II Flashcards
1
Q
senzorni sistem
A
opsti senzorni putevi (taktil, mehano, termo, noci, iz un. organa) i specijalizovani senz. sistemi (olf, gust, viz, vestibulo-kohlearni).
2
Q
opsti senzorni sistemi
A
opsti somatski i opsti viscelarni aferentni sistemi.
3
Q
opsti somatski aferentni sistemi
A
donose senzorne info iz som. struk. (koza i misici) do CNS.
4
Q
opsti viscelarni aferentni sistemi
A
donose info iz un. organa do CNS.
5
Q
anatomski smisao, tri projekcije OpSenzS DO cns
A
ushodne, duz snopova bele mase KM i mozd. stabla:
- antero-lat. sistem
- put medijalnog lemniskusa dorz. kolone
- somato-senz. putevi do malog mozga
6
Q
antero-lat. sistem
A
- spino-talamicki
- spino-retikularni
- spino-mezencefalni
- spino-tektalni
- spino-hipotalamicki
- putevi iz KM, prostiru se duz lat. i ant. (ventralnih) snopova bele mase KM, prenose info o bolu i temperaturi i slabodiskr. info o pritisku, dodiru i delom propriocep. info.
prenose se kroz niz od tri neurona do visih integrativnih celina.
7
Q
niz od tri neurona
A
neuron I, II, III reda
8
Q
neuron prvog reda
A
senzorni, pseudounipol. u gangliji dorz. korena mozdinskog nerva.
kraj aksona je culni receptor (slobodni/ucaureni n. zavrsetak).
prenose senz. info sa periferije (koza, misici, un. organi) do dorz. sive mase KM.
9
Q
neuron drugog reda
A
u dorz. sivoj masi KM, akson se najcesce ukrsta (prelazi na suprotnu stranu KM od one gde je telo neurona), prostire se navise, prema visim mozdanim strukt.
10
Q
neuron treceg reda
A
u talamusu, akosn se prostire ipsilat. i zavrsava na specif. somato-senz. zoni kore v. mozga.
11
Q
info iz nocicept, termorec. i nediskr. takt. receptora
A
prenose se posredstvom spinotal. puteva.
12
Q
later. spino-talamicki put
A
prenosi nocicep. info (ostecenje tkiva) i termorec. info.
nocicept. i termorec. su slobodni nervni zavrseci (koza, zidovi un. organa, tetive, zglobovi, kosti), a akosinu su ili Adelta (brzo propag.) ili C tip (sporo propag.)
celijska tela su u gangl. dorz. korena
centralni nastavak Adelta ulazi kroz dorz. koren spin. nerva u KM, pravi sinapsu sa neuronom u marg. zoni (II red).
akson neurona II reda putem prednje komisure prelazi na drugu stranu, ulazi u lat. snop. BM i pruza se do VPL jedra talamusa (nIII) u sastavu lat. spino-tal. puta.
aksoni C tipa nakon ulaska u KM prave sinapsu sa n zelatinozne supstance (n II).
13
Q
paleospinotal. put
A
aksoni C tipa, ulaze u snop BM, najvecim delom ostaju na istoj strani.
prenos nocicept, toplotnih i slabodiskr. info o dodiru do intralaminarnih jedara talamusa (pripadaju retikularnoj formaciji).
put je najvecim delom neukrsten, a info prolaze kroz retik. formaciju m. stabla (odgovorno za budjenje i budnost).
14
Q
ascedentni retikularni aktivirajuci sistem (RAS)
A
paleospinotal. put je deo toga; funkcionise kao alarmirajuci sistem celog NS, cilj da zacne pocnasanje kojim ce se izbeci dalje povredjivanje organizma.
15
Q
nepspinotalamicki put
A
aksoni Adelta tipa
16
Q
ventralni spino-talamički put
A
prenos nediskrim. takt. info iz koze; prenose se info koje poticu iz grubih takt. receptora, Pacinijevih telasaca.
centr. nastavak senz. n pravi sinapsu sa N supstantia spongiosa KM (neuron II reda).
akson nII se pruza ventralnom komisurom na suprotnu stranu KM, ulazi u ventr. snop B; i formira ventr. spino-talamicki put koji se zavrsava na Ns VPL jedra talakmusa (nIII)
17
Q
info iz koznih receptora
A
osim na talamus, projektuju se i na nize delove mozd. stabla i na hipotal.
obrada ima ulogu u koordinisanom odvijanju refleksnih i homeostatskih procesa.
18
Q
spino-mezencefalna vlakna
A
zavrsavaju se na periakvaduktalnoj SM, srMozga, na N koji su ukljuceni u modulaciju prenosa nocInfo, kao i na N ciji se aksoni projektuju na bademasta jedra (limb. sistem) koja su odgovorna za afekt. komponentu bola.
19
Q
spino-tektalna vlakna
A
zavrsavaju se na gornjim kvrzicama srM, koje su deo viz. sistema, uloga u refleksnom pomeranju gornjeg dela tela, vrata i ociju u pravcu izvora bolnog S.
20
Q
spino-hipotalamicka vlakna
A
zavrsavaju se u hipotalamusu, na N ciji aksoni formiraju nishodni hipotalamo-spin. put, koji je u vezi sa autonomnim i refleksnim endokrinim i srcanim odgovorima na bolne S.
21
Q
put medijalnog lemniskusa dorzalne kolone
A
obuhvata tanani snop, klinsati snop, medijalni lemniskus.
prenose lokalizovane info o dodiru, vibracijama i polozaju tela. info su iz diskrimin. takt. receptora u kozi (Merkelovi diskovi, Majsnerova telasca) i propriorec. u misicima (misicno vreteno i Goldžijev tetivni organ).
22
Q
taktilni receptori
A
prenose precizne info o dodiru i pritisku
23
Q
proprioceptori
A
signaliziraju o statickim i dinamickim aspektima pokreta.
24
Q
staticka propriocepcija
A
svest o polozaju tela i delova telai
25
dinamicka propriocepcija
kinesteticke senzacije, svest o pokretima tela i delova tela.
26
taktilni, staticki i dinamicki proprioceptori
ucaureni zavrseci aksona (Abeta), celijeska tela u gangliji (n I), a centralni nastavak senzN ulazi direktno u dorz. snop BM KM i bez pravljenja sinapse, uspinje se do PM, istoimenih jedara, tananog jedra/klinastog jedra, sa cijim n pravi sinapsu (nII reda).
akson n ulazi u sastav medijalnog lemniskusa (sredisnja traka) i projektuje se do VP jedra talamusa (n III).
27
najveci deo propriocep. i deo nocicep. info
nije deo svesne obrade, projektuje se do MM.
