Поглавље 7 - Стадијуми кривичног дела

Question 1

ТЕОРИЈЕ О ПОКУШАЈУ

Answer 1

1. ОБЈЕКТИВНЕ ТЕОРИЈЕ - ПОЛАЗНИ КОНЦЕПТ ЈЕ ИДЕЈА УГРОЖАВАЊА. АКО ДОВРШЕНО ДЕЛО ПРЕДСТАВЉА ПОВРЕДУ, ТО ОНДА У ПОКУШАНОМ ДЕЛИКТУ МОРА БИТИ САДРЖАНА ИЗВЕСНА ОПАСНОСТ ПО ДОБРО. ТУ НИЈЕ КАЖЊИВ НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ.
   - ИДЕЈА ОПАСНОСТИ ПОВЕЗИВАНА ЈЕ СА КОЦНЕПТОМ ВЕРОВАТНОЋЕ. ТЗВ АПСТРАКТНО ПОБЈЕКТИВНЕ ТЕОРИЈЕ 19. ВЕКА РАЗЛИКУЈУ АПСОЛУТНУ И РЕЛАТИВНУ НЕПОДОБНОСТ, А ОДЛИКУЈЕ ИХ ЕКС ПОСТ УТВРЂИВАЊЕ ОПАСНОСТИ НАКОН ШТО СЕ ДОГАШАЈ ОДИГРАО.
   - ДАЉЕ КОНРЕКТНО ОБЈЕКТИВНЕ ОПАСНОСТИ - ИСТО СЕ ТРАЖИ ОПАСНОСТ АЛИ СЕ ВЕРОВАТНОЋА ОСТВАЕЊА ОПАСНОСТИ ВРЕДНУЈЕ ЕКС АНТЕ ИЗ УЛГА ПРОСЕЧНОГ ПОСМАТРАЧА КОЈИ ЗНА ШТА УЧИНИЛАЦ ЖЕЛИ ДА УРАДИ. АКО БИ ТАКАВ ПОСМАТРАЧ СМАТРАО МОГУЋИМ НАСТУПАЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОНДА БИ ПОСТОЈАО ПОКУШАЈ.
   - ЕВРОПСКА ЗАКОНОДАВСТВА ПОЛАЗЕ ВЕЋИНСКИ ОД ОБЈЕКТИВНИХ УЧЕЊА.
2. СУБЈЕКТИВНЕ ТЕОРИЈЕ - ОСНОВ КАЖЊАВАЊА ЈЕ ИСПОЉАВАЊЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ ВОЉЕ ОД СТРАНЕ УЧИНИОЦА. СУШТИНА ПОКУШАЈА ЧИНИ ИСПОЉАВАЊЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ ВОЉЕ - ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ ХТЕЊЕ ДЕЛИКТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ МАНИФЕСТОВАО У СТВАРНОСТИ.
   - НЕМА РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ПОДОБНОГ И НЕПОДОБНОГ ПОКУШАЈА.
3. ОБЈКЕТИВНО-СУБЈЕКТИВНО УЧЕЊЕ - “НАПАД НА КРИВИЧНИМ ПРАВОМ ЗАШТИЋЕНА ДОБРА, НОШЕН ОДЛУКОМ ДА СЕ ИЗВРШИ КРИВИЧНО ДЕЛО”

• ОБЈЕКТИВНИ МОМЕНАТ - РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПРИПРЕМАЊА И ПОКУШАЈА ЈЕ У ЗАПОЧИЊАЊУ ИЗВРШЕЊА КД ПУТЕМ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ ИЗ ЗАКОНСКОГ ОПИСА.
• ЗАТИМ И НА ПЛАНУ ОДМЕРАВАЊА КАЗНЕ - ПОКУШАЈ УБЛАЖАВАЊЕ КАЗНЕ - НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ. МЕЂУТИМ, УПРАВО ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ УОПШТЕ КАЖЊИВ ГОВОРИ О ТОМЕ ДА НИ СУБЈЕКТИВНИ СУПСТРАТ ПОКУШАЈА НИЈЕ БЕЗ ЗНАЧАЈА.
• ТАКОЂЕ ПРИХВАТАЊЕ ЧИСТО ОБЈКЕТИВНОГ УЧЕЊА ВОДИЛО БИ ОБАВЕЗНОМ УБЛАЋАВАЊУ ОДНОСНО ОСЛОБОЂЕЊУ ОД КАЗНЕ МЕЂУТИМ КОД НАС ЈЕ ТО ФАКУЛТАТИВНО.
• ОВО ЈЕ ПРИХВАЋЕНО У НАШЕМ ПРАВУ.

Question 2

СТРУКТУРА ПОКУШАЈА

Answer 2

1. ТРИ ОСНОВНА ЕЛЕМЕНТА СТРУКТУРЕ ПОКИШАЈА:
   А. НЕДОВРШЕЊЕ КД
   Б. ОДЛУКА О ДЕЛУ
   В. ЗАПОЧИЊАЊЕ ЊЕГОВОГ ИЗВРШЕЊА

• НЕ ПОСТОЈИ НЕКАКАВ ПОКУШАЈ ПО СЕБИ, УВЕК СЕ РАДИ О ПОКУШАЈУ НЕКОГ КД. ЊЕГОВО БИЋЕ ЈЕ НЕСАМОСТАЛНО.

2. ПРВА ПРЕТПОСТАВКА ЈЕ ДА ДЕЛО НИЈЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНО. ДЕЛО ЈЕ ДОВРШЕНО АКО ЈЕ СУ СА УМИШЉАЈЕМ ОСТВАРЕНА СВА ОБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА, А ПОКУШАНО АКО НЕДОСТАЈЕ МАКАР И ЈЕДНО ОБЈЕКТИВНО ОБЕЛЕЖЈЕ ПО ПРАВИЛУ ПОСЛЕДИЦА.
   - НИЈЕ ЗНАЧАЈНО ДА ЛИ ЈЕ ДОБРО ПОВРЕЂЕНО. И ДЕЛА КОНКРЕТНОГ И АПСТРАКТНОГ УГРОЖАВАЊА ФОРМАЛНО СУ ДОВРШЕНИ ОСТВАРЕЊЕМ ЊИХОВОГ БИЋА.
3. ДЕЛАТНОСНИ ДЕЛИКТИ - ДОВРШЕНИ СУ САМИМ ПРЕДУЗИМАЊЕМ РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА, ТАКО ДА ЊИХОВ ПОКУШАЈ НАЈЧЕШЋЕ НИЈЕ МОГУЋ.
   - НЕМОГУЋНОСТ ОСТВАРЕЊА ДЕЛА АПСТРАКТНЕ ОПАСНОСТИ И ПРАВИХ ОМИСИВНИХ ДЕЛИКАТА. ИСТО ВАЖИ И ЗА ДЕЛА ГДЕ ЈЕ ПОКУШАЈ ОЗНАЧЕН КАО РАДЊА ИЗВРШЕЊА. ТО НЕ ВАЖИ ЗА ВИШЕАКТНЕ ДЕЛИКТЕ.
4. ПОСЛЕДИЧНИ ДЕЛИКТИ - ПО ПРАВИЛУ СУ ДОВРШЕНИ КАДА У СПОЉНОМ СВЕТУ НАСТУПИ КАКАВ ВРЕМЕНСКИ И ПРОСТОРНО ОД РАДЊАЕ ИЗДВОЈЕН И ОПИСОМ ДЕЛА ДЕФИНИСАН ИСХОД, ТЗВ. ПОСЛЕДИЦА ДЕЛА. ИЗОСТАНАКА ПОСЛЕДИЦЕ ЈЕ И НАЈЧЕШЋИ ОБЛИК ПОКУШАЈА.
   - НЕБИТНО ЈЕ ДА ЛИ ДО НЕДОВРШЕЊА ДОШЛО УСЛЕД НЕПОДОБНОСТ СРЕДСТВА ИЛИ ОБЈЕКТА ИЛИ ЈЕ САМО УЧИНИЛАЦ БИО НЕУСПЕШАН У СВОЈОЈ НАМЕРИ.
   - У ЧЕМУ СЕ ПОСЛЕДИЦА САСТОЈИ ЗАВИСИ ОД КОНРЕКТНОГ ЗАКОНСКОГ ОПИСА.
   - КОД ДЕЛИКАТА ПОВРЕДЕ ТО ЈЕ УНИШТЕЊЕ ИЛИ ОШТЕЋЕЊЕ ОБЈЕКТА РАДЊЕ.
   - КОД КОНРЕКТНОГ УГРОЖАВАЊА ПОСЛЕДИЦА ЈЕ ДОВОЂЕЊЕ ОБЈЕКТА РАДЊЕ У ОПАСНОСТ.

