pato1 Flashcards
1
Q
sta je neoplazma
A
to je abnormalna masa tkiva koja nastaje usled nekontrolisane celijske deobe i raste nezavisno od zdravih celija koje je okruzuju.
tumorske celije nece reagovati na faktore rasta i inhibitore rasta ili apoptotske signale
2
Q
sta je leukemija
A
neoplazma celija krvi i njihovih prekursora u kostanoj srzi
3
Q
da li neoplazma moze da se resi uklanjanjem etioloskog faktora
A
ne ona nastavlja da postoji i da reste nezavisno od toga
4
Q
kako funkcionise fizioloska proliferacija celija
A
delovanjem faktora rasta koji se vezuju za svoje receptore koji su najcesce tirozin kinaze, njihove citoplazmatske komponente se aktiviraju i dovode do pokretanja intracelularnih puteva koji dovode do aktivacije regulatornih faktora i pokrecu ulazak celije u celijski ciklus
5
Q
sta su protoonkogeni i navedi primer
A
to su geni koji regulisu odvijanje celijske proliferacije tako sto kodiraju razne proteine (faktore rasta, signalne molek,tf)
myc,ras
6
Q
antionkogeni
A
to su tumor supresorni geni koji inhibiraju rast celije
7
Q
sta su onkogeni
A
to su mutirani protoonkogeni, oni dovode do ubrzane ili nekontrolisane deobe. Dolazi do preterane sinteze proteina i mogu i oni sami da ih sintetisu
posto su protoonkogeni dominantni geni dovoljna je mutacija u samo jednom alelu kako bi se ona manifestovala i kako bi nastao onkogen
8
Q
kako to onkogeni rastu
A
-onkogeni su potpuno nezavisni od normalnih fiziolskih signala i mehanizama pa dolazi do neregulisane deobe. Same tumorske celije mogu da steknu sposobnost da sekretuju faktore rasta i izazovu autokrinu stimulaciju.
-posto faktore rasta u fizioloskim uslovima sekretuju stromalne celije, tumorse celije mogu da uticu i na mikrookruzenje i da promene te stromalne celije koje pocinju da stvaraju hormone rasta u korist tumora
-takodje mogu dovesti i d prekomerne sinteze receptorskih tirozin kinaza HER2 i tako postaju pojacano osetljive na niske koncentracije epidermalnig GH
9
Q
zasto je bitan ras gen
A
-zato sto 1/3 karcinoma ima njegovu mutaciju
-on je protoonkogen koji kodira proteine gtp-aze koji prevode gtp u gdp i na taj racun prenose signal, njegova mutacija dovodi do kontinuiranog signala za proliferaciju celija i u samom odsustvu GH
10
Q
koje promene u genomu mogu da dovedu do promene protoonkogena u onkogen
A
- TACKASTE MUTACIJE
-gena ras - TRANSLOKACIJE
-mogu biti ekscesne t8/14
-neadekvatne t9/22 filadelfija hromozom(hronicna mijeloidna leukemija)
11
Q
nabroj nacine na koje tumor supresorni geni sprecavaju nastanak tumora
A
- inhibiraju celijski ciklus
- indukuju apoptozu
- oba (p53)
12
Q
objasni kako tumor supersorni geni sprecavaju nastanak tumora
A
fizioloski u ciklusu celijske dobe postoje kontrolne tacke kada kontrolni mehanizmi proveravaju integritet i ocuvanost DNK, jedan od ovih mehanizama jeste i tumor supresorni gen. Ako je dnk ostecen deoba se zaustavlja u G1 fazi- interfazi i daje se vreme da se ostecenje popravi. Ako je reparacija uspesna, ciklus se nastvalja ali ako ostecenje ne moze da se popravi onda tumor supresorni geni iniciraju apoptozu
-neki od proizvoda tumor supresornih gena sprecavaju gubtak kontaktne inhibicije i na taj nacin sprecavaju nastanak metastazas
13
Q
sta je kontaktna inhibicija
A
svojstvo normalnih celija da prestanu da se dele kada dodje do njihovog slepljivanja
14
Q
podela tumor supresornih gena
A
- caretaker genes
- gatekeeper genes
- landscraper genes
15
Q
caretaker genes
A
-odgovorni za odrzavanje genomske stabilnosti i integriteta
-ne uticu direktno na ciklus( ne mogu da ga zaustave)
-ukoliko dodje do njihove mutacije, dolazi do povecane ucestalosti mutacija genoma
-da bi doslo do maligne transformacije mora doci do vise mutacija u ovim genima
