Surdopedagoške metode - Neverbalne metode Flashcards
Neverbalne metode - Uvod
Neverbalne metode su one koje u obuci gluvih ne koriste oralni govor već neki drugi, pretežno znakovni, način izražavanja.
Istorijski posmatrano, znakovne metode su nastale pre verbalnih nastavnih metoda. Nastale su iz prirodne potrebe za sporazumevanjem sa gluvim osobama, ili iz potrebe samih gluvih lica za saopštavanjem svojih unutrašnjih potreba. Zbog same prirode gesta, ova metoda se nije ni mogla razvijati, nego je ostala u rudimentarnom stanju kako se i pojavila.
Neverbalne metode, zavisno od oblika koji primenjuju, delimo na:
- Gestikulaciona metoda
- Znakovna metoda
- Daktilološka metoda
- Metoda pisanja
Neverbalne metode - Znakovna metoda (Uvod)
Znakovna metoda polazi od prirodnog načina sporazumevanja gluvih. Nastala je iz potrebe gluvog lica da izrazi svoje potrebe. To je “prirodni jezik gluvog” ili “maternji jezik gluvog”. Prema tome, znakovni govor je oblik neverbalne komunikacije u kojem su pojmovi prikazani rukama. Ti ručni znaci su nosioci značenja misli, reči, pojma ili pak čitave rečenice.
Znakovni govor je definisan kao arbitrarno određeni položaj ruku sa svrhom da se gluvoj osobi pomogne usvajanje govornog jezika i olakša recepcija govora u socijalnoj komunikaciji.
Filozofska osnova ove metode bazira se na učenju francuskih filozofa senzualista, koji su tvrdili da “ničeg nema u svesti što prethodno nije bilo u čulima”.
Znakovna metoda polazi od gesta kao “prirodnog govora gluvih”, te se prema tome može definisati kao “sistem znakova koji se ostvaruje uslovnim pokretima ruku koji su obilno propraćeni mimikom, u cilju razgovora gluvog sa svojom okolinom” - definicija prirodnog gesta.
Međutim, tokom vremena, gest je kultivisan od strane Sikara, pa je razvijen sistem “uslovnih znakova za određene pojmove”, u koji su uneti veštački znaci za gramatičke kategorije (padeže i lica), tako da je dobijen tzv. “školski gest”.
Naučna istraživanja su dokazala da je efikasnost gestovne metode mnogo veća ako je gest propraćen govorom onoga ko gestikulira, a takođe, i ako se pojmovi koji ne postoje u gestikulaciji zamene daktilnim znacima - prstnom azbukom.
Neverbalne metode - Znakovna metoda (Razlika između gesta i oralnog govora)
Postoji bitna razlika između gesta i oralnog govora. Ona nije samo u tome što je gest govor rukama, a oralni govor govor ustima, već je on mnogo dublje psihološke i lingvističke prirode. Sem toga, postoje spoljne, formalne razlike, ali i unutrašnje, suštinske razlike.
Pre svega, gestovni znaci su prolazni i trenutni, i ne mogu se pisati ili zvučno fiksirati, ali mogu se opisati i snimiti. Oni se kao govor karakterišu krajnjom konkretnošću, neposrednošću i očiglednošću i duboko su propraćeni emocionalnom neposrednošću koja se manifestuje mimikom na licu ili pantomimom. Osim toga, gestovi su različiti po vrsti i obliku, a u zavisnosti su od stepena obrazovanja gluvih. Najzad, gest obiluje sinonimima koji su nediferencirani, jer jedan gest označava i predmet i radnju koja se tim predmetom radi, i ličnost koja je radi (npr. igla, šiti, krojač). Gest apstrakciju svodi na konkretno prikazivanje, tako da u gestu nema mnogo produhovljenosti. Takođe, gest se ne može izolovano shvatiti, već samo u govornom kontekstu. Isto tako, postoje individualni i lokalni žargoni, pa jedan isti gest u različitim sredinama različito znači. Sve su to negativne strane kojima je gestovni način komuniciranja opterećen.
Pozitivne strane znakovne metode su da je gest krajnje konkretan, brzo se savlađuje, lako se pamti, razumljiv je gluvom detetu, može se razvijati i kultivisati. Gestovi ne izazivaju optički zamor kao čitanje govora, i karakterišu se brzim tempom izlaganja.
