Поглавље 4 - Предвиђеност дела у закону - обележја законског описа Flashcards
ОПШТЕ О П.У.З (8)
- ПОНАШАЊА КОЈА СУ КД МОРАЈУ БИТИ ОПИСАНА И КОНКР. ЗБОГ НАЧЕЛА ЗАК, ДА БИ ГРАЂАНИ БИЛИ УПОЗНАТИ.
- ЗАКОНСКИ ОПИС - СКУП ОБЕЛЕЖЈА КОЈИМА СЕ ПОНАШАЊА И ПОСЛЕДИЦЕ ПРЕДВИЂАЈУ КАО КД. ОЗНАЧАВАЈУ СЕ ОДР ИМЕНОМ. У ЗО ИМАМО БИЋЕ КД А ПОНЕКАД + УСЛОВИ КАЖЊИВОСТИ.
- ЗАК ОПИС И САНКЦИЈА ЧИНЕ КП НОРМУ.
- БИЋЕ КД - АПСТРАКТАН ТИПИЗИРАНИ ОПИС ДОГАЂАЊА КОЈИ ПРЕДСТАВЉА САДРЖАЈ НЕПРАВА НЕКОГ ДЕЛИКТА. СКУП ОБЕЛЕЖЈА, ШТО ДЕТАЉНИЈЕ ОДРЕЂЕН.
- СВА ОБЕЛЕЖЈА СУ БИТНА И МОРАЈУ БИТИ СКРИВЉЕНА.
- БИЋЕ ВС ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ.
- ОБЛИКОВАЊЕ БИЋА ПОЧИВА НА ПРЕТХОДНОМ ОДРЕЂИВАЊУ ПРАВНОГ ДОБРА КОЈЕ СЕ ШТИТИ. А ТО СУ ОБЈЕКТИ ЗАШТИТЕ КАО АПСТРАКТНЕ ВРЕДНОСТИ. ОБЈЕКТИ ЗАШТИТЕ ВС ОБЈЕКТ РАДЊЕ (РЕАЛНО ДОБРО КОЈЕ СЕ ДЕЛОМ УГРОЖАВА ИЛИ ПОВРРЕЂУЈЕ).
- ОПШТИ ОБЈЕКТ ЗАШТИТЕ (РЕЛЕВАНТАН ПРИЛИКОМ ИНКРИМИНИСАЊА) ВС ГРУПНИ ОБЈЕКТ ЗАШТИТЕ (ПОВЕЗУЈЕ КД ПО СРОДНА ПО ОБЈЕКТУ НАПАДА). УГЛАВНОМ КД ШТИТЕ ЈЕДАН ОБЈЕКТ АЛИ ПОСТОЈЕ И ВИШТЕОБЈЕКТНА ДЕЛА.
ОБЕЛЕЖЈА БИЋА КРИВИЧНОГ ДЕЛА (2)
- ПОСТОЈЕ ОБЈЕКТИВНА (СПОЉАШЊА ПОЈАВНА СЛИКА ДЕЛИКТА) И СУБЈЕКТИВНА (УНУТРАШЊИ ПСИХИЧКИ САДРЖАЈ НЕОПХОДАН ДА БИ ОПИС ДЕЛА БИО ИСПУЊЕН). МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНА УМИШЉАЈЕМ УЧИНИОЦА (ЕВЕНТУАЛНО НЕХАТОМ).
- ОБЕЛЕЖЈА ОБЈЕКТИВНОГ БИЋА - РАДЊА ИЗВРШЕЊА (ОБАВЕЗНО ОБЕЛЕЖЈЕ), ПОСЛЕДИЦА, ЛИЧНО СВОЈСТВО, ЛИЧНИ ОДНОС, ЛИЧНУ ОКОЛНОСТ, ОБЈЕКТ РАДЊЕ, МОДАЛИТЕТ РАДЊЕ (НАЧИН, СРЕДСТВО; ВРЕМЕ; МЕСТО).
ДЕСКРИПТИВНА И НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ОБЈЕКТИВНОГ БИЋА КД (4)
- ДО -ОДНОСЕ СЕ НА ПРИРОДНА СВОЈСТВА ЛИЦА И ПРЕДМЕТА, КОЈА СПОЗНАЈЕМО ЧУЛИМА.
- НО - ПОЧИВАЈУ НА КАКВОМ ПРАВНОМ ИЛИ СОЦИЈАЛНОМ ПРАВИЛУ, ЗБОГ ЧЕГА ЊИХОВУ ИСПУЊЕНОСТ УТВРЂУЈЕМО ТЕК УЗИМАЈУЋУ У ОБЗИР ОДГОВАРАЈУЋУ НОРМУ.
