОСИ НА ОНА ДЕЛА КОЈЕ СЕ ФАКТИЧКИ МОГУ ОСТВАРИТИ ПУТЕМ СРЕДСТАВ ЈИ - РЕДОВНИХ СРЕДСТАВА ЈИ АЛИ И АКО СУ МЕДИЈИ ПРЕНЕЛИ НЕКИ ДОГАЂАЈ. ПРЕСУДА СЕ МОЖЕ ОБЈАВИТИ ПУТЕМ ИСТОГ ГЛАСИЛА ИЛИ НА ДРУГИ ОДГОВАРАЈУЋИ НАЧИН.
3. ДУГА СИТУАЦИЈА СЕ ОДНОСИ НА ДЕЛА КОЈА НИСУ УЛИЊЕНА ПУТЕМ СРЕДСТАВА ЈИ АЛИ СУ ДОВЕЛА ДО ОПАСНОСТИ ПО ЖИВОТ ИЛИ ЗДРАВЉЕ ЉУДИ. ОПАСНОСТ НЕ МОРА ПРЕДСТАВЉАТИ ОБЕЛЕЖЈЕ КД И МОЖЕ БИТИ И АПСТРАКТНА ОПАСНОСТ У ПИТАЊУ АЛИ СЕ ЗАХТЕВА ДА БИ ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ УТИЦАЛО НА УМАЊЕЊЕ ИЛИ ОТКЛАЊАЊЕ ОПАСНОСТИ. МОЖЕ САМО УЗ ОСУЂУЈУЋУ ПРЕСУДУ.
4. МЕРА СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ АКО ЈЕ УЧИНИОЦУ ИЗРЕЧЕНА НЕКА ОД КАЗНИ ИЛИ МЕРА УПОЗОРЕЊА ИЛИ АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ОСЛОБОЂЕН ОД КАЗНЕ. ИАКО ЗМУКД ДОПУШТА ИЗРИЦАЊЕ И ОВЕ МЕРЕ КОД МАЛОЛЕТНИКА ПИТАЊЕ ЈЕ ДА ЛИ ЈЕ ТО МОГУЋЕ С ОБЗИРОМ ДА СЕ ВАСПИТНЕ МЕРЕ ИЗРИЧУ РЕШЕЊЕМ.
   - МЕРА ЈЕ ФАКУЛТАТИВНА АЛИ СЕ НЕКАД МОЖЕ ОДРЕДИТИ И КАО ОБАВЕЗНА.
   - ЈАКО РЕТКО СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У ПРАКСИ.

Question 53

ЗАБРАНА ПРИБЛИЖАВАЊА И КОМУНИКАЦИЈЕ СА ОШТЕЋЕНИМ

Answer 53

1. УВЕДЕНА У КЗ 2009. ГОДИНЕ. МОЖЕ БИТИ ИЗРЕЧЕНО ЗА БИЛО КОЈЕ ДЕЛО АЛИ ЈЕ НАМЕЊЕНО ПРЕ СВЕГА ЗА КД ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ.
2. СУД МОЖЕ УЧИНИОЦУ ЗАБРАНИТИ: ПРИБЛИЖАВАЊЕ НА ОДРЕЂЕНОЈ УДАЉЕНОСТИ, ПРИСТУП У ПРОСТОР ОКО МЕСТА СТАНОВАЊА ИЛИ РАДА И ЊЕГОВО ДАЉЕ УЗНЕМИРАВАЊЕ, ОДНОСНО ДАЉУ КОМУНИКАЦЈУ СА ОШТЕЋЕНИМ АКО СЕ ОПРАВДАНО МОЖЕ СМАТРАТИ ДА БИ ДАЉЕ ВРШЕЊЕ ТАКВИХ РАДЊИ БИЛО ОПАСНО ПО ОШТЕЋЕНОГ.
   - ОПАСНОСТ ТРЕБА ЦЕНИТИ ОБЈЕКТИВНО СУБЈЕКТИВНО А НЕ САМО ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ЛИЧНЕ УГРОЖЕНОСТИ ЖРТВЕ.
3. • ПРИБЛИЖАВАЊЕ - ОДРЕЂУЈЕ СЕ КОНРЕКТНА УДАЉЕНОСТ КОЈА СЕ НЕ СМЕ ПРЕКОРАЧИТИ. АКО СЕ СЛУЧАЈНО СРЕТНУ УЧИНИЛАЦ СЕ ИМА УДАЉИТИ.
     - ПРИСТУП ОКО МЕСТА СТАНОВАЊА ОДНОСНО РАДА - И ОВДЕ ТРЕБА ОДРЕДИТИ КОНРЕКТНУ ДИСТАНЦУ КОЈА СЕ НЕ СМЕ ПРЕКОРАЧИТИ ИАКО СУДОВИ ТО НЕ РАДЕ АЛИ ПСОТОЈИ ПРЕТПОСТАВКА ДА СЕ УДАЉЕНОСТ ПРЕДВИЂЕНА ЗА ЗАБРАНУ ПРИБЛИЖАВЊА АУТОМАТСКИ ОДНОСИ И НА ОВАЈ ВИД.
     - ДАЉЕ УЗНЕМИРАВАЊЕ - ОПШТЕГ КАРАКТЕРА И СРЕЋЕ СЕ ЧЕСТО КАО ДОПУНА ОСТАЛИМ ОБЛИЦИМА.
     - ДАЉА КОМУНИКАЦИЈА - ЗАБРАЊУЈУ СЕ РАЗЛИЧИТИ ВИДОВИ ОПШТЕЊА СА ЖРТВОМ (ТЕЛЕФОН, СМС, ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ).
     - ОВА МЕРА ПОДРАЗУМЕВА ПРОЦЕНУ СУДА ДА БИ ЗАБРАЊЕНЕ РАДЊЕ ПРЕДСТАВЉАЛЕ ОПАСНОСТ ПО ОШТЕЋЕНОГ КОЈА СЕ САСТОЈИ ПРЕВАСХОДНО У ПОНАВЉАЊУ ДЕЛА. НАЈЧЕЊШЋЕ СЕ ИЗРИЧЕ ЗА КД НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ И ПРОГАЊАЊЕ.
4. ОВА МЕРА СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ УЗ НОВЧАНУ КАЗНУ, РАД У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ, ОДУЗИМАЊЕ ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ, УСЛОВНУ ОСУДУ И СУДСКУ ОПОМЕНУ. ИАКО НИЈЕ ПРЕДВИЂЕНО ОВА МЕРА СЕ ИЗРИЧЕ И УЗ ЗАТВОР. СУД ОДРЕЂУЈЕ ФИКСНО ТРАЈАЊЕ ОВЕ МЕРЕ У РАСПОНУ ОД 6 МЕСЕЦИ ДО 3 ГОДИНЕ РАЧУНАЈУЋИ ОД ДАНА ПРАВНОСНАЖНОСТИ С ТИМ ШТО СЕ ЗАТВОР НЕ УРАЧУНАВА.
   - НАДЗОР ВРШИ ПОВЕРЕНИЧКА СЛУЖБА У САРАДЊИ СА ПОЛИЦИЈОМ. ОСУЂЕНИ ЈЕ ДУЖАН ДА СЕ ЈАВЉА ПОВЕРЕНИКУ, МЕРА СЕ МОЖЕ И УКИНУТИ АКО ПРЕСТАНУ РАЗЛОЗИ ЗА ЊЕНО ИЗРИЦАЊЕ.
5. АКО СЕ ПРЕКРШЕ ЗАБРАНЕ ИЗ ОВЕ МЕРЕ ОСТВАРУЈЕ СЕ ПОСЕБНО КД ИЗ ЧЛАНА 340А.