16
Q
gatekeeper genes
A
-direktno kontrolisu ciklus i njegove kontrolne tacke
-regulisu apoptozu i uklanjanje celija sa ostecenim dnk
-da bi doslo do maligne transform dovoljan je mali broj mutacija u ovim genima
17
Q
landscaper genes
A
-kodiraju proteine koji regulisu mikrosredinu u kojoj se celija umnozava
-njihove mutacije doprinose promeni stromalnih celija koje podrzavaju proliferaciju tumora
18
Q
koliko mutacija je potrebno da tumor supresorni geni postanu maligni
A
ovi gni su recesivni pa zbog toga obe kopije moraju biti mutirane, znaci neophodne su dve mutacije da bi doslo do razvoja tumora, ako osoba ima jedan mutiran alel, tada se nalazi u povisenom riziku od nastanka tumora usled delovanja faktora sredine
19
Q
p53
A
-do njegove mutacije dolazi u 50% karcinoma
-on je ujedno i gatekeeper i caretaker gen
20
Q
sta je genomska nestabilnost i kako dolazi do nje
A
-to je povecana sklonost ka nastanku mutacija (i hromozomskih aberacija i tackastih)
-do nje dolazi usled
1. prevelikog br ostecenja dnk u odnosu na kapacitet popravke
2. smanjenja kapaciteta meehanizma popravke
3. poremecaja regulacije celijskog ciklusa
-kad vec imamo malignotransformaciju , svaka nova celija ima sve nestabilniji genom
21
Q
sta su karcinogeni
A
faktori koji mogu uzrokovati malignu transformaciju i oni mogu biti
hemijski
bioloski
fizicki
22
Q
sta je karcinogeneza
A
proces nastanka maligne neoplazije
23
Q
sta je centralni dogadjaj karcinogeneze
A
neletalno ostecenje genoma
24
Q
kakve mogu biti promene genoma koje mogu dovesti do maligne transformacije
A
nasledne i stecene
25
hemijski karcinogeni
-EGZOGENI- ksenobiotici(arsen,azbest,lekovi)
ENDOGENI- slobodni radikali, hormoni
PROKARCINOGENI- hemijske sup koje nisu karcinogeni ali bioloskom transformacijom u metabolizmu postaju
takodje mogu biti i
GENOTOKSICNI-ostecuju dnk
EPIGENETSKI- ne ostecuju direktno dnk ali stvaraju povoljne uslove za nastanak karcinoma-ostecenje reparativnih enzima
26
faze karcinogeneze
FAZA INICIJACIJE- delovanjem karcinogena astaju ostecenja koja su na pocetku reverzibilna ali kad dodje do deobe celija sa ostecenom dnk nastala mutacija je fiksirana
FAZA PROMOCIJE- promotori pdsticu delovanje inicijatora jer stimulisu sintezu dnk i proliferaciju
27
fizicki karcinogeni
jonizujuce zracenje-diektno dejstvo, jonizacija i ekscitacija molekula
UV zracenje- stvaranje timinskih dimera
28
bioloski karcinogeni
onkogeni virusi- virusna dnk se ugradjuje u genom humane celije, ona moze da aktivira celijske onkogene
primer onkogene bakterije je h pylori
29
mehanizmi bioloske karcinogeneze
-virus unosi u celiju svoj onkogen koji se umnozava
-virus ne sadrzi onkogen ali aktivira protoonkogen celije domacina tako sto se ugradi u promotorni region domacina
-HPV se ugradjuje u genom domacina u bazalnim celijama plocastoslojevitog epitela grlica materice. Preterano stvaranje onkoproteina ovog virusa rezultira njegovim vezivanjem za tumorsupresorne proteine i p53 pa se remeti normalna kontrola celijskog ciklusa
30
kako inflamacija doprinosi razvoju tumora
1. glavni cilj inlfamacije je da dodje do reparacije. U hronicnim inflamacijama dolazi do stalnog pokusaja reparacije koja ne uspeva i to je ustvari stalno stvaranje faktora rasta i samim tim se stvara i pogodna sredina za maligne transformacije. Pojacano je i stvaranje ROS usled oksidativnog stresa koji ostecuju dnk
2. indukuje genomsku nestabilnost
3. pojacanu celijsku proferaciju i smanjenost celija na apoptozu
4, indukuje tumorsku angiogenezu
5. indukuje repodelovanje tkiva sto olaksava metastaziranje
31
opste osobine malignih celija
1. nesposobnost da odgovore na regulatorne signale odgovorne za normalan rast i obnavljanje tkiva-imortalne su
