Surdološki sistemi Flashcards
Surdološki sistemi - Podela
- Mimičko-gestikulacioni sistem
- Oralni sistem
- Kombinovani sistem
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Osnivači
Osnivači ovog sistema su Šarl Mišel de L’Epe i Roš Ambruaz Kikeron Sikar.
Osnovne karakteristike ovog sistema bile su primena: gestikulacione metode, znakovne metode, daktilološke metode i metode pisanja.
De L’Epe otvorio je prvu školu za obrazovanje gluve dece, u Parizu 1775. godine.
De L’Epe, knjige: “Obrazovanje gluvih pomoću metodskih znakova”, “Istiniti način obrazovanja gluvonemih potvrđen iskustvom”
Sikar, knjige: “Teorija znakova”, “Kurs obrazovanja gluvih”
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Filozofska osnova
Francuski filozofi Volter, Didro, Dalamber i drugi odigrali su određenu ulogu u formiranju mimičko-gestikulacionog sistema, jer su kao filozofi senzualisti tvrdili da “svako čulo može da doprinese i sposobno je da razvije ličnost”. Prema tome, “nema ničega u svesti što prethodno nije bilo u čulima” (Kondijak). Kondijak je tvrdio i da “čulo sluha daje neke elemente saznanja i pokreće napred, ali je pipanje osnovno čulo i učitelj svih čula”.
Rukovodeći se ovakvim filozofskim shvatanjima o ulozi pojedinih čula, de L’Epe i Sikar su stvorili svoj sistem pogleda na saznajne mogućnosti gluve dece, jer “ako gluvi na osnovu prirodnog razvoja može da usvoji najprostije čulne slike, onda može li on da se uzdigne i u procesu saznanja od prostih čulnih percepcija ka višem stupnju saznanja, tj. ka apstraktnom mišljenju“.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - De L’Epe
Polazeći od toga da svakom čulnom organu odgovara samo njemu svojstvena funkcija, de L’Epe je pisao da “defekt sluha ne može biti nadopunjen rukovodećom ulogom vida”.
Pošto se čula ne mogu zameniti jedno drugim, težište treba staviti na pokret i pipanje, odnosno, na prirodni pokret - gest. Otuda, tvrdi on “gluvi nije degradirano biće, on to postaje zbog nemogućnosti razvoja govora gestova, a ako bi to sredstvo bilo omogućeno, gestovni govor bi se razvio do neslućenih granica”.
De L’Epe je nastojao da dokaže da mimičko-gestikulacioni govor gluvih može postati univerzalni govorni sistem koji može biti razumljiv svima.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Teškoće
Učeći gluvu decu, oni su se vrlo brzo ubedili da mimički znaci mogu postati sredstvo obuke samo u onom periodu razvoja gluvog deteta kada se ono nalazi na nivou konkretnog, očigledno slikovnog, načina mišljenja.
To očigledno slikovno mišljenje treba razvijati, prelazeći u apstraktno mišljenje, a prirodne znake koji imaju sa predmetom određenu vezu treba zadržati.
Tako su se de L’Epe i Sikar susreli sa poteškoćama u obrazovanju gluve dece samo na osnovu gesta, pa su došli do zaključka o nužnosti usavršavanja gestovnog izraza.
Tako su od prirodnog gesta prešli na izvedene (veštačke, uslovne) gestove.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Pod obrazovanjem gluve dece predstavnici ovog sistema su podrazumevali…
Umni, moralni i fizički razvoj deteta.
Pratili su ideje Žan Žak Rusoa “o prirodnom vaspitanju” - drugačiji su zadaci nastave za gluvu decu siromašnih roditelja, bogatih roditelja, za gluve devojčice…
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Sikar
Sikar je postavio sebi zadatak da produži sa usavršavanjem gestovnog jezika “kao sredstva razvoja i obučavanja gluvih”. On je uključio u mimičko-gestovni jezik dve vrste gestova, koje je on nazvao “metodičkim znacima”, i to:
1. Znake koji označavaju apstraktne pojmove
2. Znake koji određuju gramatičke kategorije u gestovnom izrazu (padeže i lica)
On je podelio sve gestove u 12 klasa. Pri određivanju u koju će kategoriju ići koji gestovni znak, Sikar nije polazio ni od kakvih logičkih principa, već je za osnovu uzeo “princip prirodnosti”.
