nenasilne akcije Flashcards
1
Q
namere drugih se mogu promeniti
A
- pružanjem pomoći
- ubeđivanjem
- prijateljskim razgovorom
- pozivanjem na zaj. vrednosti
2
Q
nenasilne akcije su češće od
A
- nasilnih akcija
3
Q
ekstremni oblici konf. P - nasilje prema sebi
A
- štrajk glađu, samospaljivanje
- šteta vlastitoj strani ima snažan ef. na promenu stavova i P drugih
4
Q
nasilje prema sebi u konf. P može da izazove kod drugih osećanje
A
- stida, divljenja i saosećanja
+ šridobijanej treće strane
5
Q
Šarp, nenasilne akcije su najefikasnije sredstvo u borbi
A
- građana protiv diktatroskih režima
- pregovori nedovoljni
6
Q
Šarp, strane države će nedvosmisleno pomagati dikatoru zbog političkih i eko. interesa
A
- ili cilj da sami preuzmu političku i vojnu kontroliu
7
Q
oružani otpor ne pogađa diktature gde su najslabije
A
- već gde su najjače
- one nastoje da provokacijama i brutalnostima isprovociraju nasilan otpor i represiju prikažu kao borbu protiv nasilja
8
Q
Šarp, protiv diktature najbolji
A
- protesti
- nesaradnja
- štrajkovi
- bojkot…
9
Q
pregovaranje
A
- pokušaj da strane dođu do obostrano prihvatljivog rešenja kroz neposrednu kom.
- da bi bile spremne za to - konf. mora da bude prepoznat od obe - da sazri
10
Q
konf. je zreo najčešće kad je eskalirao do postojanja
A
- uzajamno povređujuće pat-pozicije
11
Q
uzajamno povređujuća pat-pozicija
A
- obe stane uviđaju da ne mogu da postignu svoj cilj, a ne odgvara im trenutna pozicija, jer ostajanje u njoj nanosi štetu i vodi katastrofi
- to ne znači da su im iste pregovaračke pozicije
12
Q
Pruit i Rubin - T dvostruke brige
A
- P u konf. je posledica 2 nezavisna motiva
13
Q
T dvostruke brige - uzrok konf. P je posledica 2 motiva
A
- brige o sebi
- brige o drugom
14
Q
motiv briga o sebi
A
- vođenje računa o l. ciljevima, posledicama ishoda po nas, zainteres. za naše potrebe, aspiracijama
15
Q
motiv briga o drugom
A
- vođenje računa koliko će dr. strana biti zadovoljna mogućih ishodima, koliko su njene potrebe i interesi zadovoljeni
- povezana sa staranjem da uspostavimo što bolje odnose sa drugom
16
Q
pogrešno viđenje krajnosti motiva briga o sebi/drugom
A
- kao ili/ili kontinuum
- kao da se međ. isključuju
- l. ciljevi vs. dobri odnosi
17
Q
distributivni pristup rešavanju konf.
A
- u konf. kao da postoji dobit koja se mora raspodeliti stranama u sukobi
- A dobija sve - kompromis - B dobija sve
18
Q
kompromis
A
- polovično rešenje, obe strane podjednako dobile/izgubile
- ili pobednik i poraženi (gubitnik)
19
Q
konf. ne-nultog zbira zahtevaju da se i sami konf. i rešavanje sagledaju u
A
- integrativnom modelu, koji će zameniti distributivni model
20
Q
integrativni model
A
- dobit nije fiksirana, suma dobitaka strana nije konstanta
- mogući ishodi koji su po distrib. modelu nemogući
21
Q
integr. model, ishodi koji u distrib. modelu deluju nemoguće
A
- obe strane dobile što žele - win-win
- obe gubitnici
22
Q
model dvostruke brige
A
- sagledavanje konf. kao sit. u kojoj ishodi po obe strane ne moraju biti recipročni, već rel. nezavisni - pomaže da brigu o sebi i drugom posmatramo kao 2 brige u principu nezavisne
23
Q
model dvostruke brige
A
I briga o sebi
- velika
- mala
II o drugom
- velika
- mala
- razlike po intenzitetima
24
Q
povlačenje
A
- mala briga i za vlastite i tuđe interese
- emp. (pokazuje da nekad i velika briga dovodi do toga)
25
kod povlačenja
- polazi se od toga da nema smisla gubiti vreme
- problem nastavlja da postoji
- odnosi mogu da se pogoršavaju
- u osnovi strah od konf.
26
izbegavanje konf. korisno kada
- otvorena konfrontacija suviše opasna, ugrožavajuća
- čekati povoljniji trenutak
- prikupiti više info
- ojačati poziciju
27
kod povlačenja rađa se
- bes
- neprijateljstvo
- osećanje krivice
- smanjeno samopoštovanje
28
popuštanje
- više vode računa o potrebama drugihh, nego svojim
- najvažnije zadržati dobre odnose
- izbegavanje konfrotacije
- postepeno smanjivati zahteve ili odustati od pregovaranja/prihvatit šta traži druga strana
- inače insistiraju na vlastitim interesima, dok su sigurni da time ne štete drugoj strani
29
popuštanje kao strategija
- kad je građenje odnosa važnije od predmeta sukoba
- nama nebitna odluka, drugima važna
- kad je soc. poželjno
30
popuštanje vodi smanjenom
- samopoštovanju
- frustriranosti
- uticaju i poštovanju
- to P kao znak slabosti
31
nadmetanje
- vode računa o svojim, a zanemaruju tuđe interese
- kompetitivno
- može se razviti u neg. brigu
- posmatraju sukob kao samo JEDAN pobedni, a drugi gubitnik
- treba pobediti ljude
32
neg. briga
- želja da druga strana pretrpi što veću štetu
33
ispoljavanje nadmetanja
- dom. u kom
- ponavljanje zahteva
- prikrivanje info
- postavljanje ultimatuma
- obrana, zbunjivanje
- izazivanje osećaja krivice
34
korisnost nadmetanja
- neophodna brza rk.