2. autonomni rast nezavisan od egzogenih signala za rast
3.invazivni rast kroz tkivne barijere
4.metastatksi rast u udaljene org
5. monoklonsko poreklo, mada se porastom tumorske mase moze se razviti i genotipska i fenotipska heterogenost
6. razlike u pojavi i rasporedu Ag na membrani u odnosu na netransformisane celije istog tkiva
7. gubitak kontaktne inhibicije kretanja i deobe i gubitak diferentovanosti(anaplazija)
32
kako se tumorske celije adaptiraju
1. indukovanjem angiogeneze
-snabdevaju se krvlju neophodnoj za rast i razvoj, imaju meh za povecanje i odrzavanje sekrecije angiogenih faktora
-sprecavaju oslobadjanje angiogenih inhibitora
-inaktivacija tumor-supresornih gena (p53) ili povecana ekspresija onkogena dovodi do povecane ekspresije angiogenih faktora regulisanih sa HIF-1a
-novo formirani ks su podlozni hemoragiji
2.reprogramiraju eng metabolizam
-bez obzira na prisustvo kiseonika vrse anaerobni metabolizam- ovaj fenomen se naziva warburgov efekat\
-povecana ekspresija GLUT1 dejstvom onkogena i p53
-visoka potrosnja glukoze od strane tumora moze da se iskoristi u dijagnostici za njegovu detekciju
33
benigni tumori
-najcesce inkapsulirani vezivnim tkivom i sastoje se od dobro diferentovanih celija
-zadrzavaju prepoznatljivu strukturu i rastu ekspanzivno tj ne urastaju u okolno tkivo, niti metastaziraju
-mogu svojim rastom da vrse kompresiju okolnih struktura ili da dovedu do hiperfunkcije endokrinih zlezda (adenomi)
-mogu preci u malignu neoplazmu
-naziv benignih tumora se dobija dodavanje sufiksa om (lipom, adenom, hondrom)
34
maligni tumori
-rastu infiltrativno tj urastaju u okolno tkivo i nisu jasno ograniceni
-karakterisu se anaplazijom i odsustvom normalne tkivne organizacije
-maligne celije su pleomorfne sa izrazitom varijabilnoscu u velicini i obliku
-imaju sposobnost metastaziranje
35
karcinomi
porekla epitelnih celija
36
adenokarcinomi
porekla epitelnih celija izvodnih kanala zlezdi
37
sarkomi
porekla mezenhimnog tkiva(vezivnog, kostanog,misicnog)
38
limfomi
porekla limfocita
39
leukemije
porekla hematopoeznih celija
40
carcinoma in situ
rana faza karcinoma koji ne probija bazalnu mambranu i ne invadira okolnu stromu
varira od nisko stepene do visoko stepene displazije i visoko stepena displazija pokazuje vecu verovatnocu da se razvije u invazivni karcinom
41
moguci ishodi u slucaju carcinoma in situ lezija
1. ostaju stabilne tokom duzeg vremenskog perioda
2. progrediraju u invazivni i metastatski tumor
3. moze doci do regresije
42
kako tumorske celije izbegavaju io domacina
1. smanjuju ekspresiju MHC molekula klase I na svojoj povrsini i na ovaj nacin izbegavaju prepoznavanje od strane CD8+ T Ly
2. otpustaju svoje Ag u ok9olinu
3. eeksprimiraju Fas ligand na svojoj povrsini koji se vezuje za Fas receptor na limfocitima i indukuje njihovu apoptozu
43
sta su metastaze
-sekundarni depozidi primarnog rumora koji se nalaze u tkivima i org udaljenim od primarnog tumora
-cesce metastaziranje pojedinih tumora u odredjene organe je odredjeno anatomskim odnosima i postojanjem receptora
44
sta su kadherini
adhezivni molekuli koji omogucavaju cvrst kontakt istovrsnih celija
-tumori ih smanjeno eksprimiraju, pa lakse dolazi do odvajanja malignih celija
45
sta su integrini
adhezivni molekuli za proteine ekstracelularnog matriksa(kolagen, fibronektin)
-tumori povecavaju njihovu ekspresiju
46
kako maligne celije prodiru u lumen krvnih sudova
posto smanjeno eksprimiraju kadherine a pojacano integrine lako se otpuste i ameboidno se krecu, sekretuju proteaze koje razgradjuju proteine EMC i bazalne membrane i na taj nacin prodru u lumen ks
47
sta je paraneoplasticni sindrom
