VI Flashcards
1
Q
jezičke SB
A
- da prenose ideje posredstvom zvučnih/znakovnih signala
2
Q
struktura jezika
A
o Reči semantika
o Gramatika
3
Q
struktura gramatike
A
Morfologija
Sintaksa
Fonologija
4
Q
Darvin
A
SB govora je urođena
5
Q
o 5-7m
A
– zvuci slični govoru
6
Q
7-8m
A
- slogovi
7
Q
10m
A
- razlikovanje fonema sopstvenog jezika
8
Q
1g
A
- zvuk sličan rečenici
9
Q
3g
A
tečan govor
10
Q
Deca odrasla u soc/akutičnoj izolacij
A
- nemi
11
Q
Senzitivni period
A
- rane faze života
12
Q
Čomski, H:
A
čovek ima urođenu SB da koristi j. i da se rađa sa specijalizovanim nervnim kolom namenjenim isključivo aktivaciji jezika
13
Q
u prilog H Čomskog
A
- univerzalna rasporstranjenost j. SB unutar vrste
- gramatika i leksika se uče spotnano
- neki urođeni j. Pć., nisu povezani sa problemima u opštoj inteligenciji
14
Q
SB učenja j.
A
- specifičnija od opšte INT
15
Q
Ž
A
- jednostavan si. za komunikaciju
16
Q
Ptice pevačice
A
- samo mužjaci pevaju
- vokalne SB su urođene, melodija se uči
17
Q
Ptić u akustičkoj izolaciji
A
- ne uči da peva
18
Q
prirodni uslovi ptić
A
– uči od svoje vrste melodiju – od oca/muške jedinke
19
Q
učenje melodije kroz III faze
A
- perceptivno podešavanje na melodiju
- učenje melodije svoje vrste
- kristalizacija pesme
20
Q
perceptivno podešavanje na melodiju
A
- izložen melodiji
- izolovan, pa naknadno izložen -> trajno umanje SB da nauči da peva
21
Q
uči melodiju svoje vrste
A
- druge ako je njoj izložen
22
Q
kristalizacija pesme
A
- trajno Pa
23
Q
Nervna mreža ptica
A
- prednji mozak
24
Q
delovi prednjeg mozga ptica
A
- Viši vokalni centar (HVc)
- Robusno jedro arhistriatuma (RA)
25
- Viši vokalni centar (HVc)
- Robusno jedro arhistriatuma (RA)
- povezani su sa
- jedrom XII kranijalnog nerva u moždanom stablu
26
HVc - viši vokalni centar
- indirektno povezan sa jedrom moždanog stabla
- lezija ove projekcije --> poremećena SB učenja pesme kod mladih
- oni koji su naučili - mogu da pevaju
27
jedro XII kranijalnog nerva
- kontroliše vokalni organ SIRINKS
28
lezija bilo čega vokalnog
- gubi se SB pevanja
29
hemisferna dominacija
– lezija zona u LHem kanarinca --> remeti SB pevanja
- desna strana – ne utiče na SB
30
Veveričasti majmuni – vrisak, režanje, kevtanje
- stimulacija subkortikalnih zona -> vokalizacija
31
jezik
- nastavo iz potrebe za komunikacijom
- uslovljen pojavom SB da se pravi oruđe i sarađuje
32
afazije
- pć. govora
33
Gesner: opisao afazije
– nemogućnost poveizvanja slika ili apstraktnih predstava sa njihovim ekspresivnim verbalnim simbolima
34
Broka i Pac koji gubi govor
obdukcija – oštećenje donjeg čeonog regiona na levoj strani
35
Brokaova zona
- donji čeoni region na levoj strani
36
Vernike opisao afazije
- povreda središnjeg dela SRž
37
Zone odgovorne za jezik su u
- LHem
38
Brokaova afazija
- oštećenje lateralnog čeonog regiona
39
Vernikeova afazija
- oštećenje posteriornog slepoočnog režnja
40
Brokaovu zonu čine
- donja čeona vijuga LHem, 44, 45
- okolni čeoni region i BM ispod njih (6, 8, 9, 10, 46)
- insula i bazalne ganglije
- mali deo prednje gornje slepoočne vijuge
41
Brokaova afazija je
– otežan govor, poremećena artikulacija, gubitak melodične intonacije
- mogu da komuniciraju – imenice okej; glagoli teže
42
Brokaova afazija predstavlja
- teškoće pri ponavljanju izgovorene složene rečenice
- razumeju izgovorene reči i rečenice, ali ispoljavaju gramatičke deficite
- obuhvata deficite u sintaksičkoj obradi
43
- mogu rekonstruisati kratke rečenice, ali ne i složene
- Brokaova afazija
44
deficit povezivanja različitih delova rečenice koji se odnose na isti entitet
- Brokaova zona je deo RM – FP
45
strukture oštećene kod Brokaove zone
– mogu da budu deo nervne mreže uključene u povezivanje fonema u reči i reči u rečenice
46
nervnoj mreži uključena u povezivanje fonema u reči, reči u rečenice
- Brokaova zona – 44, 45
- oblasti leve čeone kore – 9, 46, 47
- Oblasti leve temene kore – 39, 40
- Senzomotorne oblasti između Brokaove i Vernikeove oblasti (donji sektori 3, 1, 2, 4, insula)
47
Vernikeova afazija
- Oštećenje Brodmanove zone 22 u LHem -> uloga asocijativne kore
48
teški slučajevi Vernikeove afazije
– oštećenja i u srednjoj slepoočnoj vijugi, dubokoj BM
49
suprotno od Brokeove, kod Vernikeove afazije
- govor tečan, melodičan, normalne brzine
50
kod Vernikeove afazije je
- sadržaj izgovorenog nejasan, g u izboru fonema i reči
51
karakt. za Vernikeovu zonu
- fonemičke parafazije
- semantičke parafazije
52
fonemičke parafazije
- dodavanje/oduzimanje nepostojećih glasova
53
verb/semantička parafazija
- teškoće da izaberu reč koja najviše odgovara značenju koje su želeli da iskažu
54
Vernikeova zona obavlja
- sem. Obradu izgovorene/pročitane reči i povezuje zvuk/simbol sa značenjem
55
kondukciona afazija
- razumeju jednostavne rečenice, mogu da izgovore smislen govor
56
simptomi kondukcione afazije
- Ne mogu da ponove rečenicu, efikasno povežu foneme prave fonemske parafazične greške
- Ne mogu lako da imenuju slike i ob. u testu imenovanja objekata.
