Neurobiološke osnove emocija

Question 1

U kom delu je Darvin izložio svoju teroriju ispoljavanja emocija?

Answer 1

“Ispoljavanje emocija čoveka i životinje”

Question 2

Koja su tri principa na kojima se baziraju emocije (prema Darvinu)?

Answer 2

1. Svrsishodna navika
2. Antiteza
3. Emocije su proizvod delovanja nervnog sistema

Question 3

Ko je postulirao univerzalnu prirodu ispoljavanja emocija ljudi širom sveta?

Answer 3

Darvin

Question 4

Koja su 4 para opozitnih emocija prema Plučiku?

Answer 4

radost/tuga, bes/strah, očekivanje/iznenađenje, privlačnost/gađenje

Question 5

Kako se naziva skelet lica?

Answer 5

Viscerokranijum.

Question 6

Koje su dve grupe facijalnih mišića?

Answer 6

Površinski (pričvršćeni za kožu lica) i dubinski (pričvršćeni za lobanjske kosti).

Question 7

Koji nervi direktno ostvaruju utivaj na mišiće viscerokranijuma?

Answer 7

V i VII kranijalni nerv.

Question 8

Zbog čega su facijalni mišići jedinstveni?

Answer 8

Jer su u pitanju somatski mišići koji su pod kontrolom i somatskog i autonomnog nervnog sistema.

Question 9

Odakle dolaze komande za voljnu kontrolu mišića lica, a odakle za autonomnu?

Answer 9

Komande na osnovu kojih se sprovodi voljna kontrola mišića lica dolaze iz motornog kortkesa vlaknima kortikospinalnog puta. Autonomna kontrola mišića lica dolazi projekcijama iz ventralnog prednjeg mozga i hipotalamusa.

Question 10

Koji je deo mozga odgovoran za “iskreni” facijalni izraz?

Answer 10

Ventralni prednji mozak, hipotalamus.

Question 11

Kada osobe sa unilateralnom lezijom u nivou motorne kore razvijaju asimetričan osmeh?

Answer 11

Samo kada treba voljno da se nasmeše.

Question 12

Kada beba ispoljava sve bazične emocije?

Answer 12

Sa navršenih 9 meseci.

Question 13

Kada se javlja sposobnost “samosvesne evaluacije emocija”?

Answer 13

Između 2. i 3 godine života.

Question 14

Kako se nazivaju urođene individualne razlike na stres?

Answer 14

Individualna reakciona stereotipija.

Question 15

Kako se nazivaju društvene norme koje se odnose na stepen i frekvenciju ispoljavanja emocija?

Answer 15

Pravila ispoljavanja.

Question 16

Šta kaže teorija urođene gotovosti?

Answer 16

Emocionalne reakcije koje nisu proizvod učenja i ne mogu se razusloviti smatraju se urođenim reakcijama.

Question 17

Šta je Fereov fenomen?

Answer 17

Autonomna reakcija povećanja električne provodljivosti kože pri jakim emocijama.

Question 18

Čime su uslovljene fiziološke promene pri doživljavanju jakih emocija?

Answer 18

Aktivacijom simpatičkog nervnog sistema i oslobađanjem kortizola i adrenalina iz nadbubrežne žlezde - do kojih dolazi aktivacijom bademastih jedara, hipotalamusa i moždanog stabla.

Question 19

Šta podrazumeva Džejms-Langeova teorija?

Answer 19

Svesnom emotivnom doživljaju prethode promene fizioloških parametara, tj. da emocije nastaju kao rezultat fizioloških reakcija i da ako uklonimo fiziološke reakcije, nestaće i emocije.

Question 20

Koji su argumenti protiv Džejms-Langeove teorije?

Answer 20

1. Nekonzistentnost između fizioloških reakcija i emotivnog doživljaja (jedna fiziološka reakcija može da bude prisutna pri doživljaju nekoliko različitih emocija);
2. Emocije postoje i u odsustvu fizioloških promena;
3. Emocije mogu da traju duže od pratećeg fiziološkog stanja.