- ЗНАЧАЈ ОВОГ РАЗЛИКОВАЊА ЈЕ ЗНАЧАЈАН У ПОГЛЕДУ УМИШЉАЈА, У ПОГЛЕДУ ПИТАЊА ДА ЛИ УЧИНИЛАЦ МОРА ПОЗНАВАТИ И ПРАВНО ЗНАЧЕЊЕ НОРМАТИВНОГ ОБЕЛЕЖЈА.
- БЛАНКЕТНА ОБЕЛЕЖЈА - УТВРЂУЈЕМО ОБЕЛЕЖЈА НЕКИМ ДРУГИМ ПРАВНИМ АКТОМ, НА КОЈЕ НОРМА УПУЋУЈЕ.
ДЕЛАТНОСНА И ПОСЛЕДИЧНА ККРИВИЧНА ДЕЛА (3)
- ДЕЛТНОСНА КД НЕ САДРЖИ ПОСЛЕДИЦУ КД, ВЕЋ САМО НЕВРЕДНОСТ ПОНАШАЊА УЧИНИОЦА. ДОВРШЕНО РАДЊОМ ИЗВРШЕЊА. ПОВРЕЂУЈУ ОБЈЕКТ ЗАШТИТЕ.
- ПОСЛЕДИЧНА - ИМАЈУ ПОСЛЕДИЦУ НА ОБЈЕКТУ РАДЊЕ, КОЈА ЈЕ ОДВОЈЕНА ОД УЧИНИОЧЕВОГ ПОНАШАЊА.
- РАНИЈЕ НАША ДОКТРИНА ТВРДИ ДА СВА ДЕЛА ИМАЈУ ПОСЛЕДИЦУ ЗБОГ ОБЈЕКАТА ЗАШТИТЕ. МЕЂУТИМ РАЗЛИКА ЈЕ ШТО ПОСЛЕДИЧАН ИМАЈУ ПОСЛЕДИЦУ У САМОМ БИЋУ ДЕЛА И ОНА СЕ МОРА ДОКАЗИВАТИ КАО И КАУЗАЛНА ВЕЗА.
ПОВРЕДА И УГРОЖАВАЊЕ (3)
- ПОВРЕДА - ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ РЕАЛНО НАРУШАВА ОБЈЕКТ ДЕЛА - ПОВРЕДА И УГРОЖАВАЊЕ.
- ПОВРЕДА - УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ.
- УГРОЖАВАЊЕ - КОНКРЕТНА ОПАСНОСТ И АПСТРАКТНА ОПАСНОСТ.
КРИВИЧНА ДЕЛА ЧИЊЕЊА И НЕЧИЊЕЊА (4)
- ЧИЊЕЊА - ОСТВАРУЈУ СЕ АКТИВНИМ ПОНАШАЊЕМ.
- НЕЧИЊЕЊА - ПАСИВНИМ ПОНАШАЊЕМ ТЈ. ПРОПУШТАЊЕМ НЕКОГ НАРЕЂЕНОГ ЧИЊЕЊА. ПРАВА И НЕПРАВА КД НЕЧИЊЕЊА.
- НЕПОШТОВАЊЕ ЗАПОВЕСТИ КОЈА НАЛАЖЕ ДА СЕ НЕШТО УЧИНИ (ПРАВО НЕЧИЊЕЊЕ).
- НЕСПРЕЧАВАЊЕ НАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ (НЕПРАВО НЕЧИЊЕЊЕ)
ОПШТА И ПОСЕБНА КД (2)
- ОПШТА МОЖЕ УЧИНИТИ СВАКО ЛИЦЕ “КО”
- ПОСЕБНА МОЖЕ УЧИНИТИ ЛИЦЕ СА ПОСЕБНИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВОМ.
ТРАЈНА КД И КД СТАЊА (3)
1.САМО КОД ДЕЛА ГДЕ РАДЊА ИЗВРШЕЊА ТРАЈЕ НЕКО ВРЕМЕ.
- ТРАЈНА КД СУ ОНА ГДЕ УЧ СТВАРА ПП СТАЊЕ И ОДРЖАВА ГА. ДЕЛИКТ ЈЕ ОКОНЧАН СТВАРАЊЕМ СТАЊА АЛИ МАТЕРИЈАЛНО НИЈЕ ГОТОВ ДОК ГОД ТО СТАЊЕ ТРАЈЕ, ПА ЧИТАВО ТО ВРЕМЕ ИНСТИТУТИ КП ВАЖЕ КАО ДА ДЕЛО НИЈЕ ГОТОВО.