Question 54

ЗАБРАНА ПРИСУСТВОВАЊА ОДРЕЂЕНИМ СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА

Answer 54

1. СУД МОЖЕ ИЗРЕЋИ ОВУ МЕРУ УЧИНИОЦУ КАДА ЈЕ ТО НЕОПХОДНО РАДИ ЗАШТИТЕ ОПШТЕ БЕЗБЕДНОСТИ. ОПШТА БЕЗБЕДНОСТ СЕ ДЕФИНИШЕ КАО ОПШТА СИГУРНОСТ ЉУДИ И ИМОВИНЕ.
2. ПОШТО СЕ РАДИ О ОДРЕЂЕНОЈ СПОРТСКОЈ ПРИРЕДБИ СУД ПРЕЦИЗИРА КОЈЕ СУ ТО. У ПРАКСИ СЕ УГЛАВНОМ УКАЗУЈЕ НА ГРАНУ СПОРТА ИМЕНОВАНОГ КЛУБА У ПРЕЦИЗИРАНОМ ПЕРИОДУ. УГЛАВНОМ У ПОГЛЕДУ ЈЕДНОГ ИЛИ ВИШЕ СПОРТОВА НЕКОГ СПОРТСКОГ ДРУШТВА А НЕ СВИХ СПОРТОВА.
   - УГЛАВНОМ СЕ ИЗРИЧЕ ЗА СВЕ ТЕКМЕ НЕКОГ КЛУБА. НАЈРАЗНОВРСНИЈЕ СУ ОДЛУКЕ СУДОВА У ПОГЛЕДУ ОВЕ МЕРЕ.
3. МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ САМО УЧИНИОЦУ КОЈЕМ ЈЕ ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ИЛИ УСЛОВНА ОСУДА. АКО ЈЕ ИЗРЕЧЕНА УЗ УСЛОВНУ ОСУДУ ОБАВЕЗНО СЕ ОПОЗИВА У СЛУЧАЈУ КРШЕЊА.
   - МОЖЕ ТРАЈАТИ ОД 1 ДО 5 ГОДИНА, РАЧУНАЈУЋИ ОД ДАНА ПРАВНОСНАЖНОСТИ ОДЛУКЕ А ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО У ЗАТВОРУ СЕ НЕ УРАЧУНАВА.
4. ИЗВРШАВА СЕ ТАКО ШТО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ДУЖАН ДА СЕ НЕПОСРЕДНО ПРЕ ТЕКМЕ ЈАВИ ПОЛИЦИЈИ. КАДА СЕ ДОНЕСЕ ПРЕСУДА ОНА СЕ ДАЈЕ ПОЛИЦИЈИ А ПОЛИЦИЈА ОБАВЕШТАВА УЧИНИОЦА О ЗАБРАНИ И ОБАВЕЗАМА. СПОРТСКА ПРИРЕДБА ТРАЈЕ 2 САТА ПРЕ И 2 САТА ПОСЛЕ ТЕКМЕ. АКО ЈЕ УТАКМИЦА ВИСОКОГ РИЗИКА ОНДА И ПО 4 САТА.
5. ОВА МЕРА ЈЕ НАЧЕЛНО ФАКУЛТАТИВНА АЛИ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ ОБАВЕЗНА ПРИМЕНА ШТО ЈЕ СЛУЧАЈ КОД КД ИЗ ЧЛАНА 344А СТАВ 6 ШТО ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ ДЕЛО У ПРАКСИ ЗА ОВУ МЕРУ.