Question 21

Po Volteru Kenonu, čime su izazvane jake emocije?

Answer 21

Urgentnom reakcijom “bori se-ili-beži”.

Question 22

Za koje subkortikalne strukture su Kenon i Bard pretpostavili da imaju ključnu ulogu u medijaciji emocija?

Answer 22

Hipotalamus i talamus.

Question 23

Šta podrazumeva Kenon-Bardova teorija?

Answer 23

Svesno iskustvo prethodi fiziološkim promenama, a karakter emocija je direktno uslovljen načinom aktivacije talamusa.

Question 24

Šta podrazumeva Šahterova kognitivna teorija emocija?

Answer 24

Emotivna stanja zavise od individualne interpretacije na osnovu prethodnog iskustva (uticaj stimulusa, konteksta, kognitivnog stanja i iskustva).

Question 25

Šta smatra Damasio?

Answer 25

Emocija i emotivno iskustvo su priča koju mozak kreira kako bi interpretirao telesne reakcije.

Question 26

Kako se ponaša dekortikovana životinja?

Answer 26

Ispoljava reakcije iznenadnog i nekontrolisanog besa (“lažni bes”), bez obzira na tip stimulusa.

Question 27

Šta je Pejpsovo kolo i šta obuhvata?

Answer 27

Međupovezane strukture međumozga za koje je Pejps pretpostavio da su “centri emotivnog ponašanja”; obuhvataju mamilarno telo hipotalamusa, prednji talamus, pojasnu koru, hipokampus i forniks.

Question 28

Koji je doprinos Pejpsovom kolu pružio MekLin?

Answer 28

Pridružio je bademasta jedra i ceo sistem dobija naziv limbički sistem.

Question 29

Šta je Klever-Bjuseov sindrom?

Answer 29

Pri obostranom uklanjanju slepoočnog režnja kod primata (ili samo bademastih jedara), životinja menja ponašanje:
1. hiperfagija
2. hiperseksualnost
3. oralna tendencija
4. vizuelna agnozija
5. odsustvo besa
6. odsustvo straha

Question 30

Koje probleme imaju ljudi koji imaju bilateralno oštećenje bademastih jedara?

Answer 30

Ne ispoljavaju strah, ne mogu da prepoznaju strah i tugu na licu drugih ljudi, imaju problema sa pamćenjem.

Question 31

Šta obuhvata “centar za uživanje”?

Answer 31

jedro accumbens, septalnu regiju, hipotalamus - i medijalni snop koji se pruža prema njemu (stimulacija medijalnog snopa izaziva potkrepljenje).

Question 32

Šta je uočeno kod zaljubljenih osoba?

Answer 32

Snažna aktivacija insule i prednjeg dela pojasne kore, a smanjena aktivnost zadnje pojasne kore, bademastih jedara i prefrontalne kore.

Question 33

Po Lejnu, koje su četiri moždane oblasti koje se aktiviraju pri proživljavanju svih emocija?

Answer 33

1. Prednja pojasna kora i medijalna prefrontalna kora
2. Prednja insula
3. Desna slepoočna kora
4. Zadnja pojasna kora

Question 34

Osnovne odlike pojasne kore.

Answer 34

Nalazi se neposredno iznad žuljevitog tela, deli se na prednji i zadnji deo. Prednji deo pripada petoslojnom alokorteksu, a zadnji je tipična šestoslojna kora. Cela pojasna kora je uključena u obradu emocija - prednja pojasna kora više u emotivno nijansiranje, a zadnja u kognitivno.

Question 35

Šta su to vretenaste ćelije? Nešto o njima.

Answer 35

Specifičan tip neurona u V sloju prednje pojasne kore koji imaju četiri puta veću zapreminu ćelijskog tela od piramindih neurona i 1 apikalni i 1 bazalni dendrit. Ovaj tip neurona je pronađen pored ljudi samo kod velikih majmuna, a gustina istih opada kod vrsta kako se povećava evolutivna udaljenost od čoveka. Uočavaju se oko 4. meseca života i njihovo prisustvo korelira sa sposobnošću da bebe drže glavu uspravno, da se spontano smeju i da vizuelno prate i dosegnu objekte.