U prvu klasu svrstao je sve predmete koji okružuju dete, zatim koji označavaju biljke, životinje, minerale, čovekov rad, zemljinu kuglu, itd.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - de L’Epe i Sikar (razlika)
Dok je de L’Epe polazio od materijalnog sadržaja predmeta i pojava, i upoznavao učenike sa njima, a zatim te pojave uvežbavao u rečenicama i gramatičkim kategorijama, dotle je Sikar težio da obrazuje kod gluvog deteta pojmove na osnovu veštački stvorenog gestovnog izraza, pobuđujući gluvo dete na razmišljanje, tj. unosio je u nastavu gluvih elemente formalnog obrazovanja.
De L’Epe i Sikar su se razilazili i u pogledu načina daljeg obrazovanja gluvih. De L’Epe je uvek težio da sačuva prirodni put razvoja na osnovu usavršavanja gestova, a Sikar je u procesu daljeg obrazovanja pridavao formalni karakter, posvećujući osnovnu pažnju obrazovanju i učenju gramatičkih oblika.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Komplikacije
Uticaj ideja formalnog obrazovanja, slabo znanje zakonitosti razvoja mimičkog govora, i mehaničko unošenje gramatičkih pravila normalnog oralnog govora u gestovni govor “iskomplikovali su francusku metodu obrazovanja gluvih”.
Sikar ustvari nije produžio razvoj ideja de L’Epea, već je uneo značajne izmene u njegove osnovne principe, tako da su stvorene duboke unutrašnje protivrečnosti u samom sistemu obrazovanja gluvih.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Obuka gluve dece
Polazni princip ovog sistema jeste da se mišljenje gluvih razvija na osnovu jezika gesta. Daktilologija, pisani govor i oralni govor su primenjivani samo zbog uspostavljanja kontakta sa okruženjem, a ne i za razvoj mišljenja.
Predstavnici gestovne metode otpočinjali su obuku gluvih u specijalnim javnim školama.
U školi su rad počinjali na taj način što su najpre upoznavali gluvo dete sa predmetima iz neposredne okoline i gestovnim načinom imenovali te predmete. Nakon sakupljenih pojmova, pristupilo bi se njihovom analitičkom izučavanju. Posle izučavanja predmeta iz neposredne okoline, izučavaju se predmeti koji se susreću u prirodi. Za proširivanje vidokruga, gluvi učenici se vode u selo, u rudnik, kamenolom…
Sakupljanje predstava i pojmova na osnovu izučavanja sredine izvodilo se u cilju: a) buđenja interesovanja za saznanjem kod učenika i obučavanjem za znakovnim prikazivanjem tih predmeta ili pojmova, b) sakupljanja predstava o celim predmetima i njihovim delovima u cilju dovođenja učenika do oformljenja klasifikacije pojmova u pogledu roda, oblika, jedinice, itd.
Mimičko-gestikulacioni ili francuski sistem - Principi
1. Predstavnici gestikulaciono-mimičkog sistema su pošli od optimističkih pogleda na razvoj gluvog deteta, da se gestom može predstaviti svet oko sebe, i da pokret gesta predstavlja fiziološku podlogu intelektualnog razvoja gluvih, a samim tim i njihovog saznanja.
2. Pristalice gestovnog metoda dovele su do priznavanja jezika gestova kao prirodnog načina opštenja gluvih, i to na jedinstvenoj prirodnoj osnovi, na kojoj je moguće razvijati sve oblike saznajne delatnosti, pa čak i apstraktno mišljenje.
3. Pristalice gestovno-mimičke metode su se zalagale u propagiranju specijalne škole za gluve.
4. Pristalice ovog sistema su propagirale i praktično ostvarile “humani prilaz” gluvom detetu i individualno obučavanje u relativno širokom krugu znanja iz oblasti prirode i društva.
5. U metodskom pogledu istican je gestovni govor kao jedino sredstvo obučavanja na svim etapama razvoja, čime su faktički zatvorili put realizaciji zadataka koji su sami odredili, jer se svi pojmovi nisu mogli saopštiti samo i jedino gestom.
