III Flashcards
1
Q
sva ponasanja organizma
A
motivisana su unutrasnjim potrebama ili sp. nadrazajima.
2
Q
un. potrebe organizma
A
izraz su odredjene neravnozeze, ili unutar organizma ili organizma i okoline.
3
Q
unutrasnje potrebe
A
bioticke i abioticke
4
Q
bioticke
A
psoledica fizicko-hemijskih poremecaja un. miljea, odnosno, poremecaj homeostaze.
odrzavanje homeostaze, nuzno za odrzavanje integriteta i prezivljavanje svake individue.
5
Q
organizmi tokom evolucije
A
razvoj regulatornih mehanizama pomocu kojih vrse detekciju (R) i korekciju (efektori i ponasanje) nastalih promena.
6
Q
bioticke potrebe sisara (i coveka)
A
I - potreba za kiseonikom
II - za odrzavanjem stalne telesne temperature
III - za hranom
IV - za vodom
V - za reprodukciju
7
Q
hipotalamus
A
centralna uloga: procesi + P -> zadovoljenje biotickih ptoreba.
(specijaliz. jedra zaduzena za obradu signala o promeni parametara un. sredine koja inciraju i koordinisu fizioloske procese)
- rezultat: postizanje homeostaze ili zadovoljenje odredjene un. potrebe.
- fizioloski procesi kojima se postize homeostaza, obicno sadrze humoralnu (endokrinu), visceromotornu (promena akt. nekog un. organa) i somatomotornu (ponasanje) komponentu.
8
Q
endotermija
A
odrzanje stalne telesne temperature, proizvodnjom toplote u metabolickim procesima.
9
Q
ektotermni organizmi
A
odrzavaju stabilnu telesnu temperaturu u relativno uskim granicama; kod njih procesi odrzanja stalne telesne temperature zavise od sp. faktora i ponasanja (promena stanista, izlozenosti tela, debljine pokrivaca).
10
Q
endotermija
A
visoka energetska cena, polovina energije na održavanje stalne tel. temp.
veca autonomiju organizma od stalno promenljivih uslova sp. sredine; sve reakcije u organizmu optimalno se odigravaju na temperaturama od 36-38 stepeni Celzijusa.
moguc dugotrajan misicni rad, bez brzog zamaranja.
11
Q
koncept stalne telesne temperature
A
stalna temperatura krvi, 36.7 stepeni C.
nadgledaju je termosenzitivni neuroni koji se nalaz eu nekoliko delova mozga u KM.
12
Q
prednji hipotalamus
A
najvazniji centar za nadgledanje i regulaciju stalne telesne temeprature; N detektuju promene temperature krvi cak od 0.001 stepeni C.
detekcija se zasniva kao i kod perifernih termorec. na prisustvu TRPV kanala.
13
Q
najmanja odstupanja od temperature
A
promena otvorenosti i provodljivosti jonskih kanala.
14
Q
detektovana promena tel. temperature
A
neuroni prednjeg. hipotal. izazivaju fiziol. reakcije koje sadrze humoralnu, visceromot. i somatomot. komponentu reakcije.
15
Q
humoralna reakcija
A
zahteva neuroendokrinu akt. hipotalamusa i hipofize i perifernih zlezda.
16
Q
visceromotorna reakcija
A
zacinje u medijalnoj preoptickoj oblasti hipotalamusa (mPOA).
17
Q
somatski motorni odgovor
A
zacinje u lateralnom hipotalamusu.
18
Q
odstupanje od stalne tel. temp.
A
termorec. neuroni prednjeg hipotal. akt. humoralnu komponentu odgovora, tj. parvocelularne N hipotal. koji oslobadjaju tireotropni oslobadjajuci hormon (TRH).T
19
Q
TRH
A
oslobadja se u krvotok u nivou hipofize, u kojoj stimulise specijal. elije hipofize da oslobode tierotropni simulirajuci hormon (THS):
20
Q
THS
A
oslobadja se u sistematsku cirkulaciju, kojom stize do stitne zlezde.