Question 3

УМИШАЈ КАО СУБЈЕКТИВНО ОБЕЛЕЖЈЕ ПОКУШАЈА

Answer 3

1. И ПОКУШАНО ДЕЛО ИМА ОБЈЕКТИВНА И СУБЈЕКТИВНА ОБЕЛЕЖЈА. СУБЈЕКТИВНА ЧАК ИМАЈУ ПРЕДНОСТ ЈЕР СЕ БЕЗ УПРАВЉЕНОСТИ УМИШЉАЈА И НЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ ЗАКОНСКИ ОПИС КОЈИ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ХТЕО.
   - ЗАКОНСКА ФОРМУЛА ГОВОРИ О УМИШЉАЈНОМ ОТПОЧИЊАЊУ ДЕЛА, ШТО СЕ У ДОКТРИНИ ТУМАЧИ КАО УЧИНИОЧЕВА ОДЛУКА О ИЗВРШЕЊУ ДЕЛА, КОЈА ОБУХВАТА СВЕСТ О СВИМ ОБЕЛЕЖЈИМА БИЋА И ВОЉУ УЧИНИОЦА ДА ДЕЛО ИЗВРШИ. АКО СУ ЗА ДЕЛО НЕОПХОДНА И НЕКА ДРУГА СУБЈ ОБЕЛЕЖЈА ОНДА И КОД ПОКУШАЈА МОРАЈУ БИТИ ОСТВАРЕНА.
   -УМИШЉАЈ ПОКУШАНОГ ДЕЛИКТА ЈЕ ВАЖАН И УТОЛИКО ШТО СЕ ПРЕМА ЊЕМУ УТВРЂУЈЕ О ПОКУШАЈУ КОГ КД СЕ РАДИ.
   - САДРЖИ И УЧИНИОЧЕВ ПЛАН - БИТНО ЗБОГ РАЗДВАЈАЊА АПРИПРЕМАЊА ОД ПОКУШАЈА.
2. ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ КАО УНУТРАШЊИ МИСАОНИ ПРОЦЕС НИЈЕ ПРЕДМЕТ ИНТЕРЕСОВАЊА КП. НУЖНО ЈЕ ИСПОЉАВАЊЕ ВОЉЕ У СПОЉНОМ СВЕТУ У ВИДУ КАКВОГ ДЕЛА.
3. ПОКУШАЈ ПРЕТПОСТАВЉА ИСКЉУЧИВО БЕЗУСЛОВНУ ОДЛУКУ О ДЕЛУ - НЕ МОЖЕ СЕ КОЛЕБАТИ.
   - СКЛОНОСТ КА ДЕЛУ - ТУ ПРОМИШЉАЊЕ О ДЕЛУ ЈОШ УВЕК НИЈЕ ПРЕРАСЛО У УНУТРАШЊУ САГЛАСНОСТ
   - ОД СКЛОНОСТИ КА ДЕЛУ ТРЕБА РАЗЛИКОВАТИ СИТУАЦИЈУ КАДА ЈЕ ОДЛУКА ДОНЕТА АЛИ УЧИНИЛАЦ ЊЕНО ИЗВРШЕЊЕ УСЛОВЉАВА НЕКИМ ОБЈЕКТИВНИМ ПРЕТПОСТАВКАМА ЧИЈЕ ЈЕ НАСТУПАЊЕ ИЛИ НЕНАСТУПАЊЕ У ВРЕМЕ ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ НЕИЗВЕСНО.
   - НИЈЕ СПОРНА ОДЛУКА ВЕЋ ЊЕНО СПРОВОЂЕЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ.
   - ОДЛУКА ПОСТОЈИ И ТАМО ГДЕ УЧИНИЛАЦ ЗАПОЧИЊЕ ДЕЛО АЛИ ГДЕ ОД СТАРТА РАЧУНА ДА ЋЕ ПОД ОДРЕЂЕНИМ ОКОЛНОСТИМА ОД ЊЕГА ОДСТУПИТИ. ЕВЕНТАЛНО ПРИМЕНА ДОБРОВОЉНОГ ОДУСТАНКА.

-

Question 4

ПРИПРЕМАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Answer 4

1. ОПШТА НОРМА КОЈА КАЖЊАВА ПРИПРЕМАЊЕ У НАШЕМ ПРАВУ НЕ ПОСТОЈИ.
   - СТОГА СЕ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ У НАШЕМ ПРАВУ НАЧЕЛНО НЕ КАЖЊАВАЈУ.
   - ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ПО ПРАВИЛУ ЈАСНО НЕ ОБЕЛОДАЊУЈУ ДЕЛИКТНУ ВОЉУ УЧИНИОЦА. И ЈОШ ДОСТА АРГУМЕНАТА ЗА НЕКАЖЊАВАЊЕ ПРИМПРЕМАЊА.
2. КАЖЊАВАЊЕ ПРИПРЕМНИХ РАДЊИ МОЖЕ НА 2 НАЧИНА:
   А. ПРОШИРИВАЊЕ ЗАКОНСКОГ ОПИСА И НА ПРИПРЕМАЊЕ КАО КАЖЊИВ СТАДИЈУМ - НЕ НАВОДИ ИЗРИЧИТО У ЧЕМУ СЕ ОНО САСТОЈИ ВЕЋ ЈЕДНОСТАВНО УПУЋУЈЕ НА ОВАЈ КАЖЊИВИ СТАДИЈУМ. ОВАКВО АПСТРАКТНО ФОРМУЛИСАЊЕ ТРЕБА ОРГАНИЧИТИ, ПРЕ СВЕГА ОПШТОМ ОДРЕДБОМ СА ПОЈМОМ ПРИПРЕМАЊА. ДРУГО РАДЊЕ КОЈЕ СЕ ЖЕЛЕ ОБУХВАТИТИ МОРАЈУ ПРЕМА СВОМ СПОЉНОМ САДРЖАЈУ БИТИ ПОДОДБНЕ ДА ШТО ЈАСНИЈЕ УКАЖУ КОЈЕ НЕДЕЛО УЧИНИЛАЦ ПРИПРЕМА - ЗБОГ РАЗГРАНИЧЕЊА СА НЕУТРАЛНИМ ПОНАШАЊИМА, ШТО ЈЕ ТЕШКО ЈЕР РАДЊЕ ПРИПРЕМАЊА УГЛАВНОМ НИСУ ДЕЛИКТНО ОБОЈЕНЕ.
3. ДРУГУ ГРУПУ ЧИНЕ - САМОСТАЛНА КРИВИЧНА ДЕЛА ЧИЈА РАДЊА ИЗВРШЕЊА ПРЕДСТАВЉА ПРИПРЕМНУ РАДЊУ. УГЛАВНОМ У МАТЕРИЈАЛНОМ СМИСЛУ ОНА ПРЕДСТАВЉАЈУ САМО УВОД У ВРШЕЊЕ НЕКОГ ДРУГОГ ДЕЛИКТА.
4. У НАШЕМ ПРАВУ МОЖЕ СЕ КАЗНИТИ ЈЕДИНО ПРОПИСИВАЊЕМ ПОСЕВНОГ КД ПРИПРЕМАЊА. УВЕДЕНО ЈЕ 2019 ЗА ТЕШКО УБИСТВО.