28
somoatosenzorni putevi do MM
prednji, zadnji i rstralni spino-cererbralni put, kao i kuneo cerebralni put.
ti dvoclani projek. putevi prenose info koje imaju ulogu u odrzavanju ravnoteze, polozaju tela i odigravanju slozenih motornih programa.
29
primarna somatosenz. zona
obrada u somatosenz. kori, koja je na postcentralnom girusu.
aksoni n III reda (specif. jedara talamusa, VPL i VL) pruzaju se u sastavu unutrasnje caure i zrakastog snopa do somatosenzorne zone koju cine prim, sek. i asoc somatosenzorna zona.
30
primarna S-I
Brodmanova polja 3a, 3b, 1 i 2 na postcentralnoj vijugi
31
sekundarna zona S-II
Brodmanovo 43 polje, svesna integracija opstih somatskih i visceralnih info.
32
najvise aksona VPL i VP jedra
najpre stize do neurona Brodmanovog polja 3b, u zonu inicijalne obrade takt. S.
iz 3b, aksoni se porjektuju do polja 1 i 2.
33
polje 1
odgovorno za integraciju taktilnih info vezanih za teksturu
34
polje 2
odgovorno za prepoznavanje oblika i velicine objekata.
35
polje 3a
na njega pristizu info iz misicnih vretena.
36
iz S-I
info se projektuju na S-II, na koju se direktno projektuje i mali br. vlakana VPL i VL N.
37
primarna motorna zona (i VPL jedro talamusa)
somatotropska org. na osnovu koje se odvija fina lokal. i prostorna diskrim. S.
38
nociceptivni signali
obrada u S-I, S-II i u prednjoj pojasnoj kori, prednjoj insularnoj kori i u pomocnoj motornoj zoni (SMA).
do tih zona stizu info iz limb. struktura, intralam. jedara talamusa i hipotalamusa (paleospinotal. put); uloga u afektivnom aspektu bola.
39
pluca, srce i mozak
nisu opremljeni nocicep.
ne mogu da nas bole
slobodni nervni zavrseci nocicep. nalaze se u zidovima krvnih sudova koji te organe snabdevaju krvlju.
40
glavobolja
usled promene dijametra krvnih sudova u mozgu ili usled akt. ncocieptora u tvrdoj mozdanici.
41
tkivo mozga
nema nociceptore
42
visceralni nociceptori u zidovima un. organa i krvnih sudova
aksoni C tipa, info se prostiru istim anatomskim putem koji je opisan za somatske nociceptore (anterolat. snopovima do intralam. jedara talamusa, retik. formacije i hipotalamusa).
deo info stzie do somatosenz. zone postcentralne vijuge, ali najveci deo stize do hipotalamusa i limb. struktura u kojima se integrisu info o autonomnim i refleksnim i emotivnim aspektima bola.
43
intralam. jedra talamusa
nemaju somatotrposku org.
visceralne nocic. info izazivaju difuznu i slabo lokalizovanu osecaj bola koja se obicno svesno percipira kao bol somatske strukture koja se nalazi u blizini organa koji je izvor bola.
44
protok info iz nociceptora
moze se modulisati na nivou neuronskih kola u KM, kao i u jedru trigeminalnog nerva u mozdanom stablu (prenosi nocicept. info iz glave).
45
kontrola kapije
blaga taktilna stimulacija bolne povrsine koze
umanjuje osecaj akutnog bola. modulacija se odvija na nivou neurona substantia gelatinosa (lamina II) dorzalne SM KM, na mestu ulaska nocicep. i termorec. info u spinotal. ushodni sistem.
46
nemijlinizovana vlakna C tipa i tanko mijelinizovana vlakna Adelta
stvaraju sinapse sa NII, ciji A ulaze u sastav spinotal. puta.
drugim ogrankom, uspostavljaju se InhSinapse sa InhInterneuronima KM.
akt samo nociceptori - kapija za protok info je otvorena.
taktilna Adelta/Abeta vlakna (sinapse sa nII (aksoni ulaze u sastav ventr. spinotal. puta)), eksc. sinapse sa istim inh. interneuronima sa kojima sinapse uspostavljaju i nocicept. vlakna.
istovremena akt. nocicept. C/Adelta i taktilnih Adelta/Abeta vlakana dovodi do akt inh. interneurona koji ostvaruju presinap. inh. na NII, zatvarajuci kapiju prema talamusu.
47
opijati
droge, derivati opijuma, efikasno umanjuju osecaj bola; H: vezuju se za receptore na N koji su namenjeni nekim endogenim opijatima (i pre nego sto su otkriveni, nazvani su opioidni).
3 tipa endogenih opioida:
1. enkefalin
2. beta-endorfin
3. dinorfin
48
serotoninsko-opioidni analgetski sistem
stresni i emotivni dogadjaji, regioni ceone kore, hipotal. i limb. sistema, ukljuceni u obradu emocija, stimulisu neurone periakvaduktalne SM i okolne regione SM koji oslobadjaju enkefalin.
A tih N formiraju eksc. sinapse sa serotoninskim neuronima smestenim u nucleus raphe magnus i nucleus gigantocellularis koji se nalaze u retik. formaciji PM.
A tih N pruzaju se obostrano kroz lat. snop BM KM i zavrsavaju na N zelatinozne zone SM KM. oslobadjaju serotonin i inh. N ukljucene u prenos nocicept. signala.
49
noradrenalinski analgetski sistem
dorzolat. deo retik. formacije mozd. mosta, a zavrsava se na istim N zelatinozne zone KM.
vlakna oslobadjaju GABA, izaziva se inh, NII koji se nalaze u lamini V KM.
50
olfaktorni put
olf. epitel misa (oko 1 mil. olf celija, svaka eksprimira jedan od 600-1000 razl. tipoval OR receptora, zavisno od vrste).
na trepljama svake olf. celije eksprimira se samo jedan tip OR recpetora; br. tipova olf. celija poklapa se sa brojem razlicitih OR receptora (svaki je proizvod jednog gena).
51
I kranijalni nerv
A olfC, pruza se zajedno sa nekoliko susednih A kroz siten otvore kribriformne (sundjeraste) kosti. ti snopovi.
52
mirisna kvrzica
na drugoj strani sundjeraste kosti, ovoidna. po obodu je 5slojna SM, a centralno je B;.
53
I sp sloj SM m. kvr.
sloj olf.nerva, cine ga ulazni aksoni olf. nerva
54
II sp. sloj SM mKvr
glomerularni sloj, sastavljen od glomerula, u kojima aksoni olf. neurpna prave sinapse sa dendritima cubastih neurona koji cine sp. pleksiformni sloj sa dendritima mitralnih neurona koji cine sloj mitralnih celija.
