VI Flashcards
1
Q
emocije
A
slozena, psiho-fizioloska iskustva koja mozemo doziveti kao prijatna, neprijatna ili oboje, a koja su izazvana nekom un. (biohemijskom) i sp. pobudom.
licno iskustvo, intimni dozivljaj, ne mogu se meriti ili kvantitativno uporedjivati.
2
Q
o emocionalnom iskustvu druge osobe
A
mozemo suditi samo na osnovu sopstvvenog emo. iskustva i sposobnosti da se saosetimo.
3
Q
tri aspekta emocija
A
- ispoljavanje
- promena fizioloskih reakcija
- adaptivni i motivacioni aspekt emocija
emocije su povezane sa raspolozenjem, temperamentom, crtama licnosti, dispozicijom i motivacijom, a obezbedjuju i pozitivnu i negativnu komponentu motivacije.
4
Q
ispoljavanje osecanja
A
paralingisticka funkcija: izraz lica koji prati specif. emociju cini dopunu verbalne komunikacije
5
Q
Darvinova teorija
A
emocije potpomazu prezivljavanju i reprodukciji; na univerzalan nacin se ispoljavaju kod ljudi razl. kultura.
H: ispoljavanje bazicnih se ne uci, vec nasledjuje.
emocije: un. psih. stanja pracena ponasanjem koje nasledjujemo od nasih predaka.
6
Q
tri principa na kojima se baziraju emocije
A
I - svrsishodna navika: specif. emotivno stanje koje se ispoljava uvek na isti nacin i praceno je istim fac. izrazom i telesnim gestovima
II - antiteza - bazicne emocije imaju svoj opozitni par (radost/tuga).
III - emocije su proizvod delovanja NS na organizam, nezavisno od nase volje.
7
Q
facijana mimika
A
kontrakcija delikatne mreze 40tak fac. misica, pokrivaju skelet lica; odgovorni za produkciju govora i emotivni izraz lica. dele se u dve grupe: povrsinski i dibunski.
8
Q
povrsinski misici
A
pricvrsceni za kozu lica
9
Q
dubinski misici
A
za lobanjske kosti
10
Q
skelet lica
A
viscerokranijum
11
Q
povrsinski misici
A
inervirani moto A VII para kran. nerva (facijalnog jedra koji je u m. mostu).
12
Q
facijalno jedro
A
ima dorzalni i ventralni deo, a aksoni koji polaze iz ta dva dela inerviraju gornju (dorzalni) i donju (ventralni) polovinu lica
13
Q
duboki fac. misici
A
pod kontrolom V kran. nerva, cije je motorno jedro unutar retikularnog jedra m. mosta.
14
Q
voljna kontrola misica lica
A
dolazi iz mot. korteksta, vlaknima konrtikospinalnog puta; deo vlakna se zavrsava na moto jedrima V i VII kranijalnog nerva.
15
Q
facijalni mis. pod kontrolom ANS
A
do facijalnog i retikularnog jedra stizu projekcije iz ventr. prednjeg mozga i hipotalamusa.
16
Q
unilateralna lezija u nivou motorne kore ili kortikospunalnog puta
A
asimterican osmeh kada treba voljno da se nasmese; kad se prezentuje smesan sadrzaj -> simterican osmeh.
17
Q
osobe sa lezijom ventralog prednjeg mozga
A
iskrivljen osmeh, prati pozitivna emotivna stanja, ali na zahtev da se voljno nasmeju, razvijaju simetrican osmeh.
18
Q
istinski emotivni izraz lcia
A
pod kontrolom bazalnog prednjeg mozga (nevoljna kontrola).
19
Q
rodjenje bebe
A
ispoljavanje nezadovoljstva i zadovoljstva, zainteresovanosti i usmeravanje (treca emocija koju deca ispoljavaju).
20
Q
zavrsetak treceg meseca
A
radost, tuga (obicno kao reakcija na uklanjanje poznatog lica ili objekta iz vidnog polja).
sposobnost ispoljavanja odbojnosti i gadjenja, najcesce kao reakcija na nepoznatu hranu.
21
Q
ljutnja i bes
A
ispoljavanje izmedju 4. i 6. meseca zivota.i
22
Q
znenadjenje
A
oko 6. meseca, obicno kao reakcija na neocekivano ili novo.
23
Q
strah
A
izmedju 7. i 8. meseca.
24
Q
navrsenih 9. meseci
A
beba ispoljava sve bazicne emocije.
25
svest o sebi
izmedju 18. i 24 meseca; pojava nekoliko drugih emocija; osecaj posramljenosti, empatije i zavisti.
26
procena svojih postupaka i ponasanje u odnosu na standard i ocekivanja
2- i 3- gpdina; razvija se sposovnost samosvesne evaluacije emocija (ponos, zaljenje, stid).
27
individualne razlike u emotivnoj reaktivnosti
sa profilom, kapacitetom i intenzitetom ispoljavanja se radjamo.
moguce je meriti intenzitet reakcije novorodjenceta na stresni stimulus (potapanje ruke u hladnu vodu).
28
individualna reakciona stereotipija
urodjene razlike na stres.
29
pravila ispoljavanja
drustvene norme koje se odnose na stepen i frekvenciju ispoljavanja emocionalnog izraza lica.