Question 5

КЛАСИЧНА УЧЕЊА О РАЗГРАНИЧЕЊУ ПРИПРЕМАЊА И ПОКУШАЈА

Answer 5

1. ФОРМАЛНО ОВЈЕКТИВНА ТЕОРИЈА - УЧИНИЛАЦ ЈЕ У ПОКУШАЈУ КАД ЗАПОЧНЕ СА ПРЕДУЗИМАЊЕМ ОНИХ АКАТА КОЈИ СУ КАО РАДЊА ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНОГ ДЕЛА ОПИСАНИ У ЗАКОНУ.
   - ПОКУШАЈ БИ ПОЧЕО ОНИМ АКТОМ КОЈИ ОПИСУЈЕ ДЕЛАТНОСТ ЧИЈИ ЈЕ ИСХОД БИЛА ОПИСАНА ПОСЛЕДИЦА. СВЕ РАДЊЕ КОЈЕ СУ ПРЕТХОДИЛЕ МОГУ БИТИ САМО ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ.
2. МАТЕРИЈАЛНО ОБЈЕКТИВНА УЧЕЊА - ЗАДРЖАВАЈУ ОБЈКЕТИВНУ КОМПОНЕНТУ АЛИ ПРОЂИРУЈУ СТАРО УЧЕЊЕ И НА НЕКЕ АКТЕ КОЈИ НИСУ У ЗАКОНСКОМ ОПИСУ.
   - ФРАНКОВА ФОРМУЛА - ПОЧЕТАК ИЗВРШЕЊА ПРЕДСТАВЉАЈУ АКТИ КОЈИ “ЗАХВЉУЈУЋИ СВОЈОЈ НУЖНОЈ ПОВЕЗАНОСТИ СА РАДЊОМ ИЗВРШЕЊА ПРЕМА ПРИРОДНОМ СХВАТАЊУ ИЗГЛЕДАЈУ КАО ЊЕН САСТАВНИ ДЕО”.
3. ТЕОРИЈА УГРОЖАВАЊА - ПОЛАЗИ ОД МАТЕРИЈАЛНООБЈЕКТИВНОГ КРИТЕРИЈУМА. У ЊЕГОВОМ СРЕДИШТУ СЕ НАЛАЗИ ОПАСНОСТ КАО ЦЕНТРАЛНИ СТАДИЈУМ ПОКУШАЈА.
   - ТА ОПАСНОСТ СЕ УТВРЂУЈЕ ПИТЕМ ОБЈЕКТИВНО НАКНАДНЕ ПРОГНОЗЕ. СУДИЈА СЕ ПРЕМЕШТА У ВРЕМЕ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА (ЕКС АНТЕ) УЗИМА ОПШТЕ ПОЗНАТЕ ЧИЊЕНИЦЕ И ОНЕ КОЈЕ СУ УЧИНИОЦУ БИЛЕ ПОЗНАТЕ ДА БИ УТВРДИО ДА ЛИ ЈЕ ПОСТОЈАЛА ОПАСНОСТ.
   - ОПАСНОСТ СЕ НЕ МОЖЕ НАУЧНО ВЕРИФИКОВАТИ, И ТО ЈЕ НЕДОСТАТАК. НАЈВИШЕ ШТО МОЖЕМО ЈЕСТЕ, ЗАКЉУЧАК ДА ЈЕ ПОКУШАЈ ОПАСНИЈИ ОД ПРИПРЕМАЊА, ШТО И НИЈЕ НЕКИ КРИТЕРИЈУМ.

Question 6

ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА

Answer 6

1. СВРШЕНИ ПОКУШАЈ - УЧИНИЛАЦ ЈЕ ПРЕДУЗЕО СВЕ АКТЕ НЕОПХОДНЕ ЗА ДОВРШЕЊЕ ДЕЛА АЛИ ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ИЗОСТАЛА.
   - НЕСВРШЕНИ ПОКУШАЈ - ПОСТОЈИ КАДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ ЗАПОЧЕО РАДЊУ ИЗВРШЕЊА АЛИ ЈЕ НИЈЕ ДОВРШИО.

• БИТНО НА ПЛАНУ КАЖЊАВАЊА.
• БИТНО И ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ ПОКУШАЈА ОД ПРИПРЕМАЊА, У ОНИМ ВАРИЈАЦИЈАМА СВРШЕНОГ ПОКУШАЈА ГДЕ СЕ НА РАДЊУ УЧИНИОЦА РАДИ НАСТУПАЊА ПОСЛЕДИЦЕ МОРА НАСЛОНИТИ КАКАВ АКР ЖРТВЕ ИЛИ ТРЕЋЕГ ЛИЦА.

Question 7

ПОЧЕТАК НЕСВРШЕНОГ ПОКУШАЈА НЕПОСРЕДНОГ ИЗВРШИОЦА

Answer 7

1. ПОЛАЗИ ОД ЧЛАНА 30 КЗ КОЈИ ГОВОРИ О УМИШЉЈАНОМ ЗАПОЧИЊАЊУ КД. РАНИЈЕ ДЕФИНИЦИЈА ИЗ ОКЗ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ДЕФИНИШЕ КАО РАДЊЕ “КОЈИМА СЕ СТВАРАЈУ УСЛОВИ ЗА НЕПОСРЕДНО ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА”.

• ОВИМ ГОРЕ ЈЕ ПРЕЦИЗИРАНО ДА СЕ ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА ИМА ТРАЖИТИ У НЕПОСРЕДНОМ ПРЕДУЗИМАЊУ РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА.
• ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА ПОСТОЈИ КАДА ПРЕМА УЧИНИОЧЕВОМ УМИШЉАЈУ ИЗМЕЂУ АКТА КОЈИ ПРЕДУЗИМА И ЗАКОНОМ ОПИСАНЕ РАДЊЕ НЕ ПОСТОЈЕ НИКАКВИ БИТНИ ДЕЛИМИЧНИ АКТИ, ТАКО ДА ПРЕДУЗЕТИ АКТ ПРЕМА ПРИРОДНОМ СХВАТАЊУ ИЗГЛЕДА КАО САСТАВНИ ДЕО РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА.
• МЕЂУТИМ МОРА ДА ПОСТОЈИ И ОПАСНОСТ, ДА БИ СЕ ПОКУШАЈ ИСКЉУЧИО ТАМО ГДЕ ПОСТОЈИ ВРЕМЕНСКА И ПРОСТОРНА НЕПОВЕЗАНОСТ.

2. ПРВИ ЕЛЕМЕНТ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОЧЕТКА ПОКУШАЈА ЈЕ УЧИНИОЧЕВ УМИШЉАЈ (ПЛАН О ДЕЛУ). ИПАК УМИШЉАЈ НЕ МОЖЕ ПРОИЗВОЉНО ЗАСНОВАТИ ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА У СМИСЛУ СУБЈЕКТИВНИХ УЧЕЊА. ПЛАН УЧИНИОЦА ПРЕДСТАВЉА ОРИЈЕНТИР А ИСПИТИВАЊЕ ДА ЛИ СЕ СЛЕДЕЋИ АКТ УЛИВА У ОСТВАРЕЊЕ ДЕЛА ВРШИ СЕ НА ТЕМЕЉУ ОБЈЕКТВНИХ КРИТЕРИЈУМА.
3. ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА НИЈЕ СПОРАН ТАМО ГДЕ ЈЕ УЧИНИЛАЦ НЕСУМЊИВО ЗАПОЧЕО СА ПРЕДУЗИМАЊЕМ РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА.
   - КОД ВИШЕАКТНИХ И СЛОЖЕНИХ ДЕЛА ЗА ПОКУШАЈ ДЕЛА ЈЕ РЕДОВНО ДОВОЉНО ДА ЈЕ УЧИНИЛАЦ ЗАПОЧЕО СА ПРЕДУЗИМАЊЕМ ПРВОГ АКТА.
   - АКО УЧИНИЛАЦ НИЈЕ ФОРМАЛНО ЗАПОЧЕО СА ОСТВАРЕЊЕМ ЗАКОНСКОГ ОПИСА ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА СЕ МОЖЕ ПРОШИРИТИ И НА БЛИСКЕ АКТЕ - АЛИ ИЗМЕЂУ ТИХ РАДЊИ НЕ СМЕ БИТИ ДАЉИХ БИТНИХ МЕЂУАКАТА.
   - ЗАСЕДЕ СЕ СМТРАЈУ ПРИПРЕМАЊЕМ.
4. ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА КОД ДЕЛА ЧИЈА РАДЊА ПРЕДСТАВЉА ПРОУЗРОКОВАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ. ТУ СЕ ФОРМАЛНИМ ПОЧЕТКОМ СМАТРА РАДЊА КОЈА ТРЕБА ДА ДОВЕДЕ ДО ПОСЛЕДИЦЕ - ПА БИ СЕ РАДЊА КОЈА СЕ УЛИВА У ЊУ УТВРЂИВАЛА У СКЛАДУ СА ЊОМ. КОД УБИСТВА НПР. ТО ЈЕ ВЕЋ МОМЕНАТ ПОДИЗАЊА ОРУЖЈА.
5. ПОКУШАЈ КД НЕ МОГУ ПРЕДСТАВЉАТИ НИ РАДЊИ КОЈЕ ЈЕ ЗАКОНОДАВАЦ РАНИЈЕ ДЕФИНИСАО КАО РАДЊЕ ПРИПРЕМАЊА. ТО СУ НАЈПРЕ НАБАВЉАЊЕ ИЛИ ОСПОСОБЉАВАЊР СРЕДСТАВА ИЗВРШЕЊА КД.
6. УПУЋИВАЊЕ КД МЕСТУ КД НИЈЕ ПОКУШАЈ.
   - ОБИЧНО ПРИСПЕЋЕ НИЈЕ ПОКУШАЈ. ЈЕСТЕ ПРИМЕР БАНКА.
   - ПРИБЛИЖАВАЊЕ ЖРТВИ С ПОДИГНУТИМ ОРУЖЈЕМ ЈЕСТЕ ПОКУШАЈ АКО СЕ ОДМА ПЛАНИРА ПОКУШАЈ, ПРИМЕР ПИШТОЉ ВС НОЖ.
   - СТАВЉАЊЕ МЕРДЕВИНА НА ЗИД.
   - НЕПОСРЕДНО ПРИБЛИЖАВАЊЕ ГРАНИЦЕ ЈЕСТЕ ПОКУШАЈ - ПРИМЕР.
7. ИЗВИЂАЊЕ И ИСПРОБАВАЊЕ ДЕЛА СУ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ.
   - СТВАРАЊЕ УСЛОВА ТАКОЂЕ ЈЕ ПРИПРЕМА ЗА ДЕЛО.
   - ИСТО СЕ ОДНОСИ НА ОТКЛАЊАЊЕ ПРЕПРЕКА - ТО СУ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ, АЛИ АКО СУ ПРОПИСАНЕ КАО РАДЊА ИЗВРШЕЊА ОНДА СЕ УЛАЗИ У СФЕРУ ПОКУШАЈА.

