Поглавље 4 - Предвиђеност дела у закону - обележја законског описа Flashcards

1
Q

ОПШТЕ О П.У.З (8)

A
  1. ПОНАШАЊА КОЈА СУ КД МОРАЈУ БИТИ ОПИСАНА И КОНКР. ЗБОГ НАЧЕЛА ЗАК, ДА БИ ГРАЂАНИ БИЛИ УПОЗНАТИ.
  2. ЗАКОНСКИ ОПИС - СКУП ОБЕЛЕЖЈА КОЈИМА СЕ ПОНАШАЊА И ПОСЛЕДИЦЕ ПРЕДВИЂАЈУ КАО КД. ОЗНАЧАВАЈУ СЕ ОДР ИМЕНОМ. У ЗО ИМАМО БИЋЕ КД А ПОНЕКАД + УСЛОВИ КАЖЊИВОСТИ.
  3. ЗАК ОПИС И САНКЦИЈА ЧИНЕ КП НОРМУ.
  4. БИЋЕ КД - АПСТРАКТАН ТИПИЗИРАНИ ОПИС ДОГАЂАЊА КОЈИ ПРЕДСТАВЉА САДРЖАЈ НЕПРАВА НЕКОГ ДЕЛИКТА. СКУП ОБЕЛЕЖЈА, ШТО ДЕТАЉНИЈЕ ОДРЕЂЕН.
  5. СВА ОБЕЛЕЖЈА СУ БИТНА И МОРАЈУ БИТИ СКРИВЉЕНА.
  6. БИЋЕ ВС ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ.
  7. ОБЛИКОВАЊЕ БИЋА ПОЧИВА НА ПРЕТХОДНОМ ОДРЕЂИВАЊУ ПРАВНОГ ДОБРА КОЈЕ СЕ ШТИТИ. А ТО СУ ОБЈЕКТИ ЗАШТИТЕ КАО АПСТРАКТНЕ ВРЕДНОСТИ. ОБЈЕКТИ ЗАШТИТЕ ВС ОБЈЕКТ РАДЊЕ (РЕАЛНО ДОБРО КОЈЕ СЕ ДЕЛОМ УГРОЖАВА ИЛИ ПОВРРЕЂУЈЕ).
  8. ОПШТИ ОБЈЕКТ ЗАШТИТЕ (РЕЛЕВАНТАН ПРИЛИКОМ ИНКРИМИНИСАЊА) ВС ГРУПНИ ОБЈЕКТ ЗАШТИТЕ (ПОВЕЗУЈЕ КД ПО СРОДНА ПО ОБЈЕКТУ НАПАДА). УГЛАВНОМ КД ШТИТЕ ЈЕДАН ОБЈЕКТ АЛИ ПОСТОЈЕ И ВИШТЕОБЈЕКТНА ДЕЛА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

ОБЕЛЕЖЈА БИЋА КРИВИЧНОГ ДЕЛА (2)

A
  1. ПОСТОЈЕ ОБЈЕКТИВНА (СПОЉАШЊА ПОЈАВНА СЛИКА ДЕЛИКТА) И СУБЈЕКТИВНА (УНУТРАШЊИ ПСИХИЧКИ САДРЖАЈ НЕОПХОДАН ДА БИ ОПИС ДЕЛА БИО ИСПУЊЕН). МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНА УМИШЉАЈЕМ УЧИНИОЦА (ЕВЕНТУАЛНО НЕХАТОМ).
  2. ОБЕЛЕЖЈА ОБЈЕКТИВНОГ БИЋА - РАДЊА ИЗВРШЕЊА (ОБАВЕЗНО ОБЕЛЕЖЈЕ), ПОСЛЕДИЦА, ЛИЧНО СВОЈСТВО, ЛИЧНИ ОДНОС, ЛИЧНУ ОКОЛНОСТ, ОБЈЕКТ РАДЊЕ, МОДАЛИТЕТ РАДЊЕ (НАЧИН, СРЕДСТВО; ВРЕМЕ; МЕСТО).
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

ДЕСКРИПТИВНА И НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ОБЈЕКТИВНОГ БИЋА КД (4)

A
  1. ДО -ОДНОСЕ СЕ НА ПРИРОДНА СВОЈСТВА ЛИЦА И ПРЕДМЕТА, КОЈА СПОЗНАЈЕМО ЧУЛИМА.
  2. НО - ПОЧИВАЈУ НА КАКВОМ ПРАВНОМ ИЛИ СОЦИЈАЛНОМ ПРАВИЛУ, ЗБОГ ЧЕГА ЊИХОВУ ИСПУЊЕНОСТ УТВРЂУЈЕМО ТЕК УЗИМАЈУЋУ У ОБЗИР ОДГОВАРАЈУЋУ НОРМУ.
  3. ЗНАЧАЈ ОВОГ РАЗЛИКОВАЊА ЈЕ ЗНАЧАЈАН У ПОГЛЕДУ УМИШЉАЈА, У ПОГЛЕДУ ПИТАЊА ДА ЛИ УЧИНИЛАЦ МОРА ПОЗНАВАТИ И ПРАВНО ЗНАЧЕЊЕ НОРМАТИВНОГ ОБЕЛЕЖЈА.
  4. БЛАНКЕТНА ОБЕЛЕЖЈА - УТВРЂУЈЕМО ОБЕЛЕЖЈА НЕКИМ ДРУГИМ ПРАВНИМ АКТОМ, НА КОЈЕ НОРМА УПУЋУЈЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

ДЕЛАТНОСНА И ПОСЛЕДИЧНА ККРИВИЧНА ДЕЛА (3)

A
  1. ДЕЛТНОСНА КД НЕ САДРЖИ ПОСЛЕДИЦУ КД, ВЕЋ САМО НЕВРЕДНОСТ ПОНАШАЊА УЧИНИОЦА. ДОВРШЕНО РАДЊОМ ИЗВРШЕЊА. ПОВРЕЂУЈУ ОБЈЕКТ ЗАШТИТЕ.
  2. ПОСЛЕДИЧНА - ИМАЈУ ПОСЛЕДИЦУ НА ОБЈЕКТУ РАДЊЕ, КОЈА ЈЕ ОДВОЈЕНА ОД УЧИНИОЧЕВОГ ПОНАШАЊА.
  3. РАНИЈЕ НАША ДОКТРИНА ТВРДИ ДА СВА ДЕЛА ИМАЈУ ПОСЛЕДИЦУ ЗБОГ ОБЈЕКАТА ЗАШТИТЕ. МЕЂУТИМ РАЗЛИКА ЈЕ ШТО ПОСЛЕДИЧАН ИМАЈУ ПОСЛЕДИЦУ У САМОМ БИЋУ ДЕЛА И ОНА СЕ МОРА ДОКАЗИВАТИ КАО И КАУЗАЛНА ВЕЗА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

ПОВРЕДА И УГРОЖАВАЊЕ (3)

