Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

bioloska psihologija - ispit > V > Flashcards

V Flashcards

1
Q

bioloski ritam

A

ciklicne promene u ponasanju i razlicitim fizioloskim procesima koji prate pravilne promene u okruzenju; smena budnosti i spavanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

period bioloskog ritma

A

vreme koje protekne izmedju 2 sukcesivna ciklusa, raspon od nekoliko min. do nekoliko godina.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

cirkadijalni ritmovi

A

najveci br. fizioloskih procesa, period od 24h, dnevno-nocni.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

ultradijalni ritmovi

A

fizioloski procesi, period kraci od 1 dana; smena budnosti i spavanja, unosenje hrane i disanje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

infraradijalni rimovi

A

period duzi od 24h.cir

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

ka-lunarni ritmovi

A

menstrualni ciklus; uskladjeni sa lunarnim ciklusom.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

cirkuanualni ritmovi

A

fiziol. procesi, prilagodjeni promenama klimatskih faktora tokom godine; dostpunost hrane, promene temperature; repr. ponasanje zivotinaj, regulacija telesne mase, duzina i gustina krzna, padanje u zimski san i sl.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

dnevne ili diuralne zivotinje

A

akt. tokom dana

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

nocne ili nokturalne zivotinje

A

akt. tokom noci

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

inherentni ritam

A

period, kad procesi uspostavljaju obrazac cikliranja koji je najcesce nesto duzi od 24h.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

kod ljudi, period prirodnog ritma

A

24,5 - 25,5h.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

unutrasnji bioloski casovnik

A

pravilno cikliranje fiziol. procesa na tacno 24h, zbog njegovog podesavanja na 24ro casovni period rotacije zemlje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

davaoci ritma

A

sp. faktori koji podesavaju rad un. casovnika na 24h.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

ciklus svetlo-tama

A

primarni i najsnazniji davalac ritma.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

promene nivoa majcinih hormona u mleku

A

kod vecine sisara, prvi davalac ritma.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

periodicna dostupnost hrane i vode, blaznost i temperatura, drustveni kontakti, ciklus buke i tisine

A

drugi davaoci ritma.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

exp. izolacija od dnevnog, vestacko svetlo

A

budni 20h, spavaju 12;

uprkos promenama ultraradijalnog ritma spavanja, cirkadijalni procesi promene telesne temp. i krvnog pritiska, verno cikliraju tokom 25h casovnog perioda inherentnog ritma.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

desinhronizacija cirkadijalnog casovnika i ultradijalnog casovnika

A

u normalnim uslovima, oba prilagodjena na isti 24h ritam; moze se desiti u prirodnim uslovima (promena vremenske zone, teranje organizma na drugaciji ciklus budjenja i spavanja).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

suprahijazmatsko jedro SCN

A

hipotalamus, obe strane sredisnje linije, uz III mozdanu komoru; ima ulogu bioloskog casovnika.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

bilat. ostecenje SCN

A

nepovratan gubitak cirkadijalne ritmicnosti fiziol. procesa.

transplantacija neurona iz SCN jedra druge zivotinje -> za 2-4 nedelje ponovo uspostavljaju ritmicnost fiziol. procesa.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

aktivnost SCN neurona

A

podesava na osnovu info o svetlom/tamnom periodu iz mreznjace.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

info iz mreznjace

A

prostiru se optickim nervom (I kran. nerv), sacinjen od A gangl. N mreznjace.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

retinohipotal. snop

A

mali broj A optickog nerva, izdvaja se neposredno pre opticke hijazme i zavrsava u SCN jedru.

podesava rad bioloskog casovnika.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

melanopsin

A

fotosenz. pigment koji sadrze gangl. N; direktno reaguju na svetlost, a njihovi aksoni cine retinohipotalamicki put.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
25
Q

aksoni SCN N

A

primaju sinapse od aksona retinohipotal. snopa, a njihovi A uspostavljaju sinapse sa N u susednim oblastima hipotal. sa delovima epitalamusa i srM -> vremenska org. auton. funkcija i ponasanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
26
Q

