Поглавље 6 - Кривица и основи извињења Flashcards
КРИВИЦА И ОСНОВИ ИЗВИЊЕЊА
- КАДА НЕКО ОСТВАРИ ОБЈЕКТИВНО НЕПРАВО ОН ЈЕ ПОСТУПИО ОБЈЕКТИВНО ПРОТИВНО КРИВИЧНОПРАВНОЈ НОРМИ. МЕЂУТИМ ТО ДЕЛО СЕ МОРА ЊЕМУ ИДДИВИДУАЛНО ПРИПИСАТИ - ДА ЛИ ЈЕ ИНДИВДУАЛНО ОДГОВОРАН ЗА КОНКРЕТНО ОСТАВРЕНО КРИВИЧНО НЕПРАВО.
- НАЧЕЛО КРИВИЦЕ ЧЛАН 2 КЗ - КАЗНЕ И МЕРЕ УПОЗОРЕЊА МОГУ СЕ ИЗРЕЋИ САМО УЧИНИОЦУ КОЈИ ЈЕ КРИВ ЗА УЧИЊЕНО КРИВИЧНО ДЕЛО.
- ЧЛ 2 НЕ ЗНАЧИ ДА СЕ НИЈЕДНА КРИВИЧНА САНКЦИЈА НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ ЛИЦУ КОЈЕ НИЈЕ КРИВО. ПОСТОЈЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ КОЈЕ СЕ МОГУ ИЗРЕЋИ УЧИНИОЦУ КОЈИ НИЈЕ КРИВ. РАЦИО МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЈЕ ДРУГАЧИЈИ ОД КАЗНЕ ЈЕР СЕ САСТОЈИ ОД ОТКЛАЊАЊА ОПАСНОСТИ КОЈА ПРЕТИ ОД УЧИНИОЦА.
- ДА БИ ЈЕДНО ЛИЦЕ УОПШТЕ БИЛО СПОСОБНО ДА НАПРАВИ ИЗБОР ИЗМЕЂУ ИЗМЕЂУ ПРАВА И НЕПРАВА И ДА УСМЕРИ ПРЕМА ЗАХТЕВИМА ПОРЕТКА ОНО МОРА БИТИ КРИВО.
- ОСНОВИ КОЈИ ИСКЉУЧУЈУ КРИВИЦУ У НАШЕМ ПРАВУ СУ:
А. НЕДОРАСЛОСТ
Б. НЕУРАЧУНЉИВОСТ
В. НЕОТКЛОЊИВА СТВАРНА ЗАБЛУДА
Г. НЕОТКЛОЊИВА ПРАВНА ЗАБЛУДА - ЗНАЧАЈ КРИВИЦЕ У ДОГМАТИЦИ:
А. КРИВИЦА ЈЕ ЕЛЕМЕНТ ОПШТЕГ ПОЈМА КД. БЕЗ ЊЕ НЕМА НИ КД. ДЕФИНИЦИЈА КРИВИЦЕ ПРЕМА ЧЛ 22 КЗ: УРАЧУНЉИВОСТ + УМИШЉАЈ ИЛИ НЕХАТ + СВЕСТ О ЗАБРАЊЕНОСТИ. СВИ ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЦЕ СУ ОДВОЈЕНИ И МОГУ ПОСТОЈАТИ ОДВОЈЕНО И ТАКО СЕ И ИСПИТУЈУ.
Б. БИТНА ЈЕ ЗА ОДМЕРАВАЊЕ КАЗНЕ ЈЕР СЕ ЦЕНИ СТЕПЕН КРИВИЦЕ
МАТЕРИЈАЛНИ ПОЈАМ КРИВИЦЕ
- ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНО СХВАТАЊЕ: КРИВИЦА ПРЕДСТАВЉА ПСИХИЧКИ ОДНОС УЧИНИОЦА ПРЕМА ОСТВАРЕНОМ НЕПРАВУ, ЗБОГ КОЈЕГ МУ СЕ УПУЋУЈЕ ОДГОВАРАЈУЋИ СОЦИЈАЛНО-ЕТИЧКИ ПРЕКОР.
- ШТА ЈЕ ПРЕДМЕТ ТОГ ПРЕКОРА? СЛОБОДА ВОЉЕ - ДЕТЕРМИНИЗАМ ИЛИ ИНДЕТЕРМИНИЗАМ.
- ДАНАС СЕ ПРИХВАТА ИНДЕТЕРМИНИЗАМ - ЧОВЕК НИЈЕ ПРЕДОРЕЂЕН И МОЖЕ СЛОБОДНО ОДЛУЧИВАТИ.
- ЧОВЕК ЈЕ ВЛАСТАН ДА СЕ ОПРЕДЕЛИ ДА ЛИ ЋЕ ПРАВНУ НОРМУ ПОШТОВАТИ ИЛИ ПРЕКРШИТИ. КРИВИЦА ПОЧИВА НА МОГУЋНОСТИ ОДАБИРА ПОШТОВАЊА ПРАВА УПРКОС КОЈЕМ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ОДАБРАО ДА СЕ ИПАК ОГЛУШИ И ПОСТУПИ СУПРОТНО НОРМИ, ПА РАЗЛОГ ПРЕКОРА ПРЕДСТАВЉА САМ ПРОЦЕС ОБРАЗОВАЊА ВОЉЕ.