pojava simptoma i znakova koji su posledica poremecaja funkcije organa udaljenih od mesta primarnog tumora i njegovih metastaza
48
sta obuhvata paraneoplasticni sindrom
KAHEKSIJU-gubitak misicne pase i iscrpljenost masnih rezervi
POVISENU TELESNU TEMP
HEMATOLOSKE POREMECAJE-anemija trombocitopenija
HORMONSKE POREMECAJE
AUTOIMUNE POREMECAJE
POREMECAJE CNSA
49
kako nastaju metabolicki poremecaju usled tumora
-kao posledica lucenja proinflamatornih citokina koje luci i tumor i celije domacina TNFa IL1, IL6
-lucenjem katabolickih hormona
-moze biti prisutna malnutricija
-malapsorpcija
50
sta su tumor markeri
-molekuli koje sintetisu tumorske celije ili org u odgovoru na rast tumora
-postojanje tumor markera ne znaci nuzno tumor kao sto ni odsustvo ne znaci da ga nema
-koriste se za pracenje efekata terapije, otkrivanje recidiva i procenu prosireosti tumora
51
koji su najbitniji tumor markeri
ALFA FETALNI PROTEIN AFP-ukoliko se sumnja na rak jetre
CA12, KARCINOEMBRIONSKI ANTIGEN CEA- rak dojke
PROSTATA SPECIFICNI ANTIGEN PSA -rak prostate, posto kod svih muskaraca posle 50 god dolazi do benigne hiperplazije prostate moze doci do povisenja tumor markera i u odsustvu maligne transformacije
52
53
koja je glavna funkcija cirkulacije
dopremanje kiseonika i hranljivih materija do svake celije u organizmu
54
za odrzanje homeostaze cirkulacije odgovorni su
volumen tecnosti(krvi)
funkcija srca kao pumpe
elasticnost krvnih sudova
viskoznost krvi
neuroendokrina regulacija
55
sta predstavlja homeostaza curkulacije
ona se ogleda u odrzavanju adekvatnog nivoa krvnog pritiska i prokrvljenosti tkiva
56
od cega zavisi krvni pritisak
-zavisi od minutnog volumrna i perifernog otpora
-minutni volumen zavisi od udarnog volumena i frekvencije
-periferni otpor zavisi od dijametra i duzine krvnog suda
57
kako se vrsi regulacija krvnog pritiska preko baroreceptora
pogledaj u svesci-etiologija soka
58
hormonska regulacija krvnog pritiska
1. RAS
2. NA,A
3. ADH-vazopresin
4. ANP-atriumski natriureticki peptid
59
sta je sok
sok je stanje generalizovanog akutnog smanjenja perfuzije tkiva koje dovodi do hipoksije i poremecaja metabokizma celija i ostecenja celija i na kraju smrti
60
sta znaci generalizovani poremecaj perfuzije
ishrmija velikog broja tkiva
61
kako se klinicki manifestuje sok
kao progresivni kardiovaskulatni kolaps koji karakterisu HIPOTENZIJA,tahikardija,hiperventilavija, oligurija, poremecaj svesti
62
primarni uzrok hipovolemijskog soka
gubitak tecnosti iz vaskularnog korita
63
primarni uzrok kardiogenog soka
slabost srca kao pumpe
64
koji su glavni tipovi soka prema etiologiji
hipovolemijski
kardiogeni
distributivni
opstruktivni
65
hipovolemijski sok
usled akutnog gubitka tecnosti sa posledicnim smanjenjem ukupnog volumena krvi za 15-20%
66
etiologija hipovolemijskog soka
1.krvarenje
2. gubitak plazme
3. govitak velike kolicine ECT
67
simptomi hipovolemijskog soka
HIPOTENZIJA
HLADNA I BLEDA KOZA
tahiksrfija
hiperventilacija
oligurija
poremecaj svesti
68
sta je kardiogeni sok
posledica ostecenja sposobnosti rada srca kao pumpe i on se razvija kada se 40% mase miokarda komora osteti
-najcesce posledica infarkta miokarda leve komore
69
etiologija kardiogenog soka
1. ostecenje kontraktulne funkcije miokarda
-infarkt, miokarditis, kardiomiopatije
2.poremecaj ritma
-aritmije(v. tahikardija, v. aritmija, v. fibrilscija)
3. poremecaj hemodinamike usled ostecenja zalistaka ili rupture septuma
4.mehanicke komplikacije infarkta miokarda
-ventrikularna aneurizma
-tamponada
70
patofiziologija kardiogenog soka ako je u osnovi poremecaj kontraktilnosto ili ritma
-fizioloska kolicina intravaskularnog volumena
-dobar venski priliv
-dobro punjenje komora
-smanjen udarni volumen
-smanjen MV->kompenzacija!