Question 55

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ

Answer 55

1. ЧЛ 91 СТАВ 1 КАЖЕ ДА НИКО НЕ МОЖЕ ЗАДРЖАТИ ИМОВИНСКУ КОРИСТ ПРИБАВЉЕНУ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ. ТО ЈЕ СВОЈЕВРСНО ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ.
   - ТО ЈЕ МЕРА СУИ ГЕНЕРИС КОЈА СЕ НАЛАЗИ ИЗВАН СИСТЕМА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА ЈЕ РСЕ ЊОМЕ МЕ ОДУЗИМАЈУ НИТИ ОГРАНИЧАВАЈУ НЕКА ДОБРА УЧИНИОЦА ЈЕР НА ПРЕДМЕТИМА ПРИБАВЉЕНИМ КД НИКО НЕ МОЖЕ НИ ИМАТИ НЕКО ПРАВО.
   - ОДУЗИМАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНО НЕЗАВИСНО ОД СТАВА СТРАНАКА ЧАК И КАДА ОШТЕЋЕНИ НЕ ПОСТОЈИ ИЛИ ЈЕ НЕПОЗНАТ
   - У ПРЕСУДИ СЕ ОЗНАЧАВА ШТА СЕ ОДУЗИМА. ИАКО СЕ КОД НЕКИХ ДЕЛА ПОСЕБНО НАГЛАШАВА ДА ЋЕ СЕ ОДУЗЕТИ ТО СЕ ПОДРАЗУМЕВА И ТАКВА НОРМА ЈЕ ГЕНРАЛНО ПРЕВЕНТИВНОГ КАРАКТЕРА.
   - ИЗВРШЕЊЕ ОДУЗИМАЊА НЕ ЗАСТАРЕВА.
2. ЗАХТЕВ ДА ЈЕ ИК ПРИБАВЉЕНА КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ ПОДРАЗУМЕВА УЗРЧНО ПОСЛЕДИЧНУ ВЕЗУ СА ДЕЛИКТОМ.
   - НИЈЕ БИТНО ДА ЛИ ЈЕ КОРИСТ ПРИБАВЉЕНА ДА БИ СЕ ЗЛОЧИН РЕАЛИЗОВАО, ДА ЛИ ДО ЊЕ ДОЛАЗИ САМИМ ВРШЕЊЕМ КД ИЛИ НАКОН ДОВРШЕТКА ДЕЛИКТА У ВИДУ НАГРАДЕ ЗА УЧИЊЕНО. ДОЛАЗИ У ОБЗИР БИЛО КОЈИ ВИД ОБОГАЋЕЊА У ВЕЗИ СА ДЕЛОМ АЛИ НЕ И УКОЛИКО ЈЕ ВЕЗА СУВИШЕ ПОСРЕДНА.
   - ПРИБАВЉАЊЕ КОРИСТИ НЕ МОРА БИТИ ОБЕЛЕЖЈЕ КД ШТО ЈЕ ЧЕСТ СЛУЧАЈ КОД ДЕЛИКТА СА НАМЕРОМ ПРИБАВЉАЊА ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ.
3. КОРИСТ СЕ ПРЕВАСХОДНО ОДУЗИМА ОД УЧИНИОЦА БИЛО ИЗВРШИОЦА ИЛИ САУЧЕСНИКА. ПО ПРАВИЛУ СЕ ОДУЗИМА У ИЗВОРНОМ ВИДУ У КОЈЕМ ЈЕ ПРИБАВЉЕНА. ПРИБАВЉЕНА КОРИСТ УТВРЂУЈЕ СЕ ПОЈЕДИНАЧНО ЗА СВАКОГ САУЧЕСНИКА ТАКО ДА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ОДГОВАРАЈУ СОЛИДАРНО.
   - У ОБЗИР ДОЛАЗЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНА ДАВАЊА.
   - ОДУЗИМА СЕ И НЕЗНАТНА КОРИСТ.
   - ИАКО СЕ НЕ НАГЛАШАВА КОРИСТ ТРЕБА БИТИ ПРОТИВПРАВНА (ПРИМЕР ЗА САМОВЛАШЋЕ).
4. СУД МОЖЕ АКО НИЈЕ МОГУЋЕ ИЗВОРНИ ПРЕДМЕТ ОДУЗЕТИ, УТВРДИТИ ВЕШТАЧЕЊЕМ ВРЕДНОСТ ПРИБАВЉЕНЕ КОРИСТИ А ЗАТИМ ОДРЕДИТИ ЗАМЕНУ ЗА ПРИБАВЉЕНУ КОРИСТ. МОЖЕ СЕ ОБАВЕЗАТИ ДА ПРЕДА ДРУГУ ИМОВИНУ ИЛИ НОВЧАНИ ИЗНОС КОЈИ ОДГОВАРА ВРЕДНОСТИ.
5. ОДУЗИМАЊЕМ ИМОВИНЕ МОЖЕ СЕ ОДУЗЕТИ НЕТО ИЛИ БРУТО ИМОВИНА.
   - КОД НЕТО ОДУЗИМАЊА ОДУЗИМА СЕ САМО ЧИСТА ДОБИТ КОЈУ УЧИНИЛАЦ ИМАО ОД ИЗВРШЕЊА КД ПА У ТОМ СЛУЧАЈУ ОВА МЕРА НЕМА КАРАКТЕР КАЗНЕ И УЧИНИОЦУ СЕ ПРИЗНАЈУ ИЗВЕСНИ ТРОШКОВИ КОЈЕ ЈЕ ЕВЕНТУАЛНО ИМАО.
   - КОД БРУТО СИСТЕМА ОДУЗМА СЕ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ ВРШЕЊЕМ ДЕЛА НЕПОСРЕДНО ПРИБАВИО ТЕ ОВАЈ СИСТЕМ САДРЖИ ЕЛЕМЕНТ КАЖЊАВАЊА. ОВАЈ СИСТЕМ ЈЕ ЈЕДНОСТАВНИЈИ ЗА ПРИМЕНУ.
   - КОД НАС ЈЕ ПРИХВАЋЕН НЕТО СИСТЕМ. ПОСТОЈИ СТАВ ИЗ 1979 ДА ИМОВИНА ПРИБАВЉЕНА КД ПРЕДСТАВЉА САМО ОНАЈ ЧИСТ ДОБИТАК КОЈИ ПРЕДСТАВЉА ВИШАК ИМОВИНЕ КОЈУ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПРИБАВИО ИЗВРШЕЊЕМ КД А ОДРЕЂЕНИ ИЗДАЦИ МУ СЕ ПРИЗНАЈУ.
6. ПРИБАВЉЕНА ИМОВИНСКА КОРИСТ ОДУЗЕЋЕ СЕ И ОД ТРЕЋЕГ ЛИЦА НА КОЈА ЈЕ ПРЕНЕСЕНА (ОСНОВНОМ ПОДОБНИМ ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ), БЕЗ НАКНАДЕ ИЛИ УЗ НАКНАДУ КОЈА ОЧИГЛЕДНО НЕ ОДГОВАРАСТВАРНОЈ ВРЕДНОСТИ.
   - ОВДЕ СУ У ПИТАЊЕУ ЛИЦА КОЈА СУДСКОМ ОДЛУКОМ НИСУ ОДРЕЂЕНА КАО УЧИНИОЦИ.
   - ОД ТРЕЋИХ ЛИЦА СЕ ОДУЗИМА БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ СУ ЗНАЛА ИЛИ НЕ ДА ЈЕ КОРИСТ ПРИБАВЉЕНА КД.
   - ЦИЉ ОВИХ ОДРЕДАБА ЈЕ ДА СЕ СПРЕЧИ ИЗИГРАВАЊЕ ЗАКОНА.
   - СУД ИМА ОПЦИЈУ ДА ИМОВИНУ ОДУЗМЕ ОД ТРЕЋЕГ ЛИЦА ИЛИ ДА ОД УЧИНИОЦУ УЗМЕ ЗАМЕНСКУ СТВАР.
   - АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ОТУЂИО ИЛИ СЈЕБАО ИМОВИНУ ОД ЊЕГА СЕ МОЖЕ УЗЕТИ НОВАЦ КОЈИ ОДГОВАРА ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ.
7. СУД МОРА УТВРДИТИ ПРЕЦИЗНО ИЗНОС КОЈИ СЕ ОДУЗИМА. АКО ЈЕ ТО СКОПЧАНО СА ЗНАТНИМ ТЕШКОЋАМА ИЛИ БИ СЕ ОДУГОВЛАЧИО ПОСТУПКА МОЖЕ СЕ УТБРДИТИ И ПО СЛОБОДНОЈ ОЦЕНИ.
   - АКО СУД НЕ МОЖЕ ДА УТВРДИ ОД КОД САУЧЕСНИКА ЈЕ КОЈИ ДЕО ОДУЗЕТ СУД ТО РАДИ ПО СЛОБОДНОЈ ОЦЕНИ.
   - АКО СЕ НЕ МОЖЕ ВРАТИТИ У ИЗВОРНОЈ СТРАНОЈ ВАЛУТИ ВРАТИЋЕ СЕ У ДИНАРИМА.
   - АКО ПОСТОЈИ ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЕВ ОН ИМА ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ У КОРИСТ БУЏЕТА.