30
stepen emocionalnog odogvora
zavisi i od individualnog iskustva i ucenja.
31
uslovljen emotivni odgovor
da li cemo se i u kojoj meri plasiti, zavisi od naseg prethodnog iskustva i ucenja.
32
ogranicen uspeh, recimo strah od zmija
moguce je da su neke emotivne reakcije duboko ukorenjene i masledjene od predaka.
33
teorija urodjene govotosti
duboko ukorenjene i nasledjene emocije od predaka (emo. reakcije) koje nisu proizvod ucenja i ne mogu se razusloviti, smatraju se urodjenim reakcijama.
34
treci postulat Darvinove teorije o emocijama
kod jakih emocija narocito, pracene su snaznim fizioloskim promenama.
35
neposredna opasnost
strah, burne fizioloske promene, ubrzan rad srca i disanja.
36
Fereov fenomen
ektodermalna reakcija (pojacano znojenje); autonomna reakcija, izaziva povecanje el. provodljivosti koze, na tome se zasniva rad poligrafa.
37
poligraf
registruje stepen akt. simpatickog nervnog sistema; prate se kozna provodljivost, krvni pritisak i puls; najpre se postavlja niz neutralnih pitanja, da se odredi bazalna akt. simpatickog sistema.
38
prozivljavanje jakih emocija
fizioloske promene, povecana Fr srcanog rada i disanja, povecan nivo secera u krvi, suzenje krvnih sudova u un. organima, posledicno povecanje krvnog pritiska, preusmeravanje krvi iz un. organa u mozak i misice, sirenje zenica i znojenje.
istovremeno, smanjeno oslobavanje pljuvacke i zeludacnih sokova i smanjena pokretljivost creva i prestanak rada gastrointestinalnih organa (funkcija nije neophodna u momentima neposredne opasnosti).
39
fizioloske promene
uslovljene akt. simpatickog NS, oslobadjanjem hormona stresa, kortizola i adrenalina iz nadbubrezne zlezde, do kojih dolazi usled akt. subkortikalnih struktura (pre svega, bademasta jedra, hipotalamus i m. stablo).
40
bori se ili bezi (flight or fight)
skup navedenih fizioloskih promena; cilj da usmeri nasu paznju ka izvoru emocionalne pobude i da mobilise energetske i druge resurse, zarad efikasnog suocavanja sa opasnoscu ili bezanja od nje.
41
Džejms-Langeova teorija emocija
ljudi su tokom evolucije stekli sposobnost da reaguju na sp. i un. telesne znake ispoljavanjem emocija; fizioloske promene su emocije i ukoliko uklonimo fiz. promene, nestace i emocije.
srce kuca -> plasim se.
42
tehnike relaksacije
uspesno poboljsavaju raspolozenje ublazavanjem fiziolosih procesa.
43
Kenon i Bard
eksperimentisanje na zivotinjama, transakcija KM; dokaz -> uprkos nemogucnosti prenosa telesnih senzacija sa perif. R ispod nivoa preseka prema CNS, takve zivotinje prozivljavaju emocije. (kontraargument Dzejms-Langeovoj teoriji).
44
kontraargument Dzejms-Langeovoj teoriji
nekonzistentnost izmedju fizioloskih reakcija i emotivnog dozivljaja
45
strah
pracen ubrzanim radom srca, smanjenjem rada creva i znojenjem; medjutim iste reakcije prate i pozitivna uzbudjenja, pa cak i neemocionalna stanja, poput bolesti.
46
ako emocije nisu vise od fiziol. reakcije na S
emocije bi trebalo das e ugase istovremeno sa normalizacijom fizioloske funkcije. -> jasno je da traju duze od fizioloskog stanja i odrazavaju se i u njegovom odsustvu, a mnoge nisu pracene fiziol. promenom.
47
rad Kenona
jake emocije su obicno izazvane urgentnom reakcijom, bori se ili bezi.
javlja se u anticipaciji izmenjenog ponasanja i potrosnje dodatne energije u odgovoru na skoldjivi S.
48
Kenon i Bard
H: 2 subkortik. strukture, hipotalamus i talamus imaju kljucnu ulogu u medijaciji emocija, kako u regulaciji perifernih znakova emocija, tako i u prenosenju info do korteksa, na osnovu kojih se odvija k. obrada.
49
Kenon-Bardova teorija
info o S pristizu do kortikalnih senzornih zona i akt. ih, a m. kora salje komande kojima menja telesne funkcije.
ta petlja -> lisena emotivnog sadrzaja.
nastanak emocija -> kada signali pristignu u talamus, bilo direktno od senz. sistema, bilo posredno.
50
Kenon i Bard
karakter emocija -> uslovljen je nacinom akt. talamusa; ta ideja je nastala na osnovu exp. sa mackama kojima je uklonjen ceo korteks (ispolavaju potpuno integrisanu emo. reakciju, lazni bes, buduci da se javlja u odsustvu svesnog iskustva koje odlikuje pravi prirodni osecaj besa).
51
lazni bes
razlikuje se od pravog besa, moze se iazzvati blagom stim. i moze nastati spontano; gasi se neposredno nakon uklanjanja S:
52
emocije u vecoj meri
rezultat dinamickih i tekucih interakcija izmedju perif. faktora, posredovanih hipotalamusom i centralnih faktora posredovanih m. korom.