- primena nepopularne odluke
- ubeđeni da smo u pravu
- kvari odnose sa drugom stranom
- nezgodno održavati rezultate
35
rešavanje problema
- vodi računa o obe strane
- najpoželjnije i najefikasnije
- nisu protivnici, već saradnici
- saradničko P
36
rešavanje problema
- napada se problem, ne druga strana
- konflikt se lakše rešava, ako se zajednčki radi
- efikasnost
- traganje
- obe strane na dobitku
37
konflikt kao prolazna etapa u međusobnim odnosima
- briga za druge može biti aut, ili instrumentalna
38
saradnja minimizuje
- neg. emocije, nepoverenje
- vodi kom, angažovanju, testiranju H, razumevanju
39
integrativni potencijal - šansa da postoji ishod u kom obe strane dobijaju
- zahteva dosta t i napora
- rešenje jedino nađenom ako obe strane tragaju za njim
40
Pruit i Robin, eskalacija konf.
- blaže taktike se zamenjuju oštrijim
- nove sporne teme
- oživeti neslaganja iz prošlosti
- više ljudi
- menja se cilj strana (prvo bilo važno postići cilj, sada pobediti)
41
konf. gura ka eskalaciji
- razbuktavanje procesa konfliktnih stavova i opažanja
- opažanje strana sa nepoverenjem i optuživanjem
- tumačenje tuđih/vlastitih postupaka se razlikuje - prostor za pristrasnosti
42
najopasnija promena u konf. ka eskalaciji
- promena u suđenju i P
- bujanje neg. emocija
- dovoljno da jedna strana počne da jača neg. osećanja i stavove
43
eskalaciji vodi i nepostojanje mehanizma
- za regulisanje konf.
- gde nema pravila koja regulišu P u konf.
- kad postoje pravila, visoka kompetitivnost može da prođe bez eskalacije
44
de-eskalacija konf.
- proces smirivanja i ublažavanja tenzija između strana
- izbeglo zaoštravanje sit.
- mirno rešenje
45
postupci de-eskalacije konf.
- obostrano odustajanje od komp. taktika
- postepenih recipročnih ustupaka
- nalaženje nadređenog cilja
- simb. gestovi i izvinjenje
-
46
rešavanje problema
- odustajanje od korišćenja sile, kad su pregovori u toku
47
Ozgud, strategija postepenih recipročnih ustupaka
- trka za nuklearni rat
- I - javno saopštavanje, znak dobre volje - napraviti ustupke konkretnoj strani (da nose rizik za stranu koja ih pravi)
- ako druga strana napravi ustupak, prva napravi novi srazmeran tom
- serija recipročnih - ne dovode do rešenja konf, već doprinose da se time počne
- uspešno pogotovo ako počne moćnija
48
strana koja čini ustupak, ne sme dozovoliti
- da ga druga strana eksploatiše
- mora biti spremna na eskalaciju konf. druge strane istom merom
49
pažljivo uzvraćanje ustupaka
- da se omogući status quo
50
nalaženje nadređenog cilja
- smanjiti neprijateljstvo
51
Šerif, konf. brzo rađaju uzajamno neprijateljstvo
- koje ostaje i kad konf. prestanu
- nalaženje nadređenog cilja uspešan način da se neprij. prevaziđe
- cilj značajan za obe strane, međusobnom saradnjom
52
simb. gestovi mogu značajno poboljšati
- odnose između strana u konf
- izvinjenje
53
izvinjenjem, strana koja se izvinjava daje do znanja da je
- svesna štete i patnje
- svesna vlastite odgovornosti
- da je zbog toga žao
- priznaje krivica, izražava kajanje
- važno da bude javan, dobrovoljan - da se ne protumači pogrešno
54
izražavanje žaljenja
- uzdržanije od izvinjavanja
- prepoznajemo patnju, saosećamo se sa njom
- NE PRIHVATAMO KRIVICU
55
konf. nije nužno štetan
- ni za interpers. odnose, ni za gr kojoj se dešava
- imaju korisne f.
56
strane konf.
- otvara problem koji realno postoji
- rešavanje - bolji odnosi
- bolja kom, otvoreniji dijalog
- L. napredak - asertivnost, samopouzdanje
- možda i poremećeni odnosi unutar gr.
57
2 vrste konf.
- destruktivni
- konstruktivni
58
sukob sa drugom gr.
- pokretanje snaga gr.
- povećana un. kohezija
- podstiče norme, pravila, institucije
59
sukob nekad doprinosi održanju odnosa između strana u sukobu
- da se ispolje neslaganja i neg. emocije
- vodi do konfrontacije i odmeravanja snaga
60
Kozer, konf. štetan samo gde nema
- tolerancije ni institucionalizacije sukoba
- takve gr. ugrožava rigidnost
61
dru. sa mnogo manjih sukoba je strukturno stabilnije
- od onog sa jednim konf. koji stvara razdor
62
borba protiv dru. nepravdi
- je soc. konflikt
- ne opaža se tako, jer ima institucionalizovani način borbe