55
V sloj SM mKvr.
un. pleksiformni sloj, u njemu su granularni neuroni, obnavljaju se tokom celog zivota i nemaju akson.
56
na 1 glomerulu zavrsavaju se aksoni koji eksprimiraju isti OR receptor
za svaki tip OR receptora postoji najvise 2 glomerula u celoj mirisnoj kvrzici.
57
na N mKvrz
zavrsavaju se aksoni iz drugih delova CNS (locus coeruleus, nuclei raphe).m
58
mKvrz
prima komisuralna vlakna sa suprotne strane, nakon obrade tih ulaza u prednjem olf. jedru.
59
centralni olf. snop
A mitralnih i cubastih neurona formiraju izlazni snop mKvrz.
pruza se posteriorno, deli se na 2 snopa, medijalni i lateralni.
60
A medijalnog olf. snopa
projektuju se do medijalnog septalnog jedra, a odatle do limb. sistema.
ta projekcija je odgovorna za emotivnu i visceralnu komponentu reakcije na miris.
drugi deo snopa u sastavu prednje komisure dospeva od kontralat. mKvrz, dok se jedan deo zavrsava na N prednjeg mirisnog jedra, ciji se aksoni vracaju natrag na ipsilat. mKvrz.
61
lateralni olf. put
najveci deo vlakana olf. snopa se odvaja bocno i formira ga.
A tog snopa se zavrsavaju u piriformnoj kori (uloga primarne mirisne zone, 28 Brodmanovo polje; obrada i integracija olf. signala).
vlakna se sa prim. mirisne zone, projektuju na dorzomed. jedro talamusa, a odatle info stizu do orbitofront. kore ceonog reznja (cini neokortekst olf. sistema).
projekcija PmKvrz, odgovorno je za svesno olf. iskustva.
manji deo se projektuje na neokorteks, hipotalamus, bademasta jeddra, II mirisnu zonu, entorinalnu koru _> obzebedjuju olf. ulaze koji doprinose ispoljavanju reproduktivnog i majcinskog ponasanja.
62
centralni vizuelni put
mreznjaca oka (oko 100 mil. fotorec. celija, stapica i cepica koje su slozenim kolima povezani sa ostalim N mreznjace (bipolarni i ganglijski)).
63
II kran. (opticki) nerv
oko 1 mil. aksona gangl. N ga formira.
na izlazu iz mreznjace, pruza se kroz masno tkivo iza oka prema lobanjskoj orbiti i nastavlja da konvergira pod uglom od 30 stepeni ka sredisnjoj liniji.
64
opticka hijazma
neposredno ispred hipotalamusa, levi i desni opticki nerv se sustizu.
A koji poticu od gangl. N iz polovine mreznjace koja je bliza nosu, prelaze sredisnju liniju i odlaze na suprotnu stranu, dok A blize slepoocnicama ostaju na istoj strani.
65
iza opticke hijazme
na svakoj strani nalaze se A i leve i desne polovine mreznjace; snop A cini retikofugalnu projekciju (pruza se ispod pijalne povrsine duz lateralne povrsine medjumozga).
66
retino-hipotalamicki put
mali br. A opt. nerva, izdvaja se u nivou hijazme i zavrsava na obliznjem suprahijazmatskom jedru.
uloga u regulaciji dnevno-nocnog ritma.
67
retino-pretektalni put
oko 5% aksona opt. nerva projektuje se na pretektum, oblast smestenu izmedju talamusa i SM:
sa pretektuma A se projektuju na jedro koje zadrzi pregangl. parasimp. N, ciji se aksoni u sastavu III kran. nerva zavrsavaju na cilijarnoj gangliji i inverviraju misic sfinkter zenice, od kog zavisi refleksno suzenje otvora zenice u reakciji na svetlost.
68
retino-taktilni put
10% opt. nerva prolazi pored talamusa i zavrsava se na gornjim kvrzicama SM.
odgovorno za koordinaciju pokreta glave i ociju.
N gornjih kvrzica akt. svetloscu, putem indirektne veze sa motoneuronima u m. stablu, iniciraju okretanje ociju i glave u pravcu objekta od interesa, sto omogucava da se slika o objektu projektuje na oblast zute mrlje.
69
retino-genikulatno-striatni put
najveci br. aksona optickog nerva, projektuje se na bocno kolenasto jedro talamusa (LGN) koje predstavlja specif, relejno jedro.
aksoni LGN se u sastavu un. caure projektuju i zavrsavaju u primarnoj vidnoj zoni kore (V-1) koju cini Brodmanova oblast 17.
smestena je duz kalkarinske brazde potiljacnog reznja. -> primarni vizuelni put, odgovoran za svesnu percepciju, ostecenje rezultuje slepilom.
70
centralni gustativni put
info iz gust. rec, prenose se VII i IX kranN. njihova senz. jedra sadrze pseudounip. senz. N ciji perif. nastavci uspostavljaju sinapsu sa gustat. celijom, dok centralni nastavak ulazi u sastav odgovarajuceg kranijalnog nerva.
71
A u sastavu VII kranN.
inverviraju gust. celije smestene u prednje 2/3 jezika.
72
A IX kranN.
inerviraju zadnju trecinu jezika.
73
sastav X kranN.
gustat. info iz epitela usne duplje, prenose se i senz. aksonima koji ulaze u sastav.
74
VII nerv
ulazi u m. stablo u nivou mozdanog mosta.
75
IX i X kran. nerv
nalaze u nivou produzene mozdine.
76
ulaz u mozdano stablo
senz. aksoni koji prenose gustat. info iz sva tri kran. nerva, spajaju se u zajednicki snop, solitarni snop, koji se zavrsava na gustatornom jedru u PM, koje je deo veceg jedarnog kompleksa, solitarnog kompleksa.
77
od solitarnog kompleksa
centr. gustat. divegira na 2 strane
78
svesna percepcija ukusa
solitarno-talamicki snop, sacinjen od aksona N gustatornog jedra koji se ipsilat. projektuju do ventro-posteriorno-medijalnog jedra (VPM) talamusa.
79
akosni neurona VPM Jedra
u sastavu talamo-kortikalne projekcije prostiru se do primarnog gustat. koretksa (36 polje), a projekcija obuhvata prednji deo insule i frontalni operkulum.
80
drugi snop aksona neurona gustatornog jedra
projektuje se na regione m. stabla, na jedra PM odgovorna za gutanje, salivaciju, povracanje i osnovne fizioloske funkcije, vezane za varenje i disanje.