ОСНОВНЕ НАПОМЕНЕ О УМИШЉАЈУ И НЕХАТУ
- УМИШЉАЈ У КП ПРЕДСТАВЉА ОСНОВНИ ОБЛИК КРИВИЦЕ. ИСТИНСКО К НЕПРАВО ПОДРАЗУМЕВА СВЕСНО И ВОЉНО УГРОЖАВАЊЕ ПРАВНОГ ПОРЕТКА. ИЗУЗЕТНО КАО УЛТИМА РАЦИО У ПОГЛЕДУ НАЈВРЕДНИЈИХ ДОБАРА ЗАШТИТА УКЉУЧУЈЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕХАТ.
- УМИШЉАЈ СЕ УГЛАВНОМ НЕ НАВОДИ У ОПСИУ БИЋА ДЕЛА, ПА ОН ПРЕДСТАВЉА ТЗВ. НЕОПИСАНО СУБЈЕКТИВНО ОБЕЛЕЖЈЕ. ТО НЕ ЗНАЧИ ДА СЕ ОН ПОДРАЗУМЕВА, ВЕЋ СЕ УВЕК МОРА ДОКАЗИВАТИ.
- ЗА НЕХАТ СЕ ОДГОВАРА САМО КАДА ТО ЗАКОН ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂА - ЧЛ 22 СТАВ 2. КОД ВЕЛИКЕ ВЕЋИНЕ КД НЕХАТ НИЈЕ ПРОПИСАН КАО ОБЛИК КРИВИЦЕ ТАКО СЕ КАЖЊАВА САМО УМИШЉАЈНО ПОНАШАЊЕ.
- СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА САОДРЕЂУЈУ НЕВРЕДНОСТ КРИВИЧНОГ НЕПРАВА. СТОГА СЕ У УПОРЕДНОЈ ДОКТРИНИ ДАНАС УГЛАВНОМ СМАТРА НЕСПОРНИМ ДА УМИШЉАЈ И НЕХАТ НИСУ САМО СТЕПЕНИ КРИВИЦЕ ВЕЋ И СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА БИЋА ДЕЛА. ИПАК СРПСКО ПРАВО НЕ СЛЕДИ ОВО РЕШЕЊЕ ВЕЋ У И Н ГЛЕДА ИСКЉУЧИВО КАО ОБЛИКЕ КРИВИЦЕ.
УМИШЉАЈ
- УМИШЉАЈНО ПОСТУПА ОНАЈ КО СВЕСНО И ВОЉНО ОСТВАРУЈЕ ОБЈЕКТИВНО ОКОЛНОСИ КОЈЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈЕ БИЋА НЕКОГ КД.
- СТОГА УМИШЉАЈ ИМА 2 ЕЛЕМЕНТА - ИНТЕЛЕКТУАЛНИ И ВОЛУНТАТИВНИ. - СВЕСТ У ПОГЛЕДУ ОСТВАРЕЊА ДЕЛА ЗНАЧИ ДА УЧИНИЛАЦ ИМА ПРЕДСТАВУ ДА ОСТВАРУЈЕ ОБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА, ДА ИМА САЗНАЊЕ О СВАКОЈ ОКОЛНОСТИ КОЈА СПАДА У ЖИВОТНИ ДОГАЂАЈ КОЈИ ПОДВОДИМО ПОД ЗАКОНСКИ ОПИС.
- ДОВОЉНО ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ НЕ ЗНА ЗА САМО ЈЕДНУ ОКОЛНОСТ КОЈА УЛАЗИ У ОВАЈ ПОЈАМ, ПА ДА ЗАКЉУЧИМО ДА У ОДНОСУ НА ДЕЛО УМИШЉАЈ ИЗОСТАЈЕ. НЕБИТНО ДА ЛИ ЈЕ У ПИТАЊУ НЕПОСТОЈЕЋА ИЛИ НЕТАЧНА ПРЕДСТАВА - УМИШЉАЈ СЕ ИСКЉУЧУЈЕ. - СВЕСТ О ОДРЕЂЕНОЈ ОКОЛНОСТИ НЕ МОРА БИТИ КОНСТАНТНО И АКТИВНО У ПСИХИ УЧИНИОЦА, ДОВОЉНА ЈЕ ПРАТЕЋА СВЕСТ О НЕКОМ ОБЕЛЕЖЈУ КОЈА ДОПУНСКИ ИДЕ УЗ НЕКИ ДРУГИ САДРЖАЈ.
- ПРАТЕЋА СВЕСТ СЕ НАРОЧИТО МОЖЕ ОДНОСТИ НА НЕКУ ОКОЛНОСТ ТРАЈНИЈЕГ КАРАКТЕРА. - ПРИНЦИП КОИНЦИДЕНЦИЈЕ - УМИШЉАЈ МОРА ПОСТОЈАТИ У ВРЕМЕ ВРШЕЊА ДЕЛА, ШТО ПОДРАЗУМЕВА ИСТОВРЕМЕНО СУСРЕТАЊЕ ЊЕГОВЕ ОБЈЕКТИВНЕ И СУБЈЕКТИВНЕ СТРАНЕ.
- УМИШЉАЈ НЕ МОРА БИТИ ПРИСУТАН СВАКОГ ТРЕНУТКА ДО НАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ.
