ateroskleroza, tromboza, embolija

Question 1

sta je ateroskleroza

Answer 1

hronicno inflamatorno sistemsko, progresivno, metabolicko oboljenje arterijskog zida sa nakupljenjem fibrolipidnih depozita u tunici intimi koje zahvata prvenstveno velike i srednje arterije

Question 2

kako se karakterise ateroskleroza

Answer 2

-povecanjem debljine i rigiditeta intime i medije
-suzenjem lumena arterije
-kompletnom opstrukcijom arterije

Question 3

sta je najcesce zahvaceno aterosklerozom

Answer 3

aorta
karotide
srcane
mozdane
bubrezne
arterije ekstremiteta

Question 4

kako endotel ucestvuje u odrzanju vaskularne homeostaze

Answer 4

regluacijom:
-vaskularnog tonusa
-vaskularne arhitektonike
-hemostaze
-inflamacije

Question 5

nepromenljivi faktori rizika za nastanak atero

Answer 5

godine
pol
porodicna predispozicija

Question 6

promenljivi faktori rizika za nastanak atero

Answer 6

-hipertenzija
-dijabetes
-nikotin
povisen holesterol ldl vldl
fizicka neaktivnost
bakterijska infekcija
hiperhomocistinemija(usled nedostatka filne kis i vit B6 i B12

Question 7

klasifikacija lipoproteina

Answer 7

hilomikroni
VLDL
IDL
LDL
HDL

Question 8

klasifikacija lipida

Answer 8

fosfolipidi
holesterl
lipoproteini
trigliceridi
masne kiseline

Question 9

funkcije lipoproteina

Answer 9

HILOMIKRONI
-nastaju u zidu tankog creva od lipida unetih hranom
VLDL
-prenose tg sintetisane u jetri ka tkivima
IDL
-medjuprodukt
LDL
-nastaju u kapilarima iz vldl i nose holesterol u celije
HDL
-vracaju holesterol sa periferije u jetro

Question 10

poremecaji metabolizma lipida

Answer 10

-poremecaj apsorpcije_bolest gita
-poremecaj prenosa-hiperlipoproteinemija ili dislipidemija
-poremecaj odlaganja-gojaznost,ateroskleroza,lipidoze

Question 11

sta su lipidoze

Answer 11

retke bolesti nakopljanja lipida u celijama usled nedostatka enzima za njihovu razgradnju

Question 12

kako se dele hiperlipoproteinemije po uzroku nastanka

Answer 12

PRIMARNE
SEKUNDARNA-dijabetes, alkoholizam, hormonski poremecaj, povecana konc glukokortikoida, oralna kontracepcija

Question 13

kako se deli aterioskleroza

Answer 13

1. ATEROSKLEROZU
   -velike i srednje arterije
   -zahvata intimu
2. MOKENBERGOVA
   -zahvada mediu
3. ATERIOLOSKLEROZA
   -arteriole
   -zahvata celu debljinu zida
   -moze biti hijalna i hiperplasticna

Question 14

koja su predilekciona mesta za razvoj ateroskleroze i zasto

Answer 14

-predilekciona mesta su mestva racvanja zato sto tu dolazi do promene u laminarnom toku krvi
-laminaran tok krvi kreira ATEROPROTEKTIVNI FENOTIP ENDOTELA(visok hemodinamski stres)
-nizak hemodinamski stres kod oscilatornogprotoka kreira PROATEROGENI FENOTIP

Question 15

fizioloska funkcija endotela

Answer 15

-visoko selektivna fizicka barijera
-kontrola vaskularnog tonusa
-antiinflamatorno dejstvo
-antioksidativno dejstvo
-antikoagulantno dejstvo i fibrinoliticko
-smanjuje adherenciju i agregaciju trombocita
-inhibira proliferaciju glatkih celija

Question 16

funkcija endotela u povredi

Answer 16

-povecana propustljivost
-vazokonstrikcija
-pro-koagulantno djestvo usled otpustanja tkivnog faktora
-pospesena agregacija trombocita i inhibicija fibrinolize usled povecanog stvaranja inhibitora aktivatora plazminogena
-pro inflamatorno-ispoljava adhezione molekule
-pro oksidativno jer stvara slobodne radikale

Question 17

faze progresije ateroskleroze

Answer 17

1. endotelna disfunkcija-inicijalna lezija
2. masne mrlje-pruge (lipidna akumulacija, preaterom)
3. tranzitorna lezija- aterom (proliferacija glatkih misicnih celija)
4. fibrozni plak- fibroaterom (ekspanzija lezije, stenoza ili destrukcija zida ks)
5. komplikovana lezija (tromboza, embolija, aneurizma, disekcija i ruptura)