A
  1. ПОВРЕДА - ПРЕДУЗИМАЊЕ РАДЊЕ РЕАЛНО НАРУШАВА ОБЈЕКТ ДЕЛА - ПОВРЕДА И УГРОЖАВАЊЕ.
  2. ПОВРЕДА - УНИШТЕЊЕ И ОШТЕЋЕЊЕ.
  3. УГРОЖАВАЊЕ - КОНКРЕТНА ОПАСНОСТ И АПСТРАКТНА ОПАСНОСТ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

КРИВИЧНА ДЕЛА ЧИЊЕЊА И НЕЧИЊЕЊА (4)

A
  1. ЧИЊЕЊА - ОСТВАРУЈУ СЕ АКТИВНИМ ПОНАШАЊЕМ.
  2. НЕЧИЊЕЊА - ПАСИВНИМ ПОНАШАЊЕМ ТЈ. ПРОПУШТАЊЕМ НЕКОГ НАРЕЂЕНОГ ЧИЊЕЊА. ПРАВА И НЕПРАВА КД НЕЧИЊЕЊА.
  3. НЕПОШТОВАЊЕ ЗАПОВЕСТИ КОЈА НАЛАЖЕ ДА СЕ НЕШТО УЧИНИ (ПРАВО НЕЧИЊЕЊЕ).
  4. НЕСПРЕЧАВАЊЕ НАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ (НЕПРАВО НЕЧИЊЕЊЕ)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

ОПШТА И ПОСЕБНА КД (2)

A
  1. ОПШТА МОЖЕ УЧИНИТИ СВАКО ЛИЦЕ “КО”
  2. ПОСЕБНА МОЖЕ УЧИНИТИ ЛИЦЕ СА ПОСЕБНИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВОМ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

ТРАЈНА КД И КД СТАЊА (3)

A

1.САМО КОД ДЕЛА ГДЕ РАДЊА ИЗВРШЕЊА ТРАЈЕ НЕКО ВРЕМЕ.

  1. ТРАЈНА КД СУ ОНА ГДЕ УЧ СТВАРА ПП СТАЊЕ И ОДРЖАВА ГА. ДЕЛИКТ ЈЕ ОКОНЧАН СТВАРАЊЕМ СТАЊА АЛИ МАТЕРИЈАЛНО НИЈЕ ГОТОВ ДОК ГОД ТО СТАЊЕ ТРАЈЕ, ПА ЧИТАВО ТО ВРЕМЕ ИНСТИТУТИ КП ВАЖЕ КАО ДА ДЕЛО НИЈЕ ГОТОВО.
  2. КД СТАЊА СУ ТАКОЂЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНА СТВАРАЊЕМ КАКВОГ ПП СТАЊА, АЛИ ЈЕ ЊЕГОВИМ ОСТВАРЕЊЕМ ИСЦПЉЕН ЦЕЛОКУПАН САДРЖАЈ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

ЈЕДНОАКТНИ И ВИШЕАКТНИ ДЕЛИКТИ (3)

A
  1. ПРЕМА ТОМЕ КОЛИКО ЈЕ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА ПРЕДВИЂЕНО У БИЋУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
  2. ЈЕДНОАКТНИ - ЈЕДНА РАДЊА ИЗВРШЕЊА.
  3. ВИШЕАКТНИ - ВИШЕ МОГУЋИХ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА. МОГУ БИТИ КУМУЛАТИВНИ И АЛТЕРНАТИВНИ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

ОБЕЛЕЖЈА СУБЈЕКТИВНОГ БИЋА (3)

A
  1. ФУНКЦИЈА ИМ ЈЕ ТАКОЂЕ ТИПИЗИРАЊЕ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА, ЈЕР НЕКАДА БЕЗ ЊИХ НИЈЕ НИ МОГУЋЕ ОПИСАТИ ЗАБРАЊЕНО ПОНАШАЊЕ.
  2. НАМЕРА - ЗАКОНОМ ДИРКЕТНО ОДРЕЂЕНА ИЛИ ОДРЕЂЕНА КАО “ЦИЉ” КД ИЛИ “ИДЕ ЗА ТИМ” ИТД. ЗАКОНОДАВАЦ СТАВЉА НАМЕРУ ТАМО ГДЕ ХОЂЕ ДА КД БУДЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНО У НЕКОМ РАНИЈЕМ МОМЕНТУ, РЕАЛИЗАЦИЈА НАМЕРЕ ЈЕ ВАН ОПИСА. РАЗЛИКУЈЕ СЕ ОД УМИШЉАЈА ЈЕР ЈЕ УМИШЉАЈ У ОДНОСУ НА ОБЕЛЕЖЈА КД А НАМЕРА ЈЕ ИЗВАН ЊЕГА (БИЋА).
  3. ПОБУДА - РАЗЛИКА ПОБУДЕ И НАМЕРЕ - НАМЕРА ЈЕ ПРЕДСТАВА О ЦИЉУ, КОЈИ СЕ ПОНАШАЊЕМ ЖЕЛИ ОСТВАРИТИ, А ПОБУДА (МОТИВ) СУ УНУТРАШЊИ ПОДСТИЦАЈИ КОЈИ ЧОВЕКА ТЕРАЈУ НА ДЕЛАЊЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

КВАЛИФИКОВАНИ И ПРИВИЛЕГОВАНИ ОБЛИЦИ КД (3)

A
  1. КАД ИМАМО ВИШЕ ВАРИЈАЦИЈА НЕПРАВА - ПОРЕД ОСНВНОГ ИМАМО И КВАЛИФ И ПРИВ ОБЛИКЕ У ЗАВИСНОСТИ ДА ЛИ ЈЕ СТОЖА ИЛИ ЛАКША КАЗНА, ОДН ЛАКШИ ИЛИ ТЕЖИ ОБЛИК НЕПРАВА.
  2. МОГУ БИТИ У РАЗЛИЧИТИМ ЧЛАНОВИМА АЛИ СУ ЧЕШЋЕ У ИСТОМ ЧЛАНУ.
  3. НЕКАДА ДОПУНСКА ОБЕЛЕЖЈА ОДРЕЂЕНОГ НЕПРАВА НЕ ЧИНЕ НЕСАМОСТАЛНУ МОДИФИКАЦИЈУ ВЕЋ ПОСЕБНО КД.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

УСЛОВИ ИНКРИМИНАЦИЈЕ (КАЖЊИВОСТИ) (4)

A
  1. НЕКА ДЕЛА, ПОРЕД СВОЈИХ ОБЕЛЕЖЈА ЗАХТЕВАЈУ И ОДРЕЂЕНЕ ДАЉЕ НЕСКРИВЉЕНЕ УСЛОВЕ.
  2. ОБЈЕКТИВНИ УСЛОВ ИНКРИМИНАЦИЈЕ - НЕМА КД БЕЗ ЊЕГОВОГ НАСТУПАЊА.
  3. РАЗЛИКА У ОДНОСУ НА ОБЕЛЕЖЈА КД ЈЕ “ОБЈЕКТИВНОСТ” ОУИ НЕ МОРАЈУ ДА БУДУ ОБУХВАЋЕНА КРИВИЦОМ, ПА СЕ НЕ МОГУ ОТКЛОНИТИ СТВАРНОМ ЗАБЛУДОМ.
    ОУИ СЕ ПРАВДА КРИМ.ПОЛ РАЗЛОЗИМА. ПОНАШАЊЕ ЈЕ НА ИВИЦИ КАЖЊИВОГ УЗ ПРЕДОЧАВАЊЕ КАЖЊИВОГ.