Question 36

Koji su rezultati Counting Stroop testa?

Answer 36

Prilikom prikazivanja reči bez emotivnog sadržaja aktivirala se zadnja pojasna kora, a prilikom prikazivanja reči sa emotivnim sadržajem aktivirala se prednja pojasna kora.

Question 37

Gde se nalaze bademasta jedra?

Answer 37

Unutar medijalnog dela slepoočnog režnja obe moždane hemisfere.

Question 38

Čime rezultuje oštećenje bademastih jedara kod životinja neposredno nakon rođenja?

Answer 38

Simptomima koji najviše podsećaju na autizam kod ljudi.

Question 39

Koja jedra čine bademasta jedra?

Answer 39

Bazolateralna jedra, kortikomedijalna jedra i centralno jedro.

Question 40

Šta je glavna eferentna veza bademastih jedara i sa kojim strukturama ostvaruje veze?

Answer 40

Centralno jedro, sa centrima u hipotalamusu i moždanom stablu.

Question 41

Koja su tri aspekta emocionalnog odgovora koje aktivira centralno jedro?

Answer 41

1. Sa lateralnim hipotalamusom inicira reakciju sa ANS (od koje zavise aktivacija fizioloških promena koje su tipične za reakciju straha i lučenje hormona).
2. Veza sa periakvaduktalnom sivom masom srednjeg mozga inicira promene ponašanja.
3. Projekcija bademastih jedara prema cerebralnom korteksu izaziva subjektivni emotivni doživljaj.

Question 42

Gde se nalazi fokalno žarište epileptičnih napada?

Answer 42

U slepoočnom režnju.

Question 43

Šta je centralna struktura u ispoljavanju osećaja straha?

Answer 43

Bademasta jedra.

Question 44

Odlike orbitofrontalnog korteksa.

Answer 44

Deo moždane kore neposredno iza očnih orbita, prima informacije iz svih delova čeonog korteksa i iz senzornih sistema. Utiče na aktivnost limbičkog sistema i, posebno, bademastih jedara. To je mesto na kojem se analiziraju i integrišu različite informacije koje dolaze iz spoljašnjih i unutrašnjih izvora.

Question 45

Do čega dovodi oštećenje orbitofrontalnog korteksa i ko je jedan od prvih slučajeva ovakvog oštećenja?

Answer 45

Dovodi do značajnih promena u emotivnom odgovoru i često do izmena crta ličnosti; Fineas Gejdž.

Question 46

Šta pretpostavlja hipoteza hemisferne valence?

Answer 46

Da je desna hemisfera uključena u obradu negativnih emocija, a leva u obradu pozitivnih emocija.

Question 47

Koja hemisfera se čini da je dominantna kada je reč o prepoznavanju emocija, a koja u pogledu proživljavanja istih?

Answer 47

Desna hemisfera je dominantna kada je u pitanju prepoznavanje, a leva za proživljavanje emocija.

Question 48

Koja je razlika između predatorske i afektivne agresivnosti?

Answer 48

Predatorska agresivnost je ponašanje vezano za zadovoljenje potrebe za hranom i ne dovodi do značajne aktivacije ANS - aktivira se kortikomedijalna grupacija bademasth jedara.

Afektivna agresivnost je praćena snažnom aktivacijom ANS i vokalizacijom, a aktivira se bazolateralna grupacija bademastih jedara, medijalni deo hipotalamusa i periakvaduktalna siva masa srednjeg mozga.

Question 49

Kakva je veza nivoa serotonina i agresivnosti?

Answer 49

Postoji negativna korelacija između nivoa serotonina i agresivnosti.

Question 50

Kako se negativne emocije razlikuju od pozitivnih (pored njihove valence)?

