grupe i grupni odnosi Flashcards
1
Q
gr. formiraju složen hijerarhijski niz
A
- svaka grupa je deo neke veće grupe
2
Q
udruživanjem u grupu se stvara nova celina
A
- nov kvalitet, koji je više nego zbir svojih delova
3
Q
grupa ljudi može da se odnosi na više ljudi
A
- koji imaju zajedničku karakt.
- kat. - a ne grupa u ps. smislu
4
Q
soc. entitet
A
- hoćemo da kažemo nešto drugo od toga da ljudi pripadaju istoj kat.
- zajednica, celina od više ljudi, unutar koje je soc. interakcija i specif. ps. procesi
5
Q
nema jasnih granica između
A
- kat. i grupa u ps. smislu
6
Q
Tarnerova def. grupa
A
- postoji 2+ pojedinaca koji doživljavaju sebe kao pripadnike iste soc. kat.
- kriterijum je samokategorizacija
7
Q
Šo - grupa je
A
- 2+ osoba koje su u interakciji jedna sa drugom tako da jedna osoba utiče i pod uticajem je svake druge osobe
8
Q
Rot - grupa je
A
- određeni br. osoba za koje kao odlike zajedništva nalazimo bar istu ili sl. usmerenost interesovanja i makar slabu interstimulaciju
9
Q
Rot podela 2 kat. grupa
A
- strukturisane
- nestrukturisane
10
Q
strukt. grupe
A
- prave, u užem smislu
11
Q
nestrukt. gr.
A
- gr. u širem smislu
12
Q
5 karakt. koje određuju strukt.
A
- zajednički cilj članova grupe, ne samo slična usmerenost interesovanja
- interakcija članova grupe, nešto više od interstim.
- si. položaja i uloga - formalni i neformalni
- pravila P, gr. norme
- svest o pripadnosti gr
13
Q
najvažnije vrste strukt. grupa
A
- male grupe
- organizacije
- velike društvene grupe - klase, država, slojevi…
14
Q
najvažnije nestrukt. gru.
A
- publika
- gomila ili masa
- soc. pokreti
15
Q
Rot, publika
A
- nestrukt. i neorgan. skupina ljudi
- u ograničenom prostoru sa Pž usmerenom na određeni ob. ili zbivanje, čije reag. je više reaktivno i receptivno, nego akt. i angažovano
- kod koje postoji relativno slaba interstim. koja dolazi do izražaja u spremnosti za uzajamnim podržavanjem P
16
Q
slučajan publika, Milgram - saradnici na znam jedan min. posmatraju osvetljen prozor na 6 spratu u NJujorku
A
- kad jedna usmeri pogled - 42% slučajnih prolaznika gledalo u istom pravcu
- 4% zastalo
17
Q
kad je 15 osoba gledalo u istom pravcu
A
86% prolaznika gledalo u istom, 40% zastalo
18
Q
zavisno od brojnosti, publika ima moć da
A
- zarazi i druge iz svoje okoline
19
Q
namerno okupljena publika
A
- bioskop, koncert….
- postoji interstim.
- smeh drugij - smejemo se
20
Q
da bi došlo do interstim.
A
- neophodno da publika bude okupljena na istom prostoru
- slušaoce radija, Rot ne ubraja u publiku
21
Q
međutim, moguće stvoriti i uslove za interstim.
A
- i kod korisnika masovnih kom.