- КД СТАЊА СУ ТАКОЂЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНА СТВАРАЊЕМ КАКВОГ ПП СТАЊА, АЛИ ЈЕ ЊЕГОВИМ ОСТВАРЕЊЕМ ИСЦПЉЕН ЦЕЛОКУПАН САДРЖАЈ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА.
ЈЕДНОАКТНИ И ВИШЕАКТНИ ДЕЛИКТИ (3)
- ПРЕМА ТОМЕ КОЛИКО ЈЕ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА ПРЕДВИЂЕНО У БИЋУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
- ЈЕДНОАКТНИ - ЈЕДНА РАДЊА ИЗВРШЕЊА.
- ВИШЕАКТНИ - ВИШЕ МОГУЋИХ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА. МОГУ БИТИ КУМУЛАТИВНИ И АЛТЕРНАТИВНИ.
ОБЕЛЕЖЈА СУБЈЕКТИВНОГ БИЋА (3)
- ФУНКЦИЈА ИМ ЈЕ ТАКОЂЕ ТИПИЗИРАЊЕ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА, ЈЕР НЕКАДА БЕЗ ЊИХ НИЈЕ НИ МОГУЋЕ ОПИСАТИ ЗАБРАЊЕНО ПОНАШАЊЕ.
- НАМЕРА - ЗАКОНОМ ДИРКЕТНО ОДРЕЂЕНА ИЛИ ОДРЕЂЕНА КАО “ЦИЉ” КД ИЛИ “ИДЕ ЗА ТИМ” ИТД. ЗАКОНОДАВАЦ СТАВЉА НАМЕРУ ТАМО ГДЕ ХОЂЕ ДА КД БУДЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНО У НЕКОМ РАНИЈЕМ МОМЕНТУ, РЕАЛИЗАЦИЈА НАМЕРЕ ЈЕ ВАН ОПИСА. РАЗЛИКУЈЕ СЕ ОД УМИШЉАЈА ЈЕР ЈЕ УМИШЉАЈ У ОДНОСУ НА ОБЕЛЕЖЈА КД А НАМЕРА ЈЕ ИЗВАН ЊЕГА (БИЋА).
- ПОБУДА - РАЗЛИКА ПОБУДЕ И НАМЕРЕ - НАМЕРА ЈЕ ПРЕДСТАВА О ЦИЉУ, КОЈИ СЕ ПОНАШАЊЕМ ЖЕЛИ ОСТВАРИТИ, А ПОБУДА (МОТИВ) СУ УНУТРАШЊИ ПОДСТИЦАЈИ КОЈИ ЧОВЕКА ТЕРАЈУ НА ДЕЛАЊЕ.
КВАЛИФИКОВАНИ И ПРИВИЛЕГОВАНИ ОБЛИЦИ КД (3)
- КАД ИМАМО ВИШЕ ВАРИЈАЦИЈА НЕПРАВА - ПОРЕД ОСНВНОГ ИМАМО И КВАЛИФ И ПРИВ ОБЛИКЕ У ЗАВИСНОСТИ ДА ЛИ ЈЕ СТОЖА ИЛИ ЛАКША КАЗНА, ОДН ЛАКШИ ИЛИ ТЕЖИ ОБЛИК НЕПРАВА.
- МОГУ БИТИ У РАЗЛИЧИТИМ ЧЛАНОВИМА АЛИ СУ ЧЕШЋЕ У ИСТОМ ЧЛАНУ.
- НЕКАДА ДОПУНСКА ОБЕЛЕЖЈА ОДРЕЂЕНОГ НЕПРАВА НЕ ЧИНЕ НЕСАМОСТАЛНУ МОДИФИКАЦИЈУ ВЕЋ ПОСЕБНО КД.
УСЛОВИ ИНКРИМИНАЦИЈЕ (КАЖЊИВОСТИ) (4)
- НЕКА ДЕЛА, ПОРЕД СВОЈИХ ОБЕЛЕЖЈА ЗАХТЕВАЈУ И ОДРЕЂЕНЕ ДАЉЕ НЕСКРИВЉЕНЕ УСЛОВЕ.
- ОБЈЕКТИВНИ УСЛОВ ИНКРИМИНАЦИЈЕ - НЕМА КД БЕЗ ЊЕГОВОГ НАСТУПАЊА.
- РАЗЛИКА У ОДНОСУ НА ОБЕЛЕЖЈА КД ЈЕ “ОБЈЕКТИВНОСТ” ОУИ НЕ МОРАЈУ ДА БУДУ ОБУХВАЋЕНА КРИВИЦОМ, ПА СЕ НЕ МОГУ ОТКЛОНИТИ СТВАРНОМ ЗАБЛУДОМ.