Question 56

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРОИСТЕКЛЕ ИЗ КД

Answer 56

1. ТО ЈЕ ТЗВ. ПРОШРЕНО ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНЕ. ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ОДУЗИМАЊЕМ ОБУХВАТЕ И СТВАРИ ЗА КОЈЕ НИЈЕ ДОКАЗАНО ДА СУ НЕПОСРЕДНО ПРИБАВЉЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ.
   - ТО ЈЕ СЛУЧАЈ КАДА КОД УЧИНИОЦА ПОСТОЈИ ВЕЛИКА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЗАКОНИТИХ ПРИХОДА И ЊИХОВЕ ИМОВИНЕ.
   - ТИМЕ СЕ ШАЉЕ ПОРУКА ДА ПЛОДОВИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА НЕ МОГУ БИТИ ПРЕВЕДЕНИ У ЛЕГАЛНЕ ТОКОВЕ.
2. ОВДЕ УЧИЊЕНО ДЕЛО ВИШЕ ПРЕДСТАВЉА ПОВОД ДА СЕ ИСПИТА ПРОРЕКЛО ИМОВИНЕ ЛИЦА ПРОТИВ КОГА СЕ ВОДИ ПОСТУПАК ТАКО ДА УТВРЂИВАЊЕ НЕПОСРЕДНЕ КАУЗАЛНЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ДЕЛА И ПРИБАВЉЕНЕ КОРИСТИ НИЈЕ ПОТРЕБНА.
3. ИМОВИНА ПРИСТЕКЛА ИЗ КД ЈЕ “ИМОВИНА ВЛАСНИКА КОЈА ЈЕ У ОЧИГЛЕДНОЈ НЕСРАЗМЕРИ СА ЊЕГОВИМ ЗАКОНИТИМ ПРИХОДИМА”.
   - НАИМЕ АКО ЈЕ УЧИЊЕНО НЕКО ОД КОРИСТОЉУБИВИХ ДЕЛА КОЈЕ ПРОПИСУЈЕ ЗОИПДК ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ МОЖЕ ПОКРЕНУТИ ФИНАНСИЈСКУ ИСТРАГУ АКО ПОСТОЈЕ ОСНОВИ СУМЊЕ ДА ВЛАСНИК ПОСЕДУЈЕ ЗНАТНУ ИМОВИНУ КОЈА ЈЕ У ОЧИГЛЕДНОЈ НЕСРАЗМЕРИ СА ЊЕГОВИМ ЗАКОНИТИМ ПРИХОДИМА.
   - У ФИН ИСТРАЗИ ЋЕ СЕ ПРИКУПИТИ ДОКАЗИ О ИМОВИНИ. ПРИХОДИМА ЊЕГА И ПОРОДИЦЕ, НАЧИНУ ЖИВОТА И ТРОШКОВИМА ВЛАСНИКА, ДОКАЗИ О НАСЛЕЂЕНОЈ ИМОВИНИ, ДОКАЗИ О ИМОВИНИ И НАКНАДИ ЗА КОЈУ ЈЕ ПРЕНЕТА НА ТРЕЋЕ ЛИЦЕ.
   - ВРЕДНОСТ ИМОВИНЕ ПРОСИТЕКЛЕ ИЗ КД МОРА БИТИ ВЕЋА ОД 1.500.000 ДИНАРА.
   - СТАВОВИ О ОЧГЛЕДНОЈ НЕСРАЗМЕРИ: - УПАДЉИВО ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ИМОВИНЕ ЧИЈЕ СЕ ПОРЕКЛО ПОЗНАЈЕ. - ДВОСТРУКО ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ЗАКОНИТЕ ИМОВИНЕ.
   - РЕЛЕВАНТНИ СУ ПРИХОДИ ДО МОМЕНТА СТИЦАЊА ИМОВИНЕ КОЈА ЈЕ ПРЕДМЕТ ИСТРАГЕ, ОД КОЈИХ СЕ ОДУЗИМАЈУ ТРОШКОВИ УЧИЊЕНИ У ИСТОМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ.
   - ТО ЈЕ ИПАК ФАКТИЧКО ПИТАЊЕ КОЈЕ РЕШАВА СУД.
   - АКО ОДУЗИМАЊЕ ТЕ ИМОВИНЕ НИЈЕ МОГУЋЕ ОДУЗЕЋЕ СЕ ДРУГА ИМОВИНА КОЈА ОДГОВАРА ВРЕДНОСТИ ИМОВИНЕ КОЈА СЕ ИСТРАЖУЈЕ.

Question 57

РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Answer 57

1. ТО ЈЕ УСПОСТАВЉАЊЕ РАНИЈЕГ СТАЊА ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ ОСУЂЕНО ЗА КД И УКЛАЊАЊЕ ЊЕГОВЕ КРИМИНАЛНЕ ПРОШЛОСТИ. ЊОМ СЕ ОСУДА БРИШЕ ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ И ОСУЂЕНИ СЕ СМАТРА НЕОСУЂИВАНИМ.
   - РАЗЛИКУЈЕ СЕ ОД ПОЛИТИЧКЕ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ОНИХ КОЈЕ СУ КОМУНИСТИ УБИЛИ ИЛИ ЛИШИЛИ СЛОБОДЕ ИЛИ ПРАВА.
2. ПОСТОЈИ ЗАКОНСКА КОЈА НАСТАЈЕ ПО СИЛИ ЗАКОНА И СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА КОЈУ НА ЗАХТЕВ ОСУЂЕНОГ ЛИЦА ДАЈЕ СУД.
   - ТАКОЂЕ РЕХБИЛИТАЦИЈА МОЖЕ НАСТАТИ И АМЕНСТИЈМО ИЛИ ПОМИЛОВАЊЕМ.
3. ЗАКОНСКА РЕХ НАСТУПА САМО ЗА ЛИЦА КОЈА РАНИЈЕ НИСУ БИЛА ОСУЂИВАНА ИЛИ СЕ СМАТРАЈУ НЕОСУЂИВАНИМ.
   - АУТОМАТСКИ СЕ БРИШУ ПОСЛЕ ОДРЕЂЕНОГ ЗАКОНОМ ОДРЕЂЕНОГ ПЕРИОДА АКО У ТОМ РОКУ НЕ УЧИНИ НОВО КД.
   - НЕЋЕ ПОЧЕТИ РОК ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ КОД ТРАЈУ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ИЛИ НЕКЕ СПОРЕДНЕ КАЗНЕ.
   - НАЈВЕЋА ИЗРЕЧЕНА КАЗНА ЗА КОЈУ МОЖЕ ЗАКОНСКА РЕХ ЈЕ 3 ГОДИНЕ ЗАТВОРА.
4. СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА МОЖЕ ЗА ИЗРЕЧЕНУ КАЗНУ ПРЕКО 3 ДО 5 ГОДИНА ЗАТВОРА. ЗНАЧИ АКО ЈЕ ИЗРЕЧЕНА ПРЕКО 5 ГОДИНА ЛИЦЕ ЈЕ ДОЖИВОТНО ОСУЂИВАНО.
   - ПОСТУПАК СЕ ПОКРЕЋЕ МОЛБОМ ОСУЂЕНОГ О КОЈОЈ ОДЛУЧУЈЕ СУД КОЈИ ЈЕ СУДИО У ПРВОМ СТЕПЕНУ.
   - СУД ЋЕ РЕХАБИЛИТОВАТИ ЛИЦЕ АКО ЈЕ ОНО ЗАСЛУЖИЛО РЕХАБИЛИТАЦИЈУ СВОЈИМ ЦЕЛОКУПНИМ ВЛАДАЊЕМ НАКОН КАЗНЕ А НЕ САМО ЧИЊЕНИЦОМ ДА ЛИ ЈЕ ИЛИ НИЈЕ УЧИНИО НОВО КД. ЗНАЧАЈНИ СУ НАДОКАНА ШТЕТЕ УЧИЊЕНЕ ДЕЛОМ, ПРИРОДА И ЗНАЧАЈ ДЕЛА
   - АКО СУД ОДБИЈЕ МОЛБУ ОСУЂЕНИ МОЖЕ ПОНОВИТИ ПОСТУПАК ЗА ГОДИНУ ДАНА ОД ПРАВНОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА.
   - НЕ МОЖЕ СЕ ДАТИ ДОК ТРАЈЕ СПОРЕДНА КАЗНА ИЛИ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ,
5. СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ ВИШЕ ПУТА ОСУЂИВАНО СЕ МОЖЕ ДАТИ ЛИЦУ КОЈЕ У ПОГЛЕДУ СВАКОГ ПОЈЕДИНАЧНОГ ДЕЛА ИСПУЊАВА УСЛОВЕ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ БИЛО ЗАКОНСКУ БИЛО СУДСКУ.
   - ПРИЛИКОМ ОЦЕНЕ ДА ЛИ ЋЕ МУ ДАТИ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ У ОВОМ СЛУЧАЈУ УЗЕЋЕ У ОБЗИР СВЕ ЧИЊЕНИЦЕ КАО ПРИЛИКОМ ОДЛУЧИВАЊА О СУДСКОЈ РЕХАБ.