4.ПОРЕД ОУИ ПОСТОЈИ ЈОШ И ЛИЧНИ ОСНОВ ИСКЉУЧЕЊА ИНКРИМИНАЦИЈЕ. ИСТО НЕ МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНИ КРИВИЦОМ, АЛИ ЗА РАЗЛИКУ ОД ОУИ КОЈИ МОРАЈУ ПОСТОЈАТИ ДА БИ ПОСТОЈАЛО ДЕЛО ЛОИ ИСКЉУЧУЈЕ ПОСТОЈАЊЕ ДЕЛА АКО ПОСТОЈИ.
АД ПЕРСОНАМ.
РАЗЛИКУЈУ СЕ ОД ОСНОВА ИСКЉУЧЕЊА КАЖЊИВОСТИ ЛИЧНЕ ПРИРОДЕ.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

УЗРОЧНОСТ И ОБЈЕКТИВНО УРАЧУНАВАЊЕ - ОПШТЕ (2)

A
  1. ПИТАЊЕ УЗРОЧНОСТИ СЕ ПОСТАВЉА САМО КОД ПОСЛЕДИЧНИХ ДЕЛА.
  2. ИАКО СЕ ПРОУЗРОКОВАЊЕ НЕКАДА ИЗРИЧИТО ПОМИЊЕ У БИЋУ, ОНО ЈЕ УГЛАВНОМ НЕОПИСАНО ОБЕЛЕЖЈЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

УЗРОЧНОСТ - ТЕОРИЈА ЕКВИВАЛЕНЦИЈЕ (5)

A
  1. ВЛАДАЈУЋЕ СТАНОВИШТЕ И КОД НАС И У АНГЛОА ПРАВУ. ЗОВЕ СЕ ЈОШ И ТЕОРИЈА УСЛОВА.
    СУШТИНА ОВОГ УЧЕЊА ЈЕ ДА ЈЕ ЗА КОНРЕКТНУ ПОСЛЕДИЦУ КАУЗАЛАН ЈЕ ОНАЈ УСЛОВ БЕЗ КОЈЕГ ПОСЛЕДИЦА НЕ БИ НИ НАСТУПИЛА - КОЈА ЈЕ КОНДИЦИО СИНЕ КВА НОН.
  2. НЕ ПРАВИ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНАЧНИХ УСЛОВА ПО КВАЛИТЕТУ.
  3. НЕДОСТАТАК КСКН ЈЕ ШИРИНА УСЛОВА КОЈИ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У ЈЕДНОМ УЗРОЧНОМ ЛАНЦУ. ТО МОГУ БИТИ И НЕКИ САСВИМ УДАЉЕНИ УСЛОВИ.
    СУЖАВАЊЕ СЕ ВРШИ НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ - ЗАБЛУДА О УЗРОЧНОЈ ВЕЗИ АКО ЈЕ ДЕЛО УМИШЉАЈНО. - НЕПРЕДВИДИВОСТ ПОСЛЕДИЦЕ АКО ЈЕ ДЕЛО НЕХАТНО.
  4. НАЧИН ПРОУЗРОКОВАЊА - АКО БИТНО ОДУДАРА ОД ОНОГА ШТО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ЗАМИСЛИО - ПОСТОЈИ ЗАБЛУДА О УЗРОЧНОЈ ВЕЗИ.
  5. У НАШОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ ДОВОЉНО ЈЕ УТВРДИТИ ПРИРОДНУ УЗРОЧНОСТ - ЗБОГ ТОГА СЕ УЗРОЧНОСТ ТРЕТИРА КАО ЧИЊЕНИЧНО А НЕ ПРАВНО ПИТАЊЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

ХИПОТЕТИЧКА КАУЗАЛНОСТ (3)

A
  1. ИЗ КОНДИЦИО ФОРМУЛЕ ЈЕ НЕОПХОДНО ИСКЉУЧИТИ ТЗВ. РЕЗЕРВНЕ УЗРОКЕ ОДН ХИПОТЕТИЧКЕ УСЛОВЕ А ТО СУ ОНИ КОЈИ НИСУ СТВАРНО ДЕЛОВАЛИ.
  2. ПРИМЕР СА СМРТНОМ КАЗНОМ.
  3. НАРОЧИТИ ЗНАЧАЈ КОД ЕУТАНАЗИЈЕ.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

ПРЕТЕКНУТА КАУЗАЛНОСТ (3)

A
  1. ПРИМЕНА КОНДИЦИО ФОРУМЕ МОЖЕ ПОКАЗАТИ ДА ЈЕ ИЗВЕСНА РАДЊА УПРАВЉЕНА НА ПРОУЗРОКОВАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ БИЛА ПРЕТЕКНУТА ДРУГОМ РАДЊОМ.
  2. ПРИМЕР СА СИПАЊЕМ ОТРОВА И НАКНАДНИМ ПУЦЊЕМ.
  3. СТВАРА СЕ НОВИ КАУЗАЛНИ ЛАНАЦ - ГДЕ ТА НАКНАДНА РАДЊА СТВАРА ПОСЛЕДИЦУ И САМО ЋЕ СЕ ЊЕНОМ УЧИНИОЦУ И ПРИПИСАТИ, А ОВАЈ ШТО ЈЕ ПРЕДУЗЕО ПРВУ РАДЊУ ОДГОВАРАЋЕ САМО ЗА ПОКУШАЈ.
17
Q

КУМУЛАТИВНА КАУЗАЛНОСТ (3)

A
  1. САДЕЈСТВО ВИШЕ УСЛОВА ОД КОЈИХ НИЈЕДАН НИЈЕ ДОВОЉАН ДА САМ ПРОУЗРОКУЈЕ ПОСЛЕДИЦУ.
  2. ПРИМЕР СА ДВЕ ПОЈЕДИНАЧНО НЕСМРТОНОСНЕ ДОЗЕ ОТРОВА КОЈЕ КАДА СЕ САБЕРУ ПОСТАЈУ СМРТОНОСНЕ.
  3. СМАТРА СЕ ДА МОЖЕ БИТИ ОДГОВОРНОСТИ ТЕК ЗА НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ А НЕ И ЗА ПОСЛЕДИЦУ ЈЕР ИАКО ПОСТИЈИ ПРИРОДНА КАУЗАЛНОСТ НЕ МОЖЕ ИМ СЕ УРАЧУНАТИ У КРИВИЦУ ЗБОГ БИТНОГ ОДСТУПАЊА ОД ПРЕТПОСТАВЉЕНОГ КАУЗАЛНОГ ЛАНЦА.
18
Q

