Surdodidaktički principi Flashcards
Surdodidaktički principi - Uvod
Surdodidaktički principi su teoretske osnove koje određuju organizacijske oblike i metode nastavnog rada u školama za gluvu decu, saglasno sa opštim ciljem vaspitanja i zakonitostima procesa obrazovanja.
Didaktički principi, na osnovu kojih treba izvoditi nastavu u školama za gluvu decu, proističu iz cilja, zadataka i sadržaja obrazovanja, a potom iz psihičkih i fizičkih karakteristika gluve dece, i najzad iz shvatanja suštine procesa nastave.
Suština procesa nastave sastoji se u tome da gluva deca, u toku svog obučavanja u specijalnoj školi, treba da ovladaju osnovnim naučnim znanjima propisanim programom, i na osnovu tih znanja steknu stručnu osposobljenost za praktičan život, da nauče govor kao sredstvo komuniciranja sa svojom okolinom, i da ovladaju apstraktnim načinom mišljenja.
Surdodidaktički principi - Podela
1. Princip oralne glasno-govorne komunikacije kao preduslov obrazovno-vaspitnog procesa gluvih
2. Princip naučne zasnovanosti surdopedagoškog rada
3. Princip individualnog prilaza gluvom učeniku u obrazovanju
4. Princip dostupnosti i srazmernosti nastavnog gradiva gluvom učeniku
5. Princip kontinuiteta nastavno-rehabilitacionog rada sa gluvim učenikom
6. Princip kompenzacije oštećenja sluha sa i bez individualne primene surdotehničkih sredstava u obuci
7. Princip praktične povezanosti znanja sa profesionalnom delatnošću
8. Princip socijalne pripremljenosti
- Princip oralne glasno-govorne komunikacije kao preduslov obrazovnog procesa gluvih - Uvod
Materijalni supstrat za sticanje znanja, a samim tim i za apstraktni način mišljenja, ali i komuniciranja sa sredinom, je govor.
Prema tome, osnovni didaktički pristup obrazovanja gluve dece je formiranje govora kao sredstva za sticanje obrazovanja.
Međutim, oralna glasno-govorna komunikacija nije samo tehnika učenja govorenja, već je to saznajno misaoni put ka razvoju apstraktnog mišljenja kao polazne osnove za razumevanje naučnih činjenica prezentovanih u nastavnom predmetu putem nastavne jedinice.
Najnovija istraživanja u sociolingvistici su utvrdila da u učenju gluve dece moramo brže preći sa kognitivno statičkog na apstraktni nivo. Nažalost, u većini škola se upotrebljava nivo jezika koji podcenjuje mogućnosti gluvog deteta i njegove jezičke sposobnosti. Nastavni program jezičke nastave je suviše orijentisan na reč, a malo na jezik, te otuda i dolazi do teškoća sa apstraktnim misaonim konceptima izražavanja.
- Princip oralne glasno-govorne komunikacije kao preduslov obrazovnog procesa gluvih - Četiri bazična koncepta pri učenju govora kod gluvog deteta
Prvi koncept je osnovni termin, reč na koju se pozivamo kao na referentnu vrednost u govoru, koja označava konkretni predmet (npr. čovek, pas, jelo, cvet).
Drugi koncept je ekstenzija termina, proširenje osnovnog termina, koji uključuje sve predmete koje pojedinac želi da podvede pod osnovni termin. To su tzv. opšti pojmovi: nameštaj, odeća, obuća, voće, itd.
Treći koncept je intenzija termina, tj. atributi osnovnog termina - niz svojstava za koje pojedinac smatra da odgovaraju kategoriji koju osnovni termin označava (npr. moja lepa lutka, mala devojčica ima lepu loptu).
Četvrti koncept je razvoj osnovnog termina, koji uključuje i intenziju i ekstenziju, i predstavlja znanje koje učenik ima o kategoriji predmeta koji je označen rečju (npr. gvožđe je metal od kog se prave alatke).
Ako jezična baza nije dobro postavljena na nivou intenzije (treći koncept) i na konceptualnom nivou (četvrti koncept), onda je nemoguće preći na apstraktne jezičke nivoe koji uključuju “superordinirane pojmove” - apstraktne pojmove koji ne mogu biti prikazani konkretnim predmetom, slikom ili radnjom.
- Princip naučne zasnovanosti surdopedagoškog rada
Princip naučne zasnovanosti znači da se ne sme spuštati naučni nivo nastavnog gradiva na aperceptivni nivo gluvog deteta. U suštini, nastavnik uvek mora da nastoji da deci prezentuje gradivo na naučno-popularan način, za šta mu stoje na raspolaganju brojna savremena nastavna sredstva (slike, šeme, emisije).
