neurobiološke osnove emocija - najbitnije - V Flashcards
1
Q
Emocija
A
– osećanja, složena, psiho-fiz. iskustva, možemo doživeti kao prijatna/ne/oba
- Ivazvane su nekom un.(biohem) i sp. pobudom
2
Q
Tri aspekta emocija
A
- ispoljavanje emocija (donekle merljivo)
- promena fizioloških reakcija
- adaptivni i motivacioni aspekt
3
Q
Paralingistička funkcija
A
– izraz lica koji prati emociju, dopuna verb. komunikacije
4
Q
Darvinova teorija emocija
A
- One pomažu preživljavanju i reprodukciji
- Univerzalna priroda ispoljavanja kod ljudi razl. kutlura
5
Q
Emocije su prema Darvinu
A
- nasleđena un. ps. stanja praćena P
6
Q
Tri principa baziranja emocija
A
- svrsihodna navika
- antiteza
- emocije su proizvod delovanja NS na organizam, nezavisno od volje
7
Q
svrsishodna navika
A
– specif. stanje se ispoljava uvek na isti način, praćeno istim
8
Q
antiteza
A
– bazične emocije imaju svoj opozitni par
9
Q
Džejms-Langeova teorija
A
– emocije nastaju kao rezultat fizioloških Rk
10
Q
prema Džejms-Langeova teorija
A
- Fiziološke rk -> emocije
- Srce radi ubrzano -> osećam strah
- Ljudi su tokom evolucije stekli SB da reaguju na sp. i un. telesne znake - ispoljavanjem emocija
11
Q
Fiziološke promene JESU emocije - bez njih, nema emocija
A
emocije postoje i u odsustvu fiziol. promena
12
Q
Kenon i Bard
A
– doveli u pitanje Džejms-Langeovu teoriju
- Presek životinja
13
Q
Kenon i Bard - Presek životinja
A
– ne može se prenositi telesna senzacija sa perferije na CNS - životinje IPAK proživele emocije
14
Q
Nekonzistentnost fiziol. Rk i emotivnog doživljaja
A
Strah prati ubrzan rad srca, smanjen rad creva i znojenje – takve Rk i kod bolesti
15
Q
Ako emocije nisu ništa drugo od fizioloških Rk na S
A
trebalo bi da se ugase sa normalizacijom fiziološke funkcije
16
Q
em. Traju duže od pratećeg fiziološkog stanja
A
- odvijaju se u njegovom odsustvu
17
Q
mnoge emocije nisu praćene
A
fiziološkom promenom
18
Q
Kenon-Bardova teorija
A
– HTAL i TAL imaju ključnu ulogu u medijaciji emocija, regulaciji znakova, prenođenju info do korteksa - vrši se k. obrada emocija
19
Q
info o S pristižu do kortikalnih senzornih zona
A
- kora šalje komande kojima menja telesne funkcije
20
Q
Kenon, emocije nastaju
A
kad signali pristignu u TAL
21
Q
Karakter emocija uslovljene su aktivacijom talamusa
A
Exp. sa mačkama bez korteksa
22
Q
Exp. sa mačkama bez korteksa
A
– ispoljavala lažni bes
- rk u odsustvu svesnog iskustva (ima pravi bes)
- Može nastati spontano/blagom stimulacijom
- Gasi se nakon uklanjanja S
- Nakon transekcija mozga – utišava i nestaje
23
Q
Šahter i Damasio
A
(redefinisali shvatanje Džejms-Langea)
24
Q
Šahterova kognitivna teorija emocija
A
– postoji individualna interpretacija viscelarne aktivacije
25
emotivna stanja zavise od
- interpretacije na osnovu prethodnog isksutva
- Šahter - dokazao stanovište da moždana kora u dobroj meri konstruiše emocije
26
Šahter: korteks kreira kognitivni odgovor na promene fizioloških parametara
- Odgovor je saglasan očekivanjima ili društvenom kontekstu
27
Damasio
emocije su priča koju mozak kreira da interpretira telesne reakcije
28
Neuralna polja odgovorna za ispoljavanje emocija i subjektivno emocionalno iskustvo
- dokaz da moždana kora ispoljava i obrađuje emocije
29
Dekortikovan pas i lažni bes
- Kontrola emoc. odgovora je ispod nivoa kore
- Neokorteks inhibira i obuzdava em RK.