Question 8

ПОЧЕТАК СВРШЕНОГ ПОКУШАЈА НЕПОСРЕДНОГ ИЗВРШИОЦА

Answer 8

1. ОСОБЕНОСТ ДОВРШЕНОГ ПОКУШАЈА ЈЕ У ТОМЕ ШТО АКТИВНОСТИ САМОГ УЧИНИОЦА ОВДЕ НИСУ ДОВОЉНЕ ДА ПОСЛЕДИЦА НАСТАНЕ; ЊИХ ПРАТИ ИСВЕСНА УГЛАВНОМ ВРЕМЕНА ДИСТАНЦА.
   - УЧИНИОЧЕВА РАДЊА НА КОЈУ ЋЕ СЕ НАДОВЕЗАТИ РАДЊА ЖРТВЕ, КОЈА ЋЕ ДОПРИНЕТИ СОПСТВЕНОЈ ВИКТИМИЗАЦИЈИ.
2. ПРВО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА ЈЕ ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА ЗАПОЧЕТ КАДА ЖРТВА СТУПИ У ДЕЛОКРУГ СРЕДСТВА ИУВРШЕЊА. ОВДЕ ЈЕ ЛОГИКА НЕПОСРЕДНО УГРОЖАВАЊЕ.
   - ТО ЗНАЧИ ДА ПАСИВНИ СУБЈЕКТ ЗАПОЧИЊЕ ПОКУШАЈ.
   - ОВАЈ КРИТЕРИЈУМ СЕ У СУДСКОЈ ПРАКСИ ОДБАЦУЈЕ, ЈЕР СЕ ТА ПРЕТХОДНА РАДЊА ТУМАЧИ КАО РАДЊА ИЗВРШЕЊА.
3. ДРУГО ГЛЕДИШТЕ ВЕЗУЈЕ ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА ЗА ДОВРШЕЊЕ РАДЊЕ САМОГ ИЗВРШИОЦА.
   - УЧИНИЛАЦ ЈЕ УЧИНИО СВЕ ШТО ЈЕ ДО ЊЕГА, И НЕМА КОНТРОЛУ НАД ОСТАТКОМ ДОГАЂАЈА.
   - СПОРНО ЈЕ САМО ДА ЛИ СЕ ПОКУШАЈ РАЧУНА ОД ДОВРШЕЊА ТЕ ПРЕТХОДНЕ РАДЊЕ ИЛИ ЗАПОЧИЊАЊЕМ ПРЕХОДНЕ РАДЊЕ.

Question 9

ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА САИЗВРШИОЦА

Answer 9

1. АКО СВИ ДЕЛУЈУ ИСТОВРЕМЕНО, НЕМА ДИЛЕМЕ.
2. АКО ДЕЛУЈУ ОДВОЈЕНО ОДНОНОСНО СВОЈЕ ПРИЛОГЕ ОСТВАРУЈУ У РАЗЛИЧИТИМ МОМЕНТИМА, ИМАМО ДВА СХВАТАЊА.
3. ПРВО ЈЕ ТЗВ. УКУПНО РЕШЕЊЕ ПРЕМА КОЈЕМ СВИ САИЗВРШИОЦИ ОДГОВАРАЈУ ИСТОВРЕМЕНО, ОДНОСНО СТУПАЈУ И ПОКУШАЈ КАДА ЈЕ МАКАР И ЈЕДАН ОД ЊИХ СТУПИО.
4. ДРУГО ЈЕ ТЗВ. ПОЈЕДИНАЧНО РЕШЕЊЕ - УЛАЗАК СВАКОГ ПОЈЕДИНОГ САИЗВРШИОЦА У ЗОНУ ПОКУШАЈА ИСПИТУЈЕ СЕ НЕЗАВИСНО ОД ОСТАЛИХ УЧЕСНИКА, АЛИ УЗ ИСТОВРЕМЕНО УВАЖАВАЊЕ ЧИЊЕНИЦЕ ДА СЕ РАДИ О ЗАЈЕДНИЧКОМ ДЕЛУ.
   - СВАКИ САИЗВРШИЛАЦ МОРА ДА ПОЧНЕ СА ОСТВАРЕЊЕМ СВОГ ПРИЛОГА ДА БИ УШАО У СФЕРУ ПОКУШАЈА.

Question 10

ПОКУШАЈ КД КВАЛИФИКОВАНОГ НАРОЧИТОМ ОКОЛНОШЋУ

Answer 10

1. ДОМИНИРА СХВАТАЊЕ ДА СЕ ЊИХОВИМ ПОЧЕТКОМ СМАТРА ЗАПОЧИЊАЊЕОСТВАРЕЊА КВАЛИФИКАТОРНЕ ОКОЛНОСТИ, АКО ОНО ПРЕДУЗИМАЊЕУ РАДЊЕ ПРЕТХОДИ.
   - КОД КД ГДЕ ЈЕ У ЗАК ОПИСУ НЕКА ПРИПРЕМНА РАДЊА - ЊЕНИМ ПРЕДУЗИМАЊЕМ ТЕ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ОСТВАРУЈЕ СЕ ПОКУШАЈ.
   - АКО ЈЕ КВАЛИФИКАТОРНА ОКОЛНОСТ САСТАВНИ ДЕО ТЕЖЕГ ОБЛИКА, ПОКУШАЈ МОЖЕ ПОЧЕТИ ОСТВАРЕЊЕМ БИЛО КОЈЕ ОКОЛНОСТИ ИЗ БИЋА, УКЉУЧУЈУЋИ У КВАЛИФИКАТОРНУ ОКОЛНОСТ.
2. ГОРЊЕ СХВАТАЊЕ ИМА ОДРЕЂЕНЕ ПРОБЛЕМЕ ПА СЕ ИНСИСТИРА НА ОДРЕЂЕНОЈ СИНХРОНИЗАЦИЈИ КАЛИФИКАТОРНЕ ОКОЛНОСТИ И РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА ПРЕМА КОЈОЈ НАРОЧИТА ОКОЛНОСТ МОРА НЕПОСРЕДНО ПРЕТХОДИТИ РАДЊИ ИЗВРШЕЊА ОСНОВНОГ ОБЛИКА. АКО ТО НИЈЕ СЛУЧАЈ РАДИЛО БИ СЕ О ПРИПРЕМАЊУ.

Question 11

ПОКУШАЈ КД КВАЛИФИКОВАНОГ ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ

Answer 11

1. ДА ЛИ ЈЕ УОПШТЕ МОГУЋ ОВКАКАВ ПОКУШАЈ, БУДУЋИ ДА УЧИНИЛАЦ РЕДОВНО НЕ МОЖЕ ИЋИ ЗА ТИМ ДА ТУ ПОСЛЕДИЦУ ОСТВАРИ. ПРИМЕР СИЛОВАЊА.
2. ВЕЋИНСКО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА МОЖЕ ПОКУШАЈ. АРГУМЕНТ ЈЕ ДА АКО НЕКО МОЖЕ ДА ДОБРШИ ДЕЛО И ДА ОДГ ЗА ТЕЖУ ПОСЛЕДИЦУ ОНДА ТИМ ПРЕ МОЖЕ И ПОКУШАНО ДЕЛО. ОВО ЈЕ ВЛАДАЈУЋЕ У ДОМАЋОЈ ЈУДИКАТУРИ.
3. ПРОБЛЕМ СА ГОРЊИМ СТАНОВИШТЕМ ЈЕ ЧИЊЕНИЦА ШТО ОВА ТЕЖА ПОСЛЕДИЦА НЕ СМЕ БИТИ ОБУХВАЋЕНА УМИШЉАЈЕМ УЧИНИОЦА, А ЧЛ 30 ГОВОРИ О УМИШЉАЈНОМ ЗАПОЧИЊАЊУ ДЕЛА.
   - ДОГМАТСКИ БИ БИЛО ЧИСТИЈЕ СТИЦАЈ ПОКУШАНОГ УМИШЉАЈНОГ И ДОВРШЕНЕ НЕХАТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ.