ПРЕДМЕТ И САДРЖАЈ УМИШЉАЈА
- ЧЛ 28 СТАВ 2 КАЖЕ ДА СУ УМИШЉАЈЕМ ОБУХВАЋЕНЕ “СТВАРНЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ОБЕЛЕЖЈЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА”. УКРАТКО ТО ЈЕ ОБЈЕКТИВНО БИЋЕ ДЕЛА.
- СВЕСТ И ВОЉА И ЊИХОВ ОДНОС СУ КРАЈЊЕ КОМПЛЕКСИ. СВЕСТ ПРЕТПОСТАВЉА ВОЉУ. ОБА ЕЛЕМЕНТА СЕ МОГУ СТЕПЕНОВАТИ.
- СВЕСТ - МОЖЕ ИЋИ ОД ПРЕДВИЂАЊА НЕКЕ МИНИМАЛНЕ МОГУЋНОСТИ, ДО КРАЈЊЕ ВЕРОВАТНОЋЕ КОЈА СЕ ГРАНИЧИ СА ИЗВЕСНОШЋУ.
- ВОЉА - МОЖЕ ЖЕЛЕТИ СВОЈЕ АКТЕ ИНТЕНЗИВНО, МОЖЕ ДА БУДЕ РАВНОДУШАН, ИЛИ ДА СЕ СА ЊИМА У МАЊЕМ ИЛИ ВЕЋЕМ СТЕПЕНУ ТЕК САГЛАШАВА. - УМИШЉАЈ УЧИНИОЦА СЕ УПРАВЉА ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА РЕАЛНОГ ДОГАЂАЊА КОЈЕ СУД ТРЕБА ДА ПОДВЕДЕ ПОД ОДГОВАРАЈУЋИ ЗАКОНСКИ ОПИС.
- ЗАКОНОДАВАЦ ОПИСЕ ПО ПРАВИЛУ УОБЛИЧАВА ГЕНЕРАЛНО-АПСТРАКТНО, БЕЗ ТИПИЗИРАЊА МОДАЛИТЕТА РАДЊЕ. ПОРЕД ОБЕЛЕЖЈА РАДЊЕ, У ЗАК ОПИСУ СЕ РЕДОВНО НАЛАЗИ И ОДГ ПОСЛЕДИЦА.
- УМИШЉАЈЕМ МОРАЈУ БИТИ ОБУХВАЋЕНЕ И ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ДЕЛО ЧИНЕ ЛАКШИМ ИЛИ ТЕЖИМ. ИЗУЗЕТАК У ТОМ СМИСЛУ ЈЕСУ КД КВАЛФИКОВАНА ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ, У ОДНОСУ НА КОЈА ЈЕ ДОВОЉАН НЕХАТ.
- УМИШЉАЈЕМ МОРА БИТИ ОБУХВАЋЕН И НАЧИН ПРОУЗРОКОВАЊА АЛИ САМО У ОСНОВНИМ ЦРТАМА. БИТНО ЈЕ ДА ПРЕДСТАВА О КАУЗАЛНОМ ТОКУ НЕ ОДСТУПА У БИТНОЈ МЕРИ ОД ОСТВАРЕНОГ. У СЛУЧАЈУ ТАКВОГ ОДСТУПАЊА УЧИНИЛАЦ НЕ БИ ОДГ ЗА ПОСЛЕДИЦУ, ПА БИ ОДГОВАРАО ТЕК ЗА ПОКУШАЈ.
- НЕБИТНО ОДСТУПАЊЕ БИСМО ЗАКЉУЧИЛИ АКО СЕ ОДИГРАНИ КАУЗАЛНИ ЛАНАЦ КРЕТАО У ГРАНИЦАМА ПРЕДВИДИВОГ. - СВЕСТ ДРУГАЧИЈЕ ОБУХВАТА ДЕСКРИПТИВНА И НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА.
- ДЕСКРИПТИВНА ОБЕЛЕЖЈА РЕДОВНО САЗНАЈЕМО ТАКО ШТО ИХ ЧУЛНО ОПАЖАМО.
- НОРМАТИВНА ОБЕЛЕЖЈА - ЊИХОВ САДРЖАЈ ЗАВИСИ ОД НЕКИХ НОРМИ. НЕ ТРАЖИ СЕ РАЗУМЕВАЊЕ ЊИХОВОГ ПУНОГ ПРАВНОГ САДРЖАЈА. ДОВОЉНО ЈЕ ДА УЧИНИЛАЦ СПОЗНА ОНО ЗНАЧЕЊЕ И ФУНКЦИЈУ КОЈИ ПОЈМОМ ОБУХВАЋЕНИ ЧИЊЕНИЧНИ САДРЖАЈ ИМА У СОЦИЈАЛНОМ ЖИВОТУ. ТЗВ. ПАРАЛЕЛНО ВРЕДНОВАЊЕ У СФЕРИ ЛАИКА. - ВОЉА - ОНА СЕ НЕ ИСПТИУЈЕ У ОДНОСУ НА ПОЕДИНАЧНА ОБЕЛЕЖЈА ВЕЋ У ОДНОСУ НА ДЕЛО КАО ЦЕЛИНУ. ДОВОЉЕНО ЈЕ ДА ТО ХОЋЕ ИЛИ ДА НА ТО ПРИСТАЈЕ.