Question 18

disfunkcija endotelnih celija usled hronicne stimulacije dovodi do:

Answer 18

-povećanog ispoljavanja adhezionih molekula
* povećane sekrecije hemokina i citokina
* smanjenja produkcije NO i PGI2 (vazokonstrikcija)
* povećane adhezije leukocita i migracije u intimu
* promene u strukturi epitelnih ćelija - “skraćivanje”
* povećana permeabilnost za lipoproteine (LDL)
* stvaranje i otpuštanje slobodnih radikala
* izmenjen subendotelni ekstaćelijski matriks
* prošerenje prostora intime i medie

Question 19

mehanizam prve faze ateroskleroze

Answer 19

-usled hronicne stimulacije endotela hronicnom hiperlipidemijom dolazi do njegove disfunkcije i povecane propustljivosti. Hronicna hiperlipidemija direktno remeti funkciju endotela i dovodi do povecanja ROS i smanjenja NO

-LDL prolazi subendotelno u intimu i tu se nagomilava

-usled oksidativnog stresa on se menja u oksidativni LDL (oxLDL) podleze glikaciji ili enzimskoj modifikaciji

-ovo privlaci makrofage koje deluju proinflamatorno ali i toksicno na celiju

-one “gutaju” oxLDL preko receptora cistaca (skevindzer) i postaju penaste celije. Nema prisustva negativne povratne sperge tako da LDL konstantno ulazi, preuzimanje nije ograniceno i one zato postaju penaste celije

-pojacano je ispoljavanje tkivnog faktora pa su stimulisana prokoagulantna dejstva a fibrinoliza je smanjena usled povecanog stvaranja inhibotora aktivatora plazminogena-pospesuje se agregacija trombocita

-trombociti sekretuju faktor rasta koji uz druge citokine dovodi do povecane deobe glatkih misicnih celija koje prelaze u intimu i postaju penaste celije

Question 20

masna mrlja-pruga

Answer 20

-pokretanje ateroskleroticne lezije
-pocinje disfunkcijom endotela i zadrzavanjem lipoproteina koji sadrze apoB u subendotelu
-ovi lipoproteini su modifikovani i dovode do aktivacije endotelnih celija koje eksprimiraju adhezione molekule za monocite (ICAM, VCAM, selektini) i hemoatraktante. Ovo dovodi do vezivanja i transmigracije monocita u subendotelni prostor
-aktivirane endotelne celije promovisu regrutovanje i drugih imunih celije (dendritske, mastociti, regulatorne T celije i T Ly
-monociti se diferenciraju u makrofage i eksprimiraju receptore cistace preko kojih ulaze VLDL, ostaci apo E, LDL i one postaju penaste
-u izmenjanim makrofagama se aktiviraju inflamatorni signalni putevi sto dovodi do daljeg regrutovanja celija i modifikacije LDL

-OVAJ PROBLEM JE REVERZIBILAN

Question 21

tranzitorna lezija-sizofreni makrofag

Answer 21

-aktivirane makrofage stvaraju slobodne kiseonicne radikale i pospesuju oksidovanje LDLa
-zajedno sa trombocitima, endotelnim celijama i T Ly oslobadjaju faktore rasta (TGFb)
-faktori rasta stimulisu migraciju glatkih misicnih celija iz medije u intimu i njihovu proliferaciju
-pod dejstvom faktora rasta misicne celije menjaju svoj fenotip- gube kontraktilnost, sticu proliferativni i sekretorni fenotip i imaju sposobnost da lako migriraju iz medije u intimu
-migracija glatkih misicnih celija doprinosi zadebljanju lezije i suzava lumen krvnog suda
-usled prekomernog stvarajna glatkih misicnih celija, kolagena i vezivnog tkivnog matriksa stvara se fibrozna kapa
-sekrecija proinflamatornih citokina privlaci dalje limfocite, antigen prezentujuce celije
-dolazi do progresije aterosklerotskog plaka
-inflamatorni molekuli makrofaga i penastih celija nastavljaju da regrutuju monocite i imune celije u endotelni prostor
-prelazak masne pruge u fibroznu masnu leziju se desava infiltracijom i proliferacijom glatkih misicnih celija iz medije u intimu
-penaste makrofage i druge inflamatorne celije proizvode hemoatraktante
-celije glatkih misica migriraju na luminalnu stranu gde formiraju mrezu ekstracelularnog matriksa i time formiraju barijeru izmedju protrombickih faktora lezije i trombocita i prokoagulantnih faktora