Neverbalne metode - Znakovna metoda (Tri nivoa gestikuliranja)
1. Prirodni gestovi - upotrebljavaju ih neškolovani gluvi
2. Školski gestovi - formirani na bazi gramatike i nastavnih predmeta
3. Naučni gestovi - specijalno konstruisani za pojedine struke
Neverbalne metode - Znakovna metoda (Podela znakova)
1. Prirodni gest
- Pokazni ili direktni
- Imitirajući
- Crtajući
2. Konvencionalni gest
Neverbalne metode - Znakovna metoda (Začetnik znakovnog jezika)
Začetnik znakovnog jezika je Vilijams Stoki, profesor engleskog jezika za gluve na Galodet Univerzitetu, u Vašingtonu.
Neverbalne metode - Daktilološka metoda
Daktilološka metoda se sastoji od specifične forme znakova prstiju kojima se prevodi usmeni ili pisani govor na kinetički način izražavanja. To je sistem pokreta prstiju jedne ruke (daktilologija) ili obe ruke (hirologija), kojima se označavaju slova analogno grafemama. Gotovo svuda u svetu je u upotrebi jednoručna azbuka.
Danas se ona koristi u artikulacionom periodu, tokom učenja glasova, za sve one glasove koji postoje u reči, a dete još nije naučilo da ih izgovara, pa se onda umesto glasa koristi prsni znak.
Daktilologija je sinonim za govor. Ona ima onoliko pokreta prstima koliko ima glasova u jednom jeziku, odnosno slova u toj azbuci, tako da svakom slovu odgovara određeni položaj prstiju - prstni znak. Ona se često upotrebljava sinhrono sa govorom.
Razlozi za simultanim uvođenjem daktilologije sa govorom su sledeći: olakšano je čitanje govora sa usta i polisenzorna je percepcija glasa (vid-daktilema-kinestezija), čime se obezbeđuje trajnost artikulacionog tonusa, čisto izgovaranje glasova, tačno izgovaranje gramatičkih nastavaka u rečima, bolja vizualizacija reči.
Istraživanja su pokazala da primena daktilologije utiče na veću razumljivost govora i na poboljšanje opšte pismenosti, prema tome, mnogi je i danas upotrebljavaju u nastavi govora kao pomoćno sredstvo u savlađivanju oralno-glasovnog govora. Pri učenju, sinhronizovano se pokazuju izgovor glasa, prstni znak i pisanje odgovarajućeg slova (grafeme) = artikulema - daktilema - grafema.
Daktilologijom se mogu koristiti samo školovani gluvi, tj. oni koji znaju da čitaju i pišu, pri čemu se slova i glas zamenjuju položajem prstiju. Neškolovani gluvi njome ne mogu da se koriste.
Glavni zadaci daktilologije:
- Da olakša čitanje govora
- Da poboljša artikulaciju glasova i razvoj govora
- U početnoj nastavi čitanja služi kao autokorektor
Neverbalne metode - Metoda pisanja
Metoda pisanja predstavlja nastavni postupak iz 15. i 16. veka.
Metoda pisanja se sastojala u vizuelnoj asocijaciji grafema sa predmetom koji je označavan.
Jedni su smatrali da je ona “grafički vid oralne metode”, pa su pisanje svrstavali u područje oralne metode. Drugi su polazili od shvatanja da je slovo (grafema) znak, pa su je svrstavali u grupu znakovnih metoda. Treći su pak odbacivali oba gledišta, i smatrali da je pisanje sasvim zasebna metoda koja se razvijala nezavisno od obe metode.
Metodu pisanja treba razlikovati od pisanja u školi za gluve, kada pisanje ima integralnu funkciju artikulacije, kada je deo artikulacionog procesa u cilju vizuelne fiksacije glasa i reči, i ulazi u sastav nastave jezika.
Metoda pisanja se danas u našim školama samo izuzetno koristi sa preraslom gluvom omladinom, kod koje je nemoguće razviti oralni govor zbog atrofije motoričke muskulature govornih organa, te je pisanje jedini mogući način komunikacije.
Ova metoda se koristi i u radu sa gluvima sa intelektualnom ometenošću, u cilju savlađivanja protektivne pismenosti (npr. da razumeju šta znače slova “opasno po život”, “izlaz”, “ulaz”).