- ЕВЕНТУАЛНИ ДЕФЕКТИ НА ВОЛУНТАРИСТИЧКОМ ПЛАНУ НЕ ИСКЉУЧУЈУ УМИШЉАЈ.
- СА УМИШЉАЈЕМ ДЕЛУЈЕ И ОНАЈ КОЈИ ДЕЛУЈЕ ПОД ДЕЈСТВОМ КОМПУЛЗИВНЕ СИЛЕ ИЛИ ПРЕТЊЕ.
ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ
- УЧИНИЛАЦ КОЈИ СЕ СВЕСТАН СВОГ ДЕЛА И ХОЂЕ ЊЕГОВО ИЗВРШЕЊЕ - ЧЛ 25
ПОДРАЗУМЕВА ДВЕ ОСНОВНЕ СИТУАЦИЈЕ
А. ПРВА СИТУАЦИЈА - ДИРЕКТНИ УМИШЉАЈ (СВОЈЕСВРСНОГ ПРВОГ СТЕПЕНА) ВЕЗАН ЈЕ ЗА НАМЕРУ, КОД КОЈЕ ЈЕ СНАЖНО ИЗРАЖЕН ВОЉНИ МОМЕНАТ УМИШЉАЈА.
- НАМЕРА ПРЕДСТАВЉА ВОЉУ УПРАВЉЕНУ НА ОСТВАРЕЊЕ ОДРЕЂЕНОГ ЦИЉА, КОЈИ СЕ ВЕЗУЈЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ОБЕЛЕЖЈА ДЕЛА (НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦУ) ИЛИ НЕШТО ЗА ШТА ОСТВАРЕЊЕ ЗАБРАЊЕНОГ ОПИСА ПРЕДСТАВЉА НЕОПХОДНО СРЕДСТВО.
- АКО РЕАЛИЗАЦИЈА НАМЕРЕ ПРЕТПОСТАВЉА ОСТВАРЕЊЕ НЕКОГ ДЕЛА.
- СВЕ ПОСЛЕДИЦЕ НА ЛИНИЈИ ОСТВАРЕЊА ПЛАНИРАНОГ КОНЗУМИРАНЕ СУ НАМЕРОМ, ЗБОГ ЧЕГА МОЖЕМО ЗАКЉУЧИТИ ДА СВА КРИВИЧНА ДЕЛА НА ТОМ ПУТУ УЧИНИЛАЦ ХОЋЕ.
- ЧАК И КАД ЈЕ ОСТВАРЕЊЕ БИЋА НЕКОГ ДЕЛА МЕЂУЦИЉ И ТО ЈЕ СА ДИРЕКТНИМ УМИШЉАЈЕМ ЧАК И АКО МУ ЈЕ НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕЖЕЉЕНО.
Б. ДРУГА СИТУАЦИЈА ДУ (ДРУГОГ СТЕПЕНА) - СНАЖНИЈЕ ИЗРАЖЕН ЕЛЕМЕНТ СВЕСТИ - У ОВАКВОЈ ВАРИЈАЦИЈИ ДУ УЧИНИЛАЦ УПРАВО ИМА ПРЕДСТАВУ ДА ЖЕ КАКВА ПОСЛЕДИЦА У ОДНОСУ НА ЗАЦРТАНИ ЦИЉ ДЕЛОВАЊА СПОРЕДНА, ПРЕМА ЖИВОТНОМ ИСКУСТВУ ИЗВЕСНО ДА НАСТУПИ, ИАКО ЊОЈ НЕ ТЕЖИ.
- ПРИМЕР СА БАБОМ.
- ОН ЈЕ ПОСЛЕДИЦУ УЗ ТАКО ВИСОК СТЕПЕН ВЕРОВАТНОЋЕ МОРАО ХТЕТИ.
- ИМАЈУЋИ У ВИДУ ДА ЈЕ УМИШЉАЈ УНУТРАШЊИ САДРЖАЈ, КОЈИ СЕ ОБИЧНО НЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ НЕПОСРЕДНО ИЗ СПОЉНИХ ОКОЛНОСТИ ДЕЛА, НЕ ИЗНЕНАЂУЈЕ ШТО СУДОВИ ДУ ЧЕСТО ЗАКЉУЧУЈУ ТАКВИМ ПРИСТУПОМ.
ЕВЕНТУАЛНИ УМИШЉАЈ
- СА ЕУ ПОСТУПА УЧИНИЛАЦ КОЈИ ЈЕ БИО СВЕСТАН ДА МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО, ПА ЈЕ НА ТО ПРИСТАО - ЧЛ 25.
- РАЗЛИКОВАЊЕ ДУ И ЕУ:
-ДУ ЈЕ ВИШИ СТЕПЕН КРИВИЦЕ. - НЕКА ДЕЛА МОГУ БИТИ ОСТВАРЕНА САМО СА ДУ.
- НА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ПЛАНУ ЕУ ОДЛИКУЈЕ СВЕСТ О МОГУЋНОСТИ ОСТВАРЕЊА ДЕЛА. НА ПЛАНУ ВОЉЕ ЕУ ГОВОРИ О ПРИСТАЈАЊУ.
ТЕОРИЈА ПРИСТАНКА - ОВАЈ КРИТЕРИЈУМ ПОЧИВА НА ЗАМИШЉАЈУ КАКО БИ УЧИНИЛАЦ ПОСТУПИО ДА МУ ЈЕ БИЛО ИЗВЕСНО ДА ЋЕ ПОСЛЕДИЦА НАСТУПИТИ.