Question 22

fibrozni plak

Answer 22

-jasno formirana fibrozna kapa
-poremecena apoptoza makrofagi i glatkih misicnih celija
-nagomilavanje masti i detruitisa STVARANJE ATEROMA
-izmenjene glatke misicne celije(nekontraktimle, sekretorne, proinfl)
-sekrecija brojnih enzima i razgradnja vancelijskog matriksa
-aktivna inflamacija sa dosta imunskih celija
-prorastanje ks u intimu,krevarenje u aterom
-erozija endotela, apoptoza vgmc, razgradnja matriksa

Question 23

stabilni plak

Answer 23

-sadrzi razvijjenu fibroznu kapu od glatkih misicnih celija u mrezi ekstracelularnog matriksa.
-debela i vlaknasta kapa pruza efikasnu zastitu rupture plaka i oslobadjanje protormbickih faktora lezije
-odrzavanje efikasne kape omoguceno je regulacijom inflamatornog statusa jezgra penastih celija
-regulatorne T celije proizvode antiinlfamatorne faktore, inhibiraju aktivaciju Th1 limfocita i proizvodnju IFNg
-povecanje IL10 I TGFb a smanjenje IFN g smanjuju nastanak proinflamatornog makrofaga to dovodi do smanjene celijske smrti i efektivne fagocitoze mrtvih celija
- stabilni plakovi imaju nekroticna jezgra
-TGF b takodje odrzava gustinu fibrozne kape jer stimulise stvaranje kolagena

Question 24

komplikovana lezija

Answer 24

-ruptura plaka i tromboza
-Nestabilnost plaka povećava: ekscentrično postavljeno jezgro u plaku, tanka fibrozna kapa, infiltracija plaka inflamatornim ćelijama, neovaskularizacija plaka, krvarenje u plaku.
-Aktivirani makrofagi i T ćelije nalaze se na ivici plaka. Makrofagi aktiviraju T-ćelije koje sekretuju IFN-γ i proinflamatorne citokine IL-1, IL-2, i TNF-α.
-IFN-γ stimuliše makrofage da sintetišu i sekretuju enzime koji razgrađuju ekstraćelijski matriks fibrozne kape - matriks metaloproteinaze (MMP)- kolagenaze, zelatinaze
-IFN-γ inhibira proliferaciju glatkih mišićnih ćelija i sintezu kolagena što sve zajedno vodi slabljenju fibrozne kape.
-Okidači koji izazivaju rupturu plaka mogu biti mehanički ili hemodinamski faktori - ponavljani pritisak, rastezanje, promenljivi pritisak što dovodi do ”zamora plaka” i rupture.
-Nakon rupture plaka unutrašnjost plaka je izložena krvlju i lumenu krvnog suda.
-Unutrašnjost plaka je izrazito trombogena i aktivira se spoljašnji put koagulacije. Aktiviraju se trombociti i tromb se brzo formira na površini rupturiranog plaka.
-Tromb može kompletno da zapuši lumen krvnog suda (infarkt miokarda, moždani udar)

Question 25

posledice ateroskleroze

Answer 25

1.HRONICNE
-stabilna angina pectoris
-intermitenta klaudikacija
2. AKUTNE
-infarkt
-slog
-nagla srcana smrt
-ruptura aneurizme

Question 26

kako dijeta moze da utice na razvoj atero

Answer 26

-dijeta bugata nezasicenim masnim kiselinama i vlaknima i bez holesterola je ateroprotektivna
-dijeta bogata transmastima je proaterogena
-ona moze dovesti i do razvoja insulinske i dijabetesa

Question 27

kako dislipidemija utice na razvoj atero

Answer 27

-usled povecanja ldl endotel ce biti hronicno izlozen stimulaciji koja ce kasnije doprineti disfunkciji endotela

Question 28

kako gojaznost utice na razvoj atero

Answer 28

-abdominalna gojaznost se povezuje sa povecanjem leptina i smanjenjem adiponektina u plazmi
-proinflamatorni citokini produktovani od strane masnog tkiva izazivaju disfunkciju endotela
-povisen leptin je proinflamatoran i proaterogen
-dok je adiponektin suprotan ali je snizen

Question 29

kako diabetes melitus utice na razvoj atero

Answer 29

-usled hronicnih komplikacija dijabetesa i to makroanginopatije

Question 30

kako hipertenzija utice na razvoj atero

Answer 30

angiotenzin II je proaterogen jer:
-stimulise hipertrofiju i proliferaciju glatkih misicnih celija
-stimulise sintezu proteina od strane gmc
-stimulisu aktivnos lipooksigenaze koja se povezuje sa stvaranjem ox LDL