SCN neuroni

A

oslobadjaju GABA, inh. uticaj.

u pravilnim intervalima oslobadjaju vazopresin.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
27
Q

svaki SCN N

A

mali casovnik, zadrzava sopstveni pravilni obrazac variranja Fr AP, potrosnje glukoze, oslobadjanja vazopresina, sinteze proteina.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
28
Q

inhibiranje SCN neurona primeno tetrodotoksina (TTX)

A

in. rad volzazno-zavisi kanala za Na+, blokira se gezena AP, ali ne i ritmicnost ostalih funkcija.

uklanjanje TTX -> SCN prethodna ritmicnost. (i u odsustvu AP, rade ritmicno.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
29
Q

mehanizam casovnika

A

zasnovan na molekulskom cikliranju na genetskom nivou.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
30
Q

clock geni

A

per (period) i tim (timeless); nose info za sintezu istoimenih proteina Per i TIm koji imaju ulogu u transkr. faktora.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
31
Q

Per protein

A

vezuje se za gene i sprecava prepisivanje drugih gena, pa i svoje sopstveno; spontano se razgradjuje nakon nastanka; kad nestane, prepisivanje njegovog gena se nastavlja.

funkcionise samo, ako je tu Tim.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
32
Q

dimer

A

formiraju ga Per i Tim; inhibiraju transkripciju drugih gena (clk i cyc).

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
33
Q

proteini, transkripcioni faktor Clk i Cyc

A

proizvodi gena Clk i Cyc, zajedno aktiviraju tim i per.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
34
Q

negativna povratna sprega

A

degradacijom Tim-Per, aktivira se nastanak Clk-Cyc koji stimulise nastanak Tim-Per koji inhibira nastanak Clk-Cyc-

vreme koje je potrebno je oko 25h.

svetlost uslovljava degradaciju Tim proteina, cime pocinje novi dan. ->

ritmicka akt. SCN N svako jutro se podesava na 24h ritam.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
35
Q

medjusobna koordinacija

A

nije dovoljno objasnjenja, ukljucuje el. sinapse i druge hem. signale ili ucesce glijskih celija.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
36
Q

pinealna zlezda

A

mali, neparni organ, na zadnjem delu krova III mozdane komore, oko 1cm.

prima svetlosne info od SCN N, ciji se A pruzaju do cevikalnih ganglija sinap. sistema; odakle se postgang. A N u ovim ganglijama vracaju natad prema pin. zlezdi.

prevodi signale koje dobija od sinp. sistema u lucenje hormona.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
37
Q

melatonin

A

glavni hormon pin. zlezde; sinteza iz serotonina, lucenje i oslobadjanje pod cirkadijalnom kontorlom.

svetlost inhibira, tama stimulise oslobadjanje melatonina (iskljucivo nocu, koncentracija varira tokom godine).

ukljucen u regulaciju i cirkadijalnog i cirkanualnog ponasanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
38
Q

MelA1, MelA2

A

R za koje se Mel vezuje; RSPG; najveca gustina je na neuronima u SCN i mreznjaci.

deluje na neurone u SCN -> podstice ekspresiju TIM proteina, maksimum tokom tamnog perioda.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
39
Q

osim svetlosti

A

utice i melatonin, suprotni ef.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
40
Q

Veliki broj Mel R

A

eksprimiraju enuroni tuberalnog dela hipofize, sto je povezano sa ulogom melatonina u cirkad. kontroli lucenja hormona hipofize, narocito hormona koji regulisu akt. polnih zlezda.

nivo oslobadjanja melatonina, drasticno se smanjuje starenje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
41
Q

ostecenje bazalnog i rostralnog dela hipotal.