- “КАКО ГОД” ПРОТИВ “МА НЕЋЕ ВАЉДА”. - СПОРНИ СУ СЛУЧАЈЕВИ КОД КОЈИХ НАСТУПАЊЕ ДЕЛА НОСИ ВИСОК СТЕПЕН САМОУГРОЖАВАЊА.
- ПРИМЕНА ГОРЊЕ ФОРУМЕ ЈЕ ОК АКО ИМАМО ДОБРУ ПОДЛОГУ ДА ЗНАМО КАКО БИ УЧИНИЛАЦ ПОСТУПИО ДА ЈЕ ЗНАО ДА ЋЕ ДЕЛО БИТИ ОСТВАРЕНО. ТАКВО САЗНАЊЕ СУДУ УГЛАВНОМ НИЈЕ ДОСТПУНО ПА БИ ЗБОГ ИН ДУБИО ПРО РЕО МОРАО ОСЛОБОДИТИ.
- НЕКАДА ОКОЛНОСТИ УКАЗУЈУ ДА УЧИНИЛАЦ ЗАСИГУРНО НЕ БИ ПРЕДУЗЕО РАДЊУ ДА ЈЕ ЗНАО ДА ЋЕ ПОСЛЕДИЦА ДА НАСТУПИ (НАСТУПАЊЕ ПРОТИВРЕЧИ ЊЕГОВОМ ЦИЉУ), А ГДЕ ПРАВНИ ОСЕЋАЈ ГОВОРИ ДА ИПАК ТРЕБА ЗАКЉУЧИТИ ЕВЕНТУАЛНИ УМИШЉАЈ. ПОРЕД ТОГА СЛАБУ ТАЧКУ ПРЕДСТАВЉА И РАВНОДУЖНОСТ УЧИНИОЦА - ШТО СЕ ИПАК ЗАКЉУЧУЈЕ КАО ЕУ. - ТЕОРИЈА ПРИСТАНКА ЗАСЛЉЖУЈЕ ПРИХВАТАЊЕ АЛИ У ЈЕДНОМ ДРУКЧИЈЕМ ВИДУ :
- ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНОМ - ЗА ПРИСТАЈАЊЕ НИЈЕ ОДЛУЧНО ДА ЛИ УЧИНИЛАЦ НЕКУ ПОСЛЕДИЦУ ВРЕДНУЈЕ ПОЗИТИВНО ИЛИ НЕГАТИВНО, ЈЕР ЋЕ СЕ ЊЕГОВ УМИШЉАЈ ЗАКЉУЧИТИ И У СИТАЦИЈАМА КАДА МУ ЈЕ НАСТУПАЊЕ ШТЕТНОГ ИСХОДА МРСКО АЛИ ГДЕ ЈЕ ОН У УСЛОВИМА ВИСОКОГ РИЗИКА ПОСЛЕДИЦЕ И ТЕК НЕЈАСНЕ ПРЕДСТАВЕ ДА ЋЕ ПОСЛЕДИЦА МОЖДА ИЗОСТАТИ - МОРАО ПРИСТАТИ НА ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА.
- ПОСТОЈАЊЕ ВОЉЕ ПРЕМА ТОМЕ ТРЕБА ТУМАЧИТИ ПСИХОЛОШКИ-НОРМАТИВНО - КАО ОПРЕДЕЉИВАЊЕ ЗА ПОСЛЕДИЦУ У ОКОЛНОСТИМА ВИСОКОГ РИЗИКА РАДЊЕ.
- С ДРУГЕ СТРАНЕ ДА БИ СЕ МОГАО ЗАКЉУЧИТИ СВЕСНИ НЕХАТ МОРА ДА ПОСТОЈИ ОДРЕЂЕНИ ЧИЊЕНИЧНИ СУПСТРАТ КОЈИ ПОДУПИРЕ ЊЕГОВО ЛАКОМИСЛЕНО ПОУЗДАЊЕ ДА ЋЕ ШТЕТНИ ИСХОД ИЗОСТАТИ. ПРЕПУШТАЊЕ ИСХОДА ЗАКОНИМА СЛУЧАЈНОСТИ, ПРАЋЕНО ВИСОКИМ СТЕПЕНОМ РИЗИКА, ПРЕ УПУЋУЈЕ НА ПРИСТАЈАЊЕ У НОРМАТИВНОМ СМИСЛУ.
НАРОЧИТЕ ПОЈАВНЕ ФОРМЕ УМИШЉАЈА
- УМИШЉАЈ МОРА ПОСТОЈАТИ У ВРЕМЕ ДЕЛА, ОДНОСНО У МОМЕНТУ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА. ТО ШТО ЈЕ ПОСЛЕ ДЕЛА ОТПАЛА ВОЉА ЗА ДЕЛОМ НИЈЕ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ОДГОВОРНОСТ.
- НАКНАДНИ УМИШЉАЈ - У ВРЕМЕ ДЕЛА НЕХАТ ИЛИ БЕЗ КРИВИЦЕ АЛИ СЕ КАСНИЈЕ САГЛАШАВА СА ДЕЛОМ. НАКНАДНО ОДОБРАВАЊЕ ДЕЛА НЕ ФОРМИРА УМИШЉАЈ.