Question 31

kako pusenje utice na razvoj atero

Answer 31

-izaziva hemodinamski stres
-doprinosi razvoju oksidativnog stresa zbog slobodnih radikala i disfunkciji endotela
-dobrinosi inlamaciji jer stimulise NF-kb i sintezu proinflamatornih citokina
-sprecava HDL zavisno uklanjanje holesterola
-doprinosi rupturi plaka jer stimulise stvaranje metaloproteinaza

Question 32

sta je hemostaza

Answer 32

precizno regulisan proces kojim se u slucaju vaskularne povrede sprecava krvarenje tj stvara se hemostatski ugrusak na mestu ostecenja

Question 33

sta je tromboza

Answer 33

patoloski oblik hemostaze
-zazivotno intravaskularno ili intrakranijalno stvaranje krvnog ugruska

Question 34

sta je embolija

Answer 34

prenosenje cvrstih tecnih ili gasovitih masa krvnom ili limfnom strujom

Question 35

sta je tromboembolija

Answer 35

-stanje izazvano okluzijom krvnog suda usled embolusa porekla tromba

Question 36

kako intaktni endotel ima antitrombicka svojstva

Answer 36

1. ANTITROMBOCITNA SVOJSTVA
   -endotel sprecava kontakt trombocita sa subendotelnim ekstracelulatnim metriksom koji je jako trombogen. PGI2 i NO koje sintetise endotel inhibiraju agregaciju trombocita
2. ANTIKOAGULACIJSKA SVOJSTVA
   -molekuli slicni heparinu koji se nalaze na membrani endotelnih celija deluju kao kofaktori koji omogucavaju da antitrombin II inhibira trombin koji inace prevodi fibrinogen u fibrin
   -trombomodulin vezujuci se za trombin prevodi ga u antikoagulant koji aktivira protein c (antikoagulacijski protein)
3. FIBRINOLITICKA SVOJSTVA
   -endotelne celije sinntetisu tkivni aktivator plazminogena a plazmin razgradjuje fibrin

Question 37

kako ostecenuje endotela utice na trombozu

Answer 37

-ono je dominantni faktor rizika za trombozu i samo moze da je izazove
-nije potrebno da endotel bude fizicki ostecen dovoljna je i endotelna disfunkcija za doprinos stvaranju tromba
-ostecenje endotela omogucava kontakt subendotelnog ekstracelularnog matriksa sa trombocitima i ovo dovodi do njihove aktivacije i adhezije
-ovo stimulise endotel da stvara prokoagulacione proteine-tkivni faktor i fon vilebrandov faktor
-TKIVNI FAKTOR aktivira spoljasnji put koagulacije
-FON VILEBRANDOV FAKTOR- je kofaktor za vezivanje trombocita za subendotelni kolagen
-stimulise se endotel da sekretuje inhibitore aktivatora plazminogena koji je odgovoran za fibrinolizu

Question 38

koji su uzroci ostecenja endotela

Answer 38

-ateroskleroza
-hemodinamski stres- turbulentan tok krvi, hipertenzija
-ishemijsko/hipoksijsko ostecenje
-hemijsko ostecenje- toksini duvanskog dima i bakterija
-ROS
-hiperholesterolemija

Question 39

kakav moze biti poremecaj toka krvi

Answer 39

1. TURBULENTNI TOK KRVI
   -fizioloski tok je alminaran ili aksijalan
   -uobliceni elementi krvi ne bi trebalo da budu u sloju koji se najsporije krece
   -turbulentni tok krvi se javlja usled suzenja arterija, na racvanjima velikih arterija i na patoloski izmenjenim zaliscima
   -ovo je mehanizam koji prvenstveno doprinosi nastanku arterijskog i kardijalnog tromba
2. STAZA
   -doprinosi razvoju venske tromboze
   -moze nastati:
   na mestu aneurizmi
   usled dilatacije srcanih supljina
   usled povecanja viskoznosti krvi-policitemija

Question 40

kako alteracije toka krvi dovode do tromboze

Answer 40

-dovode do aktivacije trombocita
-dovode do aktivacije endotelnih celija
-sprecavaju razblazenje aktiviranih faktora koag
-usporavaju dopremanje inhibitora antikoagulacije
-doprinose razvoju endotelne disfunkcije

Question 41

primarna hiperkoagulabilnost (trombofilija)

Answer 41

-genetska
-autozomno dominantno nasledjivanje
-mutacija faktora koagulacije, fibrinolitickih proteina, trombocitnih receptor
-Lajdenska mutacija-gena za faktor V
-mutacija F2 gena