81
gustativne informacije
projektuju se i na hipotalamus i obliznje strukture bazalnog telencefalona i limb. sistema koje su ukljucene u percepciju ukusa hrane i razvijaju motivacije za unos hrane.
82
percepcija ukusa hrane
hemijski sadrzaj, temperatura i fiz. svojstva.
gust. percepcija je zasnovana i na akt. taktilnih receptora u sluzokozi usne duplje i termorec. koji se akt. usled ljute i zacinjene hrane.
te info se prenose u sastavu aksona V kranN., a jedan od najznacajnijih doprinosa ukusa hrane, daje akt. olf. sistema.
83
vestibulo-kohlearni put
info iz aud. sistema, prenose se kohlearnim nervom.
info iz cula ravnoteze, prenose se vestibularnim nervom.
oni zajedno cine VIII kranijalni nerv.
A vestibul nerva su nastavci senz. neurona koji se nalaze u vestibularnoj gangliji.
kraci nastavak stvara sinapsu sa trepljastim celijama unutrasnjeg uha, a duzi nastavak se projektuje na vestibularno jedro u PM, kao i na mali mozak.
84
vestibularno jedro
prima info iz drugih delova mozga, ukljucujuci mali mozak, vizuelni i somat. senz. sistem, kombinujuci info iz vestib. sistema sa motoinfo i drugim senz. modalitetima.
A vestib. jedra projektuju se na ushodne strukture mozga, kao i nishodno, na KM.
85
aksoni koji nose info iz otolitnih jedra
projektuju se na bocno vestib. jedro, a odatle se vestibulospinalnim putem na motoneurone kicmene mozdine koji kontrolisu misice nogu i omogucavaju odrzavanje uspravnog polozaja tela.
86
aksoni iz polukruznih kanala
projekcija na sredisnje vestibularno jedro koje salje informacije posredstvom medijalnog longitudinalnog fascikulusa na motoneurone koji kontrolisu misice vrata i trbuha.
87
vestibularni sistem
projekcija i na talamus, a odatle i na koru mozga.
88
vestibularno jedro
salje aksone na ventralno posteriorno jedro (VP) talamusa koje se projektuje na somatosenzorne i primarne motorne zone korteksa.
na tom nivou se odvija integracija info o pokretima tela, opciju i o vizuelnoj sceni, sto je sustinski vazno za odrzanje i percepciju ravnoteze, kao i za planiranje i izvodjenje slozenih koordinisanih pokreta.
89
aksoni kohlearnog nerva
poticu od senzornih neurona spinalne ganglije modiolusa.
kraci nastavak uspostavlja sinapse sa aud. celijama Kortijevog organa, a duzi ulazi u sastav kohlearnog nerva.
90
nivo produzene mozdine
grananje A kohlearnog nerva, svaki A pravi sinapsu sa neuronima dorzalnog i ventralnog kohlearnog jedra.
sistem postaje slozeniji i manje poznat, jer se info prenose duz nekoliko paralelnih puteva.
91
veuroni ventralnog kohlearnog jedra
projekcija bilateralno na gornja maslinasta jedra obe strane PM.
A gornjih maslinastih jedara penju se ushodno u okviru snopa lateralnog lemniskusa i zavrsavaju se na donjim kvrzicama SM.
92
A dorzalnog kohlearnog jedra
prate projekciju aksona ventralnog kohl. jedra, ali zaobilaze maslinasta jedra.
sa donjih kvrzica SM, aksoni se projektuju na sredisnja kolenasta tela talamusa, a A tog jedra na primarnuaud. zonu koja se nalazi na transverzalnom slepoocnom girusu (41 polje).
93
(kretanje) biljke, tropizmi
usmereno pomeranje dela biljke, izazvano delovanjem sunceve svetlosti, sile Zemljine teze ili usled mehanickih i hemij. s.
94
jednocelijski organizmi
plivajuce kretanje, posredstvom bica i treplji koje koriste slicno perajima vodenih zivotinja.
95
jednocelijski organizmi
puzece kretanje, posredstvom specificnih ispusta membrane, pseudopodija.
moze biti podstaknuto S iz sp. sredine, hemijskim ili svetlosnim drazima.
96
spermatozoidi
plivajuce kretanje, pomocu repolikog nastavka u vidu propelera.
jedine celije visecelijskih organizama koje su zadrzale taj nacin kretanja.
97
leukociti periferne krvi, astrociti, i mikroglijske celije u CNS
puzece kretanje, podstaknuto signalnim molekulima, hemokinima.
98
kretanje unutar celija
organele i drugi izdvojeni odeljci unutar celija krecu se posredstvom elemenata citoskeleta. univerzalna je osobina kretanja i svojstvena svim organizmima.
99
kod visecel. organizama
kretanje ima funkciju misicnog sistema.
100
misicni sistem
odgovoran za vecinu interakcija organizma sa sp. svetom, za ponasanje, hodanje, trcanje, pisanje, i govor, pokrete un. organa, sadrzaja u supljim organima, pokretanje krvi, ispoljavanje visih nervnih delatnosti (govor).
101
kategorizacija misica kicmenjaka (na osnovu anatomskih, histoloskih i funkcijskih svojstava)
visceralni misici, skeletni misici i srcani misic.
102
skeletne i srcane misicne celije
specif. organizacija kontraktillnog aparata unutar celija, kategorija popresto-prugastih misica.
103
viscelarni misici
glatki misici
104
skeletni misici
kontrola somatskog dela NS, voljno.
105
viscelarni i srcani misic
kontrola autonomnog dela NS, nevoljno.
106
skeletni misici
40% ukupne telesne mase, glavni potrosaci energije. pricvrsceni za skelEl, primarna funkcija je generisanje sile koja omogucava promene ugla pod kojim su sskelEl medjusobno zglobljeni.
107
skel. misici
proizvode znatne i snazne pokrete, kao i delikatne pokrete.
108
orzalni misici trupa coveka
prilagodjeni za odrzavanje dugotrajne misicne napetosti i uspravnog polozaja tela
109
misic jezika i dijafragme
nije povezan sa skelEl.
110
skel. misici
pricvrsceni su za skelete tetivama i ligamentima koje pripadaju vezivnom tkivu.
oblik i velicina kostiju i aranzman skel. misica na kostima, kao i nacin na koji su misici spregnuti njima, odredjuju pokrete koje kosti mogu da izvrse.
111
oko spoja dve kosti, zgloba
dve grupe misica, suprotan uticaj na porketanje istog zgloba, jedna se kontrahuje, druga se izduzuje (antagonisti).
112
antagonisti
misici, izazivaju suprotne pokrete kod istog skeletnog el.