30
Pejps, autopsija Ž obolelih od besnila
- Pejpsovo emocionalno nervno kolo - centri em. P
31
Pejpsovo emocionalno nervno kolo - centri em. P
o Mamilarno telo HTAL
o Prednji TAL
o Pojasna kora
o HC
o Forniks
32
Pejpsovo emocionalno nervno kolo - centri em. P + pridružena
- BJ (LMB)
33
Limbički sistem
- Mamilarno telo HTAL, prednji Tal, pojasna kora, HC, Forniks, BJ
34
Klever i Bjuse – sindrom obostranog uklanjanja slepoočnog režnja kod primata, majmuna
- Isti sindrom se dobija i uklanjanjem samo BJ
35
Majmun sa oštećenim BJ
- Ne ispoljava strah i agresivnot
- Ispoljava oralnu tendenciju poznati ob.
- Hiperfagija
- Vizuelna agnozija – ne prepoznaje ob. uprkos očuvanoj viz. percepciji
- Hiperseksualnost
36
Olds & Milner – pacovi - Elektroda u mozgu,
šok ako su u određenom delu kaveza
37
Kada je elektroda u jedru accumbent, septalnoj regiji i HTAL
stalno se vraćali u zabranjeni deo kaveza
38
Pacov sam sebe šokira papučicom - ponavljaju autostimulaciju dok ne padnu
naknadno formulisana H o psotojanju centra za uživanje
39
centar za uživanje
- mezolimbčki sistem
- nucl. accumbens, septalna regija i HTAL
40
stimulacija medijalngo snopa
- izaziva potkrepljenje
41
stimulacija BJ
- izaziva strah
42
zaljubljeni
– insula i prednja pojasna kora + smanjena akt. zadnje pojane kore, bademastih jedara i PFC
43
Tuga
- jača pojasna kora, insula, moždani most
44
ljutnja
- moždani most i leva prednja pojasna kora
45
Lejnove 4 oblasti koje se aktiviraju pri proživljavanju svih emocija
- Prednja pojasna kora + medijalna prefrontalna kora
- prednja insula
- desna slepoočna kora
- zadnja pojasna kora
46
prednja pojasna kora i medijalna prefr. kora
- uspostavljanje reprez. em. stanja
47
prednja insula
- obrada viscelarnih info
48
desna slepoočna kora
- složene senz. diskr. em- S
- za povlačenje mem. zapisa sa em. sadržajem
49
zadnja pojasna kora
- regulacija autonomnih f
50
pojasna kora ima
- prednji
- zadnji deo
51
prednji deo pojasne kore prima
- info iz intralam. jedara
- dopaminski aksoni
52
V sloj prednje pojasne kore alokorteksa
- vretenaste Ć
- za smeh kod beba
53
eeg prednje pojasne kore
- 4-7Hz talasi kad se rešava m. zadatak
- uzbuđeni/anx – ne registruju se talasi - lekovi za smirenje - ponovo uspostavljanje
54
zadnji deo pojasne kore
- šestoslojni sloj
- zadužen za kognitivno nijansiranje
- aktivan na reči bez emocionalnog sadržaja
55
prednji deo pojasne kore bio je aktiviran na reči sa
- em. sadržajem
56
Bademasta jedra
– strukture bademastog oblika, unutar medijalnog dela slepoočnog režnja obe moždane hemisphere
57
BJ su
- Važan deo limbičkog sistema - zajedno ispoljavaju emocije
58
oštećenje BJ
– nemaju Sb prepoznavanja straha na licu drugih, problem sa Pa
59
BJ se aktiviraju tokom
- Aktivna na prepoznavanje tužnih/strah lica
60
BJ su centralna struktura u
- ispoljavanju straha
61
građa BJ
- bazolateralna jedra primaju info iz senz. si.
