2 deo - Aaron Beck i KT Flashcards
Šta su kognitivne distorzije?
sistematske greške u mišljenju
odnose se na greške u tumačenju spoljašnjih ili unutrašnjih događaja i proces njihove obrade
Šta čini depresivnu trijadu?
negativno mišljenje o sebi, svetu i budućnosti
smatra se da čini uzrok, a ne posledicu depresivnog stanja
Šta je temeljno načelo standardnog KT modela?
da emocionalni poremećaji zavise od pristrasnih automatskih procesa koji se mogu terapijski promeniti verbalnom reatribucijom, tj. pridavanjem novih značenja
Tri glavne pretpostavke KT (Aaron Beck):
- Hipoteza pristupa - pomoću odgovarajuće obuke, motivacije i pažnje, ljudi mogu da osveste sadržaj i proces mišljenja
- Hipoteza posredovanja (medijacije) - način na koji ljudi razmišljaju i tumače događaje utiče na njihove emocije i ponašanja
- Hipoteza promene - ljudi mogu postati funkcionalniji i prilagodljiviji tako što će voljno menjati svoje kognicije i reakcije na okolnosti sa kojima se suočavaju
Koji je glavni cilj KT?
osposobljavanje klijenta za samopomoć i ulogu “naučnika-amatera” u svakodnevnom životu (testira uverenja kao da su hipoteze)
Mapa intervencija koje se koriste u KT:
- Strategija kognitivne restrukturacije - promena obrazaca mišljenja, automatskih misli i disfunkcionalnih uverenja
- Strategija bihejvioralne promene - učenje novih strategija ponašanja
- Modifikacija ključnih uverenja - temeljnija promena kognicija na nivou dubljih struktura, odnosno kognitivnih shema
- Prevencija relapsa - intervencije u završnoj fazi terapije pomoću kojih se klijent osnažuje za samostalno praktikovanje postignutih promena
Bazične strukture i konstrukti u Beckovom kognitivnom modelu? (Generalni kognitivni model)
- kognitivne sheme
- ključna uverenja
- disfunkcionalna uverenja
- automatske misli
Šta su kognitivne sheme?
Kogn. shema se definiše kao dobro organizovana struktura informacija i sećanja na osnovu kojih formiramo temeljna uverenja o sebi i drugima.
Imaju svoje sadržinske i strukturalne karakteristike
Sadržaj čine ključna uverenja, a struktura šeme se odnosi na kompleksnost i povezanost elemenata, fleksibilnost, propustljivost, apstraktnost ili konkretnost
Šta su ključna uverenja?
Ključna uverenja predstavljaju bazična uverenja o sebi, drugim ljudima ili svetu. Ona čine sadržaj kognitivnih shema. Čine važnu komponentu self-koncepta.
Odlike:
- nisu lako dostupna svesti, o njima zaključujemo posredno
- obično se iskazuju kao apsolutne istine (npr život je borba)
- smatra se da se uče i usvajaju tokom detinjstva, ili kasnije kao posledice traumatičnih događaja
- pretpostavlja se da su disfunkcionalna ključna uverenja latentna i da se aktiviraju usled delovanja stresora
Šta su automatske misli?
Automatske misli su kognitivni nusprodukti aktiviranih shema i deluju na osećanja i ponašanja.
Odlike:
- javljaju se po automatizmu, spontano
- mogu imati različit sadržaj (poz. i neg.) i u vidu teksta/slike
- najčešće ih nismo svesni, ali ih možemo prizvati u svest uz svestan napor
- najbliže su površini i povezane su sa teže dostupnim konstruktima
Šta su disfunkcionalne pretpostavke?
One predstavljaju most između negativnih automatskih misli i ključnih uverenja, tj. shema. Imaju formu uslovnog uverenja “ako-onda” ili oblik “mora” ili “treba” izjava.
To su kompenzatorne strategije kojima osoba pokušava sa očuva samopoštovanje, zadovoljstvo ili poštovanje drugih.
Disfunkcionalne pretpostavke sprečavaju aktivaciju ključnog uverenja, u suprotnom automatske misli mogu pokrenuti snažne emocije.