-HIPOTENZIJA
-smanjena tkivna perfuzija- HLADNA I BLEDS KOZA,SLAB PULS, HIPERVENTILACIJA
-hipoksihsko ostecenje celija/tkiv/org
71
sta se desava u kardiogenom soku prilikom ostecenja sposobnosti sistole leve komore- koja je patofiziologija
-ostecenje sposobnosti sistole leve komore
-zastoj na nivou srca
-povecanje pritiska u levoj komori
-povecsnje pritiska u levoj pretkomori
-povecanje pritiska u plucnoj cirkulaciji
-povecana filtracija tecnosti u intersticijum i interalveolarni prostor i razvoj PLUCNOG EDEMA
72
opstruktivni sok
-spada u kardiogeni
-nastaje kafa postoji mehanicka prepreka u proticanju krvi u centralnoj cirkulaciji(veliki ks,pluca,srce)
73
etiologija opstruktivnog soka
-u osnovi svih uzrokw lezi poremecaj protoka krvi
1. poremecaj priliva krvi iz pluca zbog plucne embolije
2. poremecaj punjenja srca zbog tamponade
3. poremecaj protoka zbog tromba ili tumora u komori
4. pneumotoraks
5. poremecaj oticanja krvi zbog prepreke u aorti-disekcija zida
74
patofiziologija opstruktivnog soka
-fizioloska kolicina intravaskulatnog volumena
-smanjen venski priliv u srce(PLUCNA EMBOLIJA)
-smanjeno punjenje komora(TUMOR/TROMB/TAMPONADA)
-smanjen udarni i MV (DISEKCIJA ZIDA AORTE)
-smanjena tkivna perfuzija
-hipoksihsko ostecenje celija tkiva i org
75
sta je zapaljenje
lokalna nespecificna stereotipna reakcija vaskularizovanog tkiva na ostecenje ili smrt celije
76
sta je reakcija akutne faze
rana nespecificna sistemska reakcija na ostecenje tkiva razlicite etiologije
77
sta pokrece reakciju akutne faze
lokalna reakcija na mestu gde je doslo do istecenja, celije koje su privucene ka izvoru zapaljenja delovanjem hemokina(neutrofili,makrofage,fibroblasti,endotelne celije) one oslobadjaju priunflamayorne citokine i zbog njihove pojacane sinteze dolazi do sinteze i antiinflamatornih citokina
-citokini dospevaju u cirkulaciju limfnom drenazom ili redje difuzijom
-kad dospeju u cirkulaciju uticu na ostale organe i formiraju znake i simptome
78
sta je sekundarna sistemska reakcija
ona nastaje kao posledica primarnog lokalnog ostecenja usled povisene konc proinflamatornih citokina
-nju karakterisu: neuroloske promene, imunske, endokrine i metabolicke
79
sta je cilj reakcije akutne faze
da se izbori sa etioloskim faktorom koje divodi do ostecenja i da ogranici to mesto, da se pokrene ubrzavanje oppravka i reparacuje kao i eliminacija agensa ostecenja
80
kljucni medijayori promena u realciji akutne faze
proinflanatorni citokini
IL1 IL6 TNFa
81
koje su najvaznije promene u reakciji akutne faze
-groznica(febris)
-promene u konc proteina plazme
-promene u krvnoj slici
-ubrzana sedimentacija
-aktivacija hipotalamo-hipofizni-nadbubrezne osobine tj povecanje adenokortikotropnog hormona i glukokortikooda u krvi
-smanjeno lucenje hormona rasta
-aktivacija sistema komplemenata i koagulacionog sistema
-smanjena serumska konc Zn,Fe,Ca,vit A,vit E
-pojacan katabokicam proteina
-gubitak misicne mase
-hiperglikemija( pogotovo u pocetku)
82
sta su proteini akutne faze
proteini cija se serumska konc menja za vise od 25% usled delovanja prounflamatornih citokuna oslobodhenih lokalno sa mesta ostecenja
-promene mogu biti pozurivne i negativne
83
koliko vremena treba pozitivnim proteinima da porastu
6-48 od stimulacije hepatocita citokinima oslobdjenih od strane makrfaga
84
objasni mehanizam povecane sinteze pozitivnih proteina akutne faze
citokini cirkulacijom dospeju u jetru i deluju na kupferove celije ( rezidentni makrofagi) de luce IL6 koji direktno utice na celije hepatocita da sintetisu vecinu pozitivnih prteina akutne faze
-IL6 je kljucni medijatr sinteze pozitivnih proteina akutne faze
85
kada pozitivni proteini dstizu maksimalnu konc u krvi
10-40 sati nakon inicijalnog ostecenja tkiva
86
koji je cilj sinteze proteina akutne faze
da ogranice ostecenje
eliminisu agens
sprece dalja unistavanja
87
koliko vremena treba da poraste crp i kad dostize maks
treba mu 6-9 sati da poraste
nakon 48h najveca konc
88
fizioloska konc crp
10mg/l
89
konc crp usled virusna infekcija/trudnice/pusaci/u naporu
10-40
90
vrednost crp u bakterijskoj infek
40-200mg/l
91
vrednost crp usled teske bak infek ili opekotina
preko 200mg/l
92
sta radi crp
-on reaguje kao opsonin st znaci da se vezuje za patogene i za ostecene celije preko fosfoholina membrane i podstice njihovu fagocitozu.