113
sinergisti
misici, isti uticaj na pokret neke kosti ili zgloba (ispravljanje noge u kolenu).
114
misicna vlakna
skeletne misicne celije od kojih se sastoje skel. misici.
dijametra 10-100 mikrom
vlakno moze biti dugacko nekolko cm.
115
fascikulus
snop sacinjen od veceg br. misicnih vlakana, okruzen omotacem od vezivnog tkiva, endomizijumom.
nekoliko snopova mis. vlana, grupisano je i obaivijeno vezivnom opnom, perimizijumom.
116
misic
sastoji se od veceg br. snopova, zatvorenih u tvrdi sp. omotac od vezivnog tkiva, epimizijum.
117
na krajevima misica
ligamenti, pomocu kojih je misic pricvrscen za kosti skeleta.
118
najveci deo unutrasnjosti skel. misicne celije
ispunjen je specif. proteinskim filamentima, miofilamentima, koji su grupisani u miofibrile.
svaka celija od nekoliko 100 do nekoliko 1000.
119
svaka miofibrila
naizmenicne, pravilno postavljene svetle i tamne pruge (izgled poprecne prugavosti).
120
poprecna prugavost
posledica pravilnog rasporeda i organizacije miofilamenata od kojih su miofibrile nacinjene.
121
miofibrile
od dve vrste proteinskih filamenata.
tankih aktinskih i debelih miozinskih fimalenata, ciji pravilan raspored uslovljava poprecno-prugsti izgled ovih celija.
122
skeletne misicne cleije
kontrola somatskog dela NS; svaka prima direktnu inervaciju od jednog ogranka aksona motornog neurona, cije je celijsko telo u ventralnim rogovima sive mase KM.
123
nervno-misicna sinapsa/motorna ploca
sinapsa izmedju zavrsetka aksona motoneurona i skel. misicne celije.
funkcionise kao tipicna ekscit. hemij. sinapsa (presinap. el. (A motoneurona) oslobadja neurotrans. acetilholin, a postsin, membrana misicne celije sadrzi jonotropni nikotinski receptor za acetilholin (nAChR).
A motoneurona pred sam kraj gubi mijelinski omotac i grana se na veci br. ogranaka, a svaki usposatvlja sinapsu sa jednom skel. mis. celijom.
124
motorna jedinica
skup svih misicnih celija i jednog aksona koje te celije inervira. sve se unutar jedne jedinice ponasaju kao celina (ili kontrakcija, ili relaksirane), jer se AP koji putuje duz jednog aksona prostire i duz svih njegovih ogranaka, dovodeci do aktivacije cele motorne jedinice.
125
velicina motorne jedinice
br. mis. celija koje ulaze u sastav, zavisi od specif. funkcije misica.
butni = 100, 1000 mis. vlakana
misici ocnih jabucica = jedva 10.
126
misici sa velikim mot. jedinicama
velika misicna napetost
127
misici sa malim mot. jedinicama
ne velika sila, ali ispoljavanje finih i preciznih pokreta.
128
mehanicka svojstva skel. misica
kontrakcija mot. jedinica izazvana je ekscit, usled AP (n-mis. sinapsa).
129
AP
povecanje unutrasnje koncentracija Ca i specif. preklapanje aktinskih i miozinskih filamenata koje dovodi do kontrakcije misica, tokom koje se razvije misicni tonus.
130
nakon kontrakcije
moze trajati i do 200ms, misic se relaksira.
131
membrana skel. msiicne celije
moze se ponovo nadraziti, aiko je mis. celija jos uvek un kontrakciji. ako se to desi, razvija se dodatni tonus.
132
mehanicka sumacija
povecanje misicnog tonusa nakon svakog sledeceg AP.
133
tetanus
maksimalno rezultirajuce povecanje misicne napetosti, ako APs pristizu frekventno sa presinap. aksona.
134
tipovi pokreta
refleksni, ritmicki i voljni.
135
refleksi
pocetkom XIX, dorz. korenovi mozd. nerava nose senz. info, a ventralni sadrze mot. vlakna koja rukovode akcijom skel. misica.
136
presecanje dorz. korenova mozd. nerava
gubitak kozne osetljivosti
137
presecanje ventralnih korenova
paraliza tela u nivou presecenog nerva.
138
eksperimenti sa spinalnim zivotinjama
one kod kojih je KM horizontalno presecena u nekom segmentu ispod vratnog nivoa i tako odvojena od ostatka mozga.
nepsoredno, motoneuroni KM ispoljavaju sinap. nadrazljivost. u potpunosti se gubi kozna ostljivost i motoricka paraliza, kao i stanje delimicne ili potpune arefleksije. traje nekoliko sati do nekoliko dana i naziva se stanje spinalnog soka.
139
nakon spinalnog soka
zivotinja nema koznu osetljivost, ali bolna stimulacija izaziva refleksno povlacenje tog ekstremiteta.
uspostavljaju se viscer. ref. reakcije.
140
refl reakcije
odvijaju se na nivou KM, unutar petlje koju formiraju senz. neuron, umetnuti neuron i motoneuron, te da refleksne reakcije ne zahtevaju ucesce drugih delova CNS van KM.
141
Seringtonov zakljucak o refleksu
refleks je najjednostavniji vid motorickog ponasanja; nevoljni, stereotipni obrazac motorickog ponasanja izazvan aktivacijom culnog receptora specif. S.
jacina refl. pokreta izazvanog S, proporcionalna je jacini S.
142
refl. reakcije
vecinom odbrambrene reakcije, urodjeni obrasci ponasanja. (urodjeni/bezuslovni refleksi)
143
refleks fleksije ekstremiteta
refl. povlacenje ekstr. nakon bolne stim. koze ekstr.
cilj: udaljiti povredjeni ekstr. od izvora bolnog S.
144
miotaticki refleks
nakon istezanja misica, koje aktivira misicna vretean, salju AP u KM, i akt. Aalfa motoneurone i izazivaju reaktivnu kontrakciju istog misica.
145
urodjeni refleksi, posredstvo visceralnih misica
suzenje, gutanje, kasljanje; na nivou PM.
146
steceni/uslovni refleksi
nauceni motorni obrasci ponasanja; soarivanje zvuka zvonca i lucenje pljuvacke, Pavlov.
147
uslovljavanje
najjednostavniji vid ucenja, sparivanje uslovnog i bezuslovnog S.
148
prema lokalizaciji receptora koji ga inicira, refleks
povrsinski i dubinski.
149
povrsinski refleski
incirani akt. povrsinskih koznih struktura R.
150
dubinski refleksi
akt. posredstvo visceroseptora (proprioc. i interoc)
151
plantarni refleks
kad se preko bocne povrsine koze tabana, od pete prema palcu predje tupim predmetom.
povrsinski, savijanje palca nadole i blago grcenje stopala.