Kognitivne distorzije - 1. Preterana generalizacija
odnosi se na izvođenje generalnog zaključka na osnovu “mršavih dokaza”, tj. iz pojedinačnog slučaja, uz tendenciju da se drugi pokazatelji koji se ne uklapaju u zaključak zanemaruju
logička greška “skok na zaključak”
npr. pao sam vozački, nesposoban sam
Kognitivne distorzije - 2. Emocionalno rezonovanje
osoba se primarno vodi emocijama pri tumačenju događaja i situacija
ono što je iskrivljeno je postavljanje stvari naopačke - emocionalna reakcija je početna tačka iz koje osoba osmatra aktivirajuće događaje
npr. veoma sam se razbesneo, dakle on je bio stvarno drzak
Kognitivne distorzije - 3. Crno-belo mišljenje
osoba sagledava stvarnost u krajnostima, nema kontinuuma u mišljenju
predstavlja izraz rigidnih obrasaca mišljenja
npr. il će biti odrađeno kako treba ili neće uopšte
Kognitivne distorzije - 4. Čitanje misli
osoba se ponaša kao da zna šta neko drugi misli, rukovodi se tim pretpostavkama bez provere i zanemaruje alternativna rešenja
npr. on misli da sam ja glupa
Kognitivne distorzije - 5. Personalizacija
osoba lično shvata ono što se odvija u stvarnosti i dovodi to u vezu sa sobom
često povezano sa povišenom anksioznošću i depresijom
npr. ja sam kriva što je moj sin loš student
Kognitivne distorzije - 6. Katastrofiziranje
preuveličavanje mogućih ili realnih negativnih događaja, osoba ne vidi širu sliku
liči na predviđanje budućnosti, ali u formatu krajnje negativnih posledica
npr. ubiće me trema i potpuno ću blokirati
Kognitivne distorzije - 7. Minimiziranje
osoba minimizira važnost pozitivnih iskustava ili povoljnih aspekata situacije
npr. ih, ispit je bio totalno lak, desetka je očekivana
Kognitivne distorzije - 8. Zanemarivanje pozitivnih iskustava
slično minimiziranju, razlika je u tome što osoba potpuno izopštava pozitivna iskustva iz razmatranja jer se ne uklapaju u negativnu shemu o sebi ili drugima
npr. nebitno je što sam položio ispit kad sam sve vreme mucao i bio anksiozan
Kognitivne distorzije - 9. Fokus na negativno (selektivna apstrakcija)
situacija može biti kompleksna, ali osoba ima tendenciju da selektivno proseje samo negativne aspekte
naziva se i mentalni filter ili tunelski vid
npr. jelo je neslano i potpuno je upropašćeno
Kognitivne distorzije - 10. Predviđanje budućnosti
varijacija greške skok na zaključak
svoje premise o budućnosti osoba tretira kao činjenice, a potom se i ponaša u skladu sa njima
npr. i ova devojka će me ostaviti, bolje da se ne nadam previše
Kognitivne distorzije - 11. Etiketiranje
tendencija da se sebi, drugim ljudima ili događajima daju opšte ocene, bez uvažavanja dokaza koji ukazuju na suprotno
etiketa je zapravo vrsta preterane generalizacije
npr. js sam promašen slučaj
Kognitivne distorzije - 12. Zahtevanje (moram, treba, ne sme)
osoba neguje apsolutizme i postavlja se nefleksibilno i osuđujuće
npr. moram ostaviti savršen utisak na intervjuu
Pretpostavke generalnog kognitivnog modela o psihopatologiji?
GKM u primenjenom obliku sugeriše da se psihopatološki obrasci pokreću i održavaju kada se komponente sheme aktiviraju putem stimulusa, okidača, te se pokrene njihova interakcija. Dakle, u osnovi različitih poremećaja su isti procesi, ali se sami poremećaji međusobno razlikuju kada je reč o početnim stimulusima i sadržajima disfunkcionalnih uverenja
Primer disfunkcionalne pretpostavke i ključnog uverenja
DP: ako budem uspešan u društvu, onda me drugi neće odbaciti. moram biti zabavan drugima
KS: ja sam beskoristan, ja sam bezvredan