Question 12

ПОКУШАЈ ДЕЛА СЛОБОДНОГ У УЗРОКУ (АКЦИО ЛИБЕРАЕ ИН КАУЗА)

Answer 12

1. ДА ЛИ ПОКУШАЈ ПОЧИЊЕ ДОВОЂЕЊЕМ У СТАЊЕУ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ ИЛИ ТЕК ЗАПОЧИЊАЊЕМ ИЗВРШЕЊА КД У ТАКВОМ СТАЊУ.
2. ПРВО ГЛЕДИШТЕ КАЖЕ ДА ЈЕ ПОКУШАЈ ПОЧЕО ОНОГ МОМЕНТА КАДА СЕ УЧИНИЛАЦ ДОВЕО У СТАЊЕ НЕУРАЧУНЉИВОСТИ.
   - ОД ТАД ОН ВИШЕ НЕ КОТРОЛИШЕ ДЕЛО, САМ ЈЕ СЕБЕ ИСКОРИСТИО КАО СРЕДСТВО.
3. СУПРОТНО СТАНОВИШТЕ ГОВОРИ У ПРИЛОГ ТОМЕ ДА ПОКУШАЈ ОВДЕ ПОЧИЊЕ КАД ЈЕ ПОЧЕЛА РАДЊА ИЗВРШЕЊА. АРГУЕМЕНТ ЈЕ ДА ЈЕ РАДЊА ОПИЈАЊА НПР. НЕТУРАЛНА И НЕ ПРЕДСТАВЉА НЕКО КАЖЊИВО ПОНАШАЊЕ.
   - ТАКО ДА ОВДЕ ВАЖЕ ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ПОЧЕТАК ПОКУШАЈА.

Question 13

НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ

Answer 13

1. ЧЛ 31 “УЧИНИЛАЦ КОЈИ ПОКУША ДА ИЗВРШИ КРИВИЧНО ДЕЛО НЕПОДОБНИМ СРЕДСТВОМ ИЛИ ПРЕМА НЕПОДОБНОМ ПРЕДМЕТУ МОЖЕ СЕ ОСЛОБИДИТИ ОД КАЗНЕ.
2. СУШТИНСКА ОДЛИКА ОВЕ ВРТЕ ПОКУШАЈА ЈЕСТЕ ОБЈЕКТИВНА НЕМОГУЋНОСТ ДА СЕ ПРОИЗВЕДЕ ЗАМИШЉЕНО.
   - СУБКЕИТВНО УЧИНИЛАЦ ПОСТУПА СА УМИШЉАЈЕМ АЛИ НЕ УВИЂА НЕПОДОБНОСТ. ВАЖЕ ОПШТА ПРАВИЛА О ПОКУШАЈУ ЗА ВЕЗАНО ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ СА ПРИПРЕМНИМ РАДЊАМА.

Question 14

ОСНОВ КАЖЊАВАЊА ЗА НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ

Answer 14

1. ПРЕМА ОБЈЕКТИВНИМ ТОЕРИЈАМА НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ НИЈЕ УОПШТЕ ПРОТИВПРАВАН, ЈЕР РАДЊА НЕ НОСИ НИКАКВУ ОПАСНОСТ.
   - КАКО СЕ ТО СМАТРА НЕОДРЖИВИМ СТВОРЕНА ЈЕ РАЗЛИКА АПСОЛУТНО И РЕЛАТИВНО НЕПОДОБНИХ ПОКУШАЈА.
2. АПСОЛУТНО НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ АКО СЕ ОДРЕЂЕНИМ СРЕДСТВОМ ИЛИ ПРЕМА ОДРЕЂЕНОМ ПРЕДМЕТУ НИ ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА НЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ ДЕЛО (НЕМОГУЋЕ ЈЕ).
3. РЕЛАТИВНО НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ ПОСТОЈИ АКО ЈЕ ДЕЛО ОСТАЛО БЕЗУСПЕШНО УСЛЕД ИЗВЕСНИХ ОКОЛНОСТИ ПОЈЕДИНАЧНОГ СЛУЧАЈА. ОН ЈЕ ЈЕДИНО КАЖЊИВ.
   - ОВДЕ СЕ ПОДОБНОСТ УТВРЂУЈЕ ЕКС ПОСТ - ИЗВЛАЧЕЊЕМ ОБЈЕКТА ИЛИ СРЕДСТВА ИЗ КОНРЕКТНОГ ДОГАЂАЈА И ОДВОЈЕНОМ ОЦЕНОМ ЊИХОВЕ ПОДОБНОСТИ.
   - ЗАКЉУЧАК СЕ ДОБИЈАО ПИТАЊЕМ ОПШТЕ ПОДОБНОСТИ СРЕДСТВА ИЛИ ОБЈЕКТА НЕЗАВИСНО ОД КОНРЕТНОГ СЛУЧАЈА.
4. ПОСТОЈЕ СПОРНИ СЛУЧАЈЕВИ У ПРАКСИ ГДЕ НИЈЕ МОГУЋЕ НА АДРЕКВАТАН НАЧИН РЕШИТИ ПИТАЊЕ ПОДОБНОСТИ, ЈЕР СЕ СУДИЈИ ОСТАВЉА НА СЛОБОДНУ ВОЉУ КОЛИКО ЋЕ СИТУАЦИЈУ АПСТРАХОВАТИ. НА КРАЈУ КРАЈЕВА СКОРО СВА СРЕДСТВА СУ У КРАЈЊОЈ ЛИНИЈИ ПОДОБНА ДА ПРОИЗВЕДУ НЕКУ ПОСЛЕДИЦУ.

5.- НОВИЈЕ ТЕОРИЈЕ ОПАСНОСТИ - НЕ ПОЛАЗЕ ОД АПСТРАКТНОГ ВЕЋ ОД КОНРЕКТНОГ УГРОЖАВАЊА. И КОД ЊИХ СЕ ПОДОБНИМ СМАТРА САМО ОБЈЕКТИВНО ОПАСАН ПОКУШАЈ, МЕЂУТИМ СУД О ТАКВОЈ КОНКРЕТНОЈ ОПАСНОСТИ ДАЈЕ СЕ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА КОЈЕ СУ СЕ МОГЛЕ СПОЗНАТИ ЕКС АНТЕ,У ТРЕНУТКУ ДЕЛА, ОД СТРАНЕ РАЗУМНОГ ПОСМАТРАЧА. АКО БИ ТАКАВ ПОСМАТРАЧ ОСТВАРЕЊЕ БИЋА ДЕЛИКТА У ВРЕМЕ ЊЕГОВОГ ОДВИЈАЊА СМАТРАО МОГУЋИМ, ПОКУШАЈ БИ ЗАСЛУЖИВАО КАЖЊИВОСТ.
- ТУ СЕ ВРЕДНУЈЕ ОПАСНОСТ САМОГ ПОНАШАЊА.

Question 15

ПОКУШАЈ НЕПОДОБНИМ СРЕДСТВОМ ИЛИ ПРЕМА НЕПОДОБНОМ ПРЕДМЕТУ

Answer 15

1. ЗАКОН ПРИЗНАЈЕ САМО НЕПОДОБНОСТ СРЕДСТВА И ПРЕДМЕТА ИЗВРШЕЊА, А НЕ И ДРУГИХ ОБЕЛЕЖЈА.
   - НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ.
   - НЕПРИХВАТЉИВО ЈЕ НЕПОДОБНОСТ УЧИНИОЦА ТРЕТИРАТИ КАО НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ ЗБОГ НЕКЕ ЊЕГОВЕ НЕСПОСОБНОСТИ.
2. ПОКУШАЈ НА НЕПОДОБНОМ ОБЈЕКТУ ПОСТОЈИ УКОЛИКО СЕ НА ОБЈЕКТУ (ПРЕМДЕТУ ИЛИ ЛИЦУ) НА КОЈЕМ ЈЕ ДЕЛО ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ИЗВРШЕНО - ДЕЛО ОБЈЕКТИВНО НЕ МОЖЕ ИЗВРШИТИ.
   - ПРАКСА - ПРИМЕР СА КРАЂОМ ИЗ ЗАДЊЕГ ЏЕПА ПАНТАЛОНА СУДСКИХ РЕШЕЊА.
   - НИЈЕ НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ НЕНАЛАЖЕЊЕ НОВЦА ПРИЛИКОМ ПРОВАЛЕ, АЛИ НАЛАЖЕЊЕ ДРУГИХ ПРЕДМЕТА, КОЈЕ УЧИНИЛАЦ НЕ ЖЕЛИ.
3. ПОКУШАЈЕМ НЕПОДОБНИМ СРЕДСТВОМ СМАТРА СЕ СИТУАЦИЈА КАДА СЕ СРЕДСТВОМ. КОЈИМ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ИЗВРШЕНО, ДЕЛО НЕ МОЖЕ ИЗВРШИТИ.
   - ШЕЋЕР УМЕСТО ОТРОВА.
   - КАНАБИС СА МАЊЕ ТХЦА.
   - НЕИСПРАВНА ПУШКА.
4. ПОКУШАЈ МОЖЕ БИТИ ДВОСТРУКО НЕПОДОБАН, НА НЕПОДОБНОМ ПРЕДМЕТУ НЕПОДОБНИМ СРЕДСТВОМ.