6. Iako su propagirali i realizovali mnoge napredne humane ideje svog doba, pristalice gestikulaciono-mimičkog sistema u tome nisu uvek bile dosledne. To se vidi i kroz sužavanje obima nastavnih sadržaja za “decu iz naroda” i devojčice.
Čist oralni sistem ili nemački sistem - Osnivači
Krajem 18. veka u Nemačkoj se javio “oralni sistem”. Pridev “čist” označava odbacivanje bilo kakve druge primese: gest, daktilni znak, pismo.
Osnivači ovog sistema su Johan Konrad Aman, koji je objavio delo “Surditas loquens” i postavio 13 osnovnih surdopedagoških principa, i Samuel Hajnike, koji je osnovao svoju privatnu školu za gluvu decu u Lajpcigu 1778. godine, a celokupni metodski postupak opisao u knjizi “Arkanum”, koja je štampana tek nakon njegove smrti, pod naslovom “Tajna o izazivanju glasova kod gluvoneme dece”.
Čist oralni sistem ili nemački sistem - Filozofska osnova
Filozofska osnova ovog sistema bazira se na idealističkoj filozofiji Kanta, i na pedagoškim postavkama Herbarta, koji su krajem 18. veka struktuirali shvatanje o dvema stranama obrazovanja: materijalnoj strani (usvajanje sadržaja obrazovanja) i formalnoj strani (razvoj misaonih operacija).
Herbart je tvrdio da svaka nastavna jedinica mora da prođe kroz određene faze (jasnost, asocijacija, sistem, primena).
Kant je tvrdio da se sve ideje i misli prvo javljaju u svesti, a potom se misao pretvara u reč. U svojim shvatanjima o saznajnim mogućnostima gluvih, Kant je tvrdio da “gluvi od rođenja, koji ne vlada govorom i nikada nije čuo govor, ne može postići ništa više nego nešto što je slično razumu”. Prema tome, prirodne mogućnosti gluvog deteta ne mogu biti baza za umni razvoj, i zbog toga su oni smatrali da gluvo dete prilikom stupanja u školu misli pomoću mimičkih znakova, pa protiv njih treba voditi borbu sistemom zabrana upotrebe gesta u nastavi i van nje, da bi se umesto njih stvorila reč koja izaziva mišljenje. Tako je reč (govor) postala cilj vaspitanja i obrazovanja gluvih.
Čist oralni sistem ili nemački sistem - Hajnikeova četiri principa
Samuel Hajnike je postavio neke opšte principe oralnog sistema, a to su:
1. Jasno mišljenje gluvog moguće je samo u formi oralnog govora, zbog toga se početak obrazovanja gluvih i sastoji u usvajanju tog načina govora.
2. Pri učenju oralnog govora neophodno je koristiti i neko drugo čulo, a to je ukus. Zato, za izazivanje glasa A treba koristiti šećernu vodu, za I sirće, za U ljutu papriku, i slično.
3. Prstna azbuka se može koristiti da bi pojmovi, koji su izraženi oralnim oblikom, bili prevedeni na pisani način izražavanja.
4. Mišljenje gluvih u formi gestovno-mimičkih znakova ili pisma može biti formirano, ali neće biti specificirano, biće krajnje nestalno i brzo će se zaboraviti. Zbog toga je mimika u obrazovanju inkompatibilna sa oralnim govorom.
Čist oralni sistem ili nemački sistem - Kritika
Čist oralni sistem je veštački proces obrazovanja gluvih nasuprot prirodnog načina obuke - gestova. On ne sagledava celokupnu ličnost i potrebe gluvih, pa tako izostaje svestran razvoj ličnosti.
Stavljanje velikog naglaska na čist oralni govor dovelo je do toga da je govor bio primaran u celokupnoj nastavi gluve dece, i on je bio cilj obrazovanja gluvih, dok se sadržaju govora (učenju sadržaja pojedinih predmeta i znanju) poklanjala znatno manja pažnja - “sve je u govoru”. Tako je suma znanja stečena obrazovanjem bila mala.
Čist oralni metod je bio podvrgnut kritici mnogih tadašnjih stručnjaka, posebno iz Francuske, pa videći da se gest ne može zabraniti u školama za gluve, i sami nemački surdopedagozi su dozvolili upotrebu mimike i gesta.