-aktivira sistem komplemenata klasicnim putem jer se vezuje za C1q kompnentu i time dolazi d aktivacije C3-konvertaze i degradacije C3 komponentne komplementa
-vezuje se za Fc receptore razlicitih imunskih celija i dovodi do oslobadjanja proinflamatornih citokina
-ima i antiinflamatrne i proinflamatorne uloge
93
koji je biloski znacaj fibrinogena
koagulacija i tkivna reparacija
94
mehanizam funkcije fibrinogena
-trombin prevdi fibrinogen u nerastvrni fibrin koji polimerizuje i formira nerastvorne niti fibrina gde se na mestu povrede formira fibrinska mreza koja zajedno sa trombocitima formira koagulum i time se ogranicava ostecenje, sprecava dalji gubitak krvi i prevenira prodor mikroorg
-fibrinogen takdje ucestvuje i u reparaciji
-plazmin razgradjuje fibrin i prevodi ga u fibrin degradacione proizvode i pdstice reparaciju , stvara se prostor za proliferaciju parenhimskih celija i za rekonstrukciju ostecenog mesta
-podstice se i angiogeneza kako bi se ishranilo novo tkivo
- ukoliko imamo tkivo kod koga ne dolazi do regeneracije stvara se oziljak
95
negativni proteini akutne faze
- do njihovog smanjenja moze doci kroz par sati ili par dana
-albuminu treba vise vremena da dodje do njegovog snizenja tako da je karakteristican za hronicne inflamacije
-smanjena sinteza albumina dprinosi povecanoj kolicini aminokiselina koje su stalno dostupne za sintezu pozitivnih proteina akutne faze
96
sta cini termoregulacioni centar
preopticka area i prednji deo hipotalamusa
97
koji citokini su pirogeni
il1
il6
tnf alfa
ifn gama
98
sta sintetise pirogene ciokine
-imunske celije-makrfage, neutrofili i limfciti
-endotelne
-astrociti
-glija celije
99
kad se oslobadjaju endogeni pirogeni
kada su celije aktivirane odnosno kad vrse fagocitouzi, kad prepoznaju PAMPove i DAMPove, kada su izlozene bakterijskim endotoksinima, delovanje Ag-At kompleksa
100
kljucni dogadjaju za razvj groznice
-kljucni dogadjaj je sinteza PGE2 koji se vezuje sa EP3 receptore na termosenzitivnim neuronima srednjeg preoptickog jedra hipotalamusa i podesava unutrasnji termstat na vecu vrednost.
-PGE2 aktivira prenos signala preko cAMPa i povecava aktivnost termsenzitivnih neurona i tako podesava njihovu reaktivnost na visem nivou
-PGE2 se sintetise i na periferiji i u moxgu dejstvom COX2 enzima iz AA.