Question 16

АПСОЛЛУТНО И РЕЛАТИВНО НЕПОДОБНИ ПОКУШАЈ

Answer 16

1. КОД НАС РАНИЈЕ ОДБАЦИВАНА ОВА ПОДЕЛА, АЛИ ЈЕ ИПАК НА КРАЈУ ПРИХВАЋЕНА.
2. АПС НЕПОД ПОКУШАЈ ПОСТОЈИ АКО СЕ ОДРЕЂЕНИМ СРЕДСТВОМ ИЛИ НА ОДРЕЂЕНОМ ПРЕДМЕТУ НИ ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА НЕ МОЖЕ ДОВРШИТИ ДЕЛО (ЧАК И УЗ НАЈБОЉУ УПОТРЕБУ).
3. РЕЛ НЕПОД ПОКУШАЈ КАДА ДЕЛО НИЈЕ ДОВРШЕНО САМО ЗБОГ ДЕЛОВАЊА ОДРЕЂЕНИХ ОКОЛНОСТИ КОНРЕКТНОГ СЛУЧАЈА.
4. ИАКО ЈЕ НЕКАД ТЕШКО РАЗГРАНИЧИТИ ДА ЛИ ЈЕ АПСОЛ ИЛИ НЕПОД, ОВА ПОДЕЛА ЈЕ НЕСПОРНА И У СЛУЋАЈУ ЗАКЉУЧКА ДА ЈЕ У ПИТАЊУ АП НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ ПОСТОЈИ НАРОЧИТИ РАЗЛОГ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ.

Question 17

ГРУБО НЕРАЗУМАН И ПРАЗНОВЕРАН ПОКУШАЈ

Answer 17

1. СВЕ ЧЕШЋЕ УЛАЗИ У ЕВРОПСКА ЗАКОНОДАВСТВА, ЈЕР СЕ АПС И РЕЛ НЕПОД ПОКУШАЈ И ЕКС ПОСТ УТВРЂИВАЊЕ СМАТРАЈУ ПРЕВАЗИЂЕНИМ.
2. ГРУБО НЕРАЗУМНИ ПОКУШАЈ ПОДРАЗУМЕВА СИТУАЦИИЈЕ У КОЈОЈ УЧИНИЛАЦ ОБЈЕКТИВНУ НЕПОДОБНОСТ СВОГ ПОНАШАЊА НЕ УВИЂА ЗБОГ ВИСОКОГ СТЕПЕНА ВЛАСТИТЕ НЕРАЗУМНОСТИ.
   - ЈЕДИНО СЕ ОВАКВИМ СИТУАЦИЈАМА И ПРИЗНАЈЕ ПОТЕНЦИЈАЛНО ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ.
3. КАДА ЋЕ СЕ ПОКУШАЈ СМАТРАТИ ГРУБО НЕРАЗУМНИМ?
   - ПРВИ ЈЕ СЛУЧАЈ НОМОЛОШКЕ ЗАБЛУДЕ - ПОГРЕШНО ТУМАЧЕЊЕ ОПШТЕ ПОЗНАТИХ КАУЗАЛНИХ ВЕЗА, КОЈЕ ОДСТУПА ОД ПУТЕВА ПРОУЗРОКОВАЊА ПРОСЕЧКОГ ЧОВЕКА. ЊИХ РАЗБОРИТ ЧОВЕК НЕ БИ НИ УЗЕО ЗА ОЗБИЉНО - ПРЕ БИ СЕ НАСМЕЈАО.
   - УКАЗУЈЕ НА НЕДОСТАТАК ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ И ЗАСЛУЖУЈЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ.

• ДРУГИ СЛУЧАЈ СУ ОНТОЛОШКЕ ЗАБЛУДЕ КОЈЕ СЕ ТИЧУ ПОСТОЈАЊА ОДНОСНО НЕПОТОЈАЊА КАКВИХ ЧИЊЕНИЧНИХ ОКОЛНОСТИ И КОЈЕ ПОДРАЗУМЕВАЈУ СВОЈЕВРСНУ ОБМАНУ ЧУЛА.
• ДОХВАТИ ПОГРЕШНО СРЕДСТВО ЗА КОЈЕ ЗНА ОБЈЕКТИВНО ДА НЕ МОЖЕ ДА ПРОУЗРОКУЈЕ ПОСЛЕДИЦУ АЛИ НИЈЕ СВЕСТАН ДА ЈЕ ТО УЗЕО.
• ЕКС АНТЕ БИ ОВО БИЛО ОПАСНО ПОНАШАЊЕ КОЈЕ ЗАСЛУЖУЈЕ КАЖЊАВАЊЕ.
• ЗБОГ ЗАКОНА БИСМО ГЛЕДАЛИ ЕКС ПОСТ И ТУ НЕ БИ БИЛО ОНСНОВА ЗА КАЖЊАВАЊЕ ЈЕР ЈЕ НЕПОДОБНОСТ ПРИСУТНА.
• МЕЂУТИМ НЕ ПОСТОЈЕ ДОВОЉНИ РАЗЛОЗИ ДА СЕ И У ОВИМ СИТУАЦИЈАМА ТЗВ ОНТОЛОШКЕ ЗАБЛУДЕ УЧИНИЛАЦ ОСЛОБОДИ ОД КАЗНЕ.

4. ПРАЗНОВЕРАН ПОКУШАЈ - УКОЛИКО БИ УЧИНИЛАЦ ВЕРОВАО ДА МОЖЕ ДА ОСТВАРИ КРИВИЧНО ДЕЛО УЗ ПОМОЋ КАКВИХ НАТПРИРОДНИХ СИЛА. НАЛИКУЈЕ НОМОЛОШКИМ ЗАБЛУДАМА.
   - СМАТРА СЕ НЕКАЖЊИВИМ.
   - СПАДА У ТЗВ. ИРЕАЛНЕ ПОКУШАЈЕ.

Question 18

НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ И ПУТАТИВНИ ДЕЛИКТ

Answer 18

1. ПУТАТИВНИ ОДНОСНО УМИШЉЕНИ ДЕЛИКТ ПОСТОЈИ КАД УЧИНИЛАЦ САМО УМИШЉА ДА КРШИ КАКВУ КРИВИЧНОПРАВНУ ЗАБРАНУ, ЗБОГ ЧЕГА ПОГРЕШНО ВЕРУЈЕ ДА ЈЕ ПОНАШАЊЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМА КАЖЊИВО.
   - ЗАБЛУДА СЕ ОДНОСИ НА ЗАБРАЊЕНОСТ ДЕЛА.
   - ОНО НИЈЕ КАЖЊИВО. НЕ МОЖЕ УМИШЉАЈ УЧИНИОЦА ПРОШИРИТИ КРИМИНАЛНУ ЗОНУ.
2. РАЗГРАНИЧЕЊЕ НЕПОДОБНОГ ПОКУШАЈА ОД ПУТАТИВНОГ ДЕЛИКТА.
   - ПРИМЕР СА ОБЉУБОМ СА 16 ГОДИШЊОМ ОСОБОМ.
   - УМИШЉАЈ УПРАВЉЕН НА НЕШТО ПРОТИВПРАВНО АЛИ ОБЈЕКТИВНО НЕПОДОБНО - НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ.
   - УМИШЉАЈ УПРАВЉЕН НА НЕШТО ШТО УЧИНИЛАЦ САМО МИСЛИ ДА ЈЕ ПРОТИВПРАВНО. У ТОМ СЛУЧАЈУ ПОСТОЈИ ПУТАТИВНИ ДЕЛИКТ.