53
Sahter
redefinise Dzejms-Langeovo shvatanje;
postoji individualna interpretacija visc. akt. koja se odvija na osnovu S, konteksta, k. stanja i iskustva.
54
Safterova, kognitivna teorija emocija
emotivna stanja, kao sto su ljutnja, bes, srca, zavise od interpretacije situacije na osnovu prethodnog iskustva.
55
dokaz Sahterovog stanovista
m. kora u dobroj meri konstruise emocije na osnovu viseznacnih signala koji dolaze iz organizma, odnosno, da korteks akt. translira, cak i nespecif. periferne signale u specif. emocije.
56
prema Sahteru
korteks kreira kogn. odgovor na promene fizioloskih parametara, saglasan sa ocekivanjima ili drustv. kontekstom.
57
Damasio
dodatno oblikuje Sahterovo shvatanje; emocija i emotivno iskustvo su prica koju mozak kreira kako bi interpretirao telesne reakije.
58
autonomne reakcije na S
nisu uniformne i stereotipne u meri u kojoj je pretpostavio Bard; razlicita emotivna stanja pracena su nesto razlicitim autonomnim reakcijama.
59
uloga m. kore u ispoljavanju i obradi emocija
uklanjanje nje kod psa; dekortikovana zivotinja ispoljava reakcije iznenadnog i nekontrolisanog besa, lazni bes.
najneznija stim. -> agresivna reakcija, rezanje, ujedanje i snazan visceralan odgovor.
kontrola emocionalnih odgovora -> ispod nivoa kore, a uloga neokorteksa je u inhibiciji i obuzdavanju emocionalnih reakcija.
60
Dzejm Pejps
predlozio je postojanje emocionalnog nervnog kola.
primetio: prisustvo lezija i drugih ostecenja u nekoliko povezanih struktura medjumozga -> neki od tih regiona bi mogli biti centri emot. ponasanja.
61
Pejpsovo kolo
medjupovezane strukture, mamilarno telo hipotalamusa, prednji talamus, pojasnu koru, hipokampus i forniks.
62
Pol MekLin
pridruzuje i bademasta jedra i jos nekoliko drugih regiona -> ceo sistem dobija naziv limbicki sistem.
63
Klever i Bjuse
sindrom, majmunu uklanjanje slepoocne kore -> isti se sindrom dobija uklanjanjem samo bademastih jedara -> zivotinja drasticno menja ponasanje.
64
majmun sa ostecenim bademastim jedrima
ne ispoljava: strah i agresivnost
ispoljava: oralnu tendenciju (sto mu je bilo poznato pre operacije, ispituje stavljajuci ih u usta.
hiperfacija
vizuelne agnozije - nemogucnost prep. obj. uprkos ocuvanoj viz. percepciji.
hiperseksualnost.
65
Klever-Bjuseov sindrom
nema straha i agresivnosti, oraln atendencija, hiperfacija, vizuelne agnozije, hiperseksualnost.
66
ljudi sa bilat. ostecenjem bademastih jedara
nema straha i nemaju sposobnost prep. straha na licu drugih ljudi, a imaju i problema sa pamcenjem.
67
dokazi o neuroanatomiji emocija, exp. Oldsa i Milnera
pacovi, elektroda usadjena u specif. zonu u mozgu, dobijaju el. sok, ako se nadju u odredjenom delu kaveza.
H: pacovi ce nauciti da izbegavaju zabranjenu zonu kaveza.
elektroda je usadjena u jedro accumbens, septalnu regiju i hipotalamus, a el. sok bi navidoio ziovitnje da se stalno vracaju u zabranjeni deo kaveza.
1 varijanta testa: pedala cijim pritiskom pacov sam sebi aplicira el. spok; pacov ponavlja autostim. navedenih zona sve dok ne padne od isrpljenosti.
68
H: centar za uzivanje
mezolimb. siste, u zonama (nu. accumbens, septalna oblast i delovi hipotalamusa).
69
mesta + potkrepljenja
cija stim. izaziva ponavljanje, autostimulaciju; u hipotalamusu su, i iidu ka m. stablu.
70
medijalni snop
iz srM, prema hoT, ushodni snop; stim. izaziva potkrep.
inervira jedro accumbens.
stim. drugih delova m. kore ne uzaziva osecaj zadovoljstva.
71
stim. bademastih jedara
intenzivan osecaj straha
72
tehnike neuroodslikavanja
pracene obrasca akt. m. regija kod budnih IC koji u trenutku ispitivanja prozivljavaju specif. emociju.
73
zaljubljene osobe
snazna akt. insule i prednjeg dela pojasne kore i smanjena akt. zadnje pojasne kore, bdemastih jedara i prefrontalne kore.
74
osecaj tuge
pojacano akt. prednja pojasna kora, insula i dorz. deo m. mosta.
75
ispoljavanje ljutnje
pojacana akt. m. mosta i leva prednja pojasna kora.
76
aktivacija mozga
ne postoji jednoznacna, tokom ispoljavanja odredjene emocije, jer i prilikom oprecnih emoija, pojacano su akt. isti regioni, pojasna kora.