Zbog toga je nužno da nastavnik, još u fazi pripremanja nastavne jedinice, pročita više stručnih knjiga o istoj materiji, kako bi izabrao najinteresantnije činjenice za svoje predavanje.
Drugi aspekt ovog principa je i da sam surdopedagog mora biti u trendu savremenih naučnih zbivanja u oblasti surdopedagogije i drugih srodnih nauka, i da ta dostignuća primeni u svom razredu.
Dakle, naučna zasnovanost ima svoja dva aspekta: teoretski i praktični, i oba moraju biti realizovana u radu sa gluvim učenicima.
- Princip individualnog i individualizovanog pristupa gluvom učeniku - Uvod
I pored svih nastojanja da razred bude homogeniziran prema osnovnim kriterijumima uslovljenim gluvoćom (stepen oštećenja sluha, vreme nastanka oštećenja, govorni depozit), kao i prema opštim pedagoškim kriterijumima (starosni uzrast, školski uzrast, intelektualni status), ipak su razredi u školama za gluvu decu pretežno heterogenog sastava. Sama ta činjenica govori da se ne može uvek primeniti frontalni oblik rada, pogotovo ne u mlađim razredima. Zbog toga je nužan individualan pristup učeniku u toku cele školske godine.
Primena ovog principa je pre svega značajna radi stvaranja uslova za razvijanje svakog učenika posebno. Tu su dva elementa značajna: prvi, radi boljeg upoznavanja svakog učenika i drugi, radi razvijanja individualnih intelektualnih sposobnosti svakog učenika prilikom usvajanja znanja. Time se već otvara pitanje diferencijacije među učenicima u pogledu količine znanja koje može da nauči, kao i načina, metoda, oblika, tempa, kako može da nauči.
- Princip individualnog i individualizovanog pristupa gluvom učeniku - Definicija
Individualni rad je rad sa učenikom pojedincem ili u parovima (2-3 učenika). Tu se vodi računa o potrebama i mogućnostima pojedinih učenika, i predstavlja vid pomoći učenicima koji u redovnom obliku rada (frontalnom), ne mogu da prate nastavu u pojedinim predmetima, te se sa njima pojedinačno radi da bi dostigli nivo drugih učenika, i tako se uključili u frontalni oblik rada.
Individualizovani rad vodi računa ne samo o proseku mogućnosti učenika, nego i o razlikama prema nivou mentalne razvijenosti i u tempu savlađivanja gradiva, pa se prema tome odmeravaju i podešavaju zahtevi, metode, postupci i tempo rada.
Individualizovana nastava zahteva da celokupni proces učenja bude prilagođen individualnim razlikama učenika jednog odeljenja, kako bi se individualne psihofizičke potencijalne mogućnosti učenika mogle optimalno razviti.
- Princip individualnog i individualizovanog pristupa gluvom učeniku - Individualizovanje nastavnog procesa
Individualizovanje nastavnog procesa ostvaruje se diferencijacijom nastavnih sadržaja i načina nastavnog rada; doziranjem nastavnih sadržaja; odabirom nastavnih oblika, metoda i postupaka; distribuiranjem potrebnog vremena za učenje prema individualnim mogućnostima učenika. Pri tome se vodi računa o prethodnom znanju i iskustvu, sposobnostima, pažnji, radnim navikama, i ličnim osobinama svakog pojedinog učenika.
- Princip individualnog i individualizovanog pristupa gluvom učeniku - Razlika između individualne i individualizovane nastave
Razlika je u tome što individualizovana nastava uvek zahteva individualni rad učenika, odnosno, prilagođenost nastavnih programa i načina rada njihovim individualnim mogućnostima.
Prema tome treba uvek imati u vidu da individualna nastava ne pretpostavlja uvek i individualizaciju procesa učenja (radi se sa jednim učenikom, ali na nivou redovnog programa).
- Princip dostupnosti i srazmernosti nastavnog gradiva gluvom učeniku
Ostvarivanje ovog principa uslovljeno je:
a) Uzrasnim nivoom gluvog učenika, odnosno, njegovim psihološkom sposobnošću da može shvatiti određeni obim i nivo gradiva
b) Predznanjem, koje je nužno za razumevanje i dalje praćenje nastavnih sadržaja predmeta
c) Stepenom oštećenosti sluha, kako bi rezidue sluha pomogle da se gradivo efikasnije savlada
Gluvi su često ravnodušni, nedovoljno samouvereni u svoje mogućnosti, i zato treba istrajno i uporno razvijati kod njih volju i želju za savlađivanjem teškoća na koje nailaze u učenju. Zbog toga se treba držati “zlatnih pravila didaktike”: od lakšeg ka težem, od poznatog ka nepoznatom, od prostog ka složenom, itd. Osnovni put u tom postizanju je očiglednost - obuku treba započinjati uvek sa konkretnom percepcijom i posmatranjem predmeta sa svih strana.