Question 19

КАЖЊАВАЊЕ ЗА ПОКУШАЈ

Answer 19

1. ЧЛ 30 СТАВ 1 “КО СА УМИШЉАЈЕМ ЗАПОЧНЕ ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА, АЛИ ГА НЕ ДОВРШИ, КАЗНИЋЕ СЕ ЗА ПОКУШАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА, ЗА КОЈЕ СЕ ПО ЗАКОНУ МОГУ ИЗРЕЋИ КАЗНА ЗАТВОРА ОД 5 ГОДИНА ИЛИ ТЕЖА КАЗНА, А ЗА ПОКУШАЈ ДРУГОГ КРИВИЧНОГ ДЕЛА, САМО КАД ЗАКОН ИЗРИЧИТО ПРОПИСУЈЕ КАЖЊАВАЊЕ И ЗА ПОКУШАЈ”.
2. КАД СУ У ПИТАЊУ КВАЛИФИКОВАНИ И ПРИВИЛЕГОВАНИ ОБЛИЦИ ОНИ СЕ ПОСМАТРАЈУ ОДВОЈЕНО А НЕ ПРЕМА ОСНОВНОМ ОБЛИКУ - ШТО СЕ ТИЧЕ КАЗНЕ.
3. АКО ЈЕ ДЕЛО ОСТАЛО У ПОКУШАЈУ УЧИНИОЦУ СЕ МОЖЕ УБЛАЖИТИ КАЗНА. ЧАЈ И АКО МУ НЕ УБЛАЖИ КАЗНУ ОНДА СЕ ТО ТРЕБА ВРЕДНОВАТИ ОЛАКШАВАЈУЋЕ НА ПЛАНУ ВРЕДНОВАЊА “ЈАЧИНЕ ПОВРЕДЕ ИЛИ УГРОЖАВАЊА ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА”.
4. НЕПОДОБАН ПОКУШАЈ - МОГУЋЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ.
   - ДА ЛИ СЕ РАДИ О НП ИЗ ЧЛАНА 31 УТВРЂУЈЕ СЕ ЕКС ПОСТ АНАЛИЗОМ.
   - ДА ЛИ ТРЕБА ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ ПАК УТВРЂУЈЕМО ЕКС АНТЕ АНАЛИЗОМ, ПА АКО СЕ ТОМ АНАЛИЗОМ ЗАКЉУЧИ ДА ПОКУШАЈ НИЈЕ БИО ОПАСАН, МОЖЕ СЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ.
   - НЕПОДОБНОСТИ ОСТАЛИХ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ НИСУ СРЕДСТВО ИЛИ ПРЕДМЕТ НИЈЕ МОГУЋЕ УЗЕТИ У ОБЗИР.

Question 20

ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК

Answer 20

1. ЧЛ 32 “ИЗВРШИЛАЦ КОЈИ ЈЕ ПОКУШАО ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА АЛИ ЈЕ ДОБРОВОЉНО ОДУСТАО ОД ДАЉЕМ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА ИЛИ ЈЕ СПРЕЧИО НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ, МОЖЕ СЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ.
2. НАСУПРТОМ СТВАРНОМ КАЈАЊУ ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК МОЖЕ СЕ УЧИНИТИ САМО ДОК ДЕЛО НИЈЕ ФОРМАЛНО ДОВРШЕНО.
3. ПОКУШАЈ ДЕЛА ОД КОГ СЕ ОДУСТАЈЕ МОРА БИТИ КАЖЊИВ.
4. ПРЕДСТАВЉА ЛИЧНИ ОСНОВ ИСКЉУЧЕЊА КАЖЊИВОСТИ. МОЖЕ СЕ ПРИМЕНИТИ САМО КОД УЧИНИОЦА КОД КОГ ПОСТОЈИ.
5. РАЗЛОГ ПРИВИЛЕГОВАЊА УЧИНИОЦА - ВЕЋИНСКО ГЛЕДИШТЕ ПОЛАЗИ ОД СВРХЕ КАЖЊАВАЊА.
   - ГЕНЕРАЛНО ПРЕВЕНТИВНИ АСПЕКТ КАЖЕ ДА УЧИНИЛАЦ СВОЈИМ ОДУСТАНКОМ ДАЈЕ ДОБАР ПРИМЕР ДРУГИМА.
   - СПЕЦИЈАЛНО ПРЕВЕНТИВНИ АСПЕКТ КАЖЕ ДА НИЈЕ НУЖАН МЕХАНИЗАМ КАЖЊАВАЊА У ЦИЉУ ПОПРАВЉАЊА УЧИНИОЦА У ТОМ СЛУЧАЈУ.
6. РАЗЛИКОВАЊЕ СВРШЕНОГ И НЕСВРШЕНОГ ПОКУШАЈА.
   - КОД НЕСВРШЕНОГ ПОКУШАЈА УЧИНИЛАЦ САМО ТРЕБА ДА ПРЕСТАНЕ СА ДАЉИМ ПРЕДУЗИМАЊЕМ РАДЊЕ. НПР. ДА СПУСТИ ПИШТОЉ.
7. КОД СВРШЕНОГ ПОКУШАЈА УЧИНИЛАЦ МОРА ДА ПРЕДУЗМЕ АКТИВНОСТ КАКО БИ СПРЕЧИО НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ. ОН ЈЕ ТУ ПРЕДУЗЕО КОМПЛЕТНУ РАДЊУ ИЗВРШЕЊА, НАКОН КОЈЕ БИ ПОСЛЕДИЦА НАСТУПИЛА УКОЛИКО ЈЕ ОН НЕ БИ СПРЕЧИО.
8. НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОНЕМОГУЋАВА ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК
   - ЧАК И АКО ПОГРЕШНО ВЕРУЈЕ ДА СЕ НАЛАЗИ У НЕСВРШЕНОМ ПОКУШАЈУ.
   - ДОВРШЕЊЕ ДЕЛА ОНЕМОГУЋАВА ОДУСТАНАК И ТАМО ГДЕ УЧИНИЛАЦ ПРЕДУЗИМА ИЗВЕСНЕ НАПОРЕ У ПРАВЦУ СПРЕЧАВАЊА ПОСЛЕДИЦЕ АЛИ ГДЕ ПОСЛЕДИЦА ИПАК НАСТУПИ. БИЋЕ ОЛАКШАВАЈУЋА ОКОЛНОСТ.

Question 21

ПРЕТПОСТАВКЕ ТЗВ. НЕУСПЕЛОГ ПОКУШАЈА

Answer 21

ЧЛ 32 СТАВ 2 “ОДРЕДБА СТАВА 1 ОВОГ ЧЛАНА НЕЋЕ СЕ ПРИМЕНИТИ УКОЛИКО УЧИНИЛАЦ КРИВИЧНО ДЕЛО НИЈЕ ДОВРШИО ЗБОГ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ОНЕМОГУЋАВАЈУ ИЛИ ЗНАТНО ОТЕЖАВАЈУ ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА, ИЛИ ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ СМАТРАО ДА ТАКВЕ ОКОЛНОСТИ ПОСТОЈЕ”.

1. ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК ЈЕ ИСКЉУЧЕН У ВАРИЈАНТИ ТЗВ. НЕУСПЕЛОГ ПОКУШАЈА, КОД КОЈЕГ УЧИНИЛАЦ НЕ ВЕРУЈЕ ДА У НЕПОСРЕДНОМ ПРОДУЖЕТКУ СВОЈЕ ДЕЛАТНОСТИ ДЕЛО УОПШТЕ МОЖЕ ДА ДОВРШИ.
   - НАСТАВАК СМАТРА УЗЛАУДНИМ , ЊЕГОВО ОДСТУПАЊЕ ЈЕ ИЗНУЂЕНО (ОН БИ ГА ДОВРШИО ДА СМАТРА ДА МОЖЕ).
   - КРИТЕРИЈУМ ЈЕ СУБЈЕКТИВАН - НЕБИТНО ЈЕ ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋНОСТ ОБЈЕКТИВНО ОЧУВАНА АЛИ ЈЕ УЧИНИЛАЦ НЕ СПОЗНАЈЕ ИЛИ ЗАИСТА НИЈЕ МОГУЋЕ ДОВРШИТИ ДЕЛО.
   - У ДОМАЋОЈ ПРАКСИ СЕ НЕУСПЕЛИ ПОКУШАЈ ИСПИТУЈЕ У ВИДУ ПОСТОЈАЊА УСЛОВА ДОБРОВОЉНОСТИ.
2. ВАРИЈАЦИЈЕ НЕСУЕПЕЛОГ ПОКУШАЈА СУ РАЗНОВРСНЕ И УГЛАВНОМ СЕ СВОДЕ НА ПРЕТПОСТАВЉЕНУ НЕДОСТИЖНОСТ ЦИЉА.
   - НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ТО НЕПОДОБНОСТ СРЕДСТВА
   - НЕПОДОБНОСТ ОБЈЕКТА.
   - НЕСПОСОБНОСТ САМОГ УЧИНИОЦА.
   - НЕМАЧКА ДОКТРИНА ПОД НЕУСПЕЛИ ПОКУШАЈ ПОДВОДИ И СИТУАЦИЈА КАДА СЕ ДОВРШЕТАК ДЕЛА ИЗ УГЛА ПЛАНИРАНОГ ПОКАЗУЈЕ КАО ПОТПУНО БЕСМИСЛЕН ИЗ ПЕРСПЕКТИВНЕ ПРВЕНТСТВЕНОГ ЦИЉА. ОВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ ЈЕ ИЗ УГЛА ПОСТАВЉНОГ КРИТЕРИЈУМА ЛОГИЧНИЈЕ РАЗМАТРАТИ НА ПЛАНУ ДОБРОВОЉНОСТИ.