21
Q
stitna zlezda
A
pod uticajem TSH oslobadja tiroidne hormone (T3 i T4), a oni deluju mobilisuce na tkivo i jetru i uslovljavaju pojacanu razgradnju rezervnih materija, pojacavanje metabolizma i povecano oslobadjanje toplote.
22
Q
viscermoto. odgovor
A
smanjenje temp. sastoji se u suzenju krvnih sudova u kozi i polerekciji, cime se smanjuje gubitak toplote preko povrsine koze.
nevoljni somatski odgovor je drhtanje.
23
Q
drhtanje
A
posledica sitnih kontrakcija skel. mis. tokom koje se energija ne trosi za pokret, vec se oslobadja u vidu toplote.
24
Q
voljni somatski odgovor
A
svrsishodno ponasanje usmereno ka smanjenju gubljenja toplote.
25
reakcija na povecanje temperature
smanjenje energ. metabolizma, smanjenje oslobadnja TSH, preusmeravanje krvi u kozne krvne sudove i inicira ponasanja koja ce omoguciti rashladjivanje.
kod nekuh sisara, iniciranje nevoljnog motornog odgovora (drhtanje psa).
kod coveka se aktiviraju znojne zlezde.
26
unos hrane
izvor energije potrebne za funkcionisanje organizma; energiju i vitamine i minerale.
27
bazalni metabolizam
osnovna dnevna potreba za energijom koja obezbedjuje odrzanje integriteta organizma i odrzanje telesne temp.
cak 8% dnevnih potreba za energijom trosi se na varenje hrane i ostatak, od oko 35% trosi na kretanje i druge oblie ponasanj.a
28
metabolizam
skup svih procesa
29
katabolizam
proces razgradnje slozenih molekula na jednostavnije
30
anabolizam
procesi sinteze slozenih molekula iz jednostavnijih.ne
31
energetska ravnoteza
ravnoteza izmedju procesa ragradnje i procesa sinteze (unos/potrosnja energije).
32
kolicina hrane koju jedinka uzima u normalnim prilikama
prilagodjena je metabolickim potrebama i odrzanju stalne telesne tezine.
33
potrebna kalorijska vrednost hrane
zavisi od energ. potreba, tj. stepena i vrste aktivnosti koju organizam obnavlja.
34
stanje mirovanja
organizam trosi manje energije, nego kad je aktivna.
povecanje energetske potrosnje, povecava se i potreba za kaloricnom hranom.
kalorijska potreba, povecava se i sa smanjenjem sp. temp. -> zimi usled povecanog bazalnog metabolizma uzimamo vece kolicine hrane, nego leti.
35
unos hrane
mehanicko usitnjavanje u usnoj duplji, u zelucu i pocetnom delu tankog creva nastavlja se hem. razgradnja hrane na jednostavnije molekule pomocu digestivnih enzima.
slozeni ugljeni hidrati iz hrane (polisaharidi) razgradjaju se na jednostavne ugljene hidrate (monosaharide).
36
glukoza
najvazniji monosaharid.
37
masti iz hrane
razgradnja na masne kiseline
38
proteini
razgradnja na amino kiseline i dipeptide.
39
apsorptivna faza
glukoza, masne kiseline, i amino-kiseline se apsorbuju kroz zid tankog creva i ulaze u krvotok kojim stizu do celija organizma. celije preuzimaju hranjive materije i koriste ih u celijskim procesima. u celijama se glukoza i masne kiseline koriste kao izvor energije, dok aminokoseline koristi za sintezu proteina.
40
insulin
preuzimanje glukoze iz krvi u celije, zavisi od hormona pankreasa.z
41
rezervne materije
visak glukoze i masnih kiselina koji nije preuzet u celije.
42
glikogen
osnovne rezerve materije u organizmu su slozeni ugljeni hidrat koji se u ogran. kolicini skaldisti u misicima i jetri.
43
trigliceridi
deponuju se u neogran. rezervama masnog tkiva.
44
uloga rezervnih materija
kod endostatka hrane, organizma moze da mobilise rezerve i normalno funkcionise do narednog obroka.
