strukt. grupe Flashcards
prema složenosti može razlikovati
- male grupe
- organizacije
- velike grupe
male gr.
- strukt.
- malobrojnost omogućava da funkcionišu bez složene strukt, uz jednostavne, čestp nepisane grupne norme
organizacije
- razlikuju se od običnih strukt grupa po stepenu org.
- jasna podela zadataka i uloga, propisana nizom fomalizovanih akata
- grupa sastavljena od gru. koje su u hijer. odnosu i čije su akt. koordinisane
velike dru. gr.
- od org. se razlikuju po još složenijoj strukt. i brojnosti
- države
prema intenzitetu interpers. odnosa, razlikuju se
- prim. grupe
- sek. grupe
prim. grupe
- jaka em. povezanost
- prisni odnosi
- živa interakcija
- snažna vezanost
- identifikacija
sek. grupe
- manji stepen bliskosti i em. povezanosti
- unutar njih više prim.
struktura formalno utvrđena
- form.
- neform.
neformalne grupe
- t se stabilizuju neki odnosi među članovima, uloge koje im pridaju, P koja se očekuju,
- neformalna pravila, nepisana
formalne gr.
- formalna, pisana pravila koja definišu uloge i odnose među članovima
- neće svi odnosi biti formalni
- unutra neform.
podela grupa na osnovu pripadnosti
- vlastite
- tuđe
grupe kojima pripadam
- vlastite
- podela važna
postoji pristrasnost prema članovima
- vlastite grupe
grupna kohezivnost
- sila koja drži članove na okupu, omogućava postojanje grupe
- bazična osobina
kohezivnost je karakt.
- grupe, ne članova
visoko koh. gr. može imati i visoku entitativnost
- ali obrnuto ne mora
solidarnost
- spremnost na zaj. akciju i podršku
Festindžer - koh - rez. svih sila
- koje deluju na članove da ostanu u grupi
Festindžer merio jednu najvažniju silu
- pitao koliki br. naj. prijateljaim je iz te grupe vs. drugih
indikator kohezivnosti
- međusobna privlačnost
- samo jedan? zašto ne samo o njemu
problem raznovrsnih ind.
- međusobna povezanost nije visoka
- ne mogu se objediniti u skor
mere kohezivnosti pokazuju
- nisku koh
2 vrste kohezivnosti
- soc (em)
- koh. s obzirom na z.
soc. - em. kohezivnost
- međusobna naklonost koja postoji među članovima grupe
- merenje međusobne naklonosti
soc. - em. koh. se može odnositi i na privlačnost grupe
- privrženost timu, ponos što su članovi
koh. s obzirom na z.
- zajednička posvećenost grupnim ciljevima i uviđanje da postizanje cilja zahteva zajednički napor i angažman
- daju sve od sebe da ostvare cilj
kolektivna kohezivnost
- postojanje izraženog grupnog identiteta
- zasnovano na razlici (T samokarakt.) između pers. i soc. privlačnosti
pers. privlačnost
- nema veze sa grup. pripadnošću
soc. privlačnost
- privlačnost neke osobe, jer sa njom delimo zajednički grupni identitet
soc. privlačnost je privlačnost grupe koja je
- persifikovana u pojedincu
t. samokarakteriziacije - kolekt. koh. je glavni oblik
- koh.
- soc. koh. treba definisati preko soc. privlačnosti
na uzajamnoj pers. privl. može da se zasniva
- koh. malih grupa
u koh. grupama jače je
- osećanje zadovoljstva i prilagođenosti
- veća em. podrška
- obično veći učinak zbog koordinacije
koh. bitna kod sportskih timova
- čak i onih nezavisnih (to počiva na posvećenosti gr. cilju)
meta analize razrodnih gr. - odnos koh i postignuća je
- recpiročan
učinak više utiče na koh.
- nego što koh. utiče na učinak
ako se članovima da bolji feedback
- koh. će se povećati
ako postave normu niske produktivnosti
- koh. može da smanji efikasnost
povećati uzajamnu naklonost
- sličnost članova
- prihvačenost gr. ciljeva
- važnost gr. ciljeva
- koh. je veća u manjim gr.
koh. jačaju i F koji jačaju gr. identitet
- postojanje zaj. simbola i rituala
- distinkt. obeležja u odnosu na druge gr
koh. doprinosi i
- nadmetanje sa drugim gr
- nagrađivanje za Un cele grupe, ne pojedinca
visoko koh. mogu biti em. zahtevne
- i tendencija da se izoluju
- nepovezani članovi mogu da se osećaju zapostavljeno
koh. grupa vrši veći uticaj na članove
- veći stepen konformiranja
- slabiji otpor grupe
- pritisak na poštovanju gr. normi
- izbegavanje konfrontacije
- teže ispravljanje greške
jaka soc. kohezivnost
- promena stava grupe može da ima neg. posledice
grupna zaslepljenost - groupthink
- pripisuje se prevelikoj koh.