АЛТЕРНАТИВНА КАУЗАЛНОСТ (4)

A
  1. СИТУАЦИЈА ГДЕ ВИШЕ УСЛОВА У САЈДЕЈСТВУ ПРОУЗРОКУЈЕ ПОСЛЕДИЦУ АЛИ ЈЕ СВАКИ УСЛОВ ДОВОЉАН САМ ЗА СЕБЕ - ТАЧНИЈЕ СВАКИ БИ ПРОУЗРОКОВАО ПОСЛЕДИЦУ.
  2. ПРИМЕР СА ДВА ПУЦАЧА - ЈЕДАН У СРЦЕ ДРУГИ У ГЛАВУ.
  3. НЕЛОГИЧНОСТ ПРИМЕНЕ КОНДИЦИО ФОРМУЛЕ У ОВОМ СЛУЧАЈУ ЈЕ ТА ШТО БИ СЕ ЊЕНОМ ПРИМЕНОМ ДОШЛО ДО ЗАКЉУЧКА ДА НИЈЕДАН ОД УСЛОВА НИЈЕ ОДЛУЧУЈУЋИ ЈЕР БИ И БЕЗ ЊЕГА ПОСЛЕДИЦА НАСТУПИЛА, ПА БИ ОБА ПУЦАЧА ИЗ ГОРЊЕГ ПРИМЕРА ОДГОВАРАЛА ЗА ПОКУШАЈ, ШТО ЈЕ НЕЛОГИЧНО.
  4. СВЕ РАДЊЕ СУ У ОВОМ СЛУЧАЈУ КАУЗАЛНЕ У ОДНОСУ НА ПОСЛЕДИЦУ.
19
Q

АДЕКВАТНА УЗРОЧНОСТ (4)

A

1- УЗРОЦИ СУ ОНИ УСЛОВИ КОЈИ СУ ГЕНЕРАЛНО ПОДОБНИ ДА ПРОУЗРОКУЈУ ОДРЕЂЕНУ ПОСЛЕДИЦУ. ПРЕМА ЉУДСКОМ ИСКУСТВУ.

  1. ПОЛАЗИ ОД КРИТТЕРИЈУМА ВЕРОВАТНОЋЕ, ЈЕР ЕЛИМИНИШЕ ОНЕ РАДЊЕ КОЈЕ СУ НЕКАТАКТЕРИСТИЧНЕ ЗА НАСТУПАЊЕ ОДРЕЂЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
  2. СУД ОВО УЧЕЊЕ ПРИМЊЕУЈЕ ПУТЕМ ОБЈЕКТИВНО-НАКНАДНЕ ПРОГНОЗЕ - КАД СЕ СУД СТАВЉА У ПОЛОЖАЈ ПОСМАТРАЧА - ЛИЦА СЛИЧНОМ УЧИНИОЦУ - И ПОКУШАВА ДА УТВРДИ ДА ЛИ ЈЕ ПРЕМА ЊЕГОВОМ ЗАПАЖАЊЕУ У ВРЕМЕ ДЕЛА ИЗГЛЕДАЛО КАО ДА ЈЕ РАДЊА АДЕКВАТНА ДА ПРОУЗРОКУЈЕ ПОСЛЕДИЦУ. СУД ИМА И ОНТОЛОШКЕ И НОМОЛОШКЕ ОКОЛНОСТИ У ВИДУ.
  3. ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА КОНДИЦИО ФОРМУЛУ ЈЕ ТА ШТО ИМА УГРАЂЕН НОРМАТИВНИ КРИТЕРИЈУМ КОЈИ ОМОГУЋАВА СУЖАВАЊЕ КРИВИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ ВЕЋ НА ПЛАНУ УЗРОЧНОСТИ, АЛИ ОНА НЕ МОЖЕ ДА РЕШИ СЛУЧАЈЕВЕ СА СЛОЖЕНИМ УЗРОЧНИМ ВЕЗАМА.
20
Q

ОБЈЕКТИВНО УРАЧУНАВАЊЕ (3)

A
  1. ПРИМЕНОМ КОНДИЦИО ФОРМУЛЕ МОЖЕ ДОЋИ ДО ПРОБЛЕМА ЧАК И У СИТУАЦИЈИ КАДА ЈЕ НАЧИН ПРОУЗРОКОВАЊА ОБУХВАЋЕН УЧИНИОЧЕВИМ УМИШЉАЈЕМ. ПРИМЕР СА ГРОМОМ. ОСЕЋАМО ДА НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ ОДГОВАРАН.
  2. СУШТИНА ОВОГ УЧЕЊА ЈЕ ДА РАДЊИ УЧИНИОЦА ТРЕВА ПРИПИСАТИ САМО ОНЕ ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ СУ ИСХОД ПРАВНО НЕДОЗВОЉЕНОГ РИЗИКА КОЈИ ЈЕ ИНИЦИРАЛО УПРАВО ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ.
  3. НИЈЕ УПОТРЕБЉИВА КОД СИТУАЦИЈА КАДА СЕ У КАУЗАЛНИ ЛАНАЦ УПЛЕТЕ РАДЊА НОВОГ УЧИНИОЦА ИЛИ САМА ЖРТВА СВОЈИМ ПОНАШАЊЕМ ДОПРИНЕСЕ РАЗВОЈУ ПОСЛЕДИЦЕ.
21
Q

АТИПИЧНОСТ КАУЗАЛНОГ ЛАНЦА (3)

A
  1. НАЈЗНАЧАЈНИЈИ КОРЕКТИВ УРАЧУНАВАЊА ПУТЕМ КОЈЕГ ИСКЉУЧУЈЕМО ОДГОВОРНОСТ УЧИНИОЦА ЗА КАУЗАЛНЕ ТОКОВЕ КОЈЕ ОДЛИКУЈЕ НЕЗНАТНА ВЕРОВАТНОЋА ОСТВАРЕЊА.
  2. ОДГОВАРА УЧЕЊУ АДЕКВАТНЕ УЗРОЧНОСТИ - ДЕЛО ЈЕ ОБЈЕКТИВНО НЕПРЕДВИДИВО. ОДН ДЕЛО ЈЕ РЕЗУЛТАТ СЛУЧАЈА - КАЗУСА. НА ОСНОВУ ОПШТЕГ ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА НИКО РАЗУМАН НЕ БИ ПОМИСЛИО ДА МОЖЕ ДА НАСТУПИ ПОСЛЕДИЦА.
  3. КОД НАС СЕ ОБЈЕКТИВНА ПРЕДВИДИВОСТ НЕ ИСПИТУЈЕ НА ПЛАНУ КАЗУАЛНЕ ВЕЗЕ, ВЕЋ НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ.
22
Q

КОНСТИТУЦИЈА ЖРТВЕ КАО КОРЕКТИВ УРАЧУНАВАЊА (2)

A

ДВЕ ПОГРУПЕ РАЗЛОГА.