Question 58

ЗАСТАРЕЛОСТ

Answer 58

1. ТО ЈЕ ГУВИТАК ПРАВА ДРЖАВЕ ДА КАЖЊАВА ИЛИ ИЗРВШИ КАЗНУ УСЛЕД ПРОТОКА ОДРЕЂЕНОГ ВРЕМЕНА. ПОСТОЈЕ ДВЕ ВРСТЕ И ТО ЗАСТАРЕЛОСТ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА И ЗАСТАРЕЛОСТ ИЗВРШЕЊА КС.
   - ОНА ЈЕ ЛИЧНОГ КАРАКТЕРА.
2. РАЗЛОЗИ ПОСТОЈАЊА.
   - РАЗЛОЗИ ЗА СУ ТО ШТО УСЛЕД ПРОТЕКА ВРЕМЕНА СЛАБИ ИНТЕРЕС ЗА КАЖЊАВАЊЕМ И ДЕЛО ЈЕ И УГЛАВНОМ ТЕЖЕ ДОКАЗАТИ. ТАКОЂЕ РАСТЕ И РИЗИК ОД ДОНОШЕЊА ПРОГРЕШНЕ ОДЛУКЕ И ЗАТО ЈЕ ОНА У ИНТЕРЕСУ ПРАВНЕ СИГУРНОСТИ.
   - РАЗЛОЗИ ПРОТИВ СУ ИНТЕРЕСИ ЖРТВЕ, ЗАТИМ СЛАБЉЕЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ И ПРОТИВНОСТ ИДЕЈИ ПРАВЕДНОСТИ, ЈЕР МОЖЕ ПРИВИЛЕГОВАТИ ОНОГА КО СВЕСНО ИЗБЕГАВА ГОЊЕЊЕ ИЛИ ИЗВРШЕЊЕ. ТАКОЂЕ ОВАЈ ИНСТИТУТ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ АУТОМАТСКИ.
3. ЗАСТАЕРЛОСТ ЈЕ НАЧЕЛНО ОПШТЕГ КАРАКТЕРА МЕЂУТИМ ПОСТОЈЕ МНОГА ОГРАНИЧЕЊА У ПОГЛЕДУ ТОГА ЗА КОЈА СВЕ ДЕЛА НЕ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ЗАСТАРЕВАЊА.
   - ПРВО СУ ГЕНОЦИД, ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И РАТНИ ЗЛОЧИНИ НЕЗАСТАРИВИ.
   - ОД 2019. ГОДИНЕ ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРОПИСАН ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР НЕ ПОСТОЈИ МОГУЖНОСТ ЗАСТАРЕВАЊА. СПОРНО ЈЕ ДА ЛИ МОЖЕ ЗАСТАРА У СЛУЧАЈУ АКО СЕ СУД ОПРЕДЕЛИО ЗА КАЗНУ ЗАТВОРА.
   - НЕ ЗАСТЕРАВЈУ НИ ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ УЧИЊЕНА ПРЕМА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА.
   - СПОРНО ЈЕ ДА ЛИ СУ СВА ОВА СЕМ ПРВИХ ОРГАНИЧЕЊА У СКЛАДУ СА УСТАВОМ.