Question 22

ПРЕТПОСТАВКЕ ОДУСТАНКА

Answer 22

1. АКО СЕ УЧИНИЛАЦ НАЛАЗИ У НЕСВРШЕНОМ ПОКУШАЈУ, ДОВОЉНО ЈЕ ДА ОДУСТАНЕ ОД ДАЉЕГ ПРЕДУЗИМАЊА РАДЊЕ ИЗВРШЕЊА И ДА ТО УЧИНИ ДОБРОВОЉНО.
   - НАПУШТАЊЕ ДЕЛА МОРА БИТИ ПОТПУНО И КОНАЧНО.
   - МОЖЕ БИТИ ПРЕСТАНАК РАДЊЕ У КОНКРЕТНОЈ СИТУАЦИЈИ ИАКО ЈЕ ОСТАО НАУМ ДА СЕ ДЕЛО НЕКОМ ДРУГОМ ПРИЛИКОМ СПРОВЕДЕ.
   - У ДОМАЋОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ НИЈЕ БЛАГОНАКЛОН СТАВ ПРЕМА ДОБРОВОЉНОМ ОДУСТАНКУ, НАРОЧИТО АКО ЈЕ ДЕЛО ОТЕЖАНО НЕКИМ ОКОЛНОСТИМА.
2. У СЛУЧАЈУ СВРШЕНОГ ПОКУШАЈА - МОРА АКТИВНО ПОНАШАЊЕ ДА БИ СЕ СПРЕЧИЛО НАСТУПАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ. ДА ЈЕ РАДЊОМ УЧИНИОЦА ПОКРЕНУТ УЗРОЧНО ПОСЛЕДИЧНИ ЛАНАЦ, ИЛИ ДА ЈЕ РАДЊА УЧИНИЦИОЦА БАР САКАУЗАЛНА.
   - ОД УЧИНИОЦА СЕ НЕ ТРАЖИ ДА ОДАБЕРЕ ОПТИМАЛНИ ПУТ ИЗБЕГАВАЊА ПОСЛЕДИЦЕ ВЕЋ ДА БУДЕ ДЕЛОТВОРАН. МОЖЕ И ПУТЕМ ТРЕЋЕГ ЛИЦА.
   - СПРЕЧАВАЊЕ ПОСЛЕДИЦЕ НЕ СМЕ БИТИ РЕЗУЛТАТ СЛУЧАЈА.
   - ЕВЕНТУАЛНИ ПРОПУСТИ ТРЕЋИХ ЛИЦА ПАДАЈУ НА ТЕРЕТ УЧИНИОЦА.

Question 23

ПРЕТПОСТАВКЕ ДОБРОВОЉНОСТИ

Answer 23

1. ПСИХОЛОШКО ГЛЕДИШТЕ ПОЛАЗИ ОД КРИТЕРИЈУМА СЛОБОДЕ ОДЛУЧИВАЊА - ТАМО ГДЕ ЈЕ УЧИНИЛАЦ ГОСПОДАР ОДЛУКЕ О ДУСТАНКУ.
   - ОДУСТАНАК НЕ ПОЧИВА НА НЕКМ СПОЉНИМ ОКОЛНОСТИМА.
   - ФРАНКОВА ФОРМУЛА “ДАЉЕ НЕЋУ ПОСТУПАТИ ИАКО БИХ МОГАО”.
   - ОБРНУТО “НЕ МОГУ ДАЉЕ ДА ПОСТУПАМ ИАКО БИХ ТО ХТЕО”.
   - СУШТИНА : ОДУСТАНАК ПОЧИВА НА АУТОНОМНИМ МОТИВИМА КОЈИ ПОЧИВА НА УЧИНИОЧЕВОЈ СЛОБОДНОЈ ВОЉИ, А НЕ НА НЕКИМ СПОЉНИМ ОКОЛНОСТИМА.
   - ОД МОТИВА КОЈИ МОГУ ОПСТОЈАТИ ЗА ОДУСТАНАК НАЈЧЕШЋИ СУ СТИД, САЖАЉЕЊЕ, КАЈАЊЕ, ГЛАС САВЕСТИ.
   - НЕ МОРА СЕ РАДИТИ О МОРАЛНО ПОЗИТИВНИМ МОТИВИМА, ЈЕР БИ ТО ПРЕВИШЕ СУЗИЛО ПРИМЕНУ ИНСТИТУТА У ПРАКСИ.
   - У ТОМ СМИСЛУ ПОБУДА ЈЕ ИРЕЛЕВАНТНА ДОКЛЕ ГОД РАЗЛОГ ОДУСТАНКА НИЈЕ У НЕКИМ СПОЉНИМ ОКОЛНОСТИМА.
2. ПСИХОЛОШКЕ СЕ НЕ ПРИХВАТАЈУ ДАНАС ЈЕР НЕ МОГУ ДА АДЕКВАТНО ВРЕДНУЈУ ДОМАШАЈ ТЗВ. РЕЛАТИВНИХ СПОЉНИХ СМЕТЊИ, КОЈЕ ДОВРШЕЊЕ ДЕЛА ДОНЕКЛЕ ОТЕЖАВАЈУ, АЛИ ГА ПОТПУНО НЕ ОНЕМОГУЧАВАЈУ.
   - УВЕК ЈЕ ОДЛУКА КОМБИНАЦИЈА СПОЉНИХ И УНУТРАШЊИХ ЧИНИЛАЦА.
   - МЕШОВИТА ТЕОРИЈА КАЖЕ ДА ОДЛУКА НИЈЕ СЛОБОДНА АКО УЧИНИЛАЦ, ИЗЛОЖЕН УНУТРАШЊЕМ ПСИХИЧКОМ ПРИТИСКУ ОКОЛНОСТИ НА КОЈЕ НЕ МОЖЕ ДА УТИЧЕ, ОСЕЋА ПРИНУЂЕНИМ ДА ОСТУПИ ОД ДОВРШЕТКА ДЕЛА.
   - ПОТИЦАЈ У ПРАВЦУ ОДУСТАНКА НЕ МОРА БИТИ ИСКЉУЧИВО УНУТРАШЊИ, ВЕЋ МОЖЕ БИТИ ПОКРЕНУТ И ИЗВЕСНИМ СПОЉАШЊИМ ОКОЛНОСТИМА.
   - ДОБРОВОЉНОСТ БИ УТОЛИКО ОТПАЛА АКО ПРЕТЕЖНИ РАЗЛОЗИ ОДУСТАЈАЊА ЛЕЖЕ ИЗВАН УЧИНИОЧЕВЕ ВОЉЕ. ЗАТО ЈЕ У ЗАКОН УНЕТА ОДРЕДБА КОЈА КАЖЕ ДА ЈЕ ИСКЉУЧЕНА МОГУЖНОСТ ОСЛОБОЂЕЊА НЕ САМО АКО ПОСТОЈЕ ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ДОВРШЕЊЕ ОНЕМОГУЋАВАЈУ ВЕЋ И АКО ГА ЗНАТНО ОТЕЖАВАЈУ.

Question 24

КАЖЊАВАЊЕ ЗА ДОБРОВОЉНИ ОДУСТАНАК

Answer 24

1. ФАКУЛТАТИВНИ ОСНОВ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД КАЗНЕ.
2. РЕЧ ЈЕ О ЛИЧНОЈ ОКОЛНОСТИ КОЈА ДЕЛУЈЕ САМО У ОДНОСУ НА ОНОГА КОД КОГА ПОСТОЈЕ ПРЕТПОСТАВКЕ.
3. ЧЛ 32 СТАВ 4 - АКО ЈЕ УЧИНИЛАЦ ПРИЛИКОМ ДЕЛА ГДЕ ЈЕ ДОБРОВОЉНО ОДУСТАО ОСТВАРИО НЕКО ДРУГО КРИВИЧНО ДЕЛО КОЈЕ НИЈЕ ОБУХВАЋЕНО КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ ОД КОЈЕГ ЈЕ ОДУСТАО, УЧИНИЛАЦ СЕ НЕ МОЖЕ ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ ЗА ТО ДРУГО ДЕЛО ПО ИСТОМ ОСНОВУ.
   - НЕ МОЖЕ ДА ОСЛОБОДИ АКО СЕ НАЛАЗЕ У ПРАВОМ СТИЦАЈУ.
   - КОД ДЕЛА ПРИВИДНОГ СТИЦАЈА МОЖЕ ДА ОБУХВАТИ И ТО ДРУГО ДЕЛО.
   - ТЕЖИНА ВЕЋ ОСТВАРЕНОГ НЕПРАВА ЋЕ УТИЦАТИ НА ОЦЕНУ ДА ЛИ СЕ ТРЕБА ОСЛОБОДИТИ ОД КАЗНЕ.