- nije dovoljan uslov prema Đenisu
- (nije ni nužna, ali ni dovoljna)
moć kod kokošaka
- dominantne kljucaju podređene kako bi pokazale svoju dom.
hij. dom. se obično uspostavlja kroz takmičarske interakcije
- relativno stabilna
- pomaže održanju stab. unutar gr.
- razl. vrste hij. zasnovanih na drugačijim osnovama
moć
- proizvođenje nameravanih ef.
2 načina upotrebe termina moć
- moć kao potencijalni uticaj
- moć kao kontrola nad resursima
moć je potencijalni uticaj
- SB da se utiče na druge
uticaj je
- realizovana moć
Veber, moć je
- izgled da se u okviru jednog dru. odnosa sprovede sopstvena volja, uprkos otporu, bez obzira na čemu se zasnivaju ti izgledi
moć osobe A nad osobom B je
- snaga kojom A može da utiče na B
neg. moć - reaktanca
- kad opažena namera A da utiče na osobu B, izaziva otpor kod B ili suprotno P od nameravanog, jer B takav uticaj opaža kao pretnju po vlastitu slobodu
moć preko kontrole nad resursima, Šo
- moć je kontrola nad potkreplj.
moć kao ctrl nad potkrepljivačima - osoba A ima moć nad B
- u onoj meri u kojoj može da je nagr/kažnjava
moć može da se def. kao
- relativna kontrola nad vrednim resursima
- fiz/eko/soc.
ako moć def. preko potencijalnog uticaja
- moć A nad B ne postoji, bez pristanka B da A ima moć nad njom
ako moć definišemo kao kontrolu nad resursima
- ne interesuju nas stvari ef. kontrole
Rasl, moć u dru naukama =
- energija u fiz.
Rasl, 3 vrste uticaja na ljude
- direktnom fiz. silom
- putem nagr. i kazni
- uticanjem na stavove i mišljenja, propagandnom u njaširem smislu
Frenč i Rejven, svoja klasifikacija moći - 5+1
- nagrađivanja
- prisile
- referentna
- legitimna
- stručnjačka
- informisanosti
moć nagrađivanja
- A nad B
- počiva na opažanju B da A može da je nagradi
nagrada kod moći
- poz. potkr. - jačanje prijatnih S
- neg. potkr. - smanjivanje neprij. S
snaga moći nagrađivanja zavisi od toga koliko je
- očekivana nagrada privlačna B i koliko je p
- može biti nepersonalna - novac
- personalna - pohvala
moć prisile
- počiva na opažanju B da A može da je kazni, ako ne ispuni očekivanja
moć prisile zavisi od toga
- koliko je B stalo da izbegne ono čine joj je zapraćeno
- koliko je pretnja kredibilna
moć nagrađivanja i kažnjavanja
- se neizjednačavaju
- imaju razl. posledice
- nisu ista moć
motiv. za nagrađivanim P ostaje i kada
- osoba koja nagrađuje nije prisutna - nagr. doprinosi razvoju L
kazna rađa otpor
- zahteva stalan nadzor
- prestati sa P, ako nema strah od kazne
- služi za kontrolu sp. P
kazna nije uspešna za uticanje na
- stavove i uverenja
referentna moć
- identifikacija osobe B sa osoboma A
- B želi da se P kao A, da isto iszgleda, ima stavove i vrednosti
referentna moć ima najveći obim
- može uticati na bilo šta
afektivne veze koje stvaraju influenseri su
- osnova referentne moći
legitimna moć
- opažanje B da A ima pravo da mu propiše kako da se P
- šriznata, prihvćena moć
autoritet
- priznata, prihvaćena moć
- iz poštovanja soc. i gr. normi
poslušnost harizmatskom autoritetu
- opravdava se spec. osobinama i kvalitetima osobe koja ima moć/poretka
harizmatična L utiče na dr. zato šo se oni dive
- njenim SB i idejama
- oni je slede zbog harizme koju ta osoba ima
tradicionalni autoritet
- poštovanje ustaljenih običaja, tradicije, normi
- iz poštovanja običaja i predaka
racionalno-legalni autoritet
- priznavanje zakona i pravnog poretka
- legitimna, jer se zasnova na formalno priznatim pravilima i prodecurama
Frenč i Rejven, nekoliko vrsta legitimne moći
- moć položaja
- moć reciprociteta
- moć eksperimentatora
moć položaja
- prihvaćena soc. strukt. koja uređuje odnose između uloga
- mladi slušaju starije…
- objedinjuje Veberov tradicionalni i racionalno-legalni autoritet
Veber - vlast nasstoji da probudi veru u
- svoju legitimnost
moć reciprociteta
- ako nam neko učini, u moralnoj obavezi smo da mu vratimo istom merom