Poznato je da gluva deca uče mehanički, eholalički, verbalistički, pamte reči a ne shvataju sadržaj. Ona nauče, ali im znanje nije trajno, brzo ga zaborave čim ne ponavljaju. Zbog toga realizovanjem principa dostupnosti i srazmernosti znači dimenzionirati veličinu i dubinu nastavne materije koju treba predati gluvom detetu u toku jednog časa, srazmerno njegovim psihičkim i intelektualnim mogućnostima.
- Princip kontinuiteta nastavno-rehabilitacionog rada sa gluvim učenikom
Hendikep gluvoće je multidimenzionalan, te mu se zato mora prići sa više aspekata: medicinskog, psihološkog, pedagoškog, socijalnog, itd. Rehabilitacija svakog od ovih aspekata je dugotrajna, i ne treba je prekidati, već se mora delovati integrisano, u kontinuitetu, do završetka rehabilitacije, bez obzira koliko dugo ona trajala. Obično traje čitavog školskog perioda, tj. deset do dvanaest godina (2 godine predškolskog vaspitanja + 8 godina osnovne škole + 2 godine stručnog osposobljavanja).
Kontinuitet rehabilitacije polazi od činjenice da su posledice gluvoće teže od primarnog nedostatka - oštećenog sluha.
Aspekt auditorne rehabilitacije znači ne samo reanimiranje ostataka sluha, već i formiranje auditivne memorije za reč, koja više ne postoji u svesti, ili koja je postojala ali je zaboravljena, i čiji su engrami ugašeni. Auditorna rehabilitacija znači i stvaranje potpuno novih akustičkih slika reči, koje nisu ni postojale u svesti deteta, a to su tzv. “školske reči”. Tu dolazi i korektura pogrešno čujenih (i naučenih) reči.
- Princip kompenzacije oštećenja sluha sa i bez individualne primene surdotehničkih sredstava u obuci
Oštećenje sluha kod sve dece nije jadnako, pa su i ostaci sluha različiti, i kreću se od 50 do 100 dB. Prema tome, neki ostaci sluha su reparabilni, a drugi ireparabilni. Sama ta činjenica zahteva da se kod sve dece ne može koristiti linearna amplifikacija, već mora biti prilagođena veličini oštećenja sluha, ali i obliku audiometrijske krive na audiogramu. Prema tome, selektivni amplifikator je nužan preduslov za uspešno korišćenje ostataka sluha.
Paralelno sa tim nameće se i pitanje koliko je sačuvana akustička memorija reči nakon oštećenja sluha. Ukoliko je prošlo više vremena od momenta oštećenja sluha do početka audiološkog rehabilitacionog tretmana, utoliko su više zaboravljene akustičke slike reči. Zbog toga rehabilitacioni tretman mora da bude duži, kako bi se reanimirao zaboravljeni fond reči. U protivnom, slušni aparat je instrument koji ne daje ekvivalentnu funkciju pojačavanja govornih glasova.
- Princip praktične povezanosti znanja sa profesionalnom delatnošću
Gluvi učenici treba da iz stečenog znanja izvuku praktičnu korist za život. Prema tome, u svakoj nastavnoj jedinici znanje treba povezati sa praktičnom primenom u životu.
Treba stalno imati u vidu činjenicu da škola za gluve nije opšteobrazovna škola, već škola koja priprema za budući poziv. Prema tome, ona ima dva osnovna zadatka: prvi, sticanje znanja i drugi, pripremanje za buduću profesiju.
- Princip socijalne pripremljenosti
Krajnji cilj vaspitno-obrazovnog rada je pripremanje gluvog učenika za samostalni život u čujućoj sredini, u kojoj on ne sme i ne može biti pasivni objekat.
On mora da pokaže da sem sopstvene apstinencije sluha, koju je kompenzirao različitim sistemima i metodama rehabilitacije, ima sve ostale druge pozitivne kvalitete kao i svaka druga ličnost: da komunicira sa sredinom, da mu oštećenje sluha nije paravan za greške u ponašanju, da je osposobljen za zanimanje koje obavlja i da ga obavlja stručno, da je lepo vaspitan i da ume kulturno da se ponaša, da prihvata društvene norme sredine…
Proces socijalizacije kod svih ljudi, pa i kod gluvih, nije biološki programiran da se autohtono razvija u njegovoj ličnosti. Socijalizacija se stiče učenjem kroz dva osnovna modaliteta: na temelju ličnog iskustva i na temelju organizovanog uticaja učenjem.