  1. ПРВА ЈЕ СИТУЦИЈА КАДА СЕ УЧИНИОЧЕВА РАДЊА НАДОВЕЗУЈЕ НА НЕКУ АКТУЛЕНУ СЛАБОСТ ЖРТВЕ КОЈА ЈЕ САДОПРИНЕЛА НАСТУПАЊУ КОНАЧНОГ ИСХОДА.
    ЕВРОПСКИ АУТОРИ УГЛАВНОМ ОДБАЦУЈУ УРАЧУНАВАЊЕ У ОВИМ СИТУАЦИЈАМА ДОК АМЕРИ ИПАК УРАЧУНАВАЈУ ВОДЕЋИ СЕ ПРАВИЛОМ “ТАНКЕ ЛОБАЊЕ”. СЛИЧНО ОДЛУЧУЈУ И У СЛУЧАЈУ СМРТИ УСЛЕД ШОКА ЗБОГ ВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА.
  2. ДРУГА СИТУАЦИЈА ЈЕ КАДА СЕ НА ПОВРЕДУ КОЈУ ЈЕ НАНЕО УЧИНИЛАЦ НАДОВЕЗУЈЕ ДАЉА КОМПЛИКАЦИЈА РАНЕ, ТАКОЂЕ УСЛОВЉЕНА КОНСТИТУЦИЈОМ ЖРТВЕ.
    ИНФИЦИРАЊЕ СЕ УРАЧУНАВА, ШТО ЈЕ САГЛАСНО ОЈЕКТИВНОМ УРАЧУНАВАЊУ.
    У СУДСКОЈ ПРАКСИ СЕ ИПАК ДАЉА КОМПЛИКАЦИЈА ТУМАЧИ КАО НОВИ РИЗИК И ПРЕКИДА ВЕЗУ УРАЧУНАВАЊА.
23
Q

ПОНАШАЊЕ ЖРТВЕ КАО КОРЕКТИВ УРАЧУНАВАЊА (3)

A
  1. БИТНА СИТУАЦИЈА - ОДБИЈАЊЕ МЕДИЦИНСКОГ ЗАХВАТА И ПОРЕД ЈАСНИХ ПОКАЗАТЕЉА НЕОПХОДНОСТИ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ.
  2. СЛУЧАЈ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА - АМЕРИ РЕКЛИ ДА ЈЕ ОВАЈ СВАКАКО КРИВ ИАКО ОНА НИЈЕ ХТЕЛА ТРАНСФУЗИЈУ.
  3. НЕМЦИ ОДБИЈАЊЕ ИПАК СХВАТАЈУ КАО ОДГОВОРАН ЧИН ЖРТВЕ КОЈИ ИСКЉУЧУЈЕ УРАЧУНАВАЊЕ УЧИНИОЦУ.
    КРИТЕРИЈУМ “ГРУБЕ НЕРАЗУМНОСТИ” ПОСЛЕДИЦЕ УПЛИТАЊА ЖРТВЕ КАУЗАЛНИ ТОК, ТРЕБА ДА ПОНЕСЕ ОНА САМА.
24
Q

ОДГОВОРНО ПОНАШАЊЕ ТРЕЋЕГ ЛИЦА КАО КОРЕКТИВ (3)

A
  1. ОДГОВОРНО УПЛИТАЊЕ ТРЕЋЕГ КАЗАЛНИ ТОК РЕДОВНО СЕ СМАТРА КАО НОВА ОПАСНОСТ ПО ДОБРО И ПРЕУЗИМА НА СЕБЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОСЛЕДИЦУ.
  2. ЗАБРАНА РЕГРЕСА И УМИШЉАЈНА ИНТЕРВЕНЦИЈА.
  3. КОД НЕХАТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ УГЛАВНОМ ЋЕ СЕ ПОСЛЕДИЦА ПРИПИСАТИ ПРЕТХОДНОЈ РАДЊИ.
25
Q

ДРУГЕ ТИПИЧНЕ ПОЗИЦИЈЕ УРАЋУНАВАЊА (6)

A
  1. СПАСАВАЊЕ ДОБАРА ОД СТРАНЕ ЛИЦА КОЈИМА ЈЕ ТО У ОПИСУ ПОСЛА, ПРИ КОЈЕМ СЕ ИЗЛАЖУ РИЗИКУ.

2.РЕТКИ АУТОРИ СМАТРАЈУ ДА УВЕК ТРЕБА ПРИПИСАТИ ДЕЛО ОНОМЕ КО ЈЕ ОПАСНОСТ ИЗАЗВАО.

  1. ПОСТОЈИ СТАВ ДА УЧИНИОЦУ ТРЕБА УРАЧУНАТИ НЕСРЕЋНЕ ИСХОД САМО ОНИХ СПАСИЛАЧКИХ НАСТОЈАЊА КОЈА ПОЧИВАЈУ НА ДУЖНОСТИ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ.
  2. ДРГУО СТАНОВИШТЕ КАЖЕ ДА НИКАД НЕ ТРЕБА ТЕ ПОСЛЕДИЦЕ УРАЧУНАТИ УЧИНИОЦУ ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ ИЗЛАГАЊЕ РИЗИКУ КАРАКТЕРИСТИЧНО ЗА ОДРЕЂЕНЕ ПРОФЕСИЈЕ И ДА СУ ЗА ТО ПЛАЋЕНИ.
  3. ВЛАДАЈУЋЕ СТАНОВИШТЕ ПОЛАЗИ ОД МЕРИЛА ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАО РАЗУМАН МОТИВ ЗА ИНТЕРВЕНЦИЈУ, ИЛИ СЕ СПАСИЛАЧКО АНГАЖОВАЊЕ МОЖЕ ОЦЕНИТИ КАО ОБЕСНО - НЕПОТРЕБНО, СУВИШЕ РИЗИЧНО У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТ КОЈА СЛЕДИ.
  4. ПОСЛЕДИЦЕ КОЈЕ УСЛОВЉЕНЕ БЕКСТВОМ ЖРТВЕ ОД УЧИНИОЦА ПО ПРАВИЛУ СЕ ПРИПИСУЈУ УЧИНИОЦУ.
    ПРИМЕР СКОК СА ТЕРАСЕ.
    НАЈЧЕШЋЕ КОД СИЛОВАЊА.
    УРАЧУНАВАЈУ СЕ УЧИНИОЦУ И НЕКЕ НЕУОБИЧАЈЕНЕ РЕАКЦИЈЕ ЖРТВЕ. ИСТО ВАЖИ И ЗА ПАНИЧНЕ РЕАКЦИЈЕ.
26
Q

КРИВИЧНА ДЕЛА НЕЧИЊЕЊА - ОПШТЕ (5)