Answer 50

Negativne emocije preovlađuju i mahom su specifične.

Question 51

Koja su četiri osnovna pozitivna emocionalna stanja?

Answer 51

Radost, zainteresovanost, zadovoljstvo i ljubav.

Question 52

Ko je i kada otkrio povezanost jedne vrste psihoze i sifilisa?

Answer 52

1911. Hidejo Noguči

Question 53

Koje su dve grupe simptoma shizofrenije po modernoj simptomatologiji?

Answer 53

1. Pozitivni simptomi (prisustvo izmenjenih, abnormalnih stanja): halucinacije, pojačana motorika, priviđenja…
2. Negativni simptomi (odsustvo normalnih funkcija): usporen i otežan govor, emocionalno i socijalno ponašanje, zaravnjeno ispoljavanje emocija.

Question 54

Kakav je stepen konkordanse kod jednojajčanih, a kakav kod dvojajčanih blizanaca za shizofreniju?

Answer 54

50% za jednojajčane, 17% za dvojajčane blizance.

Question 55

Koji geni su mutirani kod obolelih od shizofrenije?

Answer 55

Neureglin 1, disbajndin i G72 protein.

Question 56

Koji oblik psihoze se povezuje sa proširenim lateralnim komorama?

Answer 56

Shizofrenija.

Question 57

Zbog čega dolazi do povećanja lateralnih komora kod osoba sa shizofrenijom?

Answer 57

Usled atrofije regiona koji se nalaze oko komora, tj. smanjenja zapremine hipokampusa i bademastih jedara.

Question 58

Šta tvrdi hipoteza o hipofrontalnosti o šizofreniji?

Answer 58

Da je stepen aktivnosti čeone kore značajno manji kod obolelih.

Question 59

Amfetamini pojačavaju efekte kojih hormona?

Answer 59

Kateholamina (pre svega dopamina).

Question 60

Koje regionalne abnormalnosti se uočavaju kod velikog broja obolelih?

Answer 60

Smanjenje veličine vermisa velikog mozga, deblje žuljevito telo, dezorgaanizacija piramidnih ćelija hipokampusa, neuobičajena citoarhitektura čeone kore.

Question 61

Efekti amfetamina se mogu brzo ukloniti injekcijom čega, i šta taj lek blokira?

Answer 61

Hlorpromazina, blokator je presinaptičkih D2 receptora za dopamin.

Question 62

Kako se zovu antipsihotički lekovi sa antishizofrenim delovanjem?

Answer 62

Neuroleptici.

Question 63

Šta pretpostavlja dopaminska hipoteza shizofrenije i šta ide u prilog ovoj hipotezi?

Answer 63

Pretpostavlja da je osnovni uzrok shizofrenije preterana aktivnost dopaminskog sistema. U prilog ovoj hipotezi ide činjenica da terapija obolelih od Parkinsonove bolesti (posledica smanjenja aktivnosti dopaminskog sistema) L-DOPA-om dovodi do simptoma koji podsećaju na shizofreniju.

Question 64

Kako deluju atipični neuroleptici i koliko su efikasni u odnosu na tipične?

Answer 64

Selektivno blokiraju serotoninski sistem; podjednako su efikasni u tretiranju pozitivnih simptoma shizofrenije, ali su mnogo efikasniji od tipičnih u olakšavanju negativnih simptoma.

Question 65

Šta ne ide u prilog dopaminskoj hipotezi shizofrenije?

Answer 65

Mnogi pacijenti oboleli od shizofrenije imaju normalan nivo dopaminskih metabolita u mokraći. Takođe, atipični neuroleptici povećavaju oslobađanje dopamina u prednjem mozgu, pa kombinovani tretman atipičnim neurolepticima i L-DOPA-om daje najbolje efekte.

Question 66

Šta kaže glutamatna hipoteza shizofrenije i šta joj ide u prilog?

Answer 66

Shizofrenija je uslovljena smanjenom aktivnošću glutamatnog sistema. Fenilciklidin izaziva simptome veoma slične shizofreniji, a deluje vezujući se za NMDA receptor i sprečavajući glutamat da deluje.