ОУИ СЕ ПРАВДА КРИМ.ПОЛ РАЗЛОЗИМА. ПОНАШАЊЕ ЈЕ НА ИВИЦИ КАЖЊИВОГ УЗ ПРЕДОЧАВАЊЕ КАЖЊИВОГ.
4.ПОРЕД ОУИ ПОСТОЈИ ЈОШ И ЛИЧНИ ОСНОВ ИСКЉУЧЕЊА ИНКРИМИНАЦИЈЕ. ИСТО НЕ МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНИ КРИВИЦОМ, АЛИ ЗА РАЗЛИКУ ОД ОУИ КОЈИ МОРАЈУ ПОСТОЈАТИ ДА БИ ПОСТОЈАЛО ДЕЛО ЛОИ ИСКЉУЧУЈЕ ПОСТОЈАЊЕ ДЕЛА АКО ПОСТОЈИ.
АД ПЕРСОНАМ.
РАЗЛИКУЈУ СЕ ОД ОСНОВА ИСКЉУЧЕЊА КАЖЊИВОСТИ ЛИЧНЕ ПРИРОДЕ.
УЗРОЧНОСТ И ОБЈЕКТИВНО УРАЧУНАВАЊЕ - ОПШТЕ (2)
- ПИТАЊЕ УЗРОЧНОСТИ СЕ ПОСТАВЉА САМО КОД ПОСЛЕДИЧНИХ ДЕЛА.
- ИАКО СЕ ПРОУЗРОКОВАЊЕ НЕКАДА ИЗРИЧИТО ПОМИЊЕ У БИЋУ, ОНО ЈЕ УГЛАВНОМ НЕОПИСАНО ОБЕЛЕЖЈЕ.
УЗРОЧНОСТ - ТЕОРИЈА ЕКВИВАЛЕНЦИЈЕ (5)
- ВЛАДАЈУЋЕ СТАНОВИШТЕ И КОД НАС И У АНГЛОА ПРАВУ. ЗОВЕ СЕ ЈОШ И ТЕОРИЈА УСЛОВА.
СУШТИНА ОВОГ УЧЕЊА ЈЕ ДА ЈЕ ЗА КОНРЕКТНУ ПОСЛЕДИЦУ КАУЗАЛАН ЈЕ ОНАЈ УСЛОВ БЕЗ КОЈЕГ ПОСЛЕДИЦА НЕ БИ НИ НАСТУПИЛА - КОЈА ЈЕ КОНДИЦИО СИНЕ КВА НОН. - НЕ ПРАВИ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНАЧНИХ УСЛОВА ПО КВАЛИТЕТУ.
- НЕДОСТАТАК КСКН ЈЕ ШИРИНА УСЛОВА КОЈИ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У ЈЕДНОМ УЗРОЧНОМ ЛАНЦУ. ТО МОГУ БИТИ И НЕКИ САСВИМ УДАЉЕНИ УСЛОВИ.
СУЖАВАЊЕ СЕ ВРШИ НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ - ЗАБЛУДА О УЗРОЧНОЈ ВЕЗИ АКО ЈЕ ДЕЛО УМИШЉАЈНО. - НЕПРЕДВИДИВОСТ ПОСЛЕДИЦЕ АКО ЈЕ ДЕЛО НЕХАТНО. - НАЧИН ПРОУЗРОКОВАЊА - АКО БИТНО ОДУДАРА ОД ОНОГА ШТО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ЗАМИСЛИО - ПОСТОЈИ ЗАБЛУДА О УЗРОЧНОЈ ВЕЗИ.
- У НАШОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ ДОВОЉНО ЈЕ УТВРДИТИ ПРИРОДНУ УЗРОЧНОСТ - ЗБОГ ТОГА СЕ УЗРОЧНОСТ ТРЕТИРА КАО ЧИЊЕНИЧНО А НЕ ПРАВНО ПИТАЊЕ.
ХИПОТЕТИЧКА КАУЗАЛНОСТ (3)
- ИЗ КОНДИЦИО ФОРМУЛЕ ЈЕ НЕОПХОДНО ИСКЉУЧИТИ ТЗВ. РЕЗЕРВНЕ УЗРОКЕ ОДН ХИПОТЕТИЧКЕ УСЛОВЕ А ТО СУ ОНИ КОЈИ НИСУ СТВАРНО ДЕЛОВАЛИ.
- ПРИМЕР СА СМРТНОМ КАЗНОМ.
- НАРОЧИТИ ЗНАЧАЈ КОД ЕУТАНАЗИЈЕ.