1 deo - Portret KBT Flashcards
Šta je kognicija?
označava procese kojim subjekat postaje svestan unutrašnje ili spoljašnje realnosti i spoznaje
Osnovni principi KBT pristupa?
- Kognitivni pristup - ključna su tumačenja događaja a ne sam događaj
- Bihejvioralni pristup - ono što radimo ima snažan uticaj na naše misli i emocije
- Princip kontinuuma - probleme mentalnog zdravlja najbolje je zamisliti kao ekstreme normalnih procesa
- Princip ovde i sada - korisnije je fokusirati se na trenutne procese, a ne na prošlost
- Princip interakcije sistema - psih. probleme treba posmatrati kao interakcije između misli, emocija, ponašanja, fiziologije i okruženja u kom pojedinac živi
- Empirijski princip - važno je empirijski procenjivati teoriju i terapiju
Tri glavne pretpostavke svih formi KBT (Dobson i Dozois, 2001) ?
- kognitivni procesi utiču na ponašanje
- kognitivne aktivnosti mogu se posmatrati i menjati
- kada ljudi promene svoje kognicije (misli, interpretacije i pretpostavke), to može dovesti do promene njihovog ponašanja
Zajedničke pragmatične karakteristike KBT procedura:
- naglašava se značaj psihoedukacije klijenata
- koriste se domaći zadaci i različite vežbe za samopomoć
- koriste se instrumenti za objektivnu psihodijagnostičku procenu
- terapeuti koriste strukturirani i direktivan pristup (visok stepen terapijske aktivnosti)
- upotreba široke palete različitih tehnika - tehnički eklekticizam
- vremenski ograničene intervencije (ugl 12-16 susreta)
- KBT se baziraju na empirijskim dokazima
Zablude o KBT - 1. samo inteligentni i elokventni ljudi mogu imati koristi od KBT
Netačno, KT terapeut mora da se prilagodi klijentu i da ga podučava ključnim principima na jednostavan i klijentu primeren način
+
istraživanja pokazuju da je KBT efikasan i kod klijenata različitog socijalnog porekla, stepena obrazovanja, starosnih kategorija, ljudi sa smetnjama u učenju i muških odraslih prestupnika
Zablude o KBT - 2. KT se ne fokusira na emocije
Nemoguće je zanemariti emocije jer su u stalnoj interakciji sa mislima. Takođe, terapijski učinak se upravo meri na osnovu redukcije neprijatnih emocionalnih stanja i porasta pozitivnih.
Zablude o KBT - 3. KT je u osnovi pozitivno mišljenje
Nije pozitivno, već realistično. KT se bavi ispavljanjem grešaka u mišljenju. U osnovi je ideja “šta god da se loše desi u životu, obično nađem način da to prevaziđem”
Zablude o KBT - 4. KT izgleda suviše jednostavno
KT sledi princip parsimonije: najjednostavnijeg dovoljnog rešenja. KT je jednostavan, ali nije uprošćen
Zablude o KBT - 5. KT je samo ublažavanje simptoma
Nivo kompleksnosti terapijskog rada određuje se individualno, spram klijenta, a ne spram terapeutovog stava prema neophodnosti “dubljih” promena. Ako je redukcija ili otklanjanje simptoma dovoljna pomoć za klijenta, kognitivni terapeut neće insistirati na temeljnim promenama za koje klijent nije motivisan ili ima otpor
Zablude o KBT - 6. KT se ne interesuje za klijentovu prošlost niti iskustva iz detinjstva
čak i kada je klijentov problem lociran u prošlosti ili vezan za prošla iskustva, u KT se radi na sadašnjim, aktuelnim viđenjem tih iskustava (zbog ovde i sada pristupa)
Judith Beck: tri razloga kada se pažnja pomera unazad, ka prošlosti klijenta
- postoji snažna klijentova sklonost da se bavi problemima koji su locirani u njegovoj prošlosti
- rad na aktuelnim problemima ne dovodi do očekivanih promena
- terapeut procenjuje da je važno razumeti kako i kada su kreirani disfunkcionalni obrasci mišljenja i kako oni utiču na klijenta danas
Zablude o KBT - 7. KT zamenaruje relaciju klijent-terapeut kao faktor terapijske promene
Generalni stav je da je terapijska veza neophodan, ali ne i dovoljan uslov terapijske promene, jer se promena ostvaruje primenom tehnika u skladu sa kognitivnim modelom. Ona nije cilj sama po sebi, ali je značajan izvor informacija o klijentu
Zablude o KBT - 8. KT nije zainteresovana za socijalne i sredinske faktore koji utiču na klijentove probleme
Klijent u KT se podstiče da menja odnos prema objektivno nepovoljnim životnim okolnostima, a ne da im se isključivo prilagođava. Međutin, osoba će promeniti nezdrave odnose, neadekvatan posao ili se bolje prilagoditi i postupati u teškim životnim okolnostima koje ne može da menja ukoliko razvije realistična i funkcionalna uverenja
Zablude o KBT - 9. KT je samo primena zdravog razuma na klijentove probleme
Zdravorazumska rešenja nekad nisu u funkciji rešavanja problema, već doprinose njegovom održavanju. Zdrav razum ne može uvek obezbediti razumevanje pojedinih emocionalnih problema. Ponekad je potrebno proniknuti u unutrašnju logiku klijentovog načina mišljenja i ponuditi nove opcije
Zablude o KBT - 10. KT uči klijente da koriste racionalno razmišljanje za rešavanje svojih problema
KT uzima u obzir i subjektivnu i objektivnu realnost. U definisanju racionalnog uzima se u obzir ono što je funkcionalno za klijenta i što je u skladu sa njegovim ciljevima i vrednostima (referentni okvir pojedinca)
Takođe, izraz maladaptivno se odnosi na funkcionalnost, a ne racionalnost