Question 67

Kako se anksioznost razlikuje od straha?

Answer 67

Strah je reakcija na konkretan izvor opasnosti, a anksioznost na neodređenu pretnju.

Question 68

Koja struktura ima ključnu ulogu u ispoljavanju anksioznosti - i koji njeni delovi specifično?

Answer 68

Bademasta jedra - bazolateralni kompleks i centralno jedro.

Question 69

Infuzijom čega u bademasta jedra dovodi do smanjenja anksiozne reakcije?

Answer 69

GABA ili agonista GABA receptora.

Question 70

Gde su smešteni GABA interneuroni i što je to značajno za anksioznost?

Answer 70

Između bazolateralnog kompleksa i centralnog jedra, tako da imaju odlučujuću ulogu u kontroli informacija vezanih za negativne stimuluse.

Question 71

Koji je procenat konkordantnosti za depresiju kod monozigotnih, a koji kod dizigornih blizanaca?

Answer 71

60% kod monozigotnih, 20% kod dizigotnih.

Question 72

Šta je distimija i koji procenat populacije prati od nje?

Answer 72

Blag oblik depresije koji retko prolazi spontano, 2%.

Question 73

Koji procenat populacije ima unipolarnu, a koji bipolarnu depresiju?

Answer 73

13-20% unipolarnu, 5% bipolarnu depresiju.

Question 74

Koje su funkcije svih elemenata Pejpsovog kola?

Answer 74

1. Pojasna kora, bademasta jedra i hipokampus - regulišu raspoloženje i kontekstualno učenje i pamćenje;
2. Ventromedijalni deo prefrontalnog korteksa - posreduje u reakciji na bol, agresivnosti, seksualnoj funkciji i ponašanju vezanom za unos hrane;
3. Lateralni orbitofrontalni korteks - procenjuje rizike i moduliše stresna afektivna stanja.

Question 75

Koje delovi prefrontalne kore ispoljavaju hiperaktivnost u unipolarnoj depresiji?

Answer 75

Ventromedijalni deo prefrontalnog korteksa, lateralni orbitofrontalni korteks.

Question 76

Koje delo prefrontalne kore ispoljava hipoaktivnost u unipolarnoj depresiji?

Answer 76

Dorzolateralni prefrontalni korteks.

Question 77

Koja struktura pokazuje posebnu osetljivost u depresiji i na koji način?

Answer 77

Hipokampus, konzistentno se smanjuje zapremina proporcionalno trajanju depresivnih epizoda. Takođe, povećanje nivoa kortizola izaziva smrt hipokampalnih neurona i atrofiju hipokampusa.

Question 78

Nivo kog hormona je povećan kod unipolarne depresije?

Answer 78

Kortizola.

Question 79

Šta reguliše oslobađanje hormona stresa?

Answer 79

Hipotalamo-hipofizno-adrenalna osa.

Question 80

Šta tvrdi neurotrofna hipoteza patogeneze unipolarne depresije?

Answer 80

Hroničan stres i genetička predispozicija uslovljavaju povećanje nivoa kortizola i promenu plastičnosti usled smanjenja nivoa neurotrofnog faktora-2 (BDNF).

Question 81

Sa kojom ranije formulisanom hipotezom nastanka depresije je komplementarna neurotrofna hipoteza i kako ona glasi?

Answer 81

Sa monoaminskom hipotezom nastanka depresije, prema kojoj se depresija javlja usled smanjenja nivoa monoaminskih neurotransmitera u mozgu (posebno serotonina i noradrenalina).

Question 82

U kojoj se neuropatologiji koristi test supresije deksametazonom?

Answer 82

U depresiji.

Question 83

Šta je deksametazon?

Answer 83

Sintetski kortizol.

Question 84

“Model naučene bespomoćnosti” kod životinja je praćen smanjenom funkcijom kog sistema?

Answer 84

Serotoninskog.