45
glukagon
hormon pankreasa, kontroloa razgradnje glikogena (razgradnja i uz kateholamin iz nadbubrezne zlezde).
stimulise celije jetre da razrade glikogen -> glukoza se oslobadja u krv.
ako organizam tokom nekoliko sukcesivnih dana deprivira od hrane, trose se rezerve glikogena, pocinje mobilizacija rezervi masnog tkiva.
46
ranije shvatanje gladi
rezultat promena u gastro-intestinalnom sistemu, prvenstveno u zelucu.
osecaj gladi, posledica kontrakcija zeluca -> osecaj da nam krce creva,
hirursko odstranjenje zeluca - osecanje gladi, kao i zivotinje kojima su prekinute nervne veze uzmedju zeluca i mozga.
osecaj sitosti - rasezanje zeluca nakon uzimanja hrane -> zivotinje kojima se zeludac napuni internim i nehranjivim materijalom, nakon kratkot t osecaju glad i nastavljaju da jedu.
ako se zeludac napuni kalorijski bogatom hranom, zivotinja prestaje da jede,
47
istezanje zeluca
aktivira autonomna vlakna X kranijalnog nerva (vagus) koji nose signale o istegnutosti zeluca do jedra solitarnog puta (u produzenoj mozdini).
medjutim: stepen istegnutosti zeluca nije vazan signal sitosti i gladi.
48
osecaj gladi, apetit i ponasanje za unos hrane
zavisi od dve vrste signala, kratkorocnih i durogorcnih.
49
kratkorocni signali sitosti
koliko i kada cemo jesti; insulin i glukagon u cirkulaciji.
50
insulin
hormon; oslobadja ga pankreas, osnovna uloga je regulacija nivoa glukoze u krvi i njenog preuzimanja iz krvi u celije organizma.
oslobadjanje i koncentracija u cirkulaciji zavise od unosa hrane i frekvencije uzimanja hrane.
51
insulin, vreme
kad prodje dovoljno vremena izmedju obroka, nivo insulina u cirkulaciji je nizak.
52
cefalicna faza (insulin)
pocetna faza oslobadjanja, pocetak pre nego sto smo poceli da jedemo, u anticipaciji obroka.
53
digestivna faza (insulin)
pocinje unos hrane, nivo insulina u krvi se povecava; prvi molekuli glukoze unete hranom dospevaju iz creva u krv.
54
apsorptivna (intestinalna) faza
nivo insulina u krvi dostize maksimum, poklapa se maksimalmim povecanjem nivoa glukoze koja se apsorbuje iz creva u krv.
kako protice vreme od obroka, nivo glukoze u krvi opada, spusta se nivo insulina u cirkulaciji.
kod zdravih, varijacija nivoa insulina je u korelaciji sa periodima unosenja hrane.
55
nizak nivo insulina u krvi
signal je da hranu treba uzeti, dok je visok nivo insulina u krvi znak da je hrana uneta i razgradjena.
utvrdjeno je da insulin, osim sto pomaze transport glukoze iz krvi u celije, deluje kao signalni molekul u CNS koji ucestvuje u regulaciji apetita i ponasanja vezanog za unos hrane.
56
oreksigneticki
nizak nivo insulina nekoliko sati nakon poslednjeg obroka, u smeru povecavanja subj. osecaja gladi, dok visok nivo insulina u krvi (postepeno dolazi tokom obroka bogatom uglj. hidratima), deluje anoreksicki (smanjuje subj. osecaj gladi).
57
nizak nivo insulina
povecano oslobadjanje glukagona, cija je uloga da podstakne celije jetre da svoje ogranicene zalihe energije u vidu slozenog secera, glikogena, razgrade do glukoze i oslobode glukozu u krv.
58
nivo glukagona
zavisi od nivoa glukoze u krvi, ta 2 hormona imaju reciprocnu signalnu ulogu u regulaciji subj. osecaja gladi sitosti.
promene nivoa insulina i glukagona, javljaju se ciklicno izmedju dva obroka, oni se smatraju kratkorocnim regulatorom sitosti i gladi.