Question 59

ЗАСТАРЕЛОСТ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА

Answer 59

1. УСЛЕД ПРОТЕКА ВРЕМЕНА МОЖЕ ПРЕСТАТИ МОГУЋНОСТ ДА СЕ ВОДИ ПОСТУПАК. ТАДА ЋЕ ЗБОГ ПОСТОЈАЊА ТРАЈНЕ СМЕТЊЕ ЗА ГОЊЕЊЕ ПРИЈАВА ОДБАЦИТИ ИЛИ ОБУСТАВИТИ ПОСТУПАК ИЛИ ДОНЕТИ ОДБИЈАЈУЋА ПРЕСУДА. ТО СЕ ОДНОСИ И НА МЕРУ БЕЗБЕДНОСТИ ПСИХ ЛЕЧЕЊА.
   - У СВАКОМ СЛУЧАЈУ НАСТУПАЊЕМ РОКА ПРЕМА ОДРЕЂЕНОМ УЧИНИОЦУ ПРЕСТАЈЕ МОГУЋНОСТ ГОЊЕЊА.
2. ШТО ЈЕ ДЕЛО ТЕЖО ТО ЈЕ ПРЕДВИЂЕН ДУЖИ РОК ЗАСТАРЕЛОСТИ. ТИ РОКОВИ КОЈИ СТОЈЕ У ЗАКОНУ СУ РОКОВИ ТЗВ. РЕАЛТИВНЕ ЗАСТАРЕЛОСТИ. ТО ЗНАЧИ ДА ЋЕ ЊИХОВИМ ПРОТЕКОМ НАСТУПИТИ ЗАСТЕРЛОСТ САМО АКО НИЈЕ ДОШЛО ДО НЕКИХ ОД РАЗЛОГА ЗА ПРЕКИД ИЛИ ОБУСТАВЕ РОКОВА ЗАСТАРЕЛОСТИ.
   - ГОДИНЕ СЕ РАЧУНАЈУ КАЛЕНДАРСКИ И АКО ИСТЕК РОКА ПАДА У НЕДЕЉУ ИЛИ НЕКИ ДРЖАВНИ ПРАЗНИК НЕЋЕ СЕ ЧЕКАТИ СЛЕДЕЋИ РАДНИ ДАН ВЕЋ ТАДА НАСТУПА ЗАСТАРЕЛОСТ.
3. РОК ПОЧИЊЕ ДА ТЕЧЕ ОД ДАНА КАДА ЈЕ ИЗВРШЕНО КД.
   - КОД ДЕЛАТНОСНИХ ДЕЛИКАТА ЈЕ ТО ДАН КАДА ЈЕ ПРЕДУЗЕТА РАДЊА ИЗВРШЕЊА. КОД ПОЛСЕДНИЧНИХ ДЕЛА ЈЕ ТО ТРЕНУТАК КАДА ЈЕ НАСТУПИЛА ПОСЛЕДИЦА АКО ЈЕ ОНА НАСТУПИЛА КАСНИЈЕ У ОДНОСУ НА РАДЊУ.
   - САУЧЕСНИК ОДГОВАРА ПРЕМА ПРЕДУЗИМАЊЕУ СВОГ ДОПРИНОСА АЛИ ЈЕ ЛОГИЧНО ДА СЕ И НА ЊЕГА ОДНОСИ ОДРЕДБА ЗА НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЈЕР БИ БИЛО НЕПОТРЕБНО ПОВЛАЂИВАЊЕ АКО БИ БИЛО ОБРНУТО.
   - КОД ПРАВИХ КД НЕЧИЊЕЊА РОК ТЕЧЕ ОД ПОСЛЕДЊЕ ПРОПУШТЕНЕ МОГУЋНОСТИ ПРЕДУЗИМАЊА ДУЖНЕ РАДЊЕ, ШТО У ПРАКСИ ЗНАЧИ ОД ПРВОГ СЛЕДЕЋЕГ ДАНА.
   - КОД НЕПРАВИХ ДЕЛА НЕЧИЊЕЊА СЕ ГЛЕДА МОМЕНАТ ПОСЛЕДИЦЕ.
4. ЗАСТАРЕЛОСТ НЕ ТЕЧЕ ЗА ВРЕМЕ ЗА КОЈЕ ПО ЗАКОНУ ГОЊЕЊЕ НЕ МОЖЕ ДА ОТПОЧНЕ ИЛИ ДА СЕ НАСТАВИ. ТО ЈЕ ТЗВ МИРОВАЊЕ (ОБУСТАВА) ТОКА ЗАСТАРЕЛОСТИ.
   - ТИ РАЗЛОЗИ НЕ МОГУ БИТИ ФАКТИЧКЕ ПРИРОДЕ ВЕЋ САМО ПРАВНЕ.
   - ОВИ СУ РАЗЛОЗИ ЛИЧНЕ ПРИРОДЕ ШТО ЗНАЧИ ДА ДЕЛУЈУ САМО У ОДНОСУ НА ОНОГА КОД КОГА СУ ИСПУЊЕНИ УСЛОВИ.
   - МИРОВАЊЕ ПОСТОЈИ И КАДА СУД ДОЗВОЛИ ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА.
5. ПРЕКИД ТОКА ЗАСТАРЕЛОСТИ. ДЕШАВА СЕ СВАКОМ ПРОЦЕСНОМ РАДЊОМ УПРАВЉЕНОМ НА ОТКРИВАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЛИ ОТКРИВАЊЕ И ГОЊЕЊЕ УЛИНИОЦА ЗБОГ УЛИЊЕНОГ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
   - СВАКИМ ПРЕКИДОМ РОК ПОЧИЊЕ ДА ТЕЧЕ ИЗНОВА.
   - ТОК СЕ ПРЕКИДА И КАДА УЛИНИЛАЦ ЗА ВРЕМЕ РОКА УЧИНИ НОВО ДЕЛО ЈЕДНАКЕ ТЕЖИНЕ ИЛИ ТЕЖЕ ДЕЛО А ТО СЕ ГЛЕДА ПРЕМА ПРЕДВИЂЕНОЈ КАЗНИ.
6. ЗАСТАРЕЛОСТ У СВАКОМ СЛУЧАЈУ НАСТУПА КАДА ПРОТЕКНЕ ДВОСТРУКИ РОК ОД ОНОГ КОЈИ ЈЕ ЗАКОНОМ ПРЕДВИЂЕН ЗА ЗАСТАРЕЛОСТ. ТО СЕ ГЛЕДА У ОДНОСУ НА ПРЕДВИЂЕНУ КАЗНУ.
   - ОВО СЕ ЗОВЕ АПСОЛУТНА ЗАСТАРЕЛОСТ.

Question 60

ЗАСТАРЕЛОСТ ИЗВРШЕЊА КС

Answer 60

1. НАКОН ПРОТЕКА ОДРЕЂЕНОГ ВРЕМЕНА ОД ПРАВНОСНАЖНОСТИ ПРЕСУДЕ КС СЕ НЕ МОЖЕ ИЗВРШИТИ. ДАН НАСТУПАЊА ПС УРАЧУНАВА СЕ У РОК ЗАСТАРЕЛОСТИ.
   - АКО СУ УСЛОВНА ОСУДА ИЛИ УСЛОВНИ ОТПУСТ ОПОЗВАНИ РОК ТЕЧЕ ОД ДАНА КАДА ЈЕ ОДЛУКА О ОПОЗИВУ ПОСТАЛА ПС.
2. МИРОВАЊЕ (ОБУСТАВА) РОКА ЗАСТАРЕЛОСТИ.
   - ПРЕМА НЕКИМ ОДРЕДБАМА ЗИКС.
   - ФАКТИЧКИ РАЗЛОЗИ НИСУ ОД УТИЦАЈА.
3. ПРЕКИД ЗАСТЕРЛОСТИ СЕ ВРШИ СВАКОМ РАДЊОМ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА КОЈА СЕ ПРЕДУЗИМА РАДИ ИЗВРШЕЊА. ТАДА РОК ПОЧИЊЕ ИСПОЧЕТКА.
4. АКО ПРОТЕКНЕ ДВОСТРУКО ВРЕМЕ НАСТУПА АПСОЛУТНА ЗАСТАРА.
5. У СЛУЧАЈУ НАСТУПАЊА АПСОЛУТНЕ ЗАСТАРЕ У ТОКУ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ПРЕКИДА СЕ ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ.