A
  1. КД СУ УГЛАВНОМ ЗАБРАНЕ, ЧИМЕ СЕ ЛИЦА ПОЗИВАЈУ ДА СЕ УЗДРЖЕ ОД НЕКОГ ПОНАШАЊА.
  2. РЕЂЕ, КД СЕ САСТОЈЕ ИЗ ДУЖНОСТИ ПРЕДУЗИМАЊА ОДРЕЂЕНЕ РАДЊЕ ОДН. ДУЖНОСТ ТЈ. ЗАПОВЕСТИ ЧИЊЕЊА.
  3. ПОСТОЈЕ ДВЕ ПОДВРСТЕ:
    - ПРАВИ ОМИСИВНИ ДЕЛИКТИ
    -НЕПРАВИ ОМИСИВНИ ДЕЛИКТИ - МОГУ ИХ УЧИНИТИ САМО ГАРАНТИ.
  4. ПРАВИ ОД СУ УГЛАВНОМ ДЕЛАТНОСНА ДЕЛА А НЕПРАВИ СУ УГЛАВНОМ ПОСЛЕДИЧНА.
  5. У СЛУЧАЈУ ПРАВИХ ОД УЧИНИЛАЦ ОДГОВАРА САМО ЗА ПРОПУШТАЊЕ ЧИЊЕЊА, ДОК КОД НЕПРАВИХ ГАРАНТ ОДГОВАРА И ЗА ЕВЕНТУАЛНО НАСТУПЕЛУ ПОСЛЕДИЦУ
    - ПРИМЕР СА ДЕТЕОМ КОЈЕ СЕ ДАВИ У ВОДИ, РАЗЛИЧИТА ОБАВЕЗА СЛУЧАЈНОГ ПРОЛАЗНИКА ОД ОЦА ДЕТЕТА.
27
Q

РАЗГРАНИЧЕЊЕ ЧИЊЕЊА И ПРОПУШТАЊА (4)

A
  1. НАЈЗНАЧАЈНИЈА СИТУАЦИЈА РАЗГРАНИЧЕЊА ЈЕ ПРЕКИДАЊЕ ТУЂИХ МЕРА СПАСАВАЊА - СИТУАЦИЈЕ ГДЕ УЧИНИЛАЦ ПРИНУДОМ ИЛИ ОБМАНОМ ОНЕМОГУЋАВА ДРУГО ЛИЦЕ ДА СПАСИ ТУЂЕ ПРАВНО ДОБРО.
  2. ПРИМЕР СА ОНЕМОГУЋАВАЊЕМ СПАСИОЦА.
    - ВЕЋИНСКО ГЛЕДИШТЕ ОВЕ СИТУАЦИЈЕ ТУМАЧИ УГЛАВНОМ КАО ЧИЊЕЊЕ ИАКО ЈЕ КАУЗАЛНОСТ ТЕК ХИПОТЕТИЧКА.
    - ДРУГО СТАНОВИШТЕ ПРАВИ РАЗЛИКУ ПРЕМА ТОМЕ ДА ЛИ ЈЕ АКТ СПАСАВАЊА ДОТАКАО СФЕРУ ЖРТВЕ. АКО ЈЕСТЕ ОНДА ЈЕ ЧИЊЕЊЕ, АКО НИЈЕ ОНДА ЈЕ НЕЧИЊЕЊЕ.
  3. ПРВО ГЛЕДИШТЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ПРЕДНОСТ ИАКО СЕ УТИЦАЛО НА ЈЕДАН ХИПОТЕТИЧКИ КАЗУАЛНИ ЛАНАЦ. НЕЧИЊЕЊЕ БИ ПОСТОЈАЛО САМО АКО СЕ РАДЊА У ЦЕЛОСТИ САСТОЈИ У ОДБИЈАЊУ ПОМОЋИ.
  4. СИТУАЦИЈА ОДУСТАНКА ОД ЗАПОЧЕТОГ СПАСАВАЊА.
    ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ - УВЕК НЕЧИЊЕЊЕ ЈЕР ЈЕ ИСТИ ПРОДУКТ.
    ДРУГО ГЛЕДИШТЕ - ДА ЛИ ЈЕ ДОТАКАО СФЕРУ ЖРТВЕ - АКО ЈЕСТЕ ОНДА ЈЕ ЧИЊЕЊЕ АКО НИЈЕ ОНДА ЈЕ НЕЧИЊЕЊЕ.
28
Q

ПРАВА И НЕПРАВА КД НЕЧИЊЕЊА

A
  1. КРИТЕРИЈУМ РАЗГРАНИЧЕЊА ЈЕ ДА ЛИ ЈЕ РАДЊА ИЗВРШЕЊА ОПИСАНА КАО ПРОПУШТАЊЕ КАКВОГ ДУЖНОГ ЧИЊЕЊА ИЛИ ЈЕ ОПИСАНА КАО ЧИЊЕЊЕ, ПОД КОЈЕ СЕ У КОНРЕКТНОМ СЛУЧАЈУ МОЖЕ ПОДВЕСТИ И НЕЧИЊЕЊЕ.

РЕТКА СУ ПРАВА КД НЕЧИЊЕЊА.

ПРАКТИЧНИ ЗНАЧАЈ РАЗГРАНИЧЕЊА ЈЕ ТО ШТО СЕ УТВРЂИВАЊЕ ГАРАНТНЕ ПОЗИЦИЈЕ ВЕЗУЈЕ САМО ЗА НЕПРАВЕ ОД.
ПРАВЕ ОД МОГУ УЧИНИТИ НАЧЕЛНО СВА ЛИЦА ДОК НЕПРАВЕ ОД МОГУ САМО ГАРАНТИ.

ДРУГИ ЗНАЧАЈ ПОДЕЛЕ ЈЕСТЕ ТО ШТО НЕКИ АУТОРИ ЗАСТУПАЈУ ГЛЕДИШТЕ ДА СЕ ЗА ПРОПУШТАЊЕ КОД НЕПРАВИХ ОД ТРЕБА ДАТИ МОГУЋНОСТ УБЛАЖАВАЊА КАЗНЕ.

29
Q

ОБЈЕКТИВНО БИЋЕ ОМИСИВНОГ ДЕЛИКТА (4)

A
  1. СВАКО ОМИСИВНО ДЕЛО ИМА 2 ОБЕЛЕЖЈА БИЋА:
    - ПРАВОМ УТЕМЕЉЕНУ ДУЖНОСТ.
    - ФАКТИЧКУ МОГУЋНОСТ ПОСТУПАЊА.

.2 БИЛО КОЈИМ ИЗВОРОМ ПРАВА УТЕМЕЉЕНА. УЧИНИЛАЦ ЈЕ УВЕК ДУЖАН ДА ПРЕДУЗМЕ РАДЊУ И НИЈЕ ВЛАСТАН ДА ПРОЦЕЊУЈЕ ИЗГЛЕДЕ ЗА ЊЕН УСШЕХ (ОСИМ АКО ЈЕ БАШ БЕСМИСЛЕНО). ОДБИЈАЊЕ ПОМОЋИ ПОВРЕЂЕНОГ ЛИЦА НЕ ИСКЉУЧУЈЕ У НАШОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ ДУЖНОСТ ДА МУ СЕ ПОМОГНЕ.