59
holecistokinin (CKK)
kratkorocni regulator sitosti;
hrana bogata mastima stimulise da creva da ga oslobode.
dodatno pojacava lucenje insulina tokom apsorptivne faze.
Holecistokinin cirkulacijom, stize i do mozga, ostvaruje svoje delovanje kao jedan od regulatora sitosti.
60
grelin
oslobadjaju celije zeluca, deluje kao oreksigenicki signal u kratkorocnoj regulaciji ponasanja vezanog za unos hrane.
61
kratkorocni signali
krvotokom transport do mozga; (u oblasti area postrema) koja je u IV m. komori, u nivou jedra solitarnog puta, prelaze iz krvi u nervno tkivo. tu su neuroni na koje CKK i grelin deluju, prenoseci info iz creva do m. stabla i prednjeg mozga.
62
dugorocni signali sitosti i gladi
zavisi od energetske ravnoteze, izmedju unosa hrane i potrosnje energije tokom perioda od nekoliko dana.
63
hipoteza dvojnog centra
jedna od prvih, u hipotal. su 2 centra koja regulisu ponasanje:
centar za glad u lat. hipotal. (LH)
centar za sitost u ventromed. hipotalamusu (VMH).
64
exp. misevi, lediran LH
gubi osecaj gladi, odbija franu (afagija) i vodu (adipsija), neaktivna, rapidno gubi na telesnoj tezini.
65
lateralni hipotal. sindrom
promene koje nastaju nakon lezije LH.
66
elektricna stimulacija LH
pojacan apetit, halapljivo uzimanej hrane cak i kad je sita.
67
lezija VMH
hipergafija i povecanje tel. tezine.
68
ventromedijalni hipotalamicki sindrom
jedu i prejedaju se samo, ako je hrana lako dostupna; ne trude se da dodju do hrane, ako im je nedostupna; unose manje od normalne zivotinj.
69
stimulacija VMH
zivotinja prestaje da uzima hranu
70
osecaj sitosti i gladi
zavisi od sel. akt. 2 suprotstavljena centra u mozgu; prema jednoj teoriji, akt. hipotal. centara, zavisila bi od nivoa glukoze u krvi, kao sto i nivo glukoze, uslovljava kratkorocnu glad. -> covek oseca glad nekoliko sati nakon obroka kad se nivo secera u krvi ne menja mnogo (nisu u pravu).
71
lipostaticka hipoteza
organizam ima snaznu tendenciju da odrzi stalan nivo masti; Gordon Kenedi.
pratio ponasanje misa sa ostecenim VMH.
72
mis sa ostecenim VMH
nekoliko nedelja nakon postecenja, izrazita hiperfagija, dobijanje na telesnoj masi; dinamicka faza.
staticka faza, svi su nastavili sa unosom norm. kolicine hrane, stabilna telesna masa (veca od one pre lezije).
kad bi se prehranjivali (povecana masa)
sami regulisu unos hrane (smanjen unos).
deprivirani od hrane (gube na masi)
dopusten pristup hrani (normalan unos hrane).
73
exp. lezije LH
nakon pocetke afagije i znacajnog gubitka telesne mase ulaze u stabilnu fazu u kojoj ponovo sticu sposobnost norm. unosa hrane.
74
exp. Kenedija
VMH, LH -> regulacija apetita
glukoza i nivo masnih rezervu -> regulisu unos hrane.
75
gojazni misevi
sel. i asortivno ukrstanje, gojazan soj, ob soj.
Jackson lab, Sakramento
76
parabioticki eksperiment
spajanje krvotoka normalnog i ob misa, ista krv cirkulise kroz oba organizma; ob mis reaguje smanjenjem unosa hrane i gubitkom tel. mase, dok normalan ne menja svoje ponasanje.
H: u krvi normalnog misa je neki hormon, koji s ekod gojaznog ne nalazi.
mutiran Ob gen kod ob soja.