77
Lejn, studija neuroodslikavanja, 4 m. oblasti koje se akt. pri prozivljavanju svih emocija
1. prednja pojasna kora i medijalna prefrontalna kora (uspostavljanje reprez. emoc. stanja)
2. prednja insula (uklj. u obradu visc. info.)
3. desna slepoocna kora (slozene senz. diskr. emoc. S i povlacenje mem. zapisa sa emoc. sadrzajem)
4. zadnja pojasna kora (regulacija aut. funkcija).
78
pojasna kora
iznad zuljevitog tela, obavija u vidu pojasa, obuhvata Brodmanove oblasti 24, 25, 26, 30, 31 i 32.
anat. smisao, prednji i zadnji deo.
79
prednji deo pojasne kore
pripada petoslojnom alokorteksu.
80
zadnji deo
sestoslojna kora
81
prednja pojasna kora
prima aferente iz interlam. jedara i jedara sredisnje linije talamusa, kao i dp. aksona iz ventralnog srM, a salje A na anteriorno jedro talamusa.
82
zadnja pojasna kora
prima aferente iz povrs. jedara talamusa i subikuluma hipokampusa, a salje A na prefront. i obitofront. koru.
83
cela oblast pojasne kore
uklj. u obradu emocija.
prednja pojasna kora je vise ukljucena u emotivno.
zadnja pojasna kora, u kogn. nijansiranje.
84
V sloj prednje pojasne kore
vretenaste celije; razlika od tip. piramidnih N po prisustvu jednog apikalnog i jednog bazalnog dendrita koji celiji daju vretenasti oblik, kao i po 4x vecoj zapremini celijskog dela.
85
vretenasti N
ne uocavaju se na samom rodjenju, vec tek negde oko 4 meseca zivota, a prisustvo njih kod 4 meseca starih beba korelira sa njihovom sposobnoscu da drze glavu uspravno, da se sponano smeju i da viz. prate i dosegnu neki predmet.
86
jedna od afer. projekcija na prednju pojasnu koru
dolazi iz ventr. dela srM koji je ukljucen u pomenuti dop. sistem potkrepljenja, odnosno, ponasanja potkr. nagradom.
87
EEG merenja, prednje pojasne kore
snazan izvor m. talasa Fr 4-7Hz kod IC koji su mentalno fokusirani na resavanje problemskog zadatka.
amp. se povecava sa povecanjem tezine zadatka.
kod uzbudjenosti i ansk. IC, ti talasi se ne registruju.
88
akt. prednje pojasne kore kod anks. i ment. fokusiranih ljudi
oscilira izmedju dve krajnosti.
fokusiranje na problem, umanjuje anksioznost.
89
prikaz reci bez emotivnog sadrzaja
akt. zadnje pojasne kore
90
prikaz reci sa emotivnim sadrzajem
akt. prednje pojasne kore.
91
bademasta jedra
struk. bademastog oblika, unutar medijalnog dela slepoocnog reznja obe m. hemisfere. -> vazan deo limbickog sistema, cini nekoliko subkortikalnih struktura, zajedno ukljucenih u ispoljavanje emocija.
92
ostecenje b. jedara kod zivotinja, neposredno nakon rodjenja
simptomi koji najvise podsecaju na autizam kod ljudi.
93
ljudi sa ostecenim b. jedrima
nemaju sposobnost prep. straha na licu drugih ljudi, a imaju i problem sa pamcenjem.
94
bademasta jedra
pojacano akt. i kada se prep. tuzan izraz lica, ali ne i osecaj besa, tj. ljutnje.
95
bademasta jedra
centralna struktura u ispoljavanju osecaja straha.
96
bademasta jedra
sacinjena od nekoliko jedara grupisanih u bazolat. jedra, kortiko medi. jedra i centralno jedro.
primaju info iz svih senz. sistema
97
u bazolat. deo
info o neutralnom S iz odg. sistema, a odatle u kortikomed. nakon cega ide u centralno jedro.
98
glavna eferentna veza bademastih jedara
centralno jedro, ostvaruje veze sa centrima u hipotal. i m. stablu u kojima akt. 3 aspekta emoc. odgovora.
99
centralno jedro; veza sa lat. hoT inicira reakciju sa ANS
od koje zavise akt. fizioloskih promena koje su tipicne za reakciju straha i lucenje hormona.
100
centralno jedro; veza sa periakvaduktalnom SM srM
inicira promene ponasasnja.
101
projekcija bademastih jedara prema cerebralnom korteksu
izaziva subjektivan emotivni dozivljaj.
102
epilepticnom napadu
obicno prethodi osecaj intenzivnog straha, kao uvod i upozorenje ored napad.
103
orbitofrontalni korteks (OFC)
deo m. kore neposredno iza ocnih orbita; iznad se nalazi ceonog reznja.
prima info iz svih delova ceonog korteksa, kao i iz senz. sistema; ima bogate projekcije i na limb. sistem
informisan o svemu sto se desava na sp. sredini, o telesnim reakcijama i planiranim ponasanjima.
utice na akt. limb. sistema i posebno bad. jedara.
104
ostecenje OFC
znacajne promene u emotivnom odgovoru ljudi i ceste izmene crta licnosti.
105
uloga OFC u ispoljavanju emocija
studija slucaja Fineasa Gejdza, sredina 19. veka. prvi klinicki dokaz, OFC u ispoljavanju emocija.
