Начини примене лекова Flashcards
Како се лекови могу применити
локално и системски
шта је локална примена лека
јесте најједноставнији начин примене лекова.
примењују се тако што се лек наноси на кожу и доступне слузнице, тако да ту остану и не доспеју у системску циркулацију.
такве лекове можемо наносити у виду масти, крема, лосиона, пршкова или спреја.
такође, можемо их укапати у око, уста, ухо / поставути их у вагину или мокраћни канал.
Добре и лоше стране локалне примене
добре - могућност постизања високих концентрација лека на месту дејства
лоше - нежељена дејства на месту примене и могућност системске ресорпције лека
Системска примена
значи да лек са места апликовања прелази у крвоток и путем крви доспева до органа на које делује
Начини системске примене лекова
-
преко сис за варење
- орално
- анално - преко плућа
- убризгавањем у ткива или у крвоток помоћу игле/бризгалице
- преко коже
Од чега зависи избор начина и путева примене лекова
- циљева лечења- ако желимо брз и краткотрајан ефекат такве лекове дајемо интравенском инј или удисањем лека у плућа, а ако желимо спори ефекат дајемо га орално
- карактеристика лека - неки лекоци се не ресорбују дигестивно те морају да се дају парентералним путем
Орална примена
орална примена (per os) је најчешћи начин на који се даје терапија. ресорпција из желуца је знатно ограничена, јер се лек релативно кратко задржава у њему. у тц услови за ресорпцију су знатно повољнији: реакција је алкална, површина велика, а ћелије су прилагођене проласку већине лекова.
ресорпција лекова у цревима је најбоља на празан стомак што значи попити лек на празан стомак 30 мин пре јела или 2х после јела.
Предности/недостаци оралне примене
П: једноставна и лека примена која мало кошта
Н: лек се спорије ресорбује (30-90 мин) и непотпуно (отежана ресорпција или метаболизам приликом проласка лека кроз јетру могу знатно да умање део лека које доспе у циркулацију). Поред тога, особе које тешко гутају лекове не могу да их унесу оралним путем
Ректумска примена
уносе се директно у ректум у
1. чврстом - чепићи или
2. течном - клизме облику
уносе се из два разлога: ради локалног дејства ( нпр. пражњење ректума)
ради системског деловања ( када се лек не може дати оралним или неким другим путеем)
Слузница уста
може да буде место ресорпције лекова који се стављају
1. сублингвално (испод језика)
2. трансбукално (на слуз. образа)
На овај начин се лекови ресорбују брзо и директно у системски крвоток (заобилзе желудац и јетру)
Примери примене лекова на овај начин: лингвалете нитроглицерина или букалете неких хормона
Примена лекова путем плућа
примењују се ради
локалног деловања у плућима (лекове који шире дисајне путеве (треба нам🎀))
системског деловања (општи инхалациони анестетици)
Шта се уноси удисањем у организам
други назив- инхалација
уносе се гасовите и лако испраљиве супст. и аересоли
Парентерална примена (опште речено шта значи, ништа детаљи)
Значи да заобилази црева
Добре и лоше стране парентералне примене
добре- лек брзо, потпуно и у тачно одређеној дози убризга управо тамо где желимо
лоше- потребно је увежбати технику убризгавања, дезинфиковату место убода, и постоје разне нежељене реакције. посебна опасност је појава алерг. реакц. пацијента обавезно морамо питати да ли је преосетљив на лек
Правило за инјекције
-морају бити стерилне
-апирогене (не изазивају пораст темп)
-да не садрже супст које изазивају хипотензију
Начини парентералне примене лекова
-поткожна (s.c) инј.
-интрамускуларна (i.m) инјекција
-интравенска (i.v) инј.
Супкутана инј
јесте убризгавање лекова у растресито поткожно ткиво.
важно је да такав лек
1. не надражује ткиво
2. да је ph око 7.4
3. да има малу запремину
Интрамускуларна инј
јесте убризгавање малих/средњих запремина лекова у мишић.
овакви лекови се обично убрзигвајау у глутеални, рамени и у бутни мишић.
након убода, а пре убризгавања потребно је проверити да случ нисмо иглу уболи у вену, а не у мишић. то проверавамо повлачењем клипа шприца. уколико крв уђе у шприц значи да смо уболи вену и потребно је да је извадимо и пиново убодемо у мишић.
какви раствори се користе за i.m инј
- водени
- уљани
у уљаном раствору лек ће се спорије ресорбовати у системски крвоток од воденог
Интравенска инј (само деф)
представља директно убризгавање лекова у крвоток. за то се користе кубиталне вене, у лакатној јами или друге доступне вене
Шта је болус, а шта инфузија
Болус- јесте убризгавање малих запремина лека (5-10мл) директно у крвоток без претходног разблаживања.
Инфузија- је давање већих доза лека (500-1000мл) раствореног у неком физиолошком раствору (0,9% NaCl или 5% глукозе)
Шта ће се десити ако лек растворимо у води, а не у физиолошком
Доћи ће до распадање еритроцита (хемолиза) у крви
С обзиром на брзину убризгавања лека, може да се ради о?
Који су недостаци тих начина давања лека?
-
брзо убризгавање (нпр. брзи и.в. болус)
- недостаци: могућност предозирања и нежељени ефекти лека -
споро убризгавање (нпр. спора и.в. инфузија, 20 мин+)
- недостаци: могућност појаве инфекције, крварења или тромбозе на месту убода
Које су предности и.в. примене лека
целокуона доза лека уноси се директно у крвоток
дејство лека наступа готово тренутно
могу да се убриугавају лекови кои не могу на деуге начине из неког разлога (надражај ткива…)
Нежељени ефекти и.в примене лекова
- бол на месту давања
- настајање тромба и оштећење тида кс
- могућност појаве алергијскиг реакц
- грешком дата ив инј уљаних расрвора може да изазове масну емболију плућа
Примена лекова путем коже
неки лекови се могу ресорбовати преко коже и испољити дејство. пример је нитрогливерин преко фластера
