2 deo - Albert Ellis i REBT Flashcards
Šta je temeljna ideja REBT?
da čovek može da zauzme metapoziciju u odnosu na svoja uverenja
ljudi stvaraju svoje implicitne životne filozofije sačinjene od uverenja, na osnovu kojih interpretiraju sebe, druge i svet
naše reakcije na stvarnost su obojene našim subjektivnim viđenjem stvari
svoje hipoteze o svetu ljudi mogu proveravati jer imaju sposobnost da misle racionalno o različitim aspektima svog mišljenja
Šta je po REBT osnova za nastanak psihičkog poremećaja?
tek snažna, produžena i uporna iracionalna verovanja, nezdrave emocije i po osobu štetna ponašanja
nije svaka iracionalna misao izraz psihičkog poremećaja
Dve Ellisove temeljne pretpostavke:
- Psihološki interakcionizam - psihološki procesi i operacije su neodvojivi, isprepleteni, delimično sačinjavaju jedni druge i nalaze se u stalnoj interakciji
- Vrednovanje - najsnažnija misaona komponenta emocije, predstavlja fundamentalnu ljudsku karakteristiku
Kako Ellis posmatra emocije?
Emocijom smatra pristrasnu i snažnu procenu.
Proces emocionalizovanja obuhvata procenu/mišljenje koje je:
- snažno naklonjeno ili pristrasno zbog prethodnih percepcija i iskustava
- izrazito personalizovano
- često praćeno snažnim telesnim reakcijama
- sklono da podstakne osobu da preduzme neku pozitivnu ili negativnu akciju
Šta je najznačajniji element Ellisovog ABC modela?
Sistem uverenja
Karakteristike racionalnih uverenja?
- osn. karakt. je poželjnost (preferencija)
- izražavaju se u formi stavova/ideja da je nešto poželjno, dobro, korisno ili nepoželjno, štetno, loše
- prate ih zdravi, funkcionalni i konstruktivni odgovori na nivou emocija i ponašanja
- nalaze se u osnovi samopomažućeg ponašanja
- pomažu razvijanju zdravih neprijatnih osećanja u susretu sa nepovoljnim životnim događajima
Karakteristike iracionalnih uverenja?
- osn. karakt. je zahtevnost (moratiranija)
- prepoznaju se na osnovu nezdravih neprijatnih osećanja i nekonstruktivnih, disfunkcionalnih ili štetnih ponašanja
- ometaju osobu da dostiže značajne lične ciljeve i da postupa u skladu sa svojim vrednostima
- osoba oseća strepnju, bes, krivicu ukoliko ne postupa u skladu sa svojim imperativom
Kriterijumi za razlikovanje uverenja:
- rigidnost
- neusklađenost sa empirijskim nalazima
- nelogičnost
- neusklađenost sa dugoročnim ciljevima (nefunkcionalnost, nepragmatičnost)
REBT terapeuti u praksi pomažu klijentima da:
- preispitaju da li njihova uverenja sadrže želje/preference ili rigidne zahteve
- procene jesu li njihova uverenja u skladu sa stvarnošću
- provere logičku ispravnost svojih zaključaka
- zapitaju sebe da li uverenje radi za njih ili protiv njih
Tri glavna apsolutistička moranja (Ellis):
- ja apsolutno moram biti uspešan u meni važnim stvarima
- ti apsolutno moraš prema meni da se ponašaš pravedno i ljubazno, ako nije tako onda nisi dobar čovek
- uslovi pod kojima živim moraju gotovo uvek biti udobni i prijatni, ako nije tako onda je moj život užasan
Četiri tipa racionalnih i iracionalnih kognitivnih procesa:
- zahtevnost/mora - - - preferencija
- užasavanje - - - realna procena događaja
- nepodnošenje - - - tolerancija na frustraciju
- globalna osuda - - - bezuslovno prihvatanje sebe, drugih i života
Zahtevnost/moranje vs preferencija
imperativ “mora” verbalno reprezentuje filozofiju zahteva, a prema Ellisu, zahtevnost je jezgro emocionalnog poremećaja
nasuprot tome, u racionalnom odrazu je filozofija preferencije: želim da bude, ali ne mora biti po mom
Užasavanje vs realna procena događaja
užasavanje/katastrofiziranje je iracionalan kognitivni proces jer osoba procenjuje neki nepovoljan događaj kao 100% loš i više od toga, što vodi u nezdrave emocije i odmaže da se suočimo sa tim
nasuprot tome, osoba može da izvrši racionalnu negativnu procenu događaja, dakle loše je ali do 100%
Nepodnošenje vs tolerancija na frustraciju
nepodnošenje podrazumeva nespremnost osobe da izdrži frustraciju koja je neophodna da bi se postigli željeni ciljevi
nasuprot tome, osoba izdržava i odlaže zadovoljstvo radi dugoročnih ciljeva, prihvata nepromenljivost situacije i ne diže ruke od svega
Globalna osuda vs bezuslovno prihvatanje
bezuslovno prihvatanje - vrednost čoveka se ne može izraziti u apsolutističkom smislu, tj. ljudi nisu ni dobri ni loši
nasuprot tome, iz jednog ponašanja i karakteristike zaključuje o složenoj celini (što je logička greška)