Question 61

АМНЕСТИЈА

Answer 61

1. ЈЕ АКТ МИЛОСТИ ЗАКОНОДАВНОГ ТЕЛА КОЈИМ СЕ ПОИМЕНИЧНО НЕОДРЕЂЕНОМ КРУГУ ЛИЦА, ОББУХВАЋЕНИМ КОНРКРЕТНИМ ЗАКОНОМ О АМНЕСТИЈИ ПРЕМА НЕКОМ ОПШТЕМ КРИТЕРИЈУМУ У ПОГЛЕДУ КРИВИЧНИХ ОСУДА ИЛИ НА ПЛАНУ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА ДАЈУ ИЗВЕСНЕ ПОГОДНОСТИ.
   - НИЈЕ УСЛОВЉЕНА ПРИСТАНКОМ ОСУЂЕНОГ ИЛИ ОКРИВЉЕНОГ ЛИЦА
   - ОНА ТАКОЂЕ ПРЕДСТАВЉА ВИД ГАШЕЊА ПРАВА ДРЖАВЕ ДА КАЖЊАВА.
2. АМНЕСТИЈУ ДАЈЕ НАРОДНА СКУПШТИНА У ФОРМИ ЗАКОНА КОЈИМ СЕ ОДРЕЂУЈЕ КРИТЕРИЈУМ И ВРСТА ПРИВИЛЕГОВАЊА.
   - КТИЕРИЈУМИ СЕ УГЛАВНОМ ТИЧУ УЧИЊЕНОГ ДЕЛА И ВРСТЕ И ДУЖИНЕ ИЗРЕЧЕНЕ КАЗНЕ АЛИ СЕ ЧЕСТО СТАВЉАЈУ И ДОПУНСКИ КРИТЕРИЈУМИ.
3. АМНЕСТИЈОМ СЕ ЛИЦИМА МОГУ ДАТИ РАЗЛИЧИТЕ ПОВЛАСТИЦЕ.
   - НАЈДАЛЕКОСЕЖНИЈА ПОВЛАСТИЦА ЈЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА (АБОЛИЦИЈА). ОДНОСИ СЕ НА ЛИЦА КОЈА НИСУ ОСУЂЕНА, АКО ЈЕ ПОСТУПАК ПОКРЕНУТ ОН СЕ ОБУСТАВЉА А АКО НИЈЕ НЕ МОЖЕ СЕ У БУДУЋНОСТИ ПОКРЕНУТИ. ЛИЦА КОЈА СУ ВЕЋ ОСУЂЕНА ТАКО НЕ МОГУ КОРИСТИТИ ОВЕ ПОВЛАСТИЦЕ.
4. ПОТПУНО ИЛИ ДЕЛИМИЧНО ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЈЕ ЧЕСТ ОБЛИК АМНЕСТИЈЕ. ОВДЕ СЕ РАДИ О ЛИЦИМА КОЈА СУ ВЕЋ ОСУЂЕНА.
   - АКО ЈЕ У ПИТАЊУ ПОТПУНО ОСЛОБОЂЕЊЕ КАЗНА СЕ НЕЋЕ НИ ИЗВРШИТИ А АКО ЈЕ ЗАПОЧЕТО ИЗВРШЕЊЕ ОБУСТАВИЋЕ СЕ.
   - АКО ЈЕ ДЕЛИМИЧНО ОНДА СЕ НАЈЧЕШЋЕ СМАЊУЈЕ У ОДРЕЂЕНОМ ПРОЦЕНТУ.
   - У ПРАКСИ СЕ АМНЕСТИЈА НЕ ПРИМЕЊУЈЕ НА СУПЛЕТОРНИ ЗАТВОР.
   - КОД СТИЦАЈА КД АМНЕСТИЈА СЕ ЦЕНИ ПРЕМА СВАКОЈ ПОЈЕДИНАЧНОЈ УТВРЂЕНОЈ КАЗНИ НАКОН ЧЕГА СЕ ЈЕДИНСТВЕНА КАЗНА У ДЕЛУ У КОЈЕМ СЕ НЕ МОЖЕ ИЗВРШИТИ ПРЕИНАЧАВА У ПОСЕБНОМ ПОСТУПКУ ЗА ИЗРИЦАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ КАЗНЕ ПРЕМА ЗКП.
5. АМЕНСТИЈОМ СЕ МОГУ УКИНУТИ И МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ТО ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА ВОЗИЛОМ И ПРОТЕРВИАЊ СТРАНЦА.
6. АМЕНСТИЈОМ МОЖЕ БИТИ ОБУХВАЋЕНА И РЕХАБИЛИТАЦИЈА И ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ.

Question 62

ПОМИЛОВАЊЕ

Answer 62

1. АКТ МИЛОСТИ КОЈИ ДАЈЕ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ А КОЈИМ СЕ МЕЊА ДЕЈСТВО ПС СУДСКЕ ОДЛУКЕ У КОРИСТ ПОИМЕНИЧНО ОДРЕЂЕНОГ ОСУЂЕНОГ ЛИЦА ИЛИ СЕ У ОДНОСУ НА ЊЕГА ОНЕМОГУЋАВА ГОЊЕЊЕ У КОНРЕКТНОМ СЛУЧАЈУ.
   - ТО ЈЕ ПОЈЕДИНАЧНИ ПРАВНИ АКТ.
   - СВРХА МУ ЈЕ ИСПРАВЉАЊЕ ЕВЕНТУАЛНИХ ГРЕШКИ СУДА.
2. ПОМИЛОВАЊЕ ДАЈЕ ПРЕДСЕДНИК У ПОСЕБНОМ ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕДВИЂЕН ЗАКОНОМ О АМНЕСТИЈИ.
   - ПОСТУПАК СЕ ПОКРЕЋЕ МОЛБОМ ЛИЦА ИЛИ ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ МИНИСТРА ПРАВДЕ.
3. ЛИЦУ СЕ ПОМИЛОВАЊЕМ МОЖЕ ДАТИ АБОЛИЦИЈА. ТО ЈЕ СПОРНО ЈЕР СЕ ОВДЕ НЕ РАДИ О ГРЕШКИ СУДА ТЕ СЕ СМАТРА ДА ЈЕ ОВО ПОЛИТИЧКА ОДЛУКА.
   - ПОСТУПАК СЕ ОБУСТАВЉА ИЛИ СЕ ДОНОСИ ОДБИЈАЈУЋА ПРЕСУДА.
   - КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ АБОЛИЦИЈА ИСКЉУЧИВО СЕ ПОСТУПАК ПОКРЕЋЕ ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ.
4. ПОМИЛОВАЊЕМ СЕ МОЖЕ ЛИЦЕ ПОТПУНО ИЛИ ДЕЛИМИЧНО СОЛБОДИТИ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ.
   - НЕМА СМЕТЊИ НИ ДА СЕ УМЕСТО ЗАТВОРА ДА КУЋНИ ЗАТВОР.
5. ПОМИЛОВАЊЕМ СЕ МОЖЕ УКИНУТИ ИЛИ ОДРЕДИТИ КРАЋЕ ТРАЈАЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ТО ЗАБРАНЕ ВРШЕЊА ПОЗИВА, ЗАБРАНЕ УПРАВЉАЊА ВОЗИЛОМ И ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА.
   - СПОРНО ЈЕ ЗАШТО ЈЕ ПРЕДВИЂЕНО ОВО.
   - ОПРАВДАНО ЈЕ У ПОГЛЕДУ ПРОТЕРИВАЊА СТРАНЦА ЈЕР ТУ ПРЕСТАНАК МЕРЕ ОДЛУКОМ СУДА НИЈЕ МОГУЋ.