A

remeti ultradijalne ritmove, moguce da casovnici tih ritmova upravo tu nalaze.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
42
Q

mozdani ritmovi

A

fluktuacije el. akt. mozga, ustanovljene merenjem el. akt. sa povrsine lobanje EEG.

Berger: obrazac el. aktivnosti mozga se bitno razlikuje kod coveka u budnom i uspavanom stanju, kao i kod pacijenata koji pate od razl. neuroloskih poremecaja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
43
Q

EEG

A

stavljanje spec. kape sa fiksnim elektrodama; standardne pozicije na lobanji, medjusobni intervali od 10step i 20step medijalno i transverzalno od ref. tacaka - nasion i inion, 21 elektroda.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
44
Q

EEG zapis

A

zapis zbirne sinap. akt. dendrita velikog br. piramidnih neurona m. kore neposredno pre mesta gde je postavljenja elektroda.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
45
Q

amplituda EEG zapisa

A

razlika potencijala koju mere dve izabrane elektrode; najvise zavisi od stepena sinhronizovanosti N.

stepen akt. i vremenski obrazac akt, pod razlicitim elektrodama utice na izgled EEG zapisa.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
46
Q

beta talasi

A

najefektivniji, Fr preko 14Hz i karakteristicni su za budnu i akt. mozdanu koru.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
47
Q

alfa ritam

A

8-13Hz, povezan je sa budnim mirnim stanjem.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
48
Q

teta ritam

A

4-7Hz, karakteristika prve faze sna.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
49
Q

delta ritam

A

najsporiji, Fr ispod 4Gt, velika amplituda tokom faze dubokog spavanja.

50
Q

niz talasa

A

beta > alfa > teta > delta

51
Q

REM faza

A

visoko Fr talasi, male amplitude.

52
Q

niskoFr ritam velike amp.

A

duboko spavanje/koma.

53
Q

akt. mozdana kora

A

obrada info, akt. kortikalnih neurona je visoka, ali nesinhr. -> desinhronizacija ritma, kao kod beta ritma.

54
Q

istovremena akt. velikog br. neurona, pravi sinhronizovane oscilacije na 1 od 2 nacina:

A
  1. sinhr. moze nastati usled delovanja nekog centralnog davaoca ritma (pacemaker) -> dirigent u orkestru
  2. do sinhronizacije moze doci usled medjusobnih uticaja susednih N -> suptilnije, nastaje usled kolektivnog ponasanja velike grupe N koji su istovremeno depolarisani ili hiperpolarisani.
55
Q

sinhr. aktivnost m. kore kod coveka

A

kobinovano delovanje pacemakera i medjusobnog uticaja neurona; uloga centralnog davaoca ritma pripisuje se talamusu (upravlja akt. velikog broja kortikalnih neurona).

56
Q

specificna (relejna) jedra talamusa

A

prenos info iz senz. sistema, na specif. senz. zone u mozdanoj kori.

57
Q

info iz mreznjace

A

putem optickog nerva, direktno stizu u luat. genikulatno jedro talamusa (relejno jedro), a A tog jedra prenose info dpo prim. viz. zone u mozgu.

58
Q

talamus

A

specif. jedra, nespecif. jedra i retikularno jedro.

59
Q

nespecif. jedra

A

prenos info iz senz. sistema na limbicke strukture i hipotal. i povezana su sa koordinacijom akt. ANS.

60
Q

A N retikularnog jedra

A

ne projektuju se izvan talamusa, vec prave inh. sinapse sa neuronima specif. talamickih jedara.

61
Q

relativno mala grupa centralizovanih talamickih neurona

A

kao dirigent moze da ostvari uticaj na akt. ogromnog broja kortikalnih N, tako da svi osciluju talamickim ritmom.

62
Q

budno, akt. stanje

A

info iz senz. sistema se preko specif. relejnih jedara projektuju na specif. senz. zone kore i aktiviraju ih.

nesinhronizovani su -> akt. uslovljava desinhr. mozdanog ritma; dominiraju vFr talasi male amp -> beta talasi

63
Q

drugi modus rada talamusa, padanje u san

A

akt. retikularno jedro, info iz senz. sistema se gase u specif. jedrima, usled inh. aktivnosti retik. jedra.