152
abdominalni refleks
povrsinski, refl. kontrakcija misicnog trbusnog zida nakon stimul. koze trbuha tupim predmetom.
prisustvo refl. ukazuje na ocuvanost funkcije KM od nivoa 8 do 12 segmenta, kao i ocuvanosti kortiko-spinal. puta.
153
patelarni refleks
dubinski, miotaticki, udarom specijalnim instrumentom, refl. cekicem neposredno ispot kolenske casice.
S, akt. misicno vreteno butnog kvadricepsa koje salje impulse i akt. motoN 4. lumbalnog segmenta KM (L4) dovodecido refl. kontrakcije istog misica i ktratkorajnog ispravljaja noge u kolenu.
154
zavisno do tipa misica, refleks
somatski i visceralni.
155
somatski refleksi
krajnja komponenta koja akt. skel. misice.
156
visceralni refl.
angazuju visc. misice.
157
prema br. segmenata KM koji ucestvuju u sprovodjenju refleksa
segmentalni, intersegmentalni refleks.
158
prema broju neurona koji ucestvuju u sprovodjenju refleksa
monosinapticki (direktna veza izmedju senz. i motoneurona) i polisinapticki (najmanje 1 interneuron).
159
refleksi, posledica bolesti ili lezije
ako pri stimulaciji koze tabana izazove suprotna realcija (ispravljanje palca/ekstenzija svih noznih prstiju, narocito malog) -> refleks Babinskog; patoloski plantarni refleks.
160
Serington, slozeni pokreti
kombinacija jednostavnih refl. pokreta u specif. t sekvenci.
govor (serija refl. akcija tokom koje pokret i zvuk povezan sa svakim El govora, predstavljaju S koji izaziva S-R, u kom svaka jedinica govora izaziva sledecu).
Serington nije bio u pravu
161
ritmicki i voljni pokreti
ispoljavanje motornih programa, koji kontrolisu i proizvode seriju komandi misicima koja u celosti nastaje pre, nego sto dodje do izvodjenja pokreta.
komande nastaju u mot. kori ceonog dela kore prednjeg mozga-
povratne info o tome kako se odvija planirani pokret, vracaju se na motorni program i koriguju ga, a njim osim motorne kore, upravlja i akt. drugih delova CNS koji cine motorni sistem.
162
motorni sistem
vise hijerar. org. mozdanih sistema, odgovornih za kontrolu motorike; KM, m. stablo, mot. kora prednjeg mzoga.
mali mozak i bazalne ganglije predstavljaju oblasti ukljucene u regulaciju koordinacije pokreta.
163
kicmena mozdina
komanda za kontrakciju -> do aksona motoneurona koji su smesteni u ventr. SM KM.
164
nizi motoneuroni
komande pristizu iz m. kore; motoneuroni KM; predstavljaju zavrsni zajednicki put koji integrise komande koje stizu iz visih delova mozga.
prema debljini pripadaju Aalfa i Agama motoneuronima.
165
Aalfa motoneuroni
medju najkrupnijim neuronima u CNS. mada i medju njima postoje razlike u velicini.
na njih pristizu info iz drugih delova mozga, veoma razvijena dendritska mreza, reaguju na inhi. i eksc. neurotransm.
aksoni Aalfa motoneurona napustaju KM kroz ventralne korenove i ulaze u sastav m. nerava kojima se pruzaju do misica.
pred kraj, A gube mijel. omotac, granaju se i svakim ogrankom inerviraju po 1 skel. misicnu celiju.
166
skup motoneurona
moton. koji inerviraju isti misic.
moton. ciji A inerviraju skel. misice unutar istog misica, nalaze se jedni pored drugih u KM.
167
veci misicni tonus
postzie se mobilizacijom sve veceg broja motornih jedinica tog misica.
168
snazna stimulacija
aktivira sve motoneurone jednog skupa moton. (visok prag nadrazljivosti).
169
princip velicine
graduisana mobilizacija ot. jedinica u cilju generisanja sve veceg tonusa misica; uocava se kod svih voljnih refl. pokreta.
170
stepen kontrahovanosti misica/brzina
vazne info; korekcija i koordinacija i refl. i planiranih pokreta.
iz misica prenose se senz. info. do CNS, vlaknima proprioceptorima (nalaze se u okviru mis. vretena, posledicno dovodi do skracivanja susednih ekstrafuzalnih vlakana).
171
Serington, presek aferentnih senz. vlakana mis. vretena jednog ekstremiteta (zivotinja)
ne koristi se taj ekstremitet, bez obzira sto je motorna inervacija potpuno ocuvana.
deaferentovani ekstremitet nije paralizovan, moze se pokrenuti direkt stim. Aalfa motoneurona, ali nedostatak senz. info iz misica uslovljava njegovu disfunk.
172
zivotinja sa jednim deaferentovanim ekstremitotm
koristi samo drugi, intaktni ekstremitet, a zivotinja kojoj se normalni ekstremitet imobilise, i tako prinudi da koristi deaferentovani, mora da nauci kako da ga koristi, bice sposobna da to ucini.
173
ljudi koji usled viralne infekcije gube proprio cep. sposobnosti misica jednog ekstremiteta
sposobnost da kontrolisu svoje skel. misice, no moraju da nauce da kontrolisu pokret posredstvom drugih senz. modaliteta, najcesce na osnovu povratnih viz. info.
174
mozdano stablo
visi hij. nivo mot. sistema, od KM.
integracija mot. komande iz visih delova CNS, prenos ka nishodnim putevima, pre svega kortikospinalnim putem do KM.
kroz njega se prenose info iz senz. sistema prema visim delovima mozga.
175
motorna kora
hij. najvisi deo mot. sistema; cine je primarna mot. zona (M1), pomocna mot. kora (SMA) i premotorna zona (PMA) koretksa, kao i delovi asoc. kore, prefrontalna kora i zadnja temena kora.
176
primarna motorna zona
ceoni rezanj kore, na precentralnoj vijugi; organizovana je u VI slojeva.
za razliku od ostalih, ona je agranularna, jer IV sloj ne sadrzi gusto zbijene granularne neurone.
najrpominentniji je V sloj, krupni piramidni neuroni (Betzove celije), cine najveci udeo (oko 30%) aksona, kortiko-spinalnog ili piramidnog puta. -> nazivaju se visi motoneuroni, jer od njih polaze direktni uticaji, koji kortikospin. poutem akt. nize motoneurone KM.
177
ostecenje prim. mot. zone
paraliza odgovarajuceg misica suprotne strane tela.