57
prema Vernike-Gešvindovom modelu
- Vernike i Broka su spojene LUČNIM SNOPOM
58
Info iz Vernikeove – odogovrne za sem. Sadržaj i razumevanje se prosleđuju
- u Broakovu zonu --> vrši se fonološka obrada i formulisanje komande u vokalnom traktu
59
verovalo se da oštećenje lučnog snopa
- remeti dvosmerne veze Vernikeove i Brokaove zone
- da je kondukciona afazija posledica tog oštećenja
60
trajne kondukcione afazije uslovljene su oštećenjem
- Leve gornje slepoočne vijuge i donjeg dela temenog režnja (39, 40)
- Oštećenje može da obuhvati levu primarnu auditivnu zonu (41, 42), insulu, bm ispod tih regija
61
lučni snop
- samo deo si. neophodnog za povezivanje fonema u reči i koordinaciju artikulacije govora
62
Transkortikalna motorna afazija
- uslovljena presecanjem veza govornih zona i zona za kontrolu govora
63
kod transkortikalne moto afazije
- SB govora očuvana, jer je očuvana veza sa Vernikeovom zonom
64
simptomi transkortikalne motorne afazije
- ne mogu da imenuju moguće radnje sa objektom
- ometena inicijacija govora
- očuvana mogućnost ponavljanja
65
(transkortikalne?) Afazije mogu biti uslovljene oštećenje
- leve dl. Čeone oblasti, dela asoc. kore ispred i iznad Broka
66
leva dl. deo Čeone oblasti, dela asoc. kore ispred i iznad Broka
- Deo odgovoran za usmeravanje Pž i održavanje viših izvršnih akt. koje su neophodne pri izboru reči
- Ne mogu da imenuju moguće radnje sa objektom
67
Afazija može biti uslovljena oštećenjem
leve pomoćne motorne oblasti (SMA), iznad motorne zone
68
- oštećenje leve pomoćne motorne oblasti (SMA), iznad motorne zone
učestvuje u inicijaciji govora
69
el. stimulacija SMA kod normalnih
– nevoljna vokalizacija/nemogućnost progovaranja
- aktivira se u testovima produkcije govora
70
Globalna afazija
- gubitak SB da se razume jezik, formuliše govor, ponovi izgovoreno
- govor sveden na par reči
- ponavljanje iste reči
71
kod globalne afazije se zadržava
- SB produkcije nenamernog automatskog govora – uzvici pri događajima
72
klasična globalna afazija
- praćena paralizom desne strane tela i lica
73
klasična globalna afazija je uzrokovana
- oštećenjem čeonih govornih zona, bazalnih ganglija, insule (kao kod Broka), gornje slepoočne (kod kondukcione afazije) i posteriornih govornih zona (kao kod Vernike)
74
dom LHem
- Gešvind – 65% ljudi – gornja površina slepoočnog režnja (obuhvata Vernike zonu) veća u L, nego DHem.
- Broka nešto veća
75
PET, Dom Hem
- snažnija akt. leve pri prezentaciji govora
76
Auditivne zone DHem
- važnija uloga u percepciji muzike
77
96% desnorukih, 70% levorukih
– kontrola j. SB je locirana u LHem.
78
Domianacija DHem u kotnroli govora
– jako retko, nezavisno od dominantnosti ruke
79
kod isključivo levorukih, jako malo
– obostrana reprezentacija govornih zona, odsustvo hemisferne dominacije
80
vada procedura potvrdila
- dom LHem u lingvističkim SB
81
vada procedura
Ubzrigava se u karotidnu arteriju NATRIMJUM-AMITAL
82
10 min nakon ubrizgavanja natrijum amitala
- Anestezija hemisphere -> IC hemiparalizovan, gubi senzornu osetljivost na suprotnoj strani tela
- Prolazni gubitak govora, kada se ubrizga samu u levu karotidnu arteriju
83
DHem – uloga u
- komunikativnoj i emoc. prozodiji, naglašavanju, tajmingu, intonaciji
84
Lezije prednje DHem
- neadekvatna intonacija
85
posteriorne lezije DHem
– ne prepozanvanje emoc. tona onih sa kojima razgovaraju
86
Uloga u pragmatic jezika
DHem
- Lezija DHem – problem uklapanja reči u koherentni narativ/konverzaciju
87
aleksija
- neSB čitanja
88
Agrafija
- neSB pisanja
89
aleksija i afrafija mogu nastati
- kao posledica povrede mozga
90
Aleksija bez afazije – nije posledica oštećenje centra/si za čitanje
- posledica oštećenja veze vizuelnih i govornih zona
91
Razvojna disleksija (10-30% dece) – porećemaj čitanja
- tendencija čitanja unatrag
- najviše dece sa disleksijom je levoruk
--- možda je uslovljena deficitom hemisferne specijalizacije