77
Dzefri Fridman, Ob
ob gen nosi info za sintezu horm. molekula -> leptin; odgovoran za ef. u parabiotickom exp. (ubrizgan ob misu, mis regulise hranu, smanjuje telesnu tezinu).
78
leptin
sinteza i oslobadjanje iz celija masnog tkiva -> adipocita
nivo oslobodjenog u cirkulaciji zavisi od ravnoteze ragradnje i sinteze rezervi masnog tkiva.
79
spontano gojazni ob misevi
mutiran gen za leptin, adipocite uprkos stalnom unosu hrane ne proizvode leptin -> stalno povise apetit i potreba za unosom hrane.g
80
gojaznost kod ljudi
makar kod vecine, nije uslovljena mutacijom gena za leptin (gojazni ljudi su imali normalan gen za leptin, osim srodnika iz iste porodice).
81
koncentracija leptina
zavisi od odnosa unete hrane i potrosene energije.
uravnotezeno -> rezerve masnog tkiva su u normali, masti se ne ragradjuju/dopunjuju. -> adipoceite povecavaju nivo oslobadjanja leptina u cirkulaciju.
manji unos hrane/veca fiz. akt. -> razlika potrebne energije se mobilise ragradnjom lipida iz adipocita. -
> adipocite povecano oslobadjanje masnih kiselina, smanjeno leptina.
82
adipocite, oslobadjanjem leptina u cirkulaciju
salju info o stanju rezervi lipida u celijama masnog tkiva. -> I rezerva energije, glikogen u jetri i misicima, a rezerve masti, razgradjuju se tek nakon toga -> promena nivoa leptina javlja se nekoliko dana nakon poremecaja ravnoteze unosa hrane -> dugorocni signal u regulaciji apetita.
83
delovanje leptina
transportuje se cirk. do mozga
u nervno tkivo ulazi ili posredstvom transportera ili u nivou cirkumventri. organa (lucno jedro hipotal, subfornik. organ i area postrema).
84
lucno jedro (nucleus arcuatus), VMH
glavno mesto delovanja leptina; postoje 2 tipa neurona, koji na membranama ispoljavaju jedan od dva tipa memb. R za leptin -> ObR1 ili ObR2
85
visoka koncentracija leptina
vezuje se za ObR1 R -> akt. neuroni na aksonima oslobadjaju 2 neuromodulatora alfa-MSH (alfa-melanostimulirajuci hormon) i CART (kokainom i amfetaminom regulisani transkript).
oslobadjanje u sinapsama lucno jedro <-> neuroni paraventrik. jedra hipotal. (PVN).
86
PVN
oslobadjau tireotrpni oslobadjajuci hormon (TRH), kortikotropni oslobadjajuci hormon (CRH) i oksitocin -> svi uticu na rad hipofize i energ. metabolizam organizma.
87
CRH i TRH
stimulisu oslobadjanje hormona hipofize ACTH (tj. TSH)
88
neuroni lucnog jedra
akt. neurone LH (zavisi subj. osecaj gladi).
deluju i na mozdano stablo, preganglijska vlakna parasimpatickog sistema.
89
smanjen nivo leptina u cirkulaciji
registruju neuroni lucnog jedra, drugi R za leptin, ObR2.
na krajevima A oslobadjaju neuropeptide NPY (neuropeptid Y) i AgRP (agutiju slican peptid) koji ispoljavaju suprotne ef. od alfa-MSH i CART.
90
alpha MSH i CART
inh. uticaj na PVN -> smanjeno oslobadjanje CRH i TCH -> posledicno ACTH i TSH hormona stitne zlezde.
deluju anoreksicki, smanjuju apetit i unos hrane.
91
u LH, NPY i AgRP
akt. neurone odgovorne za ponasanje vezano za unos hrane; deluju oreksigenicki, povecavaju apetit i unos hrane.
92
oslobadjanje alfaMSH i CART ili NPY i AgRP
zavisi od nivoa leptina -> stabilnosti rezervi masnih naslaga.