  1. ПРЕДЗИМАЊЕ РАДЊЕ ОДН. СПРЕЧАВАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ УЧИНИОЦУ МОРА БИТИ ОБЈЕКТИВНО МОГУЋЕ.
    МОГУЋНОСТ СЕ ЦЕНИ ОБЈЕКТИВНО А НЕ СА СТАНОВИШТА УЧИНИОЦА, ПА ЋЕ СЕ ОДСТУПАЊА ИЗМЕЂУ ТА ДВА ВРЕДНОВАТИ НА ПЛАНУ СТВАРНЕ ЗАБЛУДЕ.
    МОЖЕ БИТИ ВИШЕ МОГУЋИХ РАДЊИ ДУЖНОГ ЧИЊЕЊА, ДОЛАЗИ У ОБЗИР И АНГАЖОВАЊЕ ТРЕЋЕГ ЛИЦА.
  2. ТРЕБА РАЗЛИКОВАТИ ФАКТИЧКУ НЕМОГУЋНОСТ ПОСТУПАЊА ОД НЕСПОСОБНОСТИ КАДА ЈЕ ИСКЉУЧЕНА РАДЊА.
30
Q

КАУЗАЛНОСТ НЕЧИЊЕЊА (4)

A
  1. КОД ОМИСИВНИХ ДЕЛИКАТА ПОСТОЈИ САМО ТЗВ ХИПОТЕТИЧКА КАУЗАЛНОСТ - КОЈА СЕ БАЗИРА НА ВРЕДНОВАЊУ ДА БИ ФАКТИЧКИ ИЗОСТАЛА РАДЊА, НАЈВЕРОВАТНИЈЕ СПРЕЧИЛА НАСТУПЕЛИ ИСХОД.
  2. ПРИМЕЊУЈЕМО - ЦОНДИЦИО КУМ КВА НОН. ОБРНУТА ТОЕРИЈА ЕКВИВАЛЕНИЈЕ.
  3. КАКАВ МОРА БИТИ КВАЛИТЕТ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ПРОПУШТЕНОГ ЧИЊЕЊА И НАСТУПЕЛЕ ПОСЛЕДИЦЕ. СТАВ О ИЗВЕСНОСТИ НЕНАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ 100 ПОСТО НИЈЕ ПРИХВАТЉИВ ИЗ ПРАКТИЧНИХ РАЗЛОГА, ПА СЕ ЗАТО ПРИХВАТА СТАВ ДА БИ ЧИЊЕЊЕ СПРЕЧИЛО ИСХОД СА ВЕРОВАТНОЋОМ КОЈА СЕ ГРАНИЧИ СА СИГУРНОШЋУ.
  4. ПОСТОЈИ И УЧЕЊЕ О УМАЊЕЊУ РИЗИКА - КОЈЕ КАЖЕ ДА ПОСТОЈИ КАУЗАЛНА ВЕЗА АКО БИ РАДЊА УЧИНИОЦА МАКАР СМАЊИЛА РИЗИК ОД НАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ. ТО ЈЕ ПРЕТЕРАНО ШИРЕЊЕ КРИМ ЗОНЕ И ПРОТИВНО НАЧЕЛУ ИН ДУБИО ПРО РЕО.
31
Q

ГАРАНТ - ОПШТЕ (5)

A
  1. Г. ПОЛОЖАЈ ПОДРАЗУМЕВА СОЦИЈАЛНУ ПОЗИЦИЈУ ЈЕДНОГ ЛИЦА ДА У ОДРЕЂЕНОЈ СИТУАЦИЈИ СВОЈОМ ИНТЕРВЕНЦИЈОМ СПРЕЧИ НАСТУПАЊЕ ПРЕТЕЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
  2. КО ЈЕ И КАДА ГАРАНТ ЈЕСТЕ ЈЕДНО СЛОЖЕНО ПИТАЊЕ:
    -ФОРМАЛНО СХВАТАЊЕ - НЕ МОГУ МОРАЛНЕ НОРМЕ ВЕЋ САМО ЗАКОН И УГОВОР, А КАСНИЈЕ И ИНГЕРЕНЦИЈА. МОРА СЕ ОСНОВ ОБАВЕЗЕ НАВЕСТИ У ОДЛУЦИ. НОРМЕ О СТАРАЊУ СУ ЈАКО ОПШТЕ. КОД УГОВОРА НОРА ПРЕУЗИМАЊЕ ОБАВЕЗЕ.
    -МАТЕРИЈАЛНО СХВАТАЊЕ - СУШТИНСКО ОБЈАШЊЕЊЕ ГАРАНТЕ ПОЗИЦИЈЕ. ФУНКЦИОНАЛНО УЧЕЊЕ - ПРЕМА ЊЕМУ ГАРАНТ ПРЕМА ОДРЕЂЕНОМ ДОБРУ ИМА ИЛИ ФУНКЦИЈУ ЗАШТИТЕ ИЛИ ФУНКЦИЈУ НАДЗОРА.
  3. ФУНКЦИЈА ЗАШТИТЕ - ОБАВЕЗА ДА ДОБРО ШТИТИ ОД СВИХ ОПАСНОСТИ КОЈЕ МУ ПРЕТЕ.
  4. ФУНКЦИЈА НАДЗОРА - ОБАВЕЗА НАДЗИРАЊА ОДРЕЂЕНОГ ИЗВОРА ОПАСНОСТИ, СТАРАЈУЋИ СЕ ДА ДРУГА ДОБРА ОД ОВОГ ЖАРИШТА НЕ БУДУ УГРОЖЕНА.
  5. ВЛАСТ НАД РАЗЛОГОМ ПОСЛЕДИЦЕ ЈЕ ОПРАВДАЊЕ ГАРАНТНОГ ПОЛОЖАЈА.
32
Q

ЗАШТИТНИ ГАРАНТНИ ПОЛОЖАЈ - ПРИРОДНА ПОРОДИЧНА ВЕЗА (2)

A
  1. ОДНОС РОДИТЕЉ ДЕТЕ. СВЕ ДО 18 ГОДИНА ОСИМ АКО СЕ НЕ ПРОДУЖИ.
    ГРАНЦЕ ДУЖНОСТИ СЕ МЕЊАЈУ КАКО ДЕТЕ САЗРЕВА И СМАЊУЈЕ СЕ МОГУЋНОСТ ЗАСНИВАЊА ГАРАНТНЕ ПОЗИЦИЈЕ.
    ШТИТИ ДЕТЕОВО ЗДРАВЉЕ И ИМОВИНУ.
    ИСТИ ОДНОС ВАЖИ ЗА УСВОЈЕНИКА И УСВОЈИТЕЉЕ.
    ЈЕДАН РОДИТЕЉ МОРА БРАНИТИ ДЕТЕ ОД ДРУГОГ РОДИТЕЉА.
  2. СУПРУЖНИЦИ ТАКОЂЕ ИМАЈУ ГАРАНТНИ ПОЛОЖАЈ.
    НЕБИТАН ЈЕ ПРИВРЕМЕНИ ПОРЕМЕЋЕН ОДНОС.
    МЕЂУТИМ АКО СУ ТРАЈНО ПОРЕМЕЋЕНИ ОДНОСИ УЗ ОДВОЈЕН ЖИВОТ, ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА ЈЕ ДОВОЉНО ФОРМАЛНО ПОСТОЈАЊЕ БРАКА ДОК ВЕЋИНСКО И ИСПРАВНО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА НЕМА ГАРАНТНЕ ПОЗИЦИЈЕ У ТОМ СЛУЧАЈУ ИАКО СУ ФОРМАЛНО У БРАКУ.
33
Q