22
Q
masa treba da označi
A
- samo brojnost, a ne posebnu vrstu grupe
- nekada se označavala nestrukt. skupine
23
Q
najčešće se pod masom/gomilom misli na
A
- privremeno okupljenu skupinu ljudi čije P odstupa od soc. normiranog P
24
Q
Le Bon - gomilu čine nromalni ljudi
A
- koje gomila privremeno preobražava
25
5 karakt. gomile, Le Bon
- impulsivnost, pokretljivost i nadržaljivost
- podvodljivost i lakovernost
- preteranost i jednostranost osećanja
- netolerantnost, autoritarnost i konzervativnost
- moralnost
26
impulsivnost, pokretljivost i nadržaljivost
- gomila nepredvidiva i teško je njome vladati
27
povodljivost i lakovernost
- int. inferiornost, neprijemčivost na argumente, mišljenje u slikama
28
netolerantnost, autoritarnost, i konzervativnost
- gomila ne trpi suprotstavljanje
- gomila žudi za vođom koji će biti gospodar
- vođa će se lako nametnuti, ako je čovek od akcije
- ako joj pristupa uz silu, sa svešću o vlastitoj nadmoći
29
moralnost gomile
- viša ili niža od moralnosti pojedinca
- spreman na zločine
- spreman i da se herojski žrtvuje
30
do promena dolazi jer utopljenost u masu daje uverenje o
- anonimnosti
31
utapanje ljudi u gomilu vodi tome da gomila zadobija kolektivnu dušu
- u kojoj se briše ind. pojedinca
32
u gomili, transf. pojedinca na kogn, afekt, i P planu
- int. inferiornost
- preterana emoc.
- nivelisanje IR
33
MekFejl - ljudi se ne osćaju anonimni, neodgovorni i svemoćni
- u masi su ređe atomatizovane jedinke, a češće su u manjim grupama, sa članovima porodice, prijateljima i poznanicima
34
suprotno gubitku samokontrole i krit. mišljenja
- pre dolazi do jačanja kritičkog miš. i samokontrole
35
istraživanja MekFejla su osporila i
- Zimbardove nalaze o tome da anonimnost i deindividuacija povećavaju agresivnost
- nekad se desi, nekad suprotno
36
studenti u SAD
- nisu imali istu mot, P se isto, delili osećanje nepobedivosti
37
obš. putem transformacije izgleda da važe samo za veoma mali br.
- ekstremnih i retkih slučajeva kolektivnog P za izuzetke, a ne za pravila
38
Šerif - dru. P je vođeno normaa
- masa ne gubi samokontroli i ne prepušta se instinktima
- javlja se usvajanje novih normi
39
gomila ili masa je grupa čije P
- odstupa od institucionalizovanih, uobičajenih načina P
- njihovo P je skoro uvek u odnosu na neku drugu grupu
- tipičan slučaj međugrupne interakcije
40
masa manifestuje neuobičajene oblike P u sit.
- kad se na nov način definišu norme o ispravnom/ne, o cilju, načinu postizanja
41
značaj u privatanju normi ima vođa
- ne zbog instinkt. spremnosti ljudi da mu se potične, već jer on obš. šta se dešava, formuliše ciljeve i izdaje uputstva
42
obš. mase soc. identitetom, Rejčer
- pojedinac se u masi pita šta je odgovarajuće za nas u ovom kontekstu kao članove ove kat.
43
Rejčer - ljudi u gr. neće slediti bilo kakve sugestije
- već samo one koje izgledaju kao odgovarajuće u terminima kat. identiteta
44
u masi dolazi do jačanja soc. identiteta
- na uštrb personalngo
45
soc. pokret
- vrsta grupe koja se definiše na različite načine
46
soc. pokret, Milgram i Toh
- spontana i široka grupa, konstruisana radi podrške si. namera ili verovanja članova
- namera je da se proizvede promena, ostvari ideja, reši soc. problem
47
soc. pokreti sprovode
- kolektivne akcije
48
soc. pokreti su u odnosu na masu
- trajnija i organizovanija grupa
- samom trajnošću izgrađuje poseban grupni identitet i prepoznatljive forme akt.
- povezani sa nekim soc. konfliktom dru. gr.