93
aktivirani neuroni LH
oslobadjaju jos 2 oreksigeneticka peptida, MCH (melano-koncentrisuci hormon) i oreksin -> neuromodulatori koji sa projekcijama LH na kotrik. oblasti daju subj. osecaj gladi.
94
hedonisticki mehan. u regul. unosa hrane
ljudi cesto jedu iz zadovoljstva, uzivaju u nekom specif. ukusu.
95
aktivacija TR receptora na gustat. celijama
prenos do talamusa, lat. dela ceone kore, centralnog jedra bademastih jedara i LH.
studije kod zivotinja (akt. istih centara kao i narkotici)
96
sposobnost AgRP da poveca apetit
blokira se primenom antagoniste opioida, nalaksona.
97
nedostatak enkefalina ili beta-endorfina
smanjena motivacija da se osvoji nagrada u vidu hrane.
98
antagonisti opioidnih R i antagonisti serotononskih R
inhi. unosenje hrane
99
ulus hrane, fakotr koji utice na ishranu
1 nedelja, konzumiranje rucka preko oralne gavaze (cevcica do zeluca) -> pritisak na polugu, kontrola unosa tecne hrane, ravnotezeno hranjenje, ista telesna tezina, potrebe organizma za hranom zadovoljene -> IC: krajnje nezadovoljavajucia.
100
ucenje, vazan faktor
glad se javlja u prisustvo nadrazaja obicno asociranih sa hranjenjem, bez stvarne fiziol. potrebe.
exp. IC ili normalna konstitucija ili gojazni; neinformisani o temi istrazivanja; receno da se Ist vrsi za vreme rucka (13h), a u sobi postavljen sat koji zuri (pokazuje netacno vreme).
objava da test nece zavrsiti kao sto je planirano, unos hrane u sobu; znanto veca kolicina pojedena od strane gojaznih, ali i normalno uhranjeni jedu.
nakon testa, pitanje da li su gladni. kazu da su videli da je vreme rucka, osetili glad; kod norm. uhr. oni koji su odbili hranu, kazu da nisu hteli da pokvare rucak. (nijedna grupa nije bila gladna zapravo, nije bilo vreme rucka).
exp2.
- I grupa gojazni IC, po jedan sendvic na stolu, ima jos sendvica u frizideru
- II grupa, veliki br. sendvica na sto -> mnogo veci br. sendvica pojeden (ad libitum grupa), nego u grupi koja je morala svoje sendvice da uzme iz frizidera; slicno sa VMH sindromom.
101
poremecaji isrhane
gojaznost; veci rizik za zdravlje, od pusenja, alkohola i visokog pritiska zajedno.
neurobiolozi starenja - kontrolisana deprivacija od hrane, smanjen unos kalorija, rezim kontrolisanog izgladnjivanja -> retko efikasan anti-age tretmana.
102
Sahter, gojazni ljudi ispoljavanje simptoma VMH sindroma.
unos ogromne kolicine hrane, jedu brze, manje aktivni, emocionalno su nadrazljivi i jedu manje ako postoje poteskoce u pribavljanju hrane.
dostupnost hrane, uloga u konzumiranju.
103
anoreksija
izbegavanje unosa hrane, gubitak tezine, ponekad fatalan ishod.
najcesce u pubertetu, kod devojaka, opsednutih svojim telom i izgledom (i pored izuzetno vitke figure su gojazne).
gotovo nikad pre puberteta, retko posle 20. godine, moze trajati godinama, pate i zene.
redak kod muskaraca, redji kod crnkinja, nego belih zena.
istrazivanje psihologa: osobe koje pate od anoreksije imaju normalan apetit i misle o hrani dobar deo vremena tokom dana.
uzroci bolesti su nepoznati, smatra e da doprinosi porodicna dinamika i razvojni pritisak.
devojke koje pate imaju nizak nivo reprodukt. hormona, posledica neuhranjenosti, ostaje cak i kad se izlece. u lecenju se koristi hormonska terapija, bihejv-kogn. pristupi i druge vrste psihoterapije.
