VIIIb Flashcards
1
Q
DNSM model
A
- za izučavanje deklarativne memorije
- odloženo nepodudaranje sa ob.
2
Q
Miškinov exp.
A
- trenira majmune da izaberu nepoznati objekat
3
Q
exp. trenira majmune da izaberu nepoznati ob.
A
- odstrani im središnji deo SRž
- interval kašnjenja nekoliko s
- odgovor majmuna blizu KG
4
Q
- odstrani im središnji deo SRž
- interval kašnjenja nekoliko s
- odgovor majmuna blizu KG
A
- očuvana KM, perceptivne SB
5
Q
duži interval kašnjenja, nakon odstranjivanja središnjeg dela SRž
A
- Ž neSB da prepoznaju Ob i izaberu novi, iako oštećena zona nije uključena u viz. obradu (isto i za senzorni modalitet)
6
Q
anterogradna amz. kod H.M. prema DNSM modelu
A
- teško je oštećena konsolidacija
- RM očuvana
- amz. proizvedena uklanjanjem SRž
7
Q
selektivno oštenje BJ u DNSM testu
A
ne dovodi do deficita
8
Q
izolovana lezija HC
A
- slaba amz.
9
Q
najteži deficit se dobija uklanjanjem pojedinačnog regiona SRž
A
- PERIRINALNE KORE
10
Q
na peririnalnu koru se slivaju
A
- info iz svih senz. asoc. zona
11
Q
lezija peririnalne kore
A
- najteži amz. deficit
12
Q
regije HC imaju ulogu u transf. i
A
- konsolidaciji memorije
13
Q
u obradi dekl. mem učestvuju
A
- strukture medijalnog Rž
- MeMo
14
Q
DNSM testom, lezije srednjeg Tal, ant. i dorzomed. jedara
A
- snažan mem. deficit
- potvrdio i Korsakovljev sindrom
15
Q
Korsakovljev sindrom
A
- izaziva ga hronični alkoholizam -> konfuzija, apatija, Pć. mem. f
- nedostatak TIANINA
16
Q
nedostatak TIANINA
A
- dovodi do oštećenja dmTal i mamilarnij jedara HTAL
- može se manifestovati kao retr/ant amz.
- Korsakovljev sindrom
17
Q
Pejpsovo kolo čine
A
- strukture medijalnog SRž
18
Q
Pejpsovo kolo
A
- HC
- enterinalna
- peririnalna
- paraHC kora
- paraHC vijuga
- ant. i dm. Tal
- mamilarna jedra HTAL
19
Q
strukture Pejpsovog kola
A
- uključene u formiranje dugotrajne deklarativne memorije
- povezane snopovima vlakana međusobno
20
Q
međusobno povezane snopovima vlakana su
A
- strukutre medijalno SRž, Pejpsovo kolo
21
Q
Pejpsovo kolo čine sledeće strukture
A
- HC
- epirinalna
- peririnala
- paraHC kora
- paraHC vijuga
- ant. i dm. jedro Tal
- mamilarna jedra HTAL
22
Q
info stižu iz pojasne kore, cingulumom
A
- do srži HC
23
Q
od srži HC, info stigle cingulumom idu do
A
- mamilarnih jedara HTAL
24
Q
mamilarnotal. put prenosi info do
A
- ant. jedara TAL
25
anteriornom talamičkom projekcijom info stižu do
- pojasne kore
26
dm jedro Tal prima info iz
- slepoočnih struktura
- BJ
- donjeg slepoočnog korteksa
27
dm jedro Tal
- se projektuje nas ve delove Fr kore
28
oštećenje bilo kojeg dela Pejpsovog kola
- deficit DM
29
SM – domen dug. dekl. mem.
– znanja o ob, činjenicama, konceptima, rečima, značenju
- SM verbl,. Fluentnost
30
SM se gradi vremenom
- povezivanjem info u celovit koncept
31
kognitivna efikasnsot
– SB da se setimo i primenimo info
- zavisi od organizacije
32
znanje o konceptu se poziva
- sa razl. mesta
33
verb. reprezentacija objekta se nalazi u
- zadnjem delu SRž
34
propagnozija
- neSB prepoznavanja lica drugih ljudi (ob. mogu)
- usled lezije kore donje slepoočne DHem
35
lezija donje slepoočne kore DHem
- propagnozija
36
epizodička mem.