106
lista ponasanja pod kontrolom OFC
anksioznost, apatija, iritabilnost, impulsivnost, i nedostatak emocija prema drugim ljudima.
nije specificno ukljucen u ispoljavanje neke emocije, vec je mesto na kojem se analiziraju i integrisu razl. info koje dolaze iz sp. i un. izvora.
107
OFC
povezan i sa pojasnom korom koja je interfejs izmedju procesa donosenja odluka u ceonoj kori i emoc. funkcija i delova mozga koji kontrolisu motoricko ponasanje.
108
dominacija desne hem
kad je rec o ispoljavanju emocija.
109
hipoteza hemisferne valence
desna hem. ukljucena u obradu negativni emocija, leva u obradu pozitivnih.
110
slepoocni rezanj
protok krvi nakon prezentacije foto sa srecnim izrazom lica, kontinuirano povecavanje, cak i nakon uklanjanja S; isti odg. naglo opada, nakon uklanjanja S kod ljutog lica.
111
leva slepoocna oblast
snaznija akt. za prikaz srecnog lica.
112
desna slpoocna oblast
snaznija akt. za prikaz ljutitog lica.
113
desna hem.
dominantna za prepoznavanje emocija
114
leva hem.
dominantna za prozivljavanje emocija.
115
akt. mozga
pod kontrolom horm. end. zlezda, a njihova akt. pod kontrolom NS, najvise hipotal. -> horm. pristizu do mozga i modif. njegovu akt.
116
emotivno znacajni dogadjaji
bad. jedra salju info. ANS; koji izaziva oslbadjanje adrenalina -> priprema za bori se ili bezi.
117
nasilno (agresivno) ponasanje
ponasanje ispunjenom emocijom mrznje i namerom da se nacini steta bicima i obj.
118
predatorska agresivnost
ponasanje vezano za zadovoljenje potrebe za hranom i ona ne dovodi do znacajne akt. ANS.
119
afektivna agresivnost
nije motivisana trazenjem hrane, pracena je snaznom akt. ANS i vokalizacijom.
120
2 tipa agresije
ucesce som. i visc. moto sistema; posredovana razlicitim nervnim outevima u istim regionima mozga, badedmastim jedrima, hipotal, srednjem mozgu i na razl. nacin su regulisana polnim horm. i neurotransmiterima.
121
ispoljavanje predatorske agresivnosti
akt. kortikomedijalna grupacija bademastih jedara -> dovodi do akt. lat. hipotal. i ventr. tegmentuma sr. mozga.
122
ispoljavanje afekt. agresivnosti
akt. bazolat. grupacija bad. jedara, medijalni deo hipotal. i periakvad. sm srMozga.
123
smanjenje nivoa muskih polnih hormona
praceno je smanjenjem agr. ponasanja.
124
tretiranje kastriranih miseva testosteronom
povecalo ucestalost agr. ataka.
125
kod tenki, uklanjannje polnih zlezda
ne dovodi do pormena u ispoljavanju agr. ponasanja.
126
tokom ispoljavanja agr. ponasanja
dolazi do promene oslobadjanja testosterona i kortizola.
127
misevi i majmuni
nakon borbe 2 muzj. pobednik ima povisen nivo testosterona i snizen nivo kortizola. kod gubitnika obrnuto.
128
kortizol
konsolidacija memorije; gubitnik nece zaboraviti ko je bio pobednik, nece napraviti istu gresku ponovo.
129
serotonin, studije na zivotinjama
neg. korelacija izmedju step. akt. serot. sistema (nivoa serotonina) i agr.
130
smanjen nivo serotonina ili akt. serotoninskog sistema
uoceni kod ljudi koji ispoljavaju agr. u alkoholisanom stanju.
131
emocije
specif. tip adapt. ponasanja, oblikovan prirodnom sel, koim se vrsi podesavanje fiziol, psihol. i bihejvioralnih parametara organizma, tako da se uveca sposobnost reakcije na pretnje i mogucnosti u razl. situacijama.
132
ukupan repertoar emocija
nastao usled sel. pritiska sa kojim su se suocavali nasi preci.
133
podrska stanovista emocija kao motiv. programa
ljudi u razl. kultura koriste iste osn. emocionalne izraze u slicnim situacijama.
primati pokazuju neke od bazicnih izraza emocija u sl. situacijama
kod ljudi, nervni hardver za prep. i anal. emocija.
134
emotivno vezivanje za potomstvo ili makar privremeno za partnera
preduslov prenosenja gena na sledecu generaciju.
135
osnovne negativne emocije
evoluirale zarad odgovora na averzivne S.
razlikuju se od +, jer preovladjuuju i po tome sto su specificne -> uvek postoji vrsta pretnje vise, nego + mogucnsti.
neadekvatan odg. na pretnju i opasnost -> zivotno vazne posledice
136
strah
za prezivljavanje, (i ljutnja) imaju ulogu da suze fokus nase paznje na trazenje izlaa odnosno spasenja.
povezan sa povlacenjem, a ljutnja sa napadom i agresivnoscu.
137
tuga
neg. emocija, ne prati specif. obrazac ponasanja.
tera nas da se povucemo iz akcije, smatra se oblikom samokaznjavanja koji nas motivise da stitimo decu i bliznje.