-za groznicu nam je prevashodno bitan PGE2 kji se sintetise u endotelnim celijama krvnih sudova u hipotalamusu gde on deluje parakrino na termosenzitivne neurone preoptickog jedra hipotalamusa posredstvom EP3 rec
101
stadijumi groznice
1. STADIUM INCREMENTI
2. STADIUM FASTIGI
3. STADIUM DECREMENTI
102
patofizioloske promene u groznici
-PGE2 podesi termostat na visi nivo vezivanjem za EP3 rec na termosenzitivnim neuronima srednjeg preoptickog jedra hipotalamusa
-PGE2 se takodje vezuje i za neurne simpatickg nervnog sistema i time aktivira simpatikus a to dovodi do vazokonstrikcije i tahikardije i povecane snage srcane kontrakcije
-u mrkom tkivu dollazi do termogeneze
-zbog periferne vazokonstrikcije smanjeno je znojenje
-pojacana ACh transpisija izaziva drhtanje kako bi se stvorila toplotna eng
-dolazi do poremecaja u varenju hrane, manje sekrecije digestivnih sokova zbg dejstva simpatikusa i smanjenja peristaltike i apetita
-dolazi do ekscitacije CNSa pa su kod odraslih mguce halucinacije a kod dece febrilne konvulzije
-pojacava se katabolizam proteina-negativni bilans azota sto moze dovesti do razgradnje misicng tkiva i povecane potrosnje proteina za odbranu organizma
-pojacava se katabolizam lipida- moze dovesti do acidoze i ketonurije
-promene metabolizma vode i elektrolita- u pocetku moze doci do zadrzavanja tecnosti usled ubrzanog metabolizma, kasnije usled ubrzanog disanja se tecnost gubi preko pluca a u stadijumu decrementi dolazi do obilnog gubitka tecnosti znojenjem i urinom
103
koji hormoni se oslobadjaju tokom groznice
-antidiuretski hormon
-alfa melanostimulirajuci hormon
-kortikotropni oslobadjajuci faktor
-ovi hormoni zajedn sa antiinflamatornim citokinima deluju ka endogeni antipiretici
104
benefiti groznice
-povisena temp ubija mnoge mikroorganizme i ometa njihov rast i umnozavanje
-u reakciji akutne faze dolazi do smanjenja Zn,Cu,Fe koji su neophodni za umnozavanje bakterija
-pozitivni proteini akutne faze (ceruloplazmin) vezuju katjone neophodne za razmnozavanje bak
-pospesuje se fagocitoza i sinteza antivirusnih interferona
-pojacan je urodjeni IO
105
ubrazna sedimentacija eritrocita
-rutinski se odredjuje u lab
- do nje dolazi usled promene koncentracije proteina plazme-fibrinogen i globulin se povecavaju dok albumin pada i ovo dovodi do prmene dielektricnih svojstva plazme pa se gubi negativno nael membrane eritrocita i to olaksava njihovu agregaciju i talozenje
106
sta doprinosi ubrzanoj sedimentaciji i u kakvom tipu inflamacije
anemija i u hronicnoi i akutnoj inflamaciji
107
promene u broju leukocita usled reakcije akutne faze
1. LEUKOCITOZA-javlja se pri bakterijskim infekcijama, po pravilu kao posledica neutrofilije. IL1 i faktor stimulacije granulocitnih kolonija deluju na kostanu srz usled cega dolazi do oslobadjanja rezervi granulocita i neutrofilije, takodje i pospesuju granulocitopoezu pa uz produzeno delovanje osim zrelih formi, pojavljuju se i nezrele forme granulocita tzv skretanje ulevo
2. LIMFOCITOZA SA NEUTROPENIJOM- virusne infekcije dovode do povecanja limfocita jer se ni bore sa intracelularnim mikroorganizmima, br neutrofila u krvi se smanjuje jer prelaze u tkivo
3. EOZINOFILIJU-paraziti
-zora zdravlja
108
sta se desava sa trombocitima usled reakcije akutne faze
1. TROMBOCITOPENIJA- inhibiciju sazrevanja trombocita, razaranje trombocita u cirkulaciji usled toksina ili imunskim meh, adheriranje trombocita za zid ks, agregacija trombocita
2. TROMBASTEMIJA- poremecaj funkcije agregiranja trombcita
109
sta se desava sa eritrocitima u reakciji akutne faze
ANEMIJA kao posledica inhibitornog dejstva samog agensa ili medijatora na kostanu srz, hemolize, imunskih mehanizama pokrenutih patoloskim procesom
110
kako infektivni agensi mogu da uticu na proces zgrusavanja krvi
-mogu da ga aktiviraju, aktivacijom XII faktora koag(Hagemanov faktor) i time da zapocnu unutrasnji put koagulacije
-ostecenjem krvnih sudova i oslobadjanjem tkivnog tromboplastina mogu zapoceti spoljasnji put koag
-u teskim infekcijama moze doci do razvoja DIKa
111
sta je infekcija
infekcija predstavlja prisustvo i razmnozavanje infektivnih uzrocnika u ili na organizmu coveka
-obuhvata specificnu i nespecificnu reakciju organizma