ЗАШТИТНИ ГАРАНТНИ ПОЛОЖАЈ - БЛИСКА ЗАЈЕДНИЦА ЖИВОТА ИЛИ ОПАСНОСТИ

A
  1. НПР ВАНБРАЧНА ЗАЈЕДНИЦА - У ПОГЛЕДУ ВЕЋИНЕ СТРАНИХ АУТОРА ЗАСНИВА ГАРАНТНУ ПОЗИЦИЈУ. ДРУГИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ТО ПРЕШИРОКО ТУМАЧЕЊЕ.
  2. ЖИВОТ У ИСТОМ ДОМАЋИНСТВУ НИЈЕ УГЛАВНОМ ОСНОВ ЗА ГАРАНТНУ ПОЗИЦИЈУ.
  3. БЛИСКИ ПРИЈАТЕЉСКИ, ЕМОЦИОНАЛНИ ИЛИ КОМШИЈСКИ ОДНОСИ ПО ПРАВИЛУ НЕ ЗАСНИВАЈУ ГАРАНТНУ ПОЗИЦИЈУ.
  4. КОД ЗАЈЕДНИЧКИХ ОПАСНИХ ПОДУХВАТА УГЛАВНОМ СЕ ЗАСНИВА ГАРАНТНИ ПОЛОЖАЈ КАО КОНКЛУДЕНТАН. АЛИ САМО У ПОГЛЕДУ ТИПИЧНИХ РИЗИКА КОЈИ СЕ МОГУ ДЕСИТИ.
34
Q

ЗАШТИТНИ ГАРАНТНИ ПОЛОЖАЈ - ФАКТИЧКО ПРЕУЗИМАЊЕ ДУЖНОСТИ ЗАШТИТЕ (3)

A
  1. ПРЕМА ФОРМАЛНОМ УЧЕЊУ УГОВОР ЈЕ ЈЕДАН ОД ИЗВОРА ГАРАНТНОГ ПОЛОЖАЈА. ПРЕЦИЗНИЈЕ ЈЕ РЕЋИ ДА ОД ПРЕУЗИМАЊА ОБАВЕЗЕ ИЗ УГОВОРА НАСТАЈЕ ГАРАНТНА ДУЖНОСТ.
  2. СПОРАЗУМОМ СЕ ГАРАТНИ ПОЛОЖАЈ СТИЧЕ У ОДНОСУ НА КОНРЕТНЕ РИЗИКЕ ТАКО ДА ДРУГИ РИЗИЦИ НИСУ РЕЛЕВАНТНИ.
  3. ДУЖНОСТ СТАРАЊА О ДРУГОМЕ СЕ МОЖЕ ПРЕУЗЕТИ И ЈЕДНОСТРАНО. ИНКРИМИНИСАО ЈЕ ЗАКОНОДАВАЦ НАПУШТАЊЕМ НЕМОЋНОГ ЛИЦА А МОЖЕ БИТИ И ТЕШКО ДЕЛО ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ.
35
Q

НАДЗОРНА ГАРАНТНА ФУНКЦИЈА - НАДЗОР НАД ОПАСНИМ СТВАРИМА

A

ИМАЛАЦ ОПАСНЕ СТВАРИ ДУЖАН ЈЕ ДА ОД ТРЕЋИХ ЛИЦА ОТКЛОНИ СВАКУ ОПАСНОСТ КОЈА ИМ ОД ТАКВЕ ОПАСНЕ СТВАРИ ПРЕТИ.

ОБАВЕЗА ОТКЛАЊАЊА АКТУНЕ ОПАСНОСТИ.

ОДГОВОРНО ИЗЛАГАЊЕ ОПАСНОСТИ ОД СТРАНЕ САМЕ ЖРТВЕ ИСКЉУЧУЈЕ ОДГОВОРНОСТ ГАРАНТА

ТО СУ УГЛАВНОМ ДЕЛА 278, 288, 256, 259.

36
Q

НАДЗОРНА ГАРАНТНА ФУНКЦИЈА - ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРОТИВПРАВНО ПОНАШАЊЕ ДРУГИХ ЛИЦА (4)

A
  1. ПРИНЦИП КРИВИЦЕ ПРЕТПОСТАВЉА ИНДИВИДУАЛНУ ОДГОВОРНОСТ. ИЗУЗЕТНО ЈЕДНО ЛИЦЕ МОЖЕ ОДГ ЗА ДРУГОГА. ТУ СЕ НАЈЧЕЊШЋЕ ГОВОРИ О ОДГОВОРНОСТИ РОДИТЕЉА ЗА ДЕТЕ.
  2. НАЈИЗРАЖЕНИЈЕ ЗА ДЕЦУ ДО 7 ГОДИНА, ЗАТИМ ЗА ДЕЦУ ОД 7 ДО 13, А ОД 14 СУ КРИВИЧНО ОДГОВОРНА.
  3. РОДИТЕЉ МОРА БИТИ У МОГУЋНОСТИ ДА ДЕЛО ФАКТИЧКИ СПРЕЧИ.
  4. ОДГОВОРНОСТ МОЖЕ БИТИ ПРЕНЕТА НА ВРТИЋ ИЛИ ШКОЛУ.
37
Q

НАДЗОРНА ГАРАНТНА ФУНКЦИЈА - ИНГЕРЕНЦИЈА

A
  1. ЈЕДНО ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ИЗЛОЖИЛО ДРУГО ЛИЦЕ КАКВОЈ ОПАСНОСТИ ИМА СТИЧЕ ГАРАНТНИ ПОЛОЖАЈ.
  2. ЈЕДНО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА ЈЕ ДОВОЉНО ДА ЛИЦЕ ПРОУЗРОКУЈЕ ОПАСНО СТАЊЕ, ЧАК И НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ЈЕ РАДЊА БИЛА САГЛАСНА ПРАВУ ИЛИ НЕ. ПРИМЕР ЗА НУЖНУ ОДБРАНУ.
  3. ВЕЋИНСКО ГЛЕДИШТЕ ИПАК КАЖЕ ДА ПРЕТХОДНО ЧИЊЕЊЕ ГАРАНТА МОРА ДА ПРЕДСТАВЉА КРШЕЊЕ КАКВЕ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ, НЕЗАВИСНО ДА ЛИ ПРЕТХОДНО ПОСТУПАЊЕ ДОБАЦУЈЕ ДО КРИВИЧНЕ ПРОТИВПРАВНОСТИ.