- ПРЕТХОДНИ УМИШЉАЈ ПОДРАЗУМЕВА ОБРНУТУ СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПЛАНИРАО ИЗВЕСНО ЗЛОДЕЛО, АЛИ ГДЕ СЕ СПЛЕТОМ ОКОЛНОСТИ ДЕЛО ОСТВАРИ НЕХАТНО ИЛИ БЕЗ КРИВИЦЕ.
- АЛТЕРНАТИВНИ УМИШЉАЈ - УЧИНИЛАЦ ХОЋЕ ИЛИ ПРИСТАЈЕ ДА ОСТВАРИ ЈЕДНО ОД ВИШЕ БИЋА ШТО СЕ МЕЂУСОБНО ИСКЉУЧУЈУ. ПРИМЕР СА ТРИ НАПАДАЧА. ПРВО ГЛЕДИШТЕ - ПОСТОЈИ СТИЦАЈ СВИХ ДЕЛА.
ДРУГО ГЛЕДИШТЕ - ПОСТОЈИ САМО ОСВАРЕНО ДЕЛО ЈЕР И НИЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ОСТВАРЕЊЕ ВИШЕ ПОСЛЕДИЦА. ДРУГО ГЛЕДИШТЕ ЈЕ ПРИХВАЋЕНО. - КУМУЛАТИВНИ УМИШЉАЈ - УЧИНИЛАЦ ПОСЕДУЈЕ ПРЕДСТАВУ ДА ИСТОВРЕМЕНО МОЖЕ ДА ОСТВАРИ ВИШЕ ДЕЛА, ОДНОСНО ПРОУЗРОКУЈЕ ВИШЕ ПОСЛЕДИЦА. ТО НИЈЕ СПОРНО ПА БИ УЧИНИЛАЦ ОДГОВАРАО ЗА СВА ОСТВАРЕНА ДЕЛА, У ПРАВОМ ИЛИ ПРИВИДНОМ СТИЦАЈУ. НИЈЕ ИСКЉУЧЕНО ДА ОСИ НАСТУПЕЛЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДГОВАРА И ЗА ПОКУШАЈ ОСТВАРЕЊА ОСТАЛИХ.
ИСТОРИЈСКЕ ПОДВРСТЕ УМИШЉАЈА
- ГЕНЕРАЛНИ УМИШЉАЈ - ПОСЛЕДИЦА КОЈУ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПРЕДВИДЕО НАСТУПА, АЛИ НЕ РАДЊОМ КОЈОМ ЈЕ МИСЛИО ДА ЈУ ЈЕ ОСТАВИО, ВЕЋ НЕКИМ ДАЉИМ АКТИМА, УПРАВЉЕНИМ ПО ПРАВИЛУ НА ПРИКРИВАЊЕ ДЕЛА.
- ПРЕДУМИШЉАЈ И МОМЕНТАЛНИ УМИШЉАЈ - ДА ЛИ ЈЕ УМИШЉАЈ НАСТАО ИЗНЕНАДА И НАГЛО ИЛИ НА ТЕМЕЉУ ПРЕТХОДНОГ ЗРЕЛОГ И ХЛАДНОКРВНОГ ПРОМИШЉАЊА И ОДЛУЧИВАЊА.
-ПРЕДУМИШЉАЈ КОД НАС ВИШЕ НИЈЕ ЗАКОНСКА КАТЕГОРИЈА АЛИ СЕ ЦЕНИ ОТЕЖАВАЈУЋЕ.А ОБНУТО ЈЕ ЗА МОМЕНТАЛНИ УМИШЉАЈ - НПР. УБИСТВО НА МАХ.
НЕХАТ - ОПШТЕ
- НЕВОЉНО ОСТВАРЕЊЕ БИЋА ДЕЛА ПОВРЕДОМ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ ОД СТРАНЕ УЧИНИОЦА КОЈИ ЈЕ БИО СВЕСТАН ИЛИ ЈЕ БИО ДУЖАН И МОГАО БИТИ СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО.
- НЕХАТ ОДЛИКУЈЕ НЕСАВЕСНОСТ ПРИЛИКОМ ПРЕДУЗИМАЊА РИЗИЧНИХ АКТИ…
- УГЛАВНОМ СУ ПОСЛЕДИЧНИ ДЕЛИКТИ. ЈЕР БЕЗ ПОСЛЕДИЦЕ И НЕХАТ НЕ БИ БИЛО У СКЛАДУ СА УЛТИМА РАЦИО.
- НЕХАТ СЕ СА ГОРЊЕ СТРАНЕ ГРАНИЧИ СА УМИШЉАЈЕМ А СА ДОЊЕ СТРАНЕ СА СЛУЧАЈЕМ - КАЗУСОМ. ТЈ. КАДА СЕ ДЕЛО НЕ МОЖЕ ПРИПИСАТИ НИ НН. - У ПРЕКРШАЈНОМ ПРАВУ ЈЕ НЕХАТ ОПШТЕ КАЖЊИВ. У КРИВИЧНОМ ПРАВУ ЈЕ НЕХАТ КАЖЊИВ САМО КАДА ЈЕ ИЗРИЧИТО ПРЕДВИЂЕН ЗАКОНОМ - ЧЛ. 22 СТАВ 2.
