Predviđenost u zakonu Flashcards
Pojam bića krivičnog dela
Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela.
Biće krivičnog dela predstavlja most između opšteg i posebnog dela krivičnog prava jer nema krivičnog dela ukoliko se neko činjenično stanje ne može podvesti pod zakonski opis nekog krivičnog dela.
Biće krivičnog dela je preko predviđenosti dela u zakonu u stvari institut opšteg dela odnosno predstavlja sa uslovima kažnjivosti element u opštem pojmu krivičnog dela.
Biće krivičnog dela kao element predviđenosti u zakonu
Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela.
Predviđenost radnje u zakonu se ostvaruje tako što se u zakonu određuju obavezna konstitutivna obeležja nekog krivičnog dela. Biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih krivičnih dela.
Može se razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi koji su fakultativnog karaktera koji bliže određuju radnju odnosno govore ko preduzima radnju, kako, na čemu ili prema kome.
Kakva mogu biti obeležja bića krivičnog dela?
Mogu biti objektivna odnosno spoljna i subjektivna odnosno unutrašnja.
Podelu treba shvatiti uslovno jer je objektivno u biću krivičnog dela određeno subjektivni. Subjektivni supstrat ponašanja kvalitativno menja to ponašanje.
Subjektivna obeležja daju nekom ponašanju karakter društveno opasnog ponašanja koje predstavlja ugrožavanje ili povredu zaštićenog dobra. Nešto je po spoljnim obeležjima ista vrsta, dok prema svojoj unutrašnjoj usmerenosti sasvim druga vrsta ponašanja
Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin. Zato se na nivou bića se već mora razlikovati umišljajno od nehatnog.
Subjektivni element i služi da se izdvoje krivičnopravno relevantna ponašanja od onih koji nemaju krivičnopravni značaj .
Kakva su to objektivna obeležja bića krivičnog dela?
To su radnja izvršenja, posledica, predmet, sredstvo, način izvršenja, lično svojstvo, lični odnos, lični status, mesto i vreme izvršenja krivičnog dela.
Vrste objektivnih obeležja bića krivičnog dela
Objektivna obeležja mogu biti deskriptivna i normativna.
I deskriptivna i normativna obeležja moraju biti obuhvaćena umišljajem učinioca što stvara određene probleme kod normativnih.
Kakva su deskriptivna obeležja bića krivičnih dela?
Deskriptivna obeležja se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima.
Kakva su normativna obeležja bića krivičnih dela?
Pojam normativnih obeležja zavisi od određenih pravnih normi ili proizilaze iz određenih vrednovanja.
Šta spada u subjektivna obeležja bića krivičnih dela?
Spadaju umišljaj, nehat, namera i pobuda.
Umišljaj i nehat kao subjektivna obeležja bića krivičnih dela
Najprihvatljivije je shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata - jedna funkcija kao bitnih elemenata u biću krivičnog dela, a druga kao oblika krivice.
Bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih dela i javljaju se u jednom apstraktnom obliku. Od njih zavisi postojanje krivičnog dela na nivou elementa predviđenosti u zakonu.
Umišljaj obuhvata bitna obeležja krivičnog dela objektivnog karaktera.
Kad je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice, u pitanju je njihov konkretan sadržaj, kod konkretnog učinioca krivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice.
Namera i pobuda kao subjektivna obeležja bića krivičnih dela
Kod nas su subjektivna obeležja svedena samo na određenu nameru ili pobudu. Ipak, postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja pošto namera usmerava umišljaj na ostvarenje određenog cilja.
Namera pojačava voljni element kod umišljaja.
Za postojanje krivičnog dela irrelevantno je da li je namera zaista ostvarena jer se odnosi na nešto što je van bića krivičnog dela.
Nehat kao obeležje bića subjektivnog karaktera
Nehatna dela nemaju svoje samostalno biće. Opis nehatnih krivičnih dela potiče od umišljajnih s tim što se kao subjektivni element predviđa nehat umesto umišljaja.
Umišljaj se propisuje opštom normom a nehat posebnom normom kod svakog dela kod kog zakonodavac predviđa nehatni oblik.
Bića nehatnih krivičnih dela su nedovoljno određena jer se oslanjaju na biča umišljajnih krivičnih dela. Nekad bića po svojoj prirodi zahtevaju umišljaj, pa je nehat teško zamisliti, a zakonodavac predviđa i nehatni oblik.
Nehatna krivična dela ne mogu sadržati nameru ili pobudu po prirodi stvari.
Osnovna obeležja bića krivičnih dela
Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog krivičnog dela.
Dopunska obeležja bića krivičnih dela
Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti. Ona daju krivičnom delu karakter težeg ili lakšeg oblika.
Veliki broj krivičnih dela ima svoje kvalifikovane oblike a samo manji broj privilegovane.
Kvalifikatorne okolnosti
Propisivanjem kvalifikatornih okolnosti zakonodavac propisuje teže – kvalifikovane oblike nekog krivičnog dela i za njega propisuje strožu kaznu.
Poseban slučaj kvalifikovanog oblika bića krivičnog dela jeste konstrukcija krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom za koje važe i posebna pravila u pogledu odgovornosti učinioca za težu posledicu.
Privilegujuće okolnosti
Propisivanjem privilegujućih okolnosti zakonodavac propisuje lakše – privilegovane oblike nekog krivičnog dela i za njega propisuje blažu kaznu u odnosu na snovni oblik.
