Kosovska i Metohijska kotlina Flashcards
Kosovska i Metohijska kotlina položaj?
KiM kotlina zauzimaju prostor na jugu Srbije, između Dinarskih, Šarskih i Rodopskih planina. Postale su rasedanjem i spuštanjem, sredinom tercijara, na sutoku dinarskih i šarskih bora. KiM kotlina se graniče na zapadu sa Prokletijama (2656m). Na jugu je visoka Šar planina, Koritnik i Paštrik. Sa S i SI strane je Kopaonik, najveća planina u Srbiji. Preko prevoja Prepolac i Merdare vode lakši prelazi u dolinu Toplice i Južne Morave.
Šta rastavlja Kosovsku i Metohijsku kotlinu?
Kosovsku i Metohijsku kotlinu rastavlja pobrđe Drenica i planina Crnoljeva (1177m). Na ovoj pl se nalazi hidrografski čvor SCG odakle otiču vode u sva 3 sliva.
Karakteristike Kosovske kotline i njen nastanak?
Kosovska kotlina je tektonska potolina pravca SZ-JI. Dugačka je 84 km između Zvečana i Kačanika. Široka je 10-15 km. Dno kotline leži na 510-570m nv. Površina joj iznosi 950km.
Posle stvaranja tektonske kotline ovde je nastala duga jezerska faza. O ltome svedoče moćne naslage jezerskih sedimenata i nalazišta uglja. Kosovsko jezero je u pontu preko Kačaničke udoline bilo u vezi sa prostranim Egejskim jezerom. Preko prevoja Prepolca, ono je komuniciralo sa Topličkim zalivom, odnosno Panonskim morem.Jezero Kosovske kotline je bilo povezano sa Metohijskim jezerom.
Bifurkacija na KiM?
Vode Kosovskog jezera su nestale u pleistocenu. Zahvaljujući nasleđenim vezama vode Kosovske kotline danas otiču preko Sitnice, Ibra, Morave i Dunava u Crno more. A preko Lepenca i Vardara u Egejsko more. Razvođe između ova dva mora i bifurkacija se nalaze u Kosovu polju, nedaleko od Uroševca. Nerodimka se jednim krakom račva i uliva u Sitnicu, pritoku Ibra.
Od najviše tačke Crnoljeve (Drmanska glava 1364m) otiče na zapad Topluga u Beli Drim i Jadransko more.
Paleovulkanski rejljef na Kosovu i manje kotline?
Prema istoku na brežuljkasto zemljište nastavlja se paleovulkanski reljefn oboda (Veletin, Mrkonjski vis, Zvečan) sa raznovrsnim rudama, olovom, cinkom idr.
Sa Kosovskom kotlinom je u vezi Malo Kosovo u dolini Laba i Župa Sirinić u dolini Lepenca ispod Šar-planine.
Metohijska kotlina položaj i geomorfološka evolucija?
Metohijska kotlina se pruža uporedo sa Kosovskom. Dugačka je 68 km. Dno kotline leži na visini 350-450m. Postala je u oligomiocenu za vreme savske orogene faze. Planinski obod kotline je izgrađen od paleozojskih škriljaca, mezozojskih krečnjaka, vulkanskih i metamorfnih stena. Tokom neogena ovde je postojalo jezero povezano sa onim u Kosovskoj kotlini. Jezero je za sobom ostavilo moćne naslage lapora i peščara i slojeve uglja. Po obodu kotline sačuvani su tragovi abrazionog reljefa. Po dnu kotline iz neogenih naslaga izbijaju serpentinske mase i kredni krečnjaci u vidu ostrvskih uzvišenja (Milanovac, Grabička planina, Crmljanska Čuka, Babaj Zoć). Tokom pleistocena sasvim je nestalo jezero u Metohijskoj kotlini.
Usecanje Belog Drima u reljf Metohijske kotline?
Beli Drim je odveo vode iz nekadašnjeg jezera sa svojim pritokama: Pećkom, Dečanskom i Prizrenskom Bistricom, Toplugom i Erenikom. Osobitu pojavu u reljefu Metohijske kotline predstavlja sistem epigenija Belog Drima i njegovih pritoka. Na osnovu ovih epigenija može se sa sigurnošću govoriti o visini centralne jezerske ravni i o drugim morfogenetskim elementima reljefa Metohijske kotline.
Upleistocenu su se sa Prokletija spuštali prema Metohijskoj kotlini Rugovski, Sušički i Dečanski lednik.
Prostiranje Šarskih planina i geološki sastav?
Šarske planine zauzimaju krajnji JZ deo Srbije. To Su Šara, Koritnik i Paštrik. Prema jugu prelaze na teritoriju Albanije i Grčke i vezuju se za planinu Pind.Šarske pl su izrazita zona mlađih planina. U geološkoj građi Šarskih pl u osnovi učestvuju staropaleozojski škriljci i permski peščari. Preko paleozojskih škriljaca su mezozojski krečnjaci različite moćnosti od nekoliko desetina do više stotina metara. Nema većih kraških oblika a manji su retki. U građi Šarskih planina ima i vulkanskih stena.
Pravac pružanja Šarskih planina?
Šarske pl su mlađe venačne i jako nabrane. Nastale su kad i druge Dinarske planine za vreme alpske orogeneze. Šarplanina se pruža pravcem SI-JZ, za razliku od ostalih Dinarskih planina, koje u osnovi imaju pravac SZ-JI.
Centralni masiv Šare i reljef?
Bilo Šare je široka površ visine 2000-2200m. Sa nje se diže više planinskih vrhova (Ljuboten 2498m). Na Šari je razvijen glacijalnio reljef predstavljen brojnim cirkovima, valovima i morenama. U starim cirkovima su brojna glacijalna jezera kao što je Livadičko jezero.
Planinske župe u Šarskoj regiji?
Prema Kosovu i Metohiji i Kačaničkoj klisuri Šara se strmo spušta u dolinu Lepenca i planinske župe:Sirinića, Sredske, Gore i Opolja. Sa Šare se prema severu spuštaju reke Lepenica i Prizrenska Bistrica.
Prostiranje Prokletijskih planina?
Prokletijska grupa visokih, mlađih venačnih planina, zauzima pogranični prostor između SCG i Albanije. Protežu se između Skadarskog basena, Metohijske kotline i gornjih tokova Ibra, Lima i Tare. Sačinjavaju ih Prokletije sa najvišim vrhom Đeravica 2656m zatim Komovi, Hajla i Žljeb.
Geološki sastav i pravac pružanja Prokletijskih planina?
Paleozojski škriljci su ovde daleko rasprostranjeniji od mezozojskih krečnjaka od kojih su izgrađeni oštri ogoljeni planinski vrhovi. Prokletije spadaju u red najviših i najkrševitijih planina Balkanskog poluostrva. Nastala su nabiranjem tokom tercijara za vreme alpske orogeneze.Prokletijske planine se pružaju pravcem zapad-istok-SI
Glacijalni reljef na Prokletijskim planinama?
Na Prokletijama je u pleistocenu bila izražena moćna glacijacija. Ona je za sobom ostavila dunboke tragove: cirkove, valove i naslage morenskog materijala. Najviše je lednika bilo na severnim padinama Prokletija: Plavski, Pećki i Dečanski lednik. Ovi lednici su za sobom ostavili moćne naslage morenskog materijala.