138
pozitivne emocije
manje izrazene od negativnih.
mogu posluziti sirenju fokusa i znanja, ili vidika.
139
cetiri osnovna pozitivna emocionalna stanja
radost, zainteresovanost, zadovoljstvo i ljubav.
140
depresija
cesce se javlja kod zena, epistemoloska prevaga.
141
neki tipovi anksioznih poremecaja i poremecaja zavisnosti
cesce kod muskaraa.
142
depresija
najvecom indencom se javlja od 25 do 44 godine.
143
kognitivni poremecaji
najvecom incidencom se javljaju kod osoba starijih od 65 godina.
144
epistem. podaci
svake god. 20% odrasle populacije ce ispoljiti enki psihijatrijski simptoim, a trecina ljudi ce jednom u zivotu ispoljiti neki oblik poremecaja raspolozenja.
145
pocetak 20. veka
cetvrtina pacijenata u psihijatrijskim ustanovama je patila od psihoze sa paranoidnim tendencijama, euforijom, impulsivnoscu i dubokim promenama u strukturi misljenja.
146
preokret, 1911. Noguchi, mozak osoba koje pate od te psihoze
je tesko ostecen sifilisom, antibiotik desetak godina kasnije.
147
Kreplin, prvi opis simptoma sizofrenije
paranoja, prividjenja, aud. halucinacije, izopaceno emo. ponasanje, bizarni poremecaji misljenja. -> nazvao mladalacka demecija.
148
Bleuler
uvodi termin sizofrenija, kljucni simptom je disocjativno razmisljanje, tj. poremecaj logicke strukture misljenja.
149
moderniji istrazivaci, simptomatologija sizofrenije
aud. halucinacije, prividjenja, promena afekta.
dve grupe:
+ -> prisustvo izmenjenih, abnormalnih stanja (halucinacije, prividjenja, pojacana motorika).
- -> odsustvo, gubitak norm. funkcija (zaravnjeno ispoljavanje emocija tokom prozivljavanja jakih emocija.
150
roditelji, brace i sestre obolelih od sizofrenije
imaju povecan rizik od oboljevanja; smanjuje se stepenom gen, srodnosti.
151
sto veci br. gena odredjuje neku osobinu
to je i uticaj sredina na ispoljavanje te osobine veci.
152
stepen konkordanse (Shz kod 2 blizanca)
iznosi 50% za jednojajcane i 17% za dvojajcane blizance.
153
geneticki lokus za shz
rastrkani na 15 od 23 hromozoma u genomu coveka.
154
geni sa vecom incidencom kod obolelih
za protein neuregulin 1 -> regulacija akt. NMDA, GABA ACh R.
disbajndid - ucestvuje u sinap. plasticnosti
gen za katehol-O-metil-transferaza (COMT) -> enzim, ucestvuje u metabolizmu dopamina.
G72 protein -> ucestvuje u akt. glutaminskog sistema.
deca starijih oceva imaju vecu sansu da obole od shizofrenije.
155
shz
prosirene lat. komore u odnosu na zdrave.
156
75% obolelih od shz
zapremina hipokampusa i bademastih jedara, znacajno je manja, nego kod zdravih.
povecanje lat, usled atrofije struk. limb sistema, jer su oko njih.
157
jacina simptoma bolesti, shz
+ korelacija sa stepenom citoarhitekturalne dezorganizacije.
158
veliki br, obolelih, shz
smanjena velicina vermisa malog mozga, delje zuljevito telo, neuob. citoarhitektura ceone kore.
159
hipoteza o hipofrontalnosti
manji step. akt. ceone kore kod osoba obolelih od shz.
160
simptomi amfetaminske psihoze
oni koji koriste amfet. -> simptomi slicni shz.
161
amfetamin
pojacava ef. kateholamina, pre svega dopamina, jer sprecava njihovo eliminisanje iz sinapse.
njegovi ef. se mogu ukliniti brzo, jednom injekcijom hlorpromazina (antagonista dop. R)
162
primena hlorpramzina i lekova iz grupe fenotiazina
revolucija u lecenju od shz; ublazavaju ili potpuno eliminisu simptome kod velikog br. ljudi.
163
prva generacija neurleptika
antipsih. lekovi sa antishz. delovanjem.
hlorprozamin (kao fenoziazini i butirofenoni) -> blokator presinapt. D2 R za dopain (u neuronima mezolimb. sistema).
164
neki pacijenti
ne reag. na lekove za modulaciju akt. dop. sistema.
klinicka ef. II gen. antipsih. -> atipicni neuroleptici (dovodi u pitanje ispravnost dop. H).
165
dopaminska hipoteza shz
osnovni uzrok shz je akt. dopaminskog sistema
prilog: dugogodisnja terapija obolelih od Parkinsonove bolesti (smanjena akt. dopaminskog sistema, usled stradanja dop. neurona), prekursorom dopamina, L-DOPA, dovodi do simptoma koji podsecaju na shz.
166
atipicni neuroleptici
klozapin -> sel. blok. serotoninski sistem, 5-HT2a receptor za serotonin (deluju i na druge R, D2).
jednako efikasni u tretiranu + simptoma, kao i tipicni, ali efikasniji od starih u olaksavanju - simptoma.