49
soc. pokrete odlikuje širok raspon organizovanosti
- kom. složenija nego lice-uz-lice
- trajniji i stabilniji
50
internet i soc. mreže psotale medijum
- za pokretanje kolektivnih akcija
51
soc. pokret može delovati kao
- potpuno horizontalna decentralizovana, umrežena organizacija pojedinaca
52
na internetu - delatnost soc. pokreta je umesto kolektivna akcija postala
- konektivna akcija
53
zašto se uklj/ne u soc. akcije
- oblikovano ps. i dru. F
54
prvi F angažovanja u soc. akcijama
- nezadovoljstvo
- osnovni motiv za angažovanje
55
samo nezadovoljstvo često nije dovoljan uslov za učešće u kolektivnim akcijama
- nezadovoljstvo je slab prediktor protesta i psaivno mirenje je češća rk. na ugroženost interesa
56
drugi F angažovanja u soc. akcijama
- osećaj efikasnosti
57
osećaj efikasnosti
- uverenje da će protest imati konkretne rez. i pomoći u rešavanju problema
- angaž. samo ako procenimo da angaž- ima smisla
- nije dovoljno, nužno, najvažnije
58
rizik od zabušavanja
- kad bi pojedinci imali korist od kolektivnog delovanja - to ih ne bi motivisalo samo po sebi
- računali da će drugi preuzeti taj teret
- da će moći da uživaju u rez. bez ulaganja sopstvenih resursa i bez rizika
- pogotovo u velikim gr-
59
emocije - igraju važnu ulogu u mobilizaciji
- snažna osećanja podstiću pojedince da reag. kroz protest
- em. imaju važniju ulogu od rac. vaganja
60
grupno zasnovane em.
- em- koje pojedinci doživljavaju u vezi sa događajima koji se odnose na grupu kao celinu, a ne samo na njih same kao pojedince
61
F koji doprinose angaž. u soc. akciji
- nezadovoljstvo
- efikasnost
- emocije
- grupni identitet
- dru. povezanost
62
grupni identitet
- snažan oseća ident. - učešće manje povezano sa očkivanjem uspešnih rezultata, a više sa solidarisanjem
- tada su i grupe jaće
63
grupni identitet je važniji kad dobije formu politizovanog
- dublje uključenje
- saveznici ili protivnici
- protest kao način izražavanja intergr. suprotnosti
64
društvena povezanost
- doprinosi osećaju podrške i međusobnog ohrabrenja, što dodatno olakšava odluku o učešću
65
zajedničko isk. učešća u kolektivnoj akciji učvršćuje
- vezu među članovima i povećava p da se angažuju u budućim akcijama
66
Rodžersovi principi za mobilizaciju
- akcije treba da su personalizovane (uklj. ličnu interakciju među učesnicima)
- postupci vidljivi drugima (učešće/ne ima psoledice po reputaciju i status)
- akcije relevantne za identitet (povežu ljude sa onim kako bi voleli da ih drugi vide)
- akcije treba da su normativne - održavaju šta relev. ljudi misle/bi uradili u sit.
67
virt. zajednice
- članovi okupljeni u virtuelnom prostoru
- povezuju se kroz dig. platforme
- mreža interpersonalnih odnosa
68
virt. zajednice su negde između
- strukt/ne
- broj veza, trajnost i snaga veoma variraju
69
jake veze u virt. zajednicama
- praćene jakim osećajem zajedništva. solidarnosti i empatije prema drugima
70
slabe veze - većina u virt. zajednicama
- lako uspostavljaju, raskidaju
- manje em. intenzivne
- nisu praćene zaj. grupnim identitetom
71
norme u virt. zajednicama mogu biti
- expl - hijerarhija moći
- impl - običaji, ne zahtevano P
72
Granovetter, 70s - slabe veze postaju sve važnije
- u modernim društvima
- biti sve češće
73
Velman - umreženi individualizam
- osobe se više oslanjaju na personalizovane mreže kontakata, prijatelja, saradnika - umesto tradicionalne dru. skupove poput porodice, radnih i lok. zajednica
74
osoba koja sama bira kojim zajednicama će pripadati
- u njim može da se lako uključuje
- da se iz njih lako isključuje
- može da formira vlastite zajednice oko razl. ciljeva