- kortikomedijalna jedra
- centralno jedro
62
centralno jedro aktivira
- tri aspekta em. odgovora
63
centralno jedro ima projekcije na
- LAT HTAL
- PGA - promene P
64
OFC
- Prima info iz Fr korteksa i senzornih sistema
- Projekcije na LIMB
65
Fineas Gejdž – postao grub, pre ki svadljiv
OFC uključen u ispoljavanje emocija i oblikovanje L
66
P pod kontrolom OFC
– anx, apatija, iritabilnost, impulsivnost, nedostatak emocija prema drugim ljduima
67
OFC je mesto integracije
- info iz sp. i un. izvora
68
hemisferna valenca
– kod emocija dominacija desne hemisphere
69
Hipoteza hemisferne valence
- Lhem – obrada pozitivnih emocija
--- (Dominantna u proživljavnaju emocija)
- DHem – obrada negativnih emocija
--- (dominantna u prepoznavanju emocija)
70
Lhem – obrada
pozitivnih emocija
--- (Dominantna u proživljavnaju emocija)
71
DHem - obrada
negativnih emocija
--- (dominantna u prepoznavanju emocija)
72
Foto srećni izraz lica – protok krvi povećava i kad se ukloni
- leva slepoočna oblast snažnije reaguje
73
Foto ljut izraz lica – opada protok nakon prestanka S
- desna slepoočna oblast se aktivira
74
Plutčik – 4 para opozitnih emocija
- Radost/tuga
- Privlačnost/gađenje
- Bes/strah
- Očekivanje/iznenađenje
- Sve ostale kao derivate ovih
75
Ekman – najmanje 6 osnovnih izraza lica koji prate specif. emocije
- U prilog Darvinovoj univerzalnosti
76
Nervna kontrola izraza lica
- Faci mimika – kontrakcija mreže 40ak mišića – pokrivaju skelet lica (viscerokranijum)
77
Fac mišići
- površinski
- dubinski
78
površinski mišići
– pričvršćeni za kožu lica
79
dubinski mišići
– pričvršćeni za lobanjske kosti
80
Fac mišići inerviraju
- VII kranijalni – Ak facijalnog jedra inerviraju površinske mišiće
- V kranijalni – retikularno jedro m. mosta kontroliše duboke facijalne mišiće
81
VII kranijalni - površinske mišiće inerviraju
Ak facijalnog jedra
82
V kranijalni - duboke facijalne mišiće kontroliše
- retikularno jedro moždanog mosta
83
fac. Skeletni mišići
– pod kontrolom i SoNS i ANS
84
Voljna kontrola
- motorni korteks
85
ANS
– to facijalnog i retikularnog jedra stižu projekcija ventrFr mozga i HTAL
86
Unilat. Lezija motorne kore
- Asimetričan osmeh kada treba voljno da se nasmeše
- Smešan sadržaj – simetričan osmeh
87
Lezija ventr. Prednjeg mozga
- Smešan sadržaj – iskrivljen osmeh
- Zahtev da se voljno nasmeju – simetričan osmeh
88
Istinski emotivni izraz lica je pod
NEVOLJNOM kontrolom prednjeg mozga
89
Individualna reakciona stereotipija
o Urođene razlike na stres
90
Pravila ispoljavanja
- Društvene norme koje se odnose na stepen i Fr ispoljavanja emocionalnog izraza lica
91
Teorija urođene gotovosti
- ERk koje nisu proizvod učenja i ne mogu se razusloviti su urođene Rk (prema zmijama)
92
Fereov fenomen
– ANS Rk – ektodermalna reakcija, pojačano znojenje – korelat jakih emocija
--- Povećanje el. provodljivosti kože
--- poligraf meri SoNS
93
Aktivacija SoNS
– preživljavanje jakih emocija – Reakcija bori se/beži
94
Aktivacija SoNS - povećan
- rad srca i disanja, nivo šećera u krvi, pritisak, zenice, znojenje
95
Aktivacija SoNS - smanjen
- krvni sudovi
96
kod Aktivacija SoNS
- Aktivacija BJ, HTAL i moždanog stabla
--- Oslobađanje Ho stresa iz nadbubrežne žlezde – kortizol i adrenalin
97
pri Aktivaciji SoNS - Oslobađanje Ho stresa iz nadbubrežne žlezde
– kortizol i adrenalin
98
Bori se/beži
– cilj usmerava našu pažnju ka izvoru emocionalne pobude i mobiliše energetske i resurse – suočavanje/bežanje od opasnosti
99
Svesni emotivni dožvljaj (plašim se)
- Proizvod specif. akt. moždane kore
100
Prateće fiziološke Rk (ubrzan rad srca i disanja)
- Aktivacija subkortikalnih organa
101
Rk. Bori se i beži
- Pretnja - info o pretnnji iz vizuelnog sistema ide do talamusa
102
info o pretnnji iz vizuelnog sistema ide do talamusa
iz talamusa na primarnu senzornu koru i BJ
103
iz talamusa na primarnu senzornu koru i BJ ide info o opasnosti
BJ alarmiraju HTAL (putem stria terminalis) - HTAL aktivira SIMPATIČKI ANS i HTAL-HIPOFIZA-ADRENALNI si
104
BJ alarmiraju HTAL
- HTAL aktivira SIMPATIČKI ANS i HTAL-HIPOFIZA-ADRENALNI s
105
HTAL aktivira SIMPATIČKI ANS i HTAL-HIPOFIZA-ADRENALNI s
nadbub. oslobađaju adrenalin i kortizol
106
nadbub. oslobađaju adrenalin i kortizol
- aktivira se sinapto-adrenani Si
107
aktivira se sinapto-adrenani Si
- fiziološke Rk (brže disanje, rad srca, povećan pritisak, tenzija skel. mišića, znojenje)