СВЕСНИ И НЕСВЕСНИ НЕХАТ
- ЧЛ 26 КЗ - КД ЈЕ УЧИЊЕНО ИЗ НЕХАТА КАДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ БИО СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО, АЛИ ЈЕ ОЛАКО ДРЖАО ДА ДО ТОГА НЕЋЕ ДОЋИ ИЛИ ДА ЋЕ ТО МОЋИ СПРЕЧИТИ, ИЛИ КАДА НИЈЕ БИО СВЕСТАН ДА СВОЈОМ РАДЊОМ МОЖЕ УЧИНИТИ ДЕЛО, ИАКО ЈЕ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА ПОД КОЈИМА ЈЕ ОНО УЧИЊЕНО И ПРЕМА СВОЈИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВИМА БИО ДУЖАН И МОГАО БИТИ СВЕСТАН ТЕ МОГУЋНОСТИ.
А. СВЕСНИ НЕХАТ - СПОЗНАЈЕ ДА ЊЕГОВО ПОНАШАЊЕ УГРОЖАВА ОБЈЕКТ РАДЊЕ АЛ СЕ УЗДА У ПОВОЉНЕ ОКОЛНОСТ ИЛИ СВОЈУ СПОСОБНОСТ.
Б. НЕСВЕСНИ НЕХАТ - КАД УОПШТЕ НИЈЕ НАПРЕГНУО СВОЈЕ СПОСОБНОСТИ, ЗБОГ ЧЕГА СЕ ПОМИСАО О МОГУЋОЈ ПОСЛЕДИЦИ НИЈЕ НИ ПОРОДИЛА У ЊЕГОВОЈ СВЕСТИ.
- СВЕСНИ НЕХАТ НЕ ПРЕДСТАВЉА ТЕЖИ ОБЛИК НЕХАТА ОД НЕСВЕСНОГ НЕХАТА.
ПОВРЕДА ДУЖНОСТИ БРИЖЉИВОГ ПОСТУПАЊА
- ШТА СЕ У КОНКРЕТНОМ СЛУЧАЈУ ОД ЊЕГА ТРАЖИЛО? КАКВО ПОНАШАЊЕ
- УТВРДИТИ КАКО СЕ ТРЕБАЛО ПОНАШАТИ ПА УПОРЕДИТИ СА УЧИНИОЧЕВИМ ПОНАШАЊЕМ. ТО РАДИМО ОБРАЗОВАЊЕМ СТАНДАРДА БРИЖЉИВОСТИ - ЗАМИШЉАЊЕ КАКО БИ У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА ПОСТУПИО ПРОСЕЧАН, РАЗУМАН И ПАЖЉИВ ЧЕОВЕК, У СОЦИЈАЛНОЈ УЛОЗИ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИ И УЧИНИЛАЦ. - НА НИВОУ БИЋА БИ СЕ УТВРЂИВАЛО СТАНДАРДНО ДУЖНО ПОНАШАЊЕ ПРОСЕЧНО САВЕСНОГ И ПАЖЉИВОГ ПРЕДСТАВНИКА КРУГА КОЈЕМ ПРИПАДА И УЧИНИЛАЦ, ДОК БИ СЕ НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ ИСПИТИВАЛО ЗБОГ ЧЕГА УЧИНИЛАЦ ТАКВИМ ОБЈЕКТИВНИМ ЗАХТЕВИМА НИЈЕ ИНДИВИДУАЛНО ОДГОВОРИО.
- ДУЖНОСТ - ОБЈЕКТИВНИ АСПЕКТ И МОГУЋНОСТ - СУБЈЕКТИВНИ АСПЕКТ.
- ОБА КРИТЕРИЈУМА СЕ МЕЂУСОБНО ОГРАНУЧАВАЈУ. - КОНКРЕТНА ДУЖНОСТ БРИЖЉИВОСТИ РЕТКО СЕ СРЕЋЕ У ЗАКОНСКОМ ОПИСУ - ШТО ЈЕ СЛУЧАЈ НПР КОД НЕСАВЕСНОГ ПРУЖАЊА ЛЕКАРСКЕ ПОМОЋИ.
- ДУЖНОСТ ЈЕ НЕОПИСАНО ОБЕЛЕЖЈЕ ОБЈЕКТИВНОГ БИЋА КОЈЕ ЈЕ НЕОПХОДНО КОНКРЕТИЗОВАТИ. РАДИ ТЕ КОНКРЕТИЗАЦИЈЕ ПРВО СЕ ТРАЖИ ПРАВНА НОРМА КОЈА ДЕФИНИШЕ ШТА ЈЕ БИЛА ДУЖНОСТ УЧИНИОЦА.
ОСОБЕНОСТИ НЕХАТА НА ПЛАНУ УЗРОЧНОСТИ
- ИЗМЕЂУ НЕБРИЖЉУВЕ РАДЊЕ И ПОСЛЕДИЦЕ МОРА ПОСТОЈАТИ И ОДГОВАРАЈУЋА УЗРОЧНО-ПОСЛЕДИЧНА ВЕЗА.
- ПОВЕЗАНОСТ ПОВРЕДЕ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТ И НАСТУПЕЛОГ ИСХОДА. - ПОВЕЗАНОСТ ПОЧИВА НА ХИПОТЕТИЧКОМ ИСПИТИВАЊУ - ДА ЛИ БИ ДО ИСТОГ ИСХОДА ДОВЕЛО И САВЕСНО ПОНАШАЊЕ УЧИНИОЦА-
-ДВА ПСИСТУПА У ДОКАЗИВАЊУ ОВЕ ВЕЗЕ.
