Mere bezbednosti Flashcards
Kada su nastale mere bezbednosti?
Iako se neke mere bezbednosti javljaju i pre nego što su se izdvojile od kazne, uobičajeno je da se njihovo prihvatanje kao posebnog tipa krivičnih sankcija vezuje za početak 20. veka.
Koje krivičnopravne škole su imale odlučujuću ulogu u nastanku mera bezbednosti?
- italijanska pozitivna škola
2. sociološke i neoklasične škole
Kakav je stav italijanske pozitivne škole o merama bezbednosti?
Ekstremni stav o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, mada taj stav nije imao nikakvih izgleda da bude prihvaćen.
Stav socioloških i neoklasičnih škola o merama bezbednosti
Imaju umereniji stav pa mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu.
Taj stav je izvršio veliki uticaj na krivična zakonodavstva u mnogim zemljama.
Kada su mere bezbednosti uvedene u krivične zakonike?
Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka u mnoge krivične zakonike se uvode mere bezbednosti kao posebna vrsta krivičnih sankcija, odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva krivična zakonodavstva.
Od tada dominira dualistički sistem krivičnih sankcija.
Kakav je cilj mera bezbednosti?
Kao cilj se postavljalo lečenje i popravljanje učinioca krivičnog dela.
Uvedene su da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju.
Razlika između mera bezbednosti i kazne
Ono što razlikuje meru bezbednosti od kazne je način ostvarivanja opšte svrhe krivičnih sankcija.
Kod mera bezbednosti je u prvom planu specijalna prevencija, dok je generalna prevencija manje izražena nego kod kazne.
Kazna se nikada ne može izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo.
Kazna je okrenuta potencijalnim učiniocima, dok su mere bezbednosti predviđene da budu reakcija na individualnu opasnost određenog učinioca.
Kako se shvata opasnost učinioca?
Shvata se kao opasnost za okolinu, opasnost da se vrše nova krivična dela.
Koji je razlog postojanja mera bezbednosti?
Razlog postojanja mera bezbednosti je to da se kazna ne optereti previše specijalno-preventivnim zadacima i što osnov za izricanje kazne ne sme biti opasnost učinioca.
Na osnovu čega se određuje izbor, vrsta i trajanje mera bezbednosti?
Izbor, vrsta i trajanje mere bezbednosti određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca.
U čemu se sastoji svrha mera bezbednosti?
Sastoji se u uklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela.
Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti krivična dela, kao i da se merom bezbednosti ta stanja ili uslovi mogu otkloniti.
Šta podrazumeva uklanjanje stanja koja mogu biti od uticaja da učinilac ne vrši krivična dela?
Pod pojmom stanja podrazumevaju se psihička stanja učinioca.
Za izricanje mere bezbednosti traži se postojanje uzročne veze između njegovog psihičkog stanja i učinjenog krivičnog dela, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju krivičnog dela.
Šta podrazumeva uklanjanje uslova koji mogu biti od uticaja da ne vrši krivična dela?
Pod pojmom uslovi se podrazumeva povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika.
Koje mere bezbednosti predviđa naše pravo?
Naše krivično pravo predviđa 1 1 mera bezbednosti:
- Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi
- Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi
- Obavezno lečenje narkomana
- Obavezno lečenje alkoholičara
- Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti
- Zabrana upravljanja motornim vozilom
- Oduzimanje predmeta
- Proterivanje stranca iz zemlje
- Javno objavljivanje presude
- Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim
- Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama
Kako se klasifikuju mere bezbednosti?
- Mere bezbednosti medicinskog karaktera i ostale mere bezbednosti
- Mere bezbednosti ličnog i stvarnog karaktera
- Mere bezbednosti sa lišenjem slobode i bez lišenja slobode
- Obavezne i fakultativne
- One koje se izriču samostalno ili uz neku drugu krivičnu sankciju.