167
glutamatna hipoteza, shz
shz je uslovljena smanjenom akt. glutamatnog sistema.
168
udarac dop. H shz
atipicni neuroleptici povecavaju oslobodjanje dop. u prednjem mozgu.
komb. tretman atipicnim neurolepticima i L-DOPA daje najbolje ef.
mnogi pacijenti oboleli od shz imaju normalan nivo dop. metabolita u mokraci.
169
jedinjenje fenilciklidin (PCP)
prvobitno sintetisano kao disasocijativni anestetik -> izaziva simptome slicne shz, delije kao psihomimetik.
ostvaruje ef. vezujuci se NMDA receptor i delujuci kao njegov antagonist, sprecavajuci glutamat da ostvari svoja normalna dejstva.
170
anksioznost
negativno raspoloznenje; odlikovano brigom, negativnim osecanjima, pracenim specif. somatskim, kogn. i ponasajnim manifestacijama, bez neposrednog uzroka i povoda.
171
anksioznost
normalan repertoar, odbrambreni mehanizam povecane svesti i reaktivnosti, sa ciljem da se suocimo sa novom situacijom ili uslovima sredine.
172
anksioznost u velikoj meri ili ucestalo ili bez odgovarajuceg konteksta
utice na norm. funkcionisanje, smatra se patoloskim ponasanjem.
173
ispoljavanje anksioznosti
strukture limbickog sistema; bademasta jedra,
174
ispoljavanje anks.
dve grupacije jedara unutar bad. jedara:
bazolat. kompleks (BL) i centralno jedro.
175
bazolat. kompleks, BL
prima aferentne ulaze o potencijalno neg. signalima iz talamusa i senzorne asoc. kore
direktno akt. centr. jedro pomocu ekscitat. glutamatnih vlakana.
akt. GABA inh neurone koji su izmedju BL i centr. jedra.
176
centr. jedro
glavni ef. izlaz iz bad. jedara.
inh. GABA N projektuju se do hipotal. i m. stabla, a akt. tih struktura izaziva somatske manif. anksioznosti. projekcije u druge strukture baz. prednjeg mozga, izazivaju disforiju povezanu sa anks.
177
neuroni BL
akt. N u susednom jedru BNST, koji se projektuju u iste regije, kao i centr. jedro.
178
regulacija anks.
bad. jedra i delovi prednjeg mozga, poput medijalne prefrontalne kore (PFC) i prednje pojasne kore.
179
meta u terapiji anksioznih poremecaja
neurotransmisija posredovana gama-aminobuternom kiselinom (GABA) u bademastim jedrima.
180
GABA
glavni inh. neurotransmiter i vazan faktor ravnoteze izmedju akt. i inh. CNS; deluje na dva osn. tipa R.
181
jonotropni GABAa R
brzo delujuci, ligand-zavisni jonski kanali za Cl.
akt. izaziva fazicnu inh. neurona.
182
GABAb
spregnuti sa proteinom G i sa kalanima za kalcijum ili kalijum, preko kojih izazivaju sporu i produzenu inh.
183
infuzija GAVA ili antagonista GABA R u bademasta jedra
dovodi do smanjena anks. reakcije.
184
benzodiazepini
pojacavaju ef. endogenog GABA, izazivajju snazan anksioliticki ef.
(suprotan ef. izaziva inh enzima koji ucestvuju u sintezi GABA).
185
GABA interneuroni
ukljesteni izmedju BL i centralnog jedra; glavna meta eksc. projekcija iz PFC.
sporo deakt. struje kalijuma koje imaju sposobnost da modif, obrazac nadrazljivosti u odg. na promene ukupne akt. bdemastih jedara.
186
depresivna epizoda
20% populacije tokom najmanje jednu u zivotu.
187
depresija
poremecaj raspolozenja; kod zena i starijih od 40 god.
simptomi: neraspolozenje, pesimizam, gubitak interesa, umor, gubitak energije i apetita, gubitak koncentracije i poremecaj strukture sna. moze biti fatalna i zavrsiti se suicidom.
188
geneticke studije depresije
visok stepen naslednosti; konkordantnost kod monozigotnih blizanaca (60%), kod dizigotnih (20%) i jednaka je, bez obzira da li su ziveli zajedno ili odvojeno.
189
distimija
blagi oblik promene raspolozenja, pati 2% populacije. blago progresivan karakter, retko prodje spontano, potrebno ju je leciti.
190
unipolarna depresija (depresija major)
stanje, periodi neraspolozenja koji alterniraju sa periodima norm. raspolozenja; pogadja 13-20% ukupne populacije i cesca je kod zena.
ako su simptomi duzi od dve nedelje, dijagnostikuje se kao klinicka depresija.
191
bipolarni poremecaj (manicno-depresivna psihoza)
periodi loseg raspolozenja, alternacija sa periodima ekspanzivog ponasanja (hiperakt, pricljivost, osecaj viska energije).
pogadja 5% populacije, jednako muskarce i zene.
192
dva tipa bipolarnog poremecaja
tip I -manicne epizode se smenjuju periodima depresije ili normalnog raspolozenja
tip II - hipomanija alternira sa epizodama jake depresije.