-ПРВА - ПОСЛЕДИЦУ ПРИПИСИУЈЕМОУЧИНИОЦУ ИСКЉУЧИВО УЗ ЗАКЉУЧАК ДА БИ УЗ ЊЕГОВО БРИЖЉИВО ПОСТУПАЊЕ - ОНА СА ВЕРОВАТНОЋОМ ШТО СЕ ГРАНИЧИ СА СИГУРНОШЋУ ИЗОСТАЛА. - СТИЦАЈ НЕБРИЖЉИВОСТИ - ЧЕСТО У ЈЕДНУ ПОСЛЕДИЦУ СЕ УЛИЈУ КРШЕЊА ПРОПИСА ВИШЕ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ И ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ КОЈОЈ НЕБРИЖЉИВОСТИ ПРИПИСАТИ НАСТУПЕЛИ ШТЕТНИ ИСХОД. ДОМАЋА ЈУДИКАТУРА НАГИЊЕ ТУМАЧЕЊУ ПРЕМА КОЈЕМ ДО УРАЧУНАВАЊА ПОСЛЕДИЦЕ УЧИНИОЦУ НЕЋЕ ДОЋИ ЈЕДИНО ПОД УСЛОВОМ ДА ЈЕ ПОСЛЕДИЦА НАСТУПИЛА ИСКЉУЧИВО ИЗ РАЗЛОГА КОЈИ СЕ НАЛАЗИ ИЗВАН УЧИНИОЧЕВЕ НЕБРИЖЉИВОСТИ. АКО СЕ УТВРДИ ИЗВЕСТАН ДОПРИНОС ОКРИВЉЕНОГ ОН ОДГОВОРНОСТ РЕДОВНО НЕЂЕ ИЗБЕЋИ.
НАЧЕЛО ПОВЕРЕЊА
- НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ОГРАНИЧЕЊЕ ДУЖНОСТИ БРИЖЉИВОГ ПОСТУПАЊА ПРЕДСТААВЉА НАЧЕЛО ПОВЕРЕЊА. ПОМИЊЕ СЕ КОД НАС САМО У САОБРАЋАЈУ АЛИ МОЖЕ И НА ДРУГЕ МАТЕРИЈЕ.
- СУШТИНА - САВЕСНИ ГРАЂАНИН МОЖЕ ДА СЕ ПОУЗДА У ТО ДА ЋЕ И ДРУГИ ГРАЂАНИ ДА СЕ ПОНАШАЈУ САВЕСНО, КАО ШТО ОБРНУТО, НАЧЕЛНО НИКО НИЈЕ ДУЖАН ДА РАЧУНА С ТИМ ДА ЋЕ СЕ ДРУГИ ПОНАШАТИ НЕПРОПИСНО.
- ОВО НАЧЕЛО ПОДЛЕЖЕ НЕКИМ ОГРАНИЧЕЊИМА:
- АКО ДРУГИ ОЧИГЛЕДНО КРШИ ПРОПИСЕ ИЛИ СЕ ИЗ ИСКУСТВА МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ ТАКВО ПОНАШАЊЕ - УЧЕСНИК ЈЕ ДУЖАН ДА ВОЖЊУ ПРИЛАГОДИ ТОМЕ.
- У ОДНОСУ НА НЕКЕ УЧЕСНИКЕ У САОБРАЧАЈУ УЧИНИЛАЦ УОПШТЕ НЕ МОЖЕ ДА РАЧУНА НА ЊИХОВО ВАЉАНО ПОСТУПАЊЕ. НАЧЕЛО ПОВЕРЕЊА ЈЕ ИСКЉУЧЕНО У ОДНОСУ НА ДЕЦУ.
КРИВИЦА УЧИНИОЦА НЕХАТНОГ ДЕЛИКТА
- НА ПЛАНУ КРИВИЦЕ ПОТРЕБНО ЈЕ УТВРДИТИ ДА ЛИ ЈЕ УЧИНИЛАЦ У ТРЕНУТКУ ДЕЛА ПРЕМА СВОЈИМ ЛИЧНИМ СВОЈСТВИМА УЧИЊЕНУ ПОВРЕДУ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ МОГАО ДА ИЗБЕГНЕ.
- ТУ СЕ ВИШЕ НЕ РАДИ О ПРОСЕЧНО РАЗУМНОМ И САВЕСНОМ ЧОВЕКУ, ВЕЋ О СУБЈЕКТИВНОМ МЕРИЛУ УЧИНИОЧЕВИХ ИНДИВИДУАЛНИХ СВОЈСТАВА.
- У СУДСКОЈ ПРАКСИ ОВАЈ СУБЈЕКТИВНИ ДЕО СЕ И НЕ УТВРЂУЈЕ - ДОВОЉНО ЈЕ САМО ДА УТВРДЕ ОБЈЕКТИВНУ ПОВРЕДУ ДУЖНЕ БРИЖЉИВОСТИ. НЕОПХОДНО ЈЕ БАР КОНСТАТОВАТИ ДА ЈЕ УЧИНИЛАЦПОВРЕДУ ДУЖНЕ ПАЖЊЕ БИО У ПРИЛИЦИ ДА ИЗБЕГНЕ.