Question 63

КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА

Answer 63

1. КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА УРЕЂЕНА ЈЕ ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА И КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА ОД 2005. ГОДИНЕ.
   - ТАЈ ЗАКОН УРЕЂУЈЕ ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА - ЛИЦА КОЈА У ВРЕМЕ ДЕЛА ИМАЈУ 14 А НЕ 18 И ВИШЕ ГОДИНА ЖИВОТА.
   - МЛАДЂИ МАЛОЕТНИК ЈЕ ОД 14 И 15 А СТАРИЈИ ОД 16 17 ГОДИНА ЖИВОТА.
   - КОД МАЛОЕТНИКА НАЈЧЕШЖА СУ НАСИЛНИЧКА ПОНАШАЊА, ДРЖАЊЕ ДРОГА, ИМОВИНСКИ ДЕЛИКТИ.
2. МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР МОЖЕ СЕ ИЗРЕЋИ САМО СТАРИЈИМ МАЛОЛЕТНИЦИМА И ТО САМО АКО ЈЕ УЧИЊЕНО ДЕЛО ПРЕКО 5 ГОДИНА ЗАТВОРА И АКО ЈЕ ТО ОРПАВДАНО ЗБОГ ВИСОКОГ СТЕПЕНА КРИВИЦЕ И ПРИРОДЕ И ТЕЖИНЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
   - ИЗРИЧЕ СЕ НА ПУНЕ ГОДИНЕ И МЕСЕЦЕ ИЗМЕЂУ 6 МЕСЕЦИ И 5 ГОДИНА. ИЗУЗЕТНО МОЖЕ ТРАЈАТИ И ДО 10 ГОДИНА АКО ЈЕ УЧИЊЕНО ДЕЛО ЗА КОЈЕ ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ОД 20 ГОДИНА ИЛИ АКО ЈЕ У СТИЦАЈУ УЧИЊЕНО ВИШЕ ДЕЛА ЗА КОЈА ЈЕ ПРОПИСАНА КАЗНА ПРЕКО 10 ГОДИНА ЗАТВОРА.
   - ОВА КАЗНА СЕ ИЗВРШАВА У КПЗ ЗА МАЛОЛЕТНИКА У ВАЉЕВУ И ИЗРИЧЕ СЕ ИЗУЗЕТНО РЕТКО.
3. ВАСПИТНЕ МЕРЕ - ИМА ИХ 3 ВРСТЕ.
   - МЕРЕ УПОЗОРЕЊА И УСМЕРАВАЊА ОНЕ СУ НАЈБЛАЖЕ И САСТОЈЕ СЕ ОД СУДСКОГ УКОРА КАО ВИД ОПОМЕНЕ И ПОСЕБНЕ МЕРЕ КОЈЕ ПОДРАЗУМЕВАЈУ ИЗРИЦАЊЕ ЈЕДНЕ ИЛИ НЕКОЛИКО ДУЖНОСТИ. МОГУ ТРАЈАТИ ДО ЈЕДНЕ ГОДИНЕ А АКО СЕ САСТОЈЕ У НЕКОМ РАДУ ОНДА СЕ ОДРЕЂУЈУ У ЧАСОВИМА.
   - У СЛУЧАЈУ МЕРА ПОЈАЧАНОГ НАДЗОРА У ОДНОСУ НА МАЛОЛЕТНИКА ЈЕ НЕОПХОДНО ОБЕЗБЕДИТИ ОДГОВАРАЈУЋИ СТРУЧНИ НАДЗОР АЛИ БЕЗ ЊЕГОВОГ ОДВАЈАЊА ИЗ ДОТАДАЊЕ СРЕДИНЕ. ПОСТОЈЕ ПОЈАЧАН НАДЗОР ОД СТРАНЕ РОДИТЕЉА, УСВОЈИОЦА ИЛИ СТАРАОЦА, ПОЈАЧАН НАДЗОР У ДРУГОЈ ПОРОДИЦИ, ПОЈАЧАН НАДЗОР ОД СТРАНЕ ОРГАНА СТАРАТЕЉСТВА И ПОЈАЧАН НАДЗОР УЗ ДНЕВНИ БОРАВАК У ОДГ УСТАНОВИ ЗА ВАСПИТАВАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ. МОГУ ТРАЈАТИ ОД 6 МЕСЕЦИ ДО 2 ГОДИНЕ С ТИМ ШТО СУД НАКНАДНО ОДЛУЧУЈЕ О ЊИХОВОМ ПРЕСТАНКУ.
   - ЗАВОДСКЕ МЕРЕ СУ НАЈСТРОЖЕ И ОНЕ СЕ ИЗРИЧУ КАДА СЕ МАЛОЛЕТНИК ТРЕБА ПОТПУНО ОДВОЈИТИ ИЗ ДОТАДАШЊЕ СРЕДИНЕ. УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНУ УСТАНОВУ МОЖЕ ТРАЈАТИ ОД 6 МЕСЕЦИ ДО ДВЕ ГОДИНЕ ДОК УПУЋИВАЊЕ У ВАСПИТНО ПОПРАВНИ ДОМ МОЖЕ ТРАЈАТИ ОД 6 МЕСЕЦИ ДО 4 ГОДИНЕ И ИЗВРШАВА СЕ У ВПД У КРУШЕВЦУ. УПУЋИВАЊЕ У ПОСЕБНУ УСТАНОВУ ЗА ЛЕЧЕЊЕ И ОСПОСОБЉАВАЊЕ ИЗРИЧЕ СЕ МАЛОЛЕТНИКУ ОМЕТЕНОМ У РАЗВОЈУ ИЛИ СА ПСИХИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА КАО ПАНДАН МЕРИ БЕЗБЕДНОСТИ ОБАВЕЗНОГ ПСИХ ЛЕЧЕЊА И ЧУВАЊА У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ И ОНА МОЖЕ ТРАЈАТИ ДО 3 ГОДИНЕ.
4. ПОД ОДРЕЂЕНИМ УСЛОВИМА ОДАБРАНЕ ВАСПИТНЕ МЕРЕ МОГУ СЕ ИЗРЕЋИ И ПУНОЛЕТНОМ УЧИНИОЦУ КОЈИ НИЈЕ НАВРШИО 21 ГОДИНУ У ВРЕМЕ СУЂЕЊА ТЗВ. МЛАЂЕ ПУНОЛЕТНО ЛИЦЕ.