moć nemoćnih (soc. odgovornosti)
- da pomognemo nekome ko je nemoćan i zavisi od nas
moć eksperimenta - Milgram, poslušnost autoritetu
- 2/3 IC nastavlja da daje špk, samo zbog instrukcije expera koji nema moć kažnjavanja za odbijanje poslušnosti
stručnjačka moć
- uverenje osobe B u stručnost A - te da joj treba verovati
moć influensera, povećava se sa
- kombinacijom stručnjačke i referentne moći
- bitno je poverenje u dobre namere
moć informisanosti - dodao Rejven
- izvedena iz stručnjačke
- zasniva se na info koje A saopštava
- ne izvodi se iz osobina A, već kvaliteta i važnosti info, log. argumentacije
moć informisanosti NIJE
- soc. zavisna - ostale jesu
- jer nije povezana sa konkretnom osobom koja prenosi info
oni koji imaju moć davanja/uskraćivanja info
- formiraju realnost u kojoj neko živi
- time utiču na njegovo P
soc. moć se zasniva na
- opažanju osobe koja trpi moć
moć zavisi od motivacione osnove osobe
- B
moć osobe A nad B može poticati iz više izvora
- i svaka moć ima oblast na koju se odnosi
A može imati moć nad B, ali istovremeno i
- B nad A
moć je
- SB da se utiče na drugu osobu
korišćenje moći
- različite taktike uticaja
refer. moć jača
- razvijanjem naklonosti prema osobi koja ima moć
- moguće preko razvijanja nesigurnost/manje vrednosti kod sledbenika
povećati vlastitu moć
- minimizovanjem drugih, osporavanjem ili dobronamernosti
posedovanje moći ima
- prim. i sekundaran (odložen) ef.
posedovanje moći u grupi
- povećava privlačnost grupe i vezanost za nju
- veće zadovoljstvo
- prestiž i status
- više Pž i uvažavanja
onaj ko ima moć ima i svest o vlastitoj moći
- dovodi do samopouzdanja i osećanja sigurnosti
- aktivne, motivisanije za postizanje cilja
moćne osobe pokazuju i bolje k. akt.
- efikasnije u postavljanju ciljeva, donošenju odluka, usmeravanju pž.
- slobodnije u iznošenju miš, autentičnije, nezavisnije u suđenju
Ekton - moć teži da kvari
- apsolutna moć kvari apsolutno
-
Ekton, osoba koja ima moć težiće da je što više koristi kao sredstvo
- za ostvarivanje svojih ciljeva
- moć postati važnija od drugih vrednosit
Kipnis - studenti imaju ulogu supervizora
- jedni mogli da se oslone na legitimnu moć i moć ubeđivanja
- drugi mogči i da novčano nagr/kaz i otpuštaju ljude
Kipnis, supervizori iz II gr težili da povećaju
- soc. distancu u odnosu na one sa manjom moći
- smatrali da podređene treba stalno gledati, potcenjivali njihove SB i un.
- prenaglašavali sopstvene SB
exp. van Klif, studenti u parovima prepričavali skorašnji neprijatan i težak događaj
- nisu sebe opisali moćnima - fiziol. i em. rk. usklađene sa osobom koja priča
- sebe opisali moćnima - nisu empatično reagovale na loše stanje sagovornika
— nivo saosećanja opadao na veliku uznemirenost
moć može dovesti do
- pogr. opažanja
- preuveličavanja vlastitog značaja
- neosetljivosti za stvarne potrebe članova gr
- opažanja drugih kao instr. za postizanje vlastitih ciljeva
moćni potcenjuju one ispod
- jer sebe smatraju zaslužnim za postignuće podređenih
- precenjuju vlastite zasluge, potcenjuju od podređenih
što je moć veća
- evaluacije drugih - neg.
- samoevaluacije - pozitivnije
posedovanje moći dezinhibira
- antisoc. P u odnosu sa drugima
Stanfordski zatvorski exp. - uloge zatvorenika/stražara
- nekontrolisana moć straža — dovela do zloupotrebe
- ponižavanja, ps. tortura, zastraživanje
- umesto 2 nedelje, prekinut nakon 6 dana
oni koji trpe moć su
- oni kojima neko drugi ograničava slobodu
- stavlja ih u zavisan položaj
nastavnici oslanjali samo na moć prisile i kažnjavali neposlišne
- nije imalo ef. na duže staze
- dovelo do pogoršanja ukupne atmosfere
oni koji trpe moć prema onome ko je poseduje
- teže da steknu naklonost
- da razionalizuju zavisnost idealizovanje moćne osobe
- pažljivije prate postuke i raspoloženje - predviđaju postupke i posledice po sebe
- osećanje nesigurnosti i nesamostalnosti, pasivno P