-to je bioloski proces pri kome u organizaam prodiru razni bioloski agensi koji se u njemu razmnozavaju i svojom zivotnom aktivnoscu ostecuju celije organizma
112
113
sta je sirs
-sindrom sistemske inflamatorne reakcije
-predstavlja nekontrolisani, preterani sistemski inflamatorni odgovor, kao reakcija organizma na ostecujuci stresor
-u njegovoj osnovi je citokinska oluja
-citokinska oluja predstavlja stvaranje pozitivne povratne sprege izmedju citokina i inunskih celuja koje ih sintetisu usled cega dolazi do oslobadjanja velikih kolicina inflamatornih medijatora(citokini, kiseonicni radikali,faktori koag)
-u serumu se mogu detektovati visoki nivoi proinflamatornih i antiinflamatornih citokina
-promene u org se karakterisu hiperdinamskim i hipermetabolickim stanjem koje se odrzava dok ne nastupi disfunkcija organa
114
kritetijumi sirsa
-poremecaj temp
-poremecaj leukocita
-tahipneja ili hiperkapnija-respiratorna alkaloza kao kompenzacija na metabolicku acidozu
-tahikardija
115
sta je cars
-sindrom kompenzatornog antiinflamatornig odg
-povecana sinteza i oslobadjanje antiinflamayornih citokina i drugih molek tokom sirsa i teska prolongirana imunosupresija koja doprinosi disfunkciji org i letalnom ishodu
116
ko ima veci rizik od ispoljavanja carsa i koji su biomarkeri
-stariji bolesnici i imunodeficijentne osobe imaju povecan rizik od razvoja carsa
-potencijalni biomarkeri je IL10/TNFа-odnos povecan na racun IL10 i to ej prediktor mortaliteta
117
koji su bioloski etioloski faktori infekcija
prioni
virusi
bakterije
rikecije
klamidije
gljivice
paraziti
118
koji su moguci izvori infektivnih agenasa
endogeni-uslovno patogeni org
egzogeni-bolesnici, kliconose....
119
koji su putevi ulaska infektivnih agenasa
penetracija
inhalacija
ingestija
120
koje osobine mora da poseduje infektivni agens da bi doslo do razvoja manifestne infekcije
1. INVAZIVNOST-sposobnost prodora u org domacina sirenje i razmnozavanje u raznim tkivima
2.PATOGENOST-kvalitativno svojstvo, sposobnost agensa da izazove odredjeni patloski proces i pojavu bolesti
3. VIRULENCIJA-kvantitativno svojstvo, stepen patogenosti infektivnog agensa
4. TOKSICNOST-sposobnost da luci endo ili egzotoksine
121
sta su faaktori virulencije
proizvodi infektivnih mikroorg koji povecavaju njihovu patogenost
122
koji su to faktori virulencije
faktori adherencije-pomazu ostvarivanje kontakta
faktori invazivnosti-omogucavaju sirenje u org domacina
toksini
123
virusi
-dnk/rnk lanac i kapsid
-povrsinski proteini kojima se vezuju za membranske rec domacina
-virusni tropizam je tendencija odredjenih virusa da napadaju odedjene celije
-kad udju u celiju gube omotac i umnozavaju se koristeci enzime domacina
-u celiju ulaze:
1. translokacijom
2. fuzijom omotaca sa membr
3.endocitozom posredovanom rec
-unistavaju celije domacina
1. inhibicijom sinteze dnk/rnk/proteina
2. ostecenjem membrane
3. liza celija usled razmnoz virusa
4. ugradnja u dnk i maligna transformacija
124
sta je inflamacija
-reakcija tkiva nakon probijanja "fizicke barijere"
-nespecificna, lokalna, stereotipna odbrambena reakcija organizma koja je zaduzena za eliminaciju uzroka koji je doveo do ostecenja celije,nekroze ili tkivnog raspada
-zapaljenje ima i veoma vaznu ulogu u procesu reparacije
125
koji je cilj zapaljenja
-da neutralise, unisti i odstrani etioloski faktor i time ogranici i lokalizuje proces ostecenja tkiva na sto je moguce manje polje
-da zatim pripremi organizam na posledice koje nstaju usled ostecenja tkiva i da pripremi ostecen polje na zarastanje
126
koji su moguci etioloski faktori zapaljenja
EGZOGENI-infektivni agensi, hiruske intervencije, trauma, hemijski faktori
ENDOGENI-ishemija, aktivacija razlicitih enzima, imunski kompleksi
127
128
sta je zapaljenje
reakcija tkiva- kompleksna udruzena reakcija celija primarno vaskularnoh i imunskig sistema posredivana mnogobrojnim medijatorima koji mogu biti proinflamatorni ili anti inflamatorni
129
da li je zapaljenje korisno ili stetno
ako je lokalno onda je koristno
sistemski je stetno
ako je akutno onda je korisno
hronicno je stetno
ako je usmereno na opasno onda je korisno
130
faze zapaljenja
faze i tok zavise od balansa proinflamayornih i antiinflamatornih faktora
inicijacija
amplifikacija
zavrsna faza-reparacija