64
Q

un. talamicki oscilator (san)

A

salje periodicne uticaje na delove kore, modana akt. se sinhronizuje i zapisom dominiraju nFr talasi velike amp. -> delta talasi.

uloga filtera, iskljuc. senz. ulaza i sporo oscilovanje akt. kore tokom spavanja.

65
Q

ekstremna sinhronizacija m. aktivnosti

A

uvek znak patologije; N se sinhrono ekscituju (nikad se ne desava u uslovima fizioloskog ponasanja), napadi su obicno praceni EEG talasima velike amplitude.

66
Q

epilepsija

A

ponovljeni napad; vise simptom bolesti, nego bolest.

uzrok: nepoznat, tumori, traume, metabolicke disfunkcije, infekccije, vaskularne bolesti.

67
Q

spavanje

A

privremeno i reverzibilno stanje smanjenje osetljivosti na S iz sp. i un. sredine, prisutno kod svih visih kicmenjaka.

neophodno, produzena deprivacija se stetno odrazava na stanje zdravlja organizma u celini. vazno je za mozak.

68
Q

odmaranje bez spavanja

A

obnavlja fizicke funkcije, ali ne i mentalne.

vreme koje provodimo u spavanju skracuje se starenjem.

69
Q

teorije spavanja

A

evoluciona teorija spavanja (teorija adaptivnog ponasanja) i teorija oporavka.

70
Q

teorija prilagodjenog ponasanja (evoluciona)

A

spavanje je adaptivna realcija, prilagodjeni oblik ponasanja zivih bica u nepovoljnim uslovima (mrak).

konzerviranje energije u vreme kad bi ulaganje bilo neefikasno.

71
Q

teorija oporavka

A

tokom budnosti se postepeno narusava fiz. ravnoteza u organizmu, pa je san neophodan za uspostavljanje ravnoteze.

opsta aktivnost organizma je smanjen:

  1. izostaju reakcije na nadrazaje iz okoline
  2. smanjena je aktivnost skel. misica
  3. smanjen je i veci br. vegetativnih funkcija, prevladava rad parasimpatikusa
  4. menjaju se biopotencijali mozga (a-alfa i b-beta i javljaju se d-delta talasi)
  5. psihicka aktivnost tokom spavanja je smanjena i znacajno promenjena. javlja se u obliku povremenih snova
72
Q

REM faza

A

EEG podseca na EEG budne osobe, telo je osim ocnih jabucica i disajnih misica, potpuno nepokretno.

73
Q

neREM spavanje

A

sporotalasno, delta ritam.

74
Q

tri funkcionalna stanja mozga.

A

budno stanje, REM i neREM.

75
Q

sporotalasna faza sna

A

oko 75% sna; mozak i organizam se odmaraju, akt. parasimpaticki sistem. smanjena tel. temp, reparacija tkiva. telo moze da se pokrene da zauzme zgodniji polozaj u krevetu.

76
Q

4 faze sporotalasnog spavanja

A

I - pospanost;
II - plitak san;
III - srednje dubok san
IV - dubok san

77
Q

I faza, pospanost

A

kratkotrajna, prelazna, alfa ritam nepravilan, lagani pokreti oka, najplici san, lako se budimo

78
Q

II faza, plitak san

A

traje 5-15 minuta, teze se budimo, teta talasi sa povremenim oscilacijama od 8-14Hz -> vretena spavanja, generise ih talamicki pacemaker.

siljati talasi velike amp, K kompleks.

79
Q

III faza, srednje dubok san

A

pojava sporih delta talasa

80
Q

IV faza, dubok san

A

oscilacije, mogu biti i 0.5Hz; traje 20-40 min, budjenje zahteva veoma snazan S; krvni pritisak, puls i potrosnja kiseonika u mozgu padaju na najnizi nivo.