104
bulimija
misle za sebe da su gojazni. jedu najcesce losu i nekvalitetnu hranu -> snazan osecaj krivice -> povracanje ili izbacivanje hrane laksativima. moze se zavrsiti fatalno.
pogubno po srce, ceo digestivni sistem, zube i lice koji stradaj usled stalnog prisustva zeludacnog sadrzaja u ustima.
105
regulacija unosa vode
voda cini 2/3 naseg organizma.
106
voda
unutar celija u citostolu, izvan celija u vancelijskoj tecnosti i u plazmi, limfi, cerebro-spinalnoj tecnosti.
svi procesi se odigravaju u njoj, predstavlja sustinski vazan sastojak naseg tela i njena kolicina se mora odrzavati u organizmu u prilicno uskim granicama.
neprestano se gubi urinom i znojenjem, mora se nadoknadjivati; covek bez vode moze nekoliko dana, pre nego sto udje u nepovratno stanje koje se zavrsava smrcu.
107
osecaj zedji
ranija istrazivanja: suv osecaj u ustima
danas: da, jedan od manje bitnih faktora.
nastaje usled 2 faktora: smanjenja ukupne zapremine tel. tecnosti u organizmu (hipovolomejska zedj) ili povecanja osmotske koncentracije telesnih tecnosti (osmotska zedj).
108
hipovolemijska zedj
smanjenje zapremine tel. tecnosti, usled dehidratacije ili usled iskrvavljenja. ->
smanjenje krvnog pritiska, sporije kretanje krvi kroz krvne sudove ->
registruju baroreceptori u zidovima krvnih sudova i u bubrezima ->
bubrezi oslobadjaju hormon renin ->
stimulise sintezu proteina angiotenzina II ->
deluje na specif. N u subfornikalnom organu (on je na dorzalnoj povrsini III m. komore) ->
dalja aktivacija do magnocelularnih N hipotal. ->
oslobadjaju vazopresin ->
deluje na bubrezne kanale, sprecava izlucivanje tecnosti, generise osecaj zedji.
109
osmotska zedj
povećane osmotske koncentracije (slan/masan obrok)
odstupanje registruju osmoreceptori smesteni u razl. cirkumventr. organima (pre svega vaskularni organ terminale lamine OVLT) i LH.
neuroni OVLT akt. magnocelularne neurone hipotal. -> oni oslobadjaju vazopresin -> zadrzavanje vode u organizmu.
110
vazopresin
hormon, osnovni efektor regulacije vode u organizmu; ef. da se spreci izbacivanje vode iz organizma, a zedj aktivirana tim signalima, moze se ublaziti ili ukloniti samo nadokadnjivanjem vode.
111
diabetes insipidus
poremecaj uslovljen sel. propadanjem magnocelularnih N hipotal. koji luce vazopresin.
nedostatak vazopresina -> voda koja se unese u organizam se izbacuje mokracom, celije i vaskularni sistem dobijaju nedovolju kolicinu vode -> ljudi imaju neprestan osecaj zedji koji nadokadnjuju ogromnim kolicinama tecnosti koja se usled nedostatka vazopresina izlucuje u vidu ogromne kolicine razblazene mokrace.
112
regulacija unosa soli
preduslov za odrzanje homeostaze vode. voda se ne moze odrzati u vancelijskoj tecnosti bez soli; nizak nivo soli u organizmu, vancelijska tecnost ulazi u celije, one bubre i prskaju.
neke zivotinje putuju daleko od stanista da zadovolje tu potrebu.
smanjenje zapremine krvi -> oslobadjanje renina, aktivacija angiotenzina II.
113
angiotenzin II
osim stim. oslobadjanja vazopresina, stimulse i oslobadjanje hormona aldosterona iz nadbubrezne zlezde.
114
aldosteron
mineralokortikoid, zaduzen za ocuvanje stalne koncentracije natrijuma; deluje direktno na bubrege i sprecava izbacivanje natrijuma putem mokrace.
115
komponente fizioloskih procesa postizanja homeostaze
- humoralna (endokrina)
- visceromotorna (promena akt. nekog un. organa)
- somatomotorna (P)