193
tehnike neuroodslikavanja
kod pacijenata sa depresijom se menja funkc. akt. prefrontalnog koretksa i limb. sturktura (regija koje regulisu afekt).
194
regije promenje akt. kod depresivnih ljudi
ventromed. deo prefrontalnog korteksa (vmPFC)
lat. orbitofront. korteks (lOFC)
dorzolat. prefr. korteks (dlPFC)
prednja pjasna kora
ventralni strijatum (+nu accumbens)
hipokampus
bademasta jedar
195
Pejpsovo
integrisano kolo; pojasna kora, bad. jedra, hipokampus; regulacija raspolozenja i kontekstualnog ucenja i pamcenja.
196
vmPFC
reakcija na bol, agresivnost, seksualna funkcija i ponasanje vezano za unos hrane.
197
lOFC
procena rizika i modulacija stresnog af. stanja.
198
vmPFC i lOFC
reciprocno akt. u odnosu na dlPFC koji ima ulogu centr. izvrsioca radne memorije i obavlja egzekutivne funkc. i nadzire paznju.
199
pojasna kora
uloga u potkrepljenju ponasanja
200
funkc. odslikavanja, kod pacijenata sa unipol. depresijom
pojacan akt. vmPFC i lOFC, a smanjena dlPFC.
201
hiperakt. vmPFC
pojacana osetljiost na bol, anksioznost, depresivne misli.
202
smanje akt. dlPFC
psihomot. usporavanje, apatija, deficit paznje i radne memorije.
203
smanjena interakcija izmedju bad. jedara i pojasne kore
gubitak inh. uloge u emocionalnom nijansiranju; dodatno umanjena motivacija i raspolozenje.
204
hipokampus
posebna osetljivost u depresiji; konzist. smanjenje zapremine, stepen smanjenja proporc. trajanju depr. epizoda.
205
urodjene morfometrijske odlike hipokampusa (manja zapremina)
faktor koji predisponira depresiju.
206
smanjenje hipokampusa u depresiji
posledica preterane akt. i gubitka regulacije neuroendokrine ose.
207
pacijenti, unipol. depresija
povecan nivo hormona stresa, posebno glukokortikoidnog hormona kortizola.
208
hronicno povecanje nivoa kortizola i gustine njegovi R (GR) u neuronima hipokampusa
izaziva smrt hipokampalnih neurona, pa time i atrofiju.
209
atrofija hipokampusa
pojacava neuroendokrinu disfunkciju.
210
hronican stres
disregulacija hipotalamo-hipofizicno-adrenalne ose (HPA) usled cega se i bez postojanja sp. stresora odrzava visok nivo hormona stresa u cirkulaciji.
211
povecana akt. HPA ose
akt. i imunski sistem i oslobadjanje proinflamatornih faktora -> doprinos metabolickoj i neuroend. disregulaciji -> osecaj hronicnog umora koji osecauju osobe obolele od depresije.
212
hipotalamo-hipofizno-adrenalna osa
regulacija oslobadjanja hormona stresa.
213
oslobadjanje kortizola iz nadbubrezne zlezde
direktna kontrola hormona adrenokortikotropnog hormona hipofize (ACTH).
214
oslobadjanje ACTH
zavisi od nivoa hipotal. kortikotropnog oslobadjajuceg hormona (CRH).
215
hronicno povecanje kortizola
znacajni smanjenje neurotrofni faktora u mozgu, posebno neurotrofnog faktora-2 (BDNF) u hipokampusu. smanjen kod depresivnih pacijenata.
216
neurotrofna hipoteza patogeneze unipolarne depresije
hronican stres i geneticka predispozicija uslovljavaju povecanje nivoa kortizola i promenu plasticnosti usled smanjenja nivoa BDNF.
oporavak i remisija depresije zavise od uspostavljanja normalnog nivoa BDNF.
217
monoaminska hipoteza nastanka depresije
komplementarna sa neurotrofnom hipotezom; depresija se javlja usled smanjenja nivoa monoam. neurotrans, posebno serotonina i noradrenalina u mozgu.
218
serotoninski i noradrenalinski N
nalaze se u jedrima u m. stablu, a njihovi A inerviraju limb. siste, prefr. koru i strukture ukljucene u regulaciju raspolozenja.
219
test supresije deksametazonom
na ukljucenost HPA ose i hormona stresa u etiologiju depresije ukazuje.
220
DEX
sintetski kortizol; ubrizgan zdravom IC, smanjuje nivo oslobadjanja prirodnog kortizola (neg. povratna sprega).
kod obolelih od depresije, usled gubitka regulacije HPA ose, ubrizgan, smanjuje nivo oslobadjanja endogenog kortizola.
kod izlecenih, ponovo osetljivost na DEX.
221
model anucene bespomocnosti
zivotinje izlozene neprijatnim S koje ne mogu da izbegnu, postaju hiperakt, nervozne, visok nivo kortizola i smanjena sposobnost ucenja.
nakon nekog t -> odustaju od pokusaja da izbegnu stetne S i razvijaju anhedoniju i ponasanje nalik na depresivno (praceno smanjenom funkc. serotoninskog sistema).
222
razvijena geneticki linija pacova
kao model depresije; smanjena lokomotorna akt, smanjena telesna tezina, produzena REM faza, teskoce u ucenju.