Penfild, izvodi exp. elekt. stimulacije mot. kore; sistematskom stimulacijom razlicitih tacaka, izaziva kontrakciju odgovarajuceg misica suprotne strane tela.
somatotropska organizacija, svaki deo zone posvecen je kontroli odgovarajuceg skel. misica suprotne strane tela.
povrsina zone namenjena odredjenom misicu, ne zavisi od velicine misica, nego broja mot. jedinica koje ulaze u njegov sastav.
178
veci delovi mot. kore
posveceni kontroli misica koji obavljaju slozene ili delikatne pokrete, dok su relativno manji delovi kore posveceni kontroli misica koji obavljaju jednostavne pokrete.
179
primarna mot. zona
elektrofiziol. istrazivanja; ucestvuje u neposrednoj akt. Aalfa motoneurona KM, jer njeni neuroni iniciraju AP 5-100ms pre inicijacije mis. pokreta.
kodiranje jacine kontrakcije (neophodna za izvrsenje specif. pokreta i za sel. pravca izvrsenja pokreta).
kodiranje duzine pokreta, distance do koje ruka treba da se ispruzi da bi dohvatila predmet.
kodiranje brzine kojom je neki pokret izvrsen.
180
ispred prim. mot. zone
kontrola motorike, pomocna motorna zona, SMA -> na medijalnom aspektu obe hemisfere.
premotorna zona, ispred prim. mot. zone.
181
A N V sloja pomocne mot. zone
ulaze u sastav kortiko-spin. puta, cineci njegov znacajn udeo
182
pomocna mot. zona
za sekvencu motornih akcija, zahteva se i akt. ove zone.
akt. se kod ispitanika koji mentalno planiraju slozenu mot. sekvencu, bez neposrednog izvodjenja tog pokreta.
183
osobe sa bilateralnom lezijom pomocne mot. zone
nemaju sposobnost voljne motorike, ali imaju sposobnost automatskih i refleksnih pokreta.
ukljucena je i u planiranje i inicijaciju slozenih pokreta.
184
premotorna zona
aksoni neruona V sloja, projektuju se na prim. mot zonu, ulaze i u sastav kortiko-spin. puta, te zajedno sa A pomocne mot. zone cine cak 30% svih aksona ovog puta.
akt. se kad je motorna akt. izazvana sp. S, a ne unutrasnjim planom.
osoba sa lezijom, zadrzavaju sposobnost kontrole fine motorike prstiju ruke, ali nemaju sposobnost koordinacije motorike obe ruke.
neuroni ogledala.
185
asocijativna motorna kora
od preceone kore je i zadnjeg dela temene kore, iako one striktno gledano, nisu motorne zone.
stimulacija ne izaziva direktnu mot. akticnost; ipak neophodne za izvodjenje adaptivnih pokreta u specif. bihejv. kontekstu.
186
aksoni zadnjeg dela temene kore
cine 10% aksona kortiko-spinalnog puta. izvodi obradu info o prostornom odnosu objekata u sp. svetu, ucestvuju u oblikovanju predstave o sp. svetu koji nas okruzuje, kao i reprezentaciju pozeljnih trajektorija u prosstoru, koje su nezavisne od polozaja tela.
187
ostecenj zadnjeg dela temene kore
razlicite vrste apraksija, nesposobnosti da se izvrseni slozoni, koordinisani porketi; nemaju sposobnost da rekonstruisu set kockica na zadati nacin,, iako motoricki vesto barataju kockicama.
188
preceona oblast kore
ukljucena u izbor motoricih akcija koje odgovaraju specificnom kontekstu.
ukljucen u procenu posledica odredjene motoricke akt.
donose neodgovarajuce odluke u pogledu ishoda svijih motorickih akcija i ispoljavaju impulsivno ponasanje.
189
bazalne ganglije i mali mozak
bocne petlje u hijerarhiji motornog sistema.
kontrola i modulacija nishodnih puteva, ispoljavanje i drugih uloga, nevezanih za motoriku.
lezije: drugacije poremecaje od kortikospinalnog puta.
190
ekstrapiramidalni sistem
uticaj na motoneurone KM, posredstvom dva osnovna puta komunikacije: retikulospinalnog i rubrospinalnog puta.
191
retikularna formacija
modulacija brojnih aspekata pokreta; neke zone olaksavaju pokret, druge deluju inhib, a oba tipa uticaja provode se nishodnim retikospin. putem.
192
rubrospinalni put
polazi iz crvenog jedra srednjeg mozga i zavrsava se na motoneuronima KM, olaksavajuci njihovu ekscitaciju.
193
bazalne ganglije
grupa medjusobno povezanih subkortik. jedara (nc. caudatus (repato jedro), putamen (ljuska) , pallidum(bledo jedro)). u anatomskoj i funkcijskoj vezi sa njima se nalaze jos dva jedra, supstantia nigra (crna supstanca) SrM i nc. subthalamicus (subtalamicko jedro) medjumozga.
svi primaju komande iz mot. kore i povratno salju info u koru preko talamusa, kroz zatvoeren kolo koje se naziva motorna ptelja.
194
lezije bazalnih ganglija
deficit motorike, razlika kod lezija piramidnog sistema.
kod Parkinsonove ili Hatingtonove bolesti, uslovljene upravo selek. izumiranjem neurona bazalnih ganglija.
uloga u odredjivanju amplitude i smera pokreta, tj. u modulaciji motorne akt. inicirane od strane mot. zona diretkno ukljucenih u inicijaciju pokreta. vazne u egzekuciji naucenih pokreta.
deo su motorne petlje.
195
motorna petlja
neuronski sistem, pocetak u kori, narocito mot, polju, odakle ide najveci br. ekscitat. kortikostriatnih A.
zavrsavaju se u nc. caudatusu i putameni, odatle krecu striatopalidna vlakna.
neka oslobadaju GABA (inh. su).
196
iz palliduma
projekcija GABA na ventralna i intralaminarna jedra talamusa.
jedna grupa se projektuje na bazalne ganglije. veci deo ide na mot. i premot. zonu kore, odakle ide najveci deo aksona koji direktno kontrolise voljnu motoriku.
u mirovanju, neuroni su spontano akt. i inh. neurone ventrolat. jedra talamusa.
akt. kore izaziva akt. putamena koji inhibira palidum, pa se uklanja na inh. kontrola nad ventrolat. jedrom talamusa i on postaje akt. -> aktivacija primarne motorne zone, prenosi se na premotornu zonu.
197
mali mozak
vazna uloga u kontroli motorike.
ostecenja: deficiti kontrole motorike i odrzanja uspravnog polozaja.
ucestvuje u adaptivnom i preciznom izvodjenju pokreta.