- noviji mem. SI
- nakon 3g života, osetljiv na starenje
- omogućava da iskusimo proživljene događaje i iskustva
37
ep. mem-
- t
- mesto
- događaj
38
suština ep. mem. je u vezi sa tri koncepta
- sopstvo
- autonoetičko isk
- sub. t
39
gubitak EM
- fiz. traume
- snažni em. događaji
40
regije za deponovanje ep. znanja
- asocijativne oblasti FRž
41
asocijativne oblasti FRž omogućavaju prisećanje
- kad i gde
42
ep. mem. je povezana sa izvorom info
- zab. izbora
- tip amz oštećenje FRž, zab. kako se došlo do info
43
IMPL. mem.
- Ne zavisi od svesnih procesa
- izvršenje radnje, ne reči
- Perceptivne, motorne veštine, učenje procedura i pravila
44
implicitna mem
- Ku
- IU
- neasocijativno i asocijativno uč.
45
KU sa em. komponentom
- BJ
46
IU
- mali mozak i strijatum
47
KU
- senzorni i moto si
48
dve potklase impl. mem
- neasoc.
- asoc. učenje
49
asoc učenje
- sub. uči o odnosu 2S ili S i P
50
Neasocijativno učenje
- Sub. Upoznaje svojstva pojedinačnog S
- Više piuta izložen 1 S
51
vrste neasoc. učenja
- hab
- senzit
52
hab
- smanjenje Rk na neškodljiv S
53
senzitizacija
- pojačavanje Rk na S, nakon prezentovanja snažnog škodljivog S
54
senzit. S
- može da poništi habituaciju
55
dishabituacija
- senzitivni S poništava habituaciju
56
asoc. učenje
- povezivanje 2S
- Pavlov: postupak povezivanja S i promene P
57
Pavlov - US, BS
- Brk, Urk
- sparivanje zvuka i hrane - salivacija
58
apetetivno KU
- ako je BS vid "nagrade", ako je prijatan
59
odbrambreno
- ako je BS neprijatan
60
gašenje
- intenzitet ili p pojave uslovne rk opada kada se US da bez BS.
61
gašenje nije zaboravljanje
- već novo učenje
62
IU
– povezivanje P i posledice P; Torndajk, sSkiner
- Pokušaj i pogreška
63
primer IU
- golub - nagrada kada se izvede P (povlačenje poluge)
- uči da je P praćeno naagradom
64
zakoni KU i IU su slični
- t je važan F
65
KU je slabo
- slabo ako je BS previše odvojen od US
66
IU potkrep. mora da
- sledi P
- interval između zavisi i od P i vrste
67
F koji uslovljavaju asoc. učenje
- Životinje lakše povezuju S važne za preživljavanje
68
averzija prema hrani
- čak i kada BS mnogo kasni nakon US (otrovu treba neko t da bi delovao)
69
averzija prema hrani se javlja
- ako se ukus hrane poveže sa mučninom
- ako je povezan sa bolom – slabog intenziteta
- Ž ne razvija averziju prema zvučnom/viz. S koji je sparen sa povraćanjem
70
uloga bazalnih ganglija, MaM, BJ u
- impl. učenju
71
MaMo - kontrola
- proceduralne memorije
- usavršavnaje moto SB za procedure
72
oštećenje MaMo
- ometanje moto veština
73
uslovljeno treptanje
- mlaz vazduha uz NS (zvuk)
74
Tomson, uslovljeno treptanje na zvuk se gubi
- kada se načini lezija u nivou crvuljka/jedara MaMo
75
vestibulo-okularni refleks MaMO
- fiksiranje slike u vidnom polju, pomeranjem očiju saglasnim sa pomeranjem glave.
76
BJ - emocionalno pojačavanje konsolidacije mem.
– uzbuđenje doprinosi selekciji i konsolidaciji mem.
- najodgovornija za emoc. pojačavanje