Question 42

sekundarna hipekoagulabilnost

Answer 42

ANTIFOSFOLIPIDNI SINDROM
-autoimuna bolest
-prisustvo autoantitela na fosfolipide membrane i proteine vezane za njih
-najcesce pogadja zene u reproduktivnom periodu
-povecan rizik od arterijske i venske tromboze, spontani, prevremeni porodjaj
-uzrok je najcesce multifaktorijalan

Question 43

sudbina tromba

Answer 43

1.RAZLAGANJE
-fibrinoliza i razgradnja u par sati od nastanka
2. PROPAGACIJA
-povecanje tromba akumulacijom trombocita i fibrina sto povecava stepen okluzije
3. ORGANIZACIJA I REKANALIZACIJA
-u tromb urastaju endotelne celije, glatki misici i fibroblasti
-formiraju se novi kapilari u trombu i omogucena je rekanalizacija
4.EMBOLIJA
-odvajanje tromba ili njegovih delova koji se prenose krvnim sudom

Question 44

arterijska tromboza

Answer 44

-nastaje u uslovima brzog protoka
-beli tromb: trombocitni agregatii povecani fibrinskim nitima
-najcesce su cvrsto adherirani za krvni sud i manje skloni embolizaciji
-ako su vezani za zid srcanih supljina- muralni trombi
-muralni trombi nastaju u delovima koji su bili izlozeni ishemiji
-njihovom nastanku doprinosi turbulentni tok
-ako se nalazi u levoj pretkomori i odvoji se deo on ide do aorte i moze dospeti do CNSa i izazvati slog
-uglavnom su okluzivni

Question 45

venska tromboza

Answer 45

-u uslovima usporenog protoka
-crveni tromb: vise finrinskih niti i eritrocita, malo trombocita
-po pravilu su okluzivni
-usled okluzije dolazi do transudacije i edema tkiva sto dovodi do kompresije okolnih krvnih sudova i tkivne ishemije
-venska insuficijencija se odnosi na nemogucnost vena da usmereno prenose krv iz periferije ka srcu
-klinicki je najcesca insuficijencija vena donjih ekstremiteta i to i superficijalnih i dubokih vena
-u osnovi venske insuficijencije nacesce stoji insuficijencija venskih valvula

Question 46

trombza povrsinskih vena- TROMBOFLEBITIS

Answer 46

-najcesce u sistemu vene safene
-predilekciono mesto su varikoziteti
-dovodi do lokalne kongestije
-prisutno je zapaljenje venskog zida i okolnog tkiva
-kardinalni znaci zapaljenja: crvenilo, otok, bol, lokalno povecanje temp, smanjena pokretljivos ektremitata

Question 47

tromboza dubokih vena- FLEBOTROMBOZA

Answer 47

-u natkolenim i karlicnim dubokim venama
-klinicke manifestacije su odsutne
-simptom je bol
-moze doci do edema i crvenila ili cijanoze
-prisutan je visok rizik od odvajanja dela tromba i embolizacije

Question 48

podela embolija prema vrsti ebolusa

Answer 48

tromboembolija
masna embolija
vazdusna i gasna embolija
embolija amnionskom tecnoscu
embolija bakterijama i parazitima
embolija stranim telom

Question 49

plucna embolijs

Answer 49

-tromboembulusi dubokih vena su najcesci uzrok
-plucna embolija je cesto prvi simptom tromboze dubokih vena
-embolusi se krecu od dubokih vena nogu do srca prolaze kroz desno srce i zaustavljaju se u plucnoj cirkulaciji
-okluzija plucnog arterijskog stabla trombom moze dovesti do akutnog zivotno ugrozavajuceg i potencijalno reverzibilnog popustanja desne komore srca- PLUCNO SRCE
-najveci broj plucnih embolija prolazi neprimetno usled malih dimenzija embolusa koji se brzo razgrade
-ukoliko je doslo do okluzije 60% ili vise plucne cirkulacije dolazi do iznenadne smrti ili insuficijencije desnog srca(usled plucne hipertenzije), kvs kolapsa
-usled dvojne cirkulacije pluca retko dolazi do razvoja infarkta pluca

Question 50

simptomi plucne embolije

Answer 50

dispneja
bol u grudima
kasalj
sinkopa
tahipneja
tahikardija
cijanoza
groznica
povisen D dimer!!!!!!

Question 51

sta je plucna hemoragija

Answer 51

kada postoji opstrukcija arterija srednje velicine

Question 52

sistemska tromboembolija

Answer 52

-embolija u sistemskoj cirkulaciji
-embolusi su najcesce od intrakardijalnog tromba ili aortnih aneurizmi
-dovodi do infarkta pogodjenig tkiva