198
mali mozak
dobija info iz razl. izvora, iz propriocep; cula ravnoteze, somatosenz, viz; audit. sistema.
projekcija piamidalnih i nepiramidalnih puteva.
199
purkinje neuroni (maM)
pruzaju aksone prema dubokim jedrima, sa cijih neurona polaze efer. veze malog mozga.
200
ostecenje maM
poremecaj ravnoteze.
201
mali mozak
deo slozene petlje koja kontrolise naucene pokrete i to brze, automatske motorne programe.
uloga u odrzavanju ravnoteze, na osnovu info koje stizu iz R cula ravnoteze i proprioR -> maM modulise komande koje stizu do mot. N KM kojima se kompenzuju promene polozaja tela i tnusa misica.
202
funkcije malog mozga
koordinacija t obrasca i sile koju razliciti misici proizvode tokom ispoljavanja pokreta.
ukljucen u motoricko ucenje.
vrsi fino podesavanje mot. programa i omogucava glatko sprovodjenje pokreta putem procesa, pokusaj-pogreska.
203
exp. o ispitivanju obrazaca akt. mozdanih regiona, fMRI
bazalne ganglije i mali mozak imaju razlicit obrazac aktivacije u mot. zonama kore.
204
aktivnost malog mozga
vremenski korelira sa akt. pom. mot. zone, ali ne i prim. mot. zone, a manje se poklapa sa akt. pom. mot. zone.
205
mali mozak i bazalne ganglije
na razl. nacin ucestvuju u dosezanju ekstremiteta prema objektu.
206
Haningtonova bolest
deficit motorike u trenutku dosezanja objekta koji treba preuzeti u ruku, dok pacijenti sa ostecenjem maM ispoljavaju greske u motorici u inicij. usmeravanju ekstremiteta prema objektu.
207
poremecaji motorike
zavisi od CNS i periferije; neke bolesti su uslovljene stukturalnim promenama ili poremecajem biohem. procesa u samim mis.
208
misicne distrofije
poremecaji koje odlikuje misicna slabost usled sturkt. promena specif kontraktilnih proteina u skel. mis. celijama.
209
Dusenova distrofija
uslovljena mutacijom jednog gena na X hromozomu. proizvod mutiranog gena je protein, distrofin.
210
distrofin
regulacija unutracelijskog prometa kalcijuma, neophodan signal misicne kontrakcije.
kod decaka koji imaju samo jedan X hromozom, prisustvo mutiranog gena za distrofin uslovljava pojavu bolesti.
kod devojcica, usled prisustva dva X hromozoma u celijama, mutirana forma gena ne dolazi do izrazaja, ukoliko se na drugom X hromozomu nalazi ispravna kopija sa koje se sintetise funkc. distrofin.
211
poremecaji motorike
mogu biti uzrokovani autoimunskim poremecajem, odnosno, disfunkc. imunskog sistema koji proizvodi antitela protiv sopstvenih proteina.
212
miastenia gravis
odlikuje slabost skel. muskulature; nastaje usled toga sto imunski sistem proizvodi antitela usmerena protiv nikotinskog acetilholinskog receptora na mis. celijama, usled cega se remeti prenos signala na nervno.mis. sinapsi. uspesno se leci primenom terapeutika koji suprimiraju rad imunskog sistema.
213
amiotrofna lateralna skleroza (ALS)
poremecaj funkcije motoneurona KM; neurodgenerativna bolest koju odlikuje progresivno umiranje motoneurona KM, sto uslovljava progresivnu paralizu, a bolest se zavrsava smrcu.
214
kod infekcije polio virusom
gubitak inervacije motoneuronima, dovodi do misicne slabosti i atrofije.
215
patoloske promene u nivou KM
mogu se javiti usled viralne infekcije.
216
Polio virus
napada motoneurone KM, a u tezim slucajevima i motoneurone kran. nerava u PM; kao i kod ALS, gubitak inervacije motoneuronima, dovodi do misicne slabosti i atrofije.
217
motorni poremecaji
najcesci uzrok su povrede mozga i KM; teske povrede KM dovode do mot. deficita.
povreda KM dovodi do gubitka senz. osetljivosti i mot. funkcije dela tela koji je pod kontrolom KM ispod mesta na kojem je doslo do povrede.
cest uzrok je slog ili drugi tip povrede mozga; ako zahvate mot. sistem, dovode do paralize (plegije) ili slabosti (pareze) volje motorike.
zbog ukrstenosti mot. puteva, pareza i paraliza zahvataju mis. suprotne strane tela od one u kojoj je nastala povreda mozga.
218
apraksija
povrede ceone kore ili zadnjeg dela temene kore; slozene promene motorne kontrole, nesposobnost da se izvede planirana mot. akcija, uprkos ocuvanosti mot. zona.
moze biti practeci simptom drugih neurol. bolesti kao sto su slog, Alchajmerova bolest ili neki razvojni poremecaji kod dece.
219
ideomotorna apraksija
osoba ne moze da izvede jednostavan pokret kada joj se da verbalni nalog da ga izvede; ne moze da se nasmeje, moze spontano.
220
ideatorne apraksije
osoba ne moze da sprovede seriju mot. akcija, iako svaku pojedinacnu akt. moze korektno da izvede.
apraksija nije povezana sa jezickim deficitom, vecina pacijentata nema problema sa razumevanjem naloga ili imenovanjem objekata.
221
motorni poremecaji
usled poremecaja funkcija u ekstrapiramidnom sistemu.
222
Parkinsonova bolest
usled selektivnog i masovnog gubitka dopaminskih N, smestenih u jedru supstantia nigra u srednjem mozgu.
simptomi se javljaju tek kada bolest uzme maha, kada veliki br. neurona ovog jedra nestane.
izlaganje neurotoksinima dovodi do slicnog poremecaja i smrti neurona, veruje se da nastaje usled dugogodisnje izlozenosti stetnoj materiji.
vecina slucajeva nije nasledna; poremecaj slican Parkinsonovoj bolesti, javlja se kod osoba koje nose mutirani gen za protein alfa-sinuklein, pa se u tim slucajevima bolest moze prenositi na potomstvo.
javlja se i kod osoba koje nose mutirani gen za protein, parkin.
223
funkcija alfa-sinukleina
zasniva se na interakciji sa parkinom; pretpostavlja se da je defekt jednog ili drugog proteina uslovljavaju nastanak patoloskih agregata alfa-sinukleina, poznatih pod nazivom Levijeva telasca, cije abernatno deponovanje unutar N sprecava njihovu normalnu funkciju i dovodi do celijske smrti.