81
Q

nakon IV faze

A

san sve plici, vraca se na II (10-15 min.) i onda naglo pocinje REM.

82
Q

normalan ciklus spavanja

A

prolazimo kroz 4 podfaze sporotalasnog spavanja i ulazimo u REM, a ciklus se ponavlja na svakih 90 minuta -> ultradijalni ritam.

83
Q

REM faza

A

desinhr. spavanje, snevanje i brzotalasno spavanje; oko 25% T kod odraslih zdravih.

moze se okarakterisati kao faza akt. halucinirajuceg mozga u paralisanom telu.

sanjamo, neobicna fiziologija, povecana akt. simpatickog dela ANS; povecan puls, pritisak, resp. ciklus, tel. temperatura.

potrosnja kiseonia, veca nego u budnom stanju tokom resavanja nekog mat. problema

skeletni misici u apsolutnoj atoniji, telo ne moze da se pomeri; izrazena atonija misica vrata, glava ne moze da stoji uspravno, ako osoba spava u stolici.

jedino rade resp. i misici ocne jabucice.

ispod zatvorenih kapaka, brzo kretanje ociju (50-60 pokreta u minuti).

duboko, povecan prag budjenja (moguce je probuditi) -> ako osoba dozivi anginalni bol ili glavobolju, budi se, seca se zivih halucinacija - snova.

84
Q

proticanje noci

A

trajanje sporotalasnog spavanja (pogotovo III i IV) se skracuje, a produzava se trajanje REM.

poslednji REM pred jutro moze potrajati i do 30min.

postoji zastopni neREM period od 30 minuta izmedju dva uzastopna REM perioda.

85
Q

budno stanje

A

talamus radi u transmisionom modusu, relejna jedra penose impulse na specificne senz. zone u kori.

86
Q

eksplozivni modus rada hipotalamusa

A

senz. ulazi koji pristizu na relejna jedra se gase usled inh. N relejnih jedara, a sa talamusa na sve senz. zone korteksa odlazi sinhr. ritam, uslovljen akt. retikularnog jedra talamusa.

87
Q

modus rada talamusa (budnost/padanje u san)

A

zavisi od akt. nekoliko medjuzavisnih regiona.

  • bazalni prednji mozak -> odgovoran za sporotal. spavanje
  • ascedentni aktivirajuci sistem retikularne formacije -> zaduzen za budjenje i aktiviran je u budnom stanju
  • mozdani most -> zavisi REM faza
  • hipotalamus -> deluje a 3 prethodno pomenute regije mozga, presudno uticući na to da li je mozak u stanju buducnosti ili spavanja.
88
Q

signali iz bazalnog prednjeg mozga i ventrolat. preoptickog jedra hipotalamusa (VLPO)

A

zbog njih nastaje sporotalasno spavanje.

lezije dovode do prekida sporotal. spavanja, a el. stim. indukuje sporotal. akt.

N se akt. sa otpocinjanjem spavanja i oslobadjaju inh. neurotransmiter GABA.

89
Q

A VLPO

A

inh. N u delovima mozdanog stabla, koji su aktivni tokom budnosti -> tuberomamilarno jedro, pedunkulopontinsko jedro, laterodorzalni tegmentum, locus coerelus, raphe.

90
Q

mehanizam delovanja vecine anestetika, barbiturata i anest. gasova koji uspavljuju ljude tokom operacija

A

zasnovan na povecanju osetljivosti GABAa receptora.

anestetico indukuju stanje slicno sporotal. spavanju, delovanjem na endogenski sistem koji pojacava VLPO akt. i GABA-posredovanu inh. tuberomamilarnog jedra i tako suprimira budnost.

91
Q

el. stimulacija retik. formacije u nivou mozdanog stabla

A

povecava nivo akt. zivotinje, dok ih vFR stim. budi iz sna

92
Q

lezija jedara u retik. formaciji

A

uvodi zivotinju u stanje trajnog sna - koma.

r. formacija, sadrzi brojna jedra sa difuzno povezanim N, ciji se slozeni natavic pruzaju na razl. strane, povezujuci m. stablo sa talamusom.

93
Q

ascedentni aktivirajuci sistem (ARAS)

A

jedra retik. formacije - locus coereuleus, raphe jedra, acetilholinske struk. m. stabla i bazalnog telencefalona i histaminski N srMozga.

njihova akt. prethodni budjenju.

aktiviran je N impulsima koji do njih stizu iz senz. sistema -> akt. ce ih svaki snazniji senz. nadrazaj.

94
Q

A ARAS

A

projektuju se na talamus i m. koru i povecavaju njihovu akt, a stim. ef. su najuocljiviji na relejnim jedrima talamusa.

ARAS moze da se akt. sopstvenom aktivnoscu.

95
Q

ASAR

A

pobudjuje m. koru posredstvom 2 sistema: dorzalnog (acetilholinskog) i ventralnog (aminskog).

96
Q

dorzalni acetilholinski sistem

A

polazi iz pedunkulopotinskog jedra (PPN) i laterodorzalnog jedra (LDT) koja se nalaze u tegmentumu m. mosta i pruza se do specif. i nespecif. talamickih jedara i odatle -> preko talamo-kortik. projekcija aktivira specif. senz. zone m. kore.

aktivan je i tokom budnog stanja, ali i tokom REM faze.

97
Q

REM faza

A

limb. sistem aktivniji nego u budnom stanju, dok je ceoni rezanj znatno manje akt.

pod kontrolom modulatornog sistema u m. stablu, narocito m. mostu.
akt. locus coeruleusa i raphe nukleusa potpuno prestaje.

akt. m. most koji se projektuje na KM i inh. motoneurone, sto uslovljava misicnu atoniju.

98
Q

Ach neuroni u m. mostu

A

aktivni samo tokom REM faze.

99
Q

oslobadjanje GABA i glicina

A

iz magnocelularnog jedra, izaziva snazan IPSP na motoneuronima KM, oni ne mogu da se akt. -> misici u potpunoj atrofiji.

100
Q

u hipotalamusu

A

cetvrti kljuci sistem za budnost/spaanje; prekidac svih navedenih centara u regulaciji spavanja.

101
Q

narkolepsija

A

relativno normalan obrazac spavanja tokom noci, a tokom dana upadaju u stanje iznenadne pospanosti i padaju u REM san, cesto pate i od iznenadnog hubitka mis. tonusa -> katapleksije.

odgovorna mutacija gena koji kodira mem. R neuropeptida -> hipokretin (oreksin).

102
Q

inaktivacija oreksina kod misa

A

postaje narkoleptican.

103
Q

hipokreti/oreksin

A

negativan regulator padanja u san i prelaska u REM.

N koji proizvode su iskljucivo u hiptalamusu, a njihovi A prave sinapse na bazalnom prednjem mozgu, na retikul. formaciji i na locus coeruleusu.

uspostavljaju i sinapse sa tuberomamilarnim neuronima (inh. pod uicajem bazalnog prednjeg mozga u trenutku nastanka sporotalasnog spavanja.

104
Q

hipokretinski neuroni

A

vrsta prekidaca, kontrolise stanje budnosti, sporotalasnog spavanja i REM.

105
Q

tretiranje narkolepsije

A

amfetamini tokom dana; lek gama-hidroksibutirat, GHB (droga za silovanje) -> farmakoloska terapija (ne opste prihvacen).

modafinil - efikasan u smanjenju pospanosti kod zdravih.

106
Q

paraliza u snu

A

privremeni gubitak pomeranja i govora, najcesce neposredno pre budjenja; moguce je iskusiti senzorne halucinacije.

uslovljena neodgovarajucim tajmingom aktivacije centara u m. mostu, koji nastavljaju da budu akt. i nekoliko minuta nakon izlaska iz REM faze.

107
Q

glutamat

A

najzastupljeniji eksc. neurotransmiter u mozgu,

oslobadjaju ga:
- piramidni neuroni kore
- projekcioni neuroni talamusa
- N ascedentne retikularne formacije koji se projektuju na talamus (ARAS).

aktivnost: odgovorna najvise za beta talase EEGa tokom budnosti.

prisutan je i u bazalnom prednjem mozgu i hipotalamusu.

108
Q

acetilholin

A

centralna uloga u kontroli ciklusa budnost/san.

najvise u m. kori, tokom budnosti, a u retik. formaciji tokom REM.

neuroni medijalnog septuma -> u bazalnom prednjem mozgu, ostvaruju holinergicke veze sa hipokampusom i korteksom.

neuroni u laterodorzalnom tegmentumu (LDT) i pedunkulopontinskom jedru (PPT) odgovorni su za oslobadjanje Ach u talamusu, odnosno, m. stablu.

akt. u talamusu -> talamus iz eksplozivnog u relejni modus rada.

akt. tokom svih komponenti REMa.

109
Q

noradrenalin

A

najznacajnije jedro je locus coereules (LC) koje se projektuje na prednji mozak, i nishodno na m. stablo i KM.

NA N u LC -> nFr (2-10Hz), pacemakerska akt. tokom budjenja i povecavaju svoju akt. tokom strasa i stanja ugrozenosti.

smanjena akt. tokom sporotal. sna i prekida se tokom REM.

prekid akt. LC -> inicijacija REM.

110
Q

histamin

A

oslobodjen iz N zadnjeg dela hipotal. koji se projektuju na sve delove CNS; ponasaju se slicno LC N, osim njihovog delovanja na mis. afoniju.

111
Q

serotonin

A

najveca kolekcija je u dorzalnim raphe jedrima (DR) koja inerviraju prednji mozak, sve delove m. stabla i KM. slicno ponasanje LC i histaminergickim N.

112
Q

dopamin

A

najveca grupacija u substantia nigra (projekcija na dorz. striatum) i u ventr. tegm. oblasti (projekcija na korteks i l. sistem).

ne menjaju akt. tokom sna-budnosti.

113
Q

GABA

A

glavni inh. neurotr. u mozgu.

neuroni retik. nukleusa talamusa i interneuroni neokort. i hipokampusa -> kriticna uloga u genezi EEG ritmova.

114
Q

neuroni ventrolat. preoptickog jedra hipotal. (VLPO)

A

gusto se projektuju na N akt. tokom budnosti -> tuberomamilarno jedro hipotal, dorzalna raphe jedra i locus coeruleus, takodje oslobadjaju GABA.

povecana akt. VLPO, gasi akt. tih grupacija N koji su akt. tokom budnog sna.

115
Q

projekcioni GABA N u bazalnom prednjem mozgu i ventralnoj tegmentalnoj oblasti

A

modulacija visoko fr EEG ritmova tokom budnog stanja.

116
Q

GABA

A

primarni neurotr. N u SCN jedru hipotal, glavnom generatoru cirkadijalnog ritma.

117
Q

glicin

A

glavni inh. neurotr. u KM.

oslobadjaju ga N magnocelularnog nukleusa u PM koji se projektuju na motoneurone KM -> uslovljava stanje misicne atonije tokom REM faze.

118
Q

nocne more i enureza (mokrenje u krevetu)

A

vezani su za neREM.

119
Q

somnabulizam (hodanje u snu)

A

obicno tokom 3. i 4. faze neREM spavanja.

120
Q

insomnija

A

trajan problem padanja u san.

121
Q

apnea

A

poremecaj disanja tokom spavanja, usled progresivne relaksacije grudnih misica, dijafragme i grkljana ili usled promena akt. spontano akt. respiratornih neurona u m. stablu.

bioloska psihologija